Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Глигорија]

Од Крстића у Грнчару, у црквеним протоколима се као најстарији помињу Јован Крстић 1802-1887г и Стојан Крстић 1798-1893г.

[Глигорија]

Од Јанковића у Грнчару најстарији које сам нашао су Крста Јанковић 1840-1880г. Такође и Милош Јанковић и Илија Јанковић сличних година.

[Глигорија]

Иначе, моја баба по оцу је од Крстића из Модре Стене. Та породица је такође пореклом из околине Пећи.

[Милош]

Од Јанковића у Грнчару најстарији које сам нашао су Крста Јанковић 1840-1880г. Такође и Милош Јанковић и Илија Јанковић сличних година.

 У протоколима нема место рођења? Овај Крста Јанковић је можда интересантан за Крстиће...

[Глигорија]

Крста Јанковић рођен у селу Брестовдо, провео ту већи део живота, умро у Грнчару...За Стојана и Јована Крстића пише да су рођени у Грнчару и тамо и умрли. Крстићи ми не делују да су пореклом из ЦрнеГоре....Што би рекао Небојша:"старинци југа Србије". У Модрј Стени врло утицајна породица у своје време....

[Глигорија]

Заборавих да напоменем, Крста Јанковић је био мутавџија. Умро 20.07.1880г.

[Никола91]

У протоколима нема место рођења? Овај Крста Јанковић је можда интересантан за Крстиће...

Врло интересантан, захваљујем. Мог чукундеду су звали и Јанковић и Крстић. Сад ми је по свој прилици јасно и зашто.

[Глигорија]

Чукундеда се звао како?

[Никола91]

Чукундеда се звао како?

Стеван.

[Милош]

Тодоровић, Ђурђиц, Жуч, Куршумлија

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани BY55783, односно роду Коматовића. Међутим, Тодоровићу није очитан YGATAH4, који је прилично битан за Коматовиће, код којих је вредност 11 у највећем броју случајева. Тодоровић поседује 439=12 и 635=22, као и остали Коматовићи, а дели и исту славу. Једино што га разликује од осталих Коматовића је 576=19 и 570=17, док је код осталих модална вредност 18 на оба маркера. Из тог разлога не могу бити потпуно сигуран у Тодоровићеву припадност овом роду, па му зато препоручујем тестирање BY55783 преко Yseq-а.

Из Доње Трновице (Трнавице) у Врховини (Врх Лаба на Копаонику) у Жуч су се након 1878. доселили Тодоровићи, Пантићи, Митровићи, Томићи, Радовановићи, Станисављевићи, Ђокићи и Илићи. Сви славе Св. Ђорђа. На њихово место су досељени Арбанаси из Куршумлијске Раче, који и данас носе презиме Рача/Раћа . По најновијим подацима Трнавица је од прошле године село без становника. Иначе се у Трновици спомиње Тодор Томић, вероватно родоначелник Тодоровића. Овај део се слаже и са предањем тестираног који говори да су се Тодоровићи доселили са Копаоника у Жуч. Остали део предања се не може тренутно потврдити, а он каже да су на Копаоник досељени из Витомирице код Пећи.

[Иван Вукићевић]

Никочевић, Гусиње, E-V13>Z5018>S2979>Z16661>BY165837

Припада роду Куча. Тестирани је урадио WGS тест у лабораторији DanteLabs, а на YFull су успели да очитају 103 од стандардних 111 маркера. Од припадника род Куча резултат на 111 маркера имају једино Томовић из Поља код Мојковца и Божовић из Затона код Бијелог Поља. Хаплотип Никочевића се од хаплотипа Томовића разликује на 11 упоредивих маркера, а од хаплотипа Божовића на 15 упоредивих маркера. Када је у питању стандардних 23 маркера, од којих је Никочевићу очитано 21, од модалног хаплотипа рода Куча одступају вредности маркера DYS389i=12, DYS389ii=30, DYS448=21 и DYS576=18. Вредности маркера DYS389i=12 и DYS448=21 се посебно издвајају јер их има једино раније тестирани Никочевић из Гусиња, чији је хаплотип раније био јавно доступан у виду свега 16 маркера.

