Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Лука]

Шућур, Ћириловдан, Доње Биоско, Источно Сарајево

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578, односно роду Тарских Никшића. Најближе поклапање унутар рода Тарских Никшића има са Карличићем из Штавља код Сјенице (2 разлике на 23 упоредива маркера). Шућур и Карличић једини у роду поседују вредности 14 на 437 и 11 на YGHATA4, тако да заиста постоји велика вероватноћа да су ближе повезани.

У литератури се о пореклу ових Шућура може пронаћи следеће:

Шућури су старином из Колашина, из Јелића Долова, гдје су се звали Јелићи. Доселио им прадјед Милован прије 200г по прилици бјежећи од крвне освете. Прича се да је овај Милован Јелић био врло богат човјек и да је имао велико стадо оваца, које је држао негдје у планини, на стану, подаље од куће. Један пут кад им се нико није трефио од одраслих задругара крај оваца