Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Црна Гуја]

Ивановић, Аранђеловдан, Јајчић, Љиг

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460>BY202471. Најближе поклапање има са Бурмазовићем из Руњана код Лознице (Алимпијевдан), разликују се на само 1 од 17 маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од Милинковића из Докмира код Уба, Петровића из Оглађеновца код Ваљева, Милошевића из Дуба код Бајине Баште и Аксића из Житиња код Витине. Прва тројица славе Алимпијевдан, док Аксић слави Аранђеловдан. Ивановић би требао припадати роду Шевића, најстаријем роду у Јајчићима:

Шевићи (Радивојевићи, Ђурђевићи, Ивановићи и Новаковићи): Најстарија породица у селу су Шевићи од које су настале остале поменуте, досељени су пред крај 17. века из Старе Србије, од Сјенице, покренутим општом сеобом и навалом Арнаута, има их 14 кућа и славе Аранђеловдан.

https://www.poreklo.rs/2013/05/19/poreklo-prezimena-selo-jaj%C4%8Di%C4%87-ljig/

Препорука за даље тестирање је WGS тест код компанија Dante или Nebula, јер тренутно имамо само једног Србина са дубинским тестом у овој грани (Аксића), а Ивановић би готово сигурно са Аксићем формирао нову грану испод BY202471.

[Црна Гуја]

Дамјановић, Св. Врачи, Доњи Товарник, Пећинци

Припада хаплогрупи E-V13>Y30977>Y37092>Y126722. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Радојом из Поткраја код Гламоча (Стевањдан), док се на само 1 од 23 маркера разликује од Гргића из Вилуса код Градишке (Стевањдан) и географски блиског Ђукића из Голубинаца код Старе Пазове (Петровдан). На само једном маркеру разликује се и од неколико родова који славе Часне Вериге апостола Петра, Видовића из Тријебова код Мркоњић Града, Антића из Брвника код Шамца и Литричина из Башаида код Кикинде, као и од Мрдаља из Ервеника (Ђурђевдан) и Букумире из Берана (Никољдан). Сви ови родови су по хаплотипу јако блиски тестираним припадницима племена Васојевића. Тестирани је у упитнику навео само то да су по предању даљим пореклом из Гацка или из Пиве.

[Priba 75]

Тестиран је још у САНУ истраживању Александровачке Жупе. Сврстан је у исти род као и још неколико тестираних из александровачког и крушевачког краја са истом славом и сличним хаплотипом.

Mozda ja na pogresnom mestu trazim,ali od 85 ispitanih nema ni jednog Pribanovica. Ja sam to gledao u knjizi. Ako ima neki site bio bi zahvalan?

[НиколаВук]

Mozda ja na pogresnom mestu trazim,ali od 85 ispitanih nema ni jednog Pribanovica. Ja sam to gledao u knjizi. Ako ima neki site bio bi zahvalan?

Вероватно је омашком његов резултат изостављен из књиге.

[Priba 75]

Ja kad sam gledao taj spisak bas sam bio iznenadjen da nema ni jednog Pribanovica a i Pribakovica,a to prezime se u Aleksandrovcu spominje na svakom koraku.

[drajver]

Радовановић, Ђурђевдан, Велика Плана/Прокупље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Има потпуно модални хаплотип и самим тим велики број потпуних поклапања на 23 маркера. Са подручја Топлице и Косова, најближи су му Дробњак, Ђурђевдан из Доње Бејашнице/Прокупље, и још неколико необјављених резултата са подручја општине Звечан. У суштини све су то блиски хаплотипови, и да се не ради о модалном хаплотипу, могли би се сврстати у исти род. Нисам успио наћи везу у предањима између тих родова, па их засад у табели остављам негруписане.

О поријеклу Радовановић је оставио сљедеће податке:
"Родовско презиме им је Дробњак, а ранија матица Горњи Крњин код Лепосавића. Најстарији преци Дробњака у Горњем Крњину су Петар и Марко који су живели у 18. веку. Сви Дробњаци из Горњег Крњина су исељени у Велику Плану и Горњу Бресницу."

Генетички тест је потврдио припадност дробњачком роду, међутим за неко прецизније сврставање унутар рода неопходан је неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY700). Било би наравно добро и да поменути тестирани родови из Топлице и Звечана такође ураде WGS тестове. Једино се на тај начин може потврдити веза која се на основу хаплотипа и географије наслућује.