Никочевићи су једно од већих муслиманских братстава у Плавско-гусињској области. Према попису из 1913. године, било их је 27 кућа у Гусињу и околним селима. Андрија Јовићевић је забележио следеће о њима у истом периоду:
Никочевићи су од Никоча, који се из Затријепча доселио у Гусиње прије 180-200 година. Он је предигао отуда због сиромаштине и чим је дошао у Гусиње, потурчио се и добио земљу. Говоре, да је Никоч раније био римокатолик, као данашњи Затријепчани. Смаил Никочевић, од 38 година, броји пасове до свог родоначелника: Ферат, Зећир, Шабан, Чеља, Мустафа, Рамо, Адем, Сујо, Омер и Никоч. По овом родословљу, досељење Никочево пада у другу половину 17. вијека, дакле, још онда, кад су ова мјеста, ушљед сеобе, стала пустјети. Никочевићи воде порекло од Бокећа: ово братство и данас постоји у Затријепчу.

Ово је први тестирани са предањем о пореклу од албанског рода Бонкећа из Затријепча, који је урадио дубљи тест. На албанском пројекту су раније објављени резултати Ђокића (Gjokaj) и Николића (Nikollaj) из Затријепча, који потичу од Бонкећа и такође припадају роду Куча, али нам нису доступни њихови хаплотипови.

Ознака новог резултата на YFull стаблу је YF110632:
https://www.yfull.com/tree/E-BY165837/
Нова верзија стабла би требала бити објављена у току месеца.

[drajver]

Рикановић, Јовањдан, Кореташи/Лопаре

Урадио је Dante WGS. Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>FT163125>BY169301>BY170823>FT256626>Y220153>Y360383. Терминалну грану Y360383 са још четири SNP-a на то нивоу дијели са Тешановићем из истог села, који додуше слави Ђурђевдан. Не знам какава је родословна веза Тешановића и Рикановића, али је генетичка веома блиска, њихов заједнички предак је живио најдаље прије 100 до 200 година. Тешановић и Рикановић дијеле мутацију Y220153 са Панићем из Врањка/Модрича, који слави Јовањдан. Старост ове везе је око 400-500 година. Може се претпоставити да је заједнички предак Рикановића, Тешановића и Панића живио у некој од српских кнежина које су се у 15-16 вијеку пружале као појас од Дрине до Озрена. И вјероватно је тај првобитни род славио Јовањдан. Што се тиче даљих веза,  филогенетички гледано, најближе су муслиманске породице из Добоја. И генерално је BY169301 доста разноврсна на подручју сјевероисточне Босне. Та разноврсност као да допире до средњег вијека, па не бих искључио ни могућност да је род старосједилачки на том подручју.

Линк на обновљено стабло хаплогрупе I1-M227>A11380
https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2022/01/i1-M227-14-01-2023-600x1791.png

[drajver]

Симеуновић, Аранђеловдан, Кореташи/Лопаре

Урадио је Dante WGS. Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y151633>FTB21049>FT45847>FTB820. Терминалну грану FTB820 са још шест SNP-ова на том нивоу дијели са тестираним Хрватом из Завидовића. Старост њихове везе је средњовјековна. Преко мутације FT45847 има нешто старију везу са већим бројем српских, хрватских, муслиманских и бугарских родова. Старост ове везе допире до периода сеобе народа. Посједује нешто рјеђе вриједности DYS19=17, DYS391=10 и DYS533=11. Све ове вриједности посједује и Илић из Горњих Давидовића, Билећа, који притом такође слави Аранђеловдан. Основано је претпоставити да Симеуновићи припадају овом херцеговачком братству коме је матица у селу Дола у Билећким Рудинама, гдје се налази и средњовјековна црква посвећена св. Архангелу Михајлу. Дефинитивну потврду може дати WGS тест Илића из Г. Давидовића.