[drajver]

Илић, Никољдан, Јајчић/Љиг

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627. Хаплотипом се уклапа у генетички профил рода Б2 и Б3 у СДП, којег сачињавају углавном породице са подручја Старе Херцеговине, Крајине и западне Србије. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Андрићима, Јовањдан из Љубомира/Требиње. Блиска му је и породица Ћук из Крајине (славе Никољдан) 1/23 маркера разлике. На подручју западне Србије и Шумадије најближи су му Зарићи из Калудре/Рековац (Никољдан) 2/23 и Јевтић из Грачаница/Љубовија (Никољдан) 3/23. Све ове везе би требало додатно провјерити SNP тестирањем.

О поријеклу Илића нисам нашао податке у етнографској литератури. Село Јајчић је обрађено у студији Качер, али Илиће се не помињу. Ни тестирани ниеј оставио детаљније податке о предањима.

[Небојша]

Радуловић, Мала Госпојина, Трепча, Никшић, J2a-M92>SK1356

Тестирани припада подграни Ja-M92>SK1356>J-Y230579>FT413312>Y230853, односно генетичком роду Цуца. У пројекту му је најближи Радуловић из Горњег Поља крај Никшића, са којим дели специфичну мутацију на маркеру DYS385 (13-14). Разлика постоји на маркеру 389I/II, где се код претходно тестираног Радуловића догодила мутација 15-31. Радуловић из Трепче ту поседује модалну вредност за читав род Цуца-Пјешиваца (13-29).

[acai]

Радовановић, Ђурђевдан, Велика Плана/Прокупље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Има потпуно модални хаплотип и самим тим велики број потпуних поклапања на 23 маркера. Са подручја Топлице и Косова, најближи су му Дробњак, Ђурђевдан из Доње Бејашнице/Прокупље, и још неколико необјављених резултата са подручја општине Звечан. У суштини све су то блиски хаплотипови, и да се не ради о модалном хаплотипу, могли би се сврстати у исти род. Нисам успио наћи везу у предањима између тих родова, па их засад у табели остављам негруписане.

О поријеклу Радовановић је оставио сљедеће податке:
"Родовско презиме им је Дробњак, а ранија матица Горњи Крњин код Лепосавића. Најстарији преци Дробњака у Горњем Крњину су Петар и Марко који су живели у 18. веку. Сви Дробњаци из Горњег Крњина су исељени у Велику Плану и Горњу Бресницу."

Генетички тест је потврдио припадност дробњачком роду, међутим за неко прецизније сврставање унутар рода неопходан је неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY700). Било би наравно добро и да поменути тестирани родови из Топлице и Звечана такође ураде WGS тестове. Једино се на тај начин може потврдити веза која се на основу хаплотипа и географије наслућује.

Drajver, да ли овај Радовановић има поклапање са мном? Хвала

[Ojler]

Југовић, Пантелијевдан, Шаринци/Прњавор

Тестирани припада грани I2-Y188845, роду крајишких Пантелијевштака, о којима имамо засебну тему: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5691.0
Према наводима тестираног, помиње се предање по коме су старином из Старе Херцеговине, а основа презимена "југ" дошла је наводно од стране света од које су се њихови преци доселили у Шаринце.

О самом резултату писао је пре неког времена drajver и ту не бих имао шта додати:

На Српски FTDNA пројекат учланио се тестирани из околине Прњавора који славе Пантелиндан. У августу су му стигли резултати BIGY700 теста и припада грани I2-Y188845. Ова грана на FTDNA стаблу ниje изолована јер су Бувач и Вученовић радили тестове код Dante Labsa и послали их на Yfull. немам увид у Вученовићеве резултате, али из увида у Бувачеве новеле чини ми се да би овај тестирани из околине Прњавора и Бувач могли формирати нову грану, наиме дијеле један Бувачев новел Y188841.

[drajver]

Drajver, да ли овај Радовановић има поклапање са мном? Хвала

Као што написах, Радовановић има модалан хаплотип за дробњачки род, што значи да гледајући само по хаплотипу, сви Дробњаци су му блиски. Са тобом има 2 маркера разлике на 23 маркера, а има много оних са којима има пуно поклапање или један маркер разлике тј. који су му по хаплотипу ближи. У овом и сличним случајевима једино WGS тестови могу показати истинску блискост.

[acai]

Ок, хвала још једном.

[Небојша]

Гајић, Аранђеловдан, Деспотово, Бачка Паланка, J2b-M205>Y22059

Најстарији познати предак, Лука Гајић, рођен 1849. у Деспотову. Сасвим сигурно је реч о подграни J2-Y155375 (род Крича) и то најзаступљенијој унутар исте, J2-BY173966. Велики број блиских поклапања на простору Затарја и у околини Пљеваља (славе Аранђеловдан и Ђурђевдан). Потпуно поклапање (23/23) са Чамџићима (Црљенице/Пљевља, Аранђеловдан) и Марковићима (Крупице/Пљевља, Ђурђевдан). Блиски су му веома и остали из овог рода, Аранђеловштаци Голубовићи и Ћировићи, као и Ђурђевштаци Перуничићи. Једна од карактеристика овог хаплотипа, осим типичних J2-Y155375 вредности (385b=18, 458=15, 576=19), јесте и вредност 22 на маркеру 481.

Ово је добар пример како се путем генетике може открити даља матица неког рода, иако не постоје писани, а ни усмени извори, а притом је реч о великој географској удаљености. Иста крсна слава и упечатљив хаплотип нам говоре да је Гајић на овај начин вероватно пронашао даљу матицу свога рода.

 

[Фубуки]

Гајић, Аранђеловдан, Деспотово, Бачка Паланка, J2b-M205>Y22059

Најстарији познати предак, Лука Гајић, рођен 1849. у Деспотову.

U popisu Despotova 1828. se spominju: Joannes Gaity, Naximil Gaity, Zsivan Gaity, Petrus Gaity, Theodorus Gaity, Stephanus Gaity i Lucas Gaity. "Gaity" je Gajić po mađarskom pravopisu.

[Ивица Јовановић]

Prva ili druga seoba verovatno. Najbolje kod genetskih testiranja je to sto covek može i posle toliko vremena pronaći dalje rođake (bratstvo/pleme) iz koga je potekao. To što je očuvao slavu je sigurno pomoglo.

[Иван Вукићевић]

Филиповић, Св. Арсеније Сремац, Бачевци, Бајина Башта, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>A11802

Тестирани је урадио WGS тест код компаније Nebula Genomics. Најближе поклпање има са Тадићем из Љештанског код Бајине Баште, који такође слави Св. Арсенија Сремца. Хаплотипови двојице тестираних се разликују на маркерима DYS385 и DYS448. Хаплотип Филиповића поседује снижену вредност 17 на маркеру DYS448, док хаплотип Тадића поседује благо повишену вредност 21 на овом маркеру. Остали припадници гране A11802 поседују вредност 20, међу којима је и Месаровић из Горње Шаторње код Тополе, са којим је Филиповић и формирао ову грану ових дана:
https://www.yfull.com/live/tree/E-A11802/

Ово је за сада једина искључиво српска директна млађа грана Z16988 на YFull стаблу. Процена њене старости још није доступна, али ће бити приказана у оквиру наредне верзије стабла.

[Bane]

Филиповић, Св. Арсеније Сремац, Бачевци, Бајина Башта, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>A11802

Тестирани је урадио WGS тест код компаније Nebula Genomics. Најближе поклпање има са Тадићем из Љештанског код Бајине Баште, који такође слави Св. Арсенија Сремца. Хаплотипови двојице тестираних се разликују на маркерима DYS385 и DYS448. Хаплотип Филиповића поседује снижену вредност 17 на маркеру DYS448, док хаплотип Тадића поседује благо повишену вредност 21 на овом маркеру. Остали припадници гране A11802 поседују вредност 20, међу којима је и Месаровић из Горње Шаторње код Тополе, са којим је Филиповић и формирао ову грану ових дана:
https://www.yfull.com/live/tree/E-A11802/

Ово је за сада једина искључиво српска директна млађа грана Z16988 на YFull стаблу. Процена њене старости још није доступна, али ће бити приказана у оквиру наредне верзије стабла.

Хвала!
Неколико напомена. Сви из родова Б, Е, Е2 и Е3 су A11802+ и А11837+.

Месаровића и Филиповића посебно карактеришу неки други SNP-еви међу којима сам препознао FGC1058. Тј родови Е2 и Е3 би могли бити обједињени под FGC1058+.
Вредно помена је и да су Е2+Е3 сасвим сигурно ближи Б, неголи роду Е. Нпр постоји теоретска могућност да је и род Б FGC1058+, док је за род Е већ познато да је FGC1058-.

На крају старост коју YFull буде дао за ову нову грану иако номинално приписана A11802 пре ће се односити на FGC1058 и вероватно ће бити између 300 и 1500 година.
А11802 је доста старији, 2500 до 3000 година.

[miroslavfilipovic]

  BRAVO. Veliko HVALA ljudi na Vasem tumacenju. SJAJNO.