[drajver]

Миловановић, Јовањдан, Кореташи/Лопаре

Урадио је Dante WGS. Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y126296>Y81557>FT98024>Y109645>Y177200>FT204832. Терминалну грану FT204832 са још четири SNP-а на том нивоу дијели са Милојицом из Г.Равска, Приједор. И Милојица слави Јовањдан, а старост њихове везе би се могла процијенити на период прије око 400-500 година, вјероватно у периоду миграционих кретања 15-16. вијека. Узводне филогенетичке линије, преко мутације Y177200, показују везу са херцеговачким родом Храбрена-Милорадовића тј. породицама за које се претпоставља да имају везу са овим средњовјековним херцеговачким родом. Миловановић посједује углавном модални хаплотип за хаплогрупу I2-PH908. Једина немоална вриједност, а коју дијели и са Милојицом је DYS19=15, али то није толико специфична вриједност да би могла бити индикативна за одређивање везе са другим тестираним.

[Христифор]

Ово испаде планско тестирање родова у Кореташима. Треба нам после Семберије и добро покривање Мајевице.

[Кореташи]

Ово испаде планско тестирање родова у Кореташима. Треба нам после Семберије и добро покривање Мајевице.

Не испаде него јесте планирано . Завршено је 5 тестова до сада. (Анализа петога теста ће вјерујем ускоро бити готова).
Шести тест је на секвенцирању а седми је наручен.

Циљ је у догледно вријеме тестирати све родове у Кореташима.

[Горштак]

Не испаде него јесте планирано . Завршено је 5 тестова до сада. (Анализа петога теста ће вјерујем ускоро бити готова).
Шести тест је на секвенцирању а седми је наручен.

Циљ је у догледно вријеме тестирати све родове у Кореташима.

Правац код Тољаса у Монцу, завршићеш пола села одма' 😁

[Црна Гуја]

Марковић, Аранђеловдан, Јужни Кочарник, Тутин

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>Y38448>BY169316*. Врло блиско поклапање (1-3 маркера разлике) има са већином припадника рода Ковачана који славе Св. Враче, али без сумње му је најближи Маринковић из Спанца код Куршумлије, разликују се на само 1 од 23 упоредива маркера. Маринковић такође слави Аранђеловдан, а у упитнику је навео да им је раније презиме било Марковић, и да су досељени из Липице код Тутина. Марковић је такође оставио податак да су у Јужни Кочарник досељени око 1880. године из Липице, а обојица наводе да су у Липицу досељени почетком 19. века из Васојевића. Препорука за даље тестирање је дубински тест, с обзиром да га је Маринковић већ урадио, па би Марковић са њим сигурно формирао нову грану испод BY169316.

[Atlantische]

Пуљезевић, Алимпијевдан, Зајача, Лозница

Припада хаплогрупи G2a-PF3147>Z36520, роду Алимпијевштака са подручја Азбуковице и Рађевине.

Пуљезевић се у односу на једини јавни STR резултат припадника овог рода (Белић, Гуњаци, Осечина) разликује на 2 од 18 упоредивих маркера. Идентичне разлике има и са САНУ тестираним из околине Уба чији је род по предању досељен из околине Љубовије. У питању су разлике на 458 и YGATAH4, на којима Пуљезевић има повишену односно снижену вредност у односу на модалитет Алимпијевштака.

Према литератури, Пуљезевићи су у Зајачу доселили из Царине у другој половини 18. века. Царина се налази на источним обронцима Соколских планина, а најближа села су јој Гуњаци одакле је тестирани Белић и Пецка одакле је Ненадовић са 23andMe који је потврђен као Z36520+.

Ненадовићи припадају разгранатом роду Симића који на том подручју има већи број огранака. Поред њих, у овом крају је присутан још један велики род Алимпијевштака - Ђуричићи са својим огранцима, за које није познато јесу ли сродни Симићима. За Белиће се у литератури не наводи којем од ова два велика рода припадају.