Tadic iz Ljestanskog mi je rekao da on pamti predanje da smo od Bjelopavlica i da nam je zajdnicki predak "neki" Kuzman Maksimovic.... koji je dosao iz stare Hercegovine 

Hajde da vidimo sta su sledeci koraci sta jos moze da se ucini... Svaki savet je uvek dobro dosao.

Sve najbolje
Miroslav

[drajver]

Јагодић, Јовањдан, Јасенаш/Вировитица

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627, сврстан је у род Б3 ове гране, гдје се углавном налазе припадници Y7627 са крајишких подручја. Хаплотип Јагодића се прилично добро уклапа у ову грану и род. Посједује карактеристичне вриједности DYS439=12, DYS389-II=29, DYS576=17.  По слави и хаплотипу, Јагодићу је најближи Поповић из Биовичиног села. Од ближих хаплотипова на 3 од 23 маркера разлике издвајају се: Укропине и Муцовићи(св. Климент) из Херцеговине, Ћук из Зрмање (Никољдан) те Цвијовић и Бајић из пљеваљског краја (Стевањдан). Везу са овим породицама требало би и SNP провјерити.

Подручје Јасенаша код Вировитице Срби су населили још половином 16. вијекa, али се то подручје налазило на самој међи турско-аустријскоj. Након изгона Турака 1690. године, неке српске породице остале су у селу, али је било и досељавања из јужнијих крајева (Лике и Далмације), на шта указују и поједина презимена у Јасенашу. С обзиром да нема сачуваних пописа из ранијег периода, не може се са сигурношћу рећи откад су Јагодићи у Јасенашу. У сваком случају, били су присутни у том селу крајем 19. вијека. Генетички резултати указују на везу са Далмацијом, али је тешко рећи колико је та веза стара.

[Акса]

Ивановић, Аранђеловдан, Јајчић, Љиг

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460>BY202471. Најближе поклапање има са Бурмазовићем из Руњана код Лознице (Алимпијевдан), разликују се на само 1 од 17 маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од Милинковића из Докмира код Уба, Петровића из Оглађеновца код Ваљева, Милошевића из Дуба код Бајине Баште и Аксића из Житиња код Витине. Прва тројица славе Алимпијевдан, док Аксић слави Аранђеловдан. Ивановић би требао припадати роду Шевића, најстаријем роду у Јајчићима:

https://www.poreklo.rs/2013/05/19/poreklo-prezimena-selo-jaj%C4%8Di%C4%87-ljig/

Препорука за даље тестирање је WGS тест код компанија Dante или Nebula, јер тренутно имамо само једног Србина са дубинским тестом у овој грани (Аксића), а Ивановић би готово сигурно са Аксићем формирао нову грану испод BY202471.

У западној Србији постоје три откривена рода хаплогрупе R-BY202471.

1. Бурмази из Дуба (Бајине Баште): с горњег Лима однекуда од Плава.
1. Јојићи из Пилице (Бајина Башта): из Мораче.
1. Бражђани-Дубљани из Оглађеновца (Ваљево): из морачке нахије, од манастира Мораче.
Сви су један род.
Напомена: тестирани Јојић наводи да су се доселили из Равне Ријеке (Бијело Поље)

2. Шевићи из Јајчића (Љиг): из Старе Србије, од Сјенице.

3. Тестиран у склопу Тодоровићевог истраживања (није јаван) из Колубаре је тестирани, слави сасвим другу славу. Љ. Павловић их сврстао под непознато порекло, малобројни су са неколико кућа са почетка 20 века. Можда су огранак неког рода који још није откривен у Колубари или у суседним областима.

На Ибру и Копаонику имамо:

4. Богаши-Бојанићи-Дуњићи из Бојанића, некада је насеље Бојанићи било у саставу насеља Биљановца (Рашка): Одавно су се доселили из Шекулара у Плавско-гусињској области.

Оно што је карактеристично, а то су помени и време њиховог исељавања, за три рода се у етнографским монографијама наводи друга половина 17. века или крајем 17. века. Вероватно се ради о сеоби са краја 17. века. И већ поменути нејавни резултат из Колубаре би могао бити такође пореклом из Полимља.

Узмемо ли све ово у обзир ови родови су живели негде до крајем 17. или до почетком 18. века у Горњем и Средњем Полимљу, то би била територија од Плава до Бијелог Поља. Ови родови изгледа немају више сроднике у Горњем и Средњем Полимљу или у суседним областима, и ако их има веома су малобројнији, друга могућност је да су се потпуно сви иселили или да су по њиховом исељењу касније изумрли.