Други старији родови, с краја XVIII века, су:

Ђуричићи, потомци некаквог Ђурице и његовог брата (пре синовца) Страила, рођених у Драјићима у Пилици. Овде су дошли на сву прилику да подрже неке своје хајдуке. Први су пут били у Паланци испод црквине, па су прешли у средину Кокораве; одавде се селили и давали селу попове и трговце; од њих су у селу: Павловићи, Ђорђевићи, Јанковићи, Секулићи у Ранковићима и Васарићи у Марковићима (38 к.; Св. Алимпије).

Симићи изнад цркве и Трифуновићи на дну Гуњака су рођаци; досељени су из истих разлога као и Ђуричићи из Пилице, али од другог рода Јојића. Симићи су се спустили поред Царине Пецкој, и на добрим су имањима; зову се: Тишановићи, Симићи, Митровићи, Мићићи, Трифуновићи и Ненадовићи (38 к.; Св. Алимпије).

Може се рећи да је тестирање потврдило оно што је забележио Боривоје Милојевић.

Што се тиче иностраних поклапања, занимљивио је да се на 12 упоредивих маркера на FTDNA појављује Бугарин Фанев са крајњег југоистока Бугарске, из села Кондолово. Пуљезевић са њим има потпуно поклапање. Због специфичности хаплотипова велика је вероватноћа да између њих постоји нека даља веза. Фанева су на бугарском пројекту сврстали под M406, што овај резултат извесно демантује јер Z36520 представља сасвим други огранак G2a хаплогрупе.

Пошто је Пуљезевићев узорак већ у FTDNA, препорука је Big Y-700 тест.

[Небојша]

Пуљезевић, Алимпијевдан, Зајача, Лозница

Припада хаплогрупи G2a-PF3147>Z36520, роду Алимпијевштака са подручја Азбуковице и Рађевине.

Пуљезевић се у односу на једини јавни STR резултат припадника овог рода (Белић, Гуњаци, Осечина) разликује на 2 од 18 упоредивих маркера. Идентичне разлике има и са САНУ тестираним из околине Уба чији је род по предању досељен из околине Љубовије. У питању су разлике на 458 и YGATAH4, на којима Пуљезевић има повишену односно снижену вредност у односу на модалитет Алимпијевштака.

Према литератури, Пуљезевићи су у Зајачу доселили из Царине у другој половини 18. века. Царина се налази на источним обронцима Соколских планина, а најближа села су јој Гуњаци одакле је тестирани Белић и Пецка одакле је Ненадовић са 23andMe који је потврђен као Z36520+.

Ненадовићи припадају разгранатом роду Симића који на том подручју има већи број огранака. Поред њих, у овом крају је присутан још један велики род Алимпијевштака - Ђуричићи са својим огранцима, за које није познато јесу ли сродни Симићима. За Белиће се у литератури не наводи којем од ова два велика рода припадају.

Може се рећи да је тестирање потврдило оно што је забележио Боривоје Милојевић.

Што се тиче иностраних поклапања, занимљивио је да се на 12 упоредивих маркера на FTDNA појављује Бугарин Фанев са крајњег југоистока Бугарске, из села Кондолово. Пуљезевић са њим има потпуно поклапање. Због специфичности хаплотипова велика је вероватноћа да између њих постоји нека даља веза. Фанева су на бугарском пројекту сврстали под M406, што овај резултат извесно демантује јер Z36520 представља сасвим други огранак G2a хаплогрупе.

Пошто је Пуљезевићев узорак већ у FTDNA, препорука је Big Y-700 тест.

Резултат који иде у прилог томе да су ориђинале Пуљези ипак G2a-PF3147.

Више о пореклу овог рода и породицама које припадају J2b-M241>CTS6190, а негују такво предање, на следећој страници:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1981.msg173552#msg173552

Нисам сигуран која се хаплогрупа боље уклапа у ово предање (уколико је тачно). Ни једна ни друга нису превише заступљене у приморском појасу, а на старим налазиштима у Црној Гори и Далмацији пронађена је J2>CTS6190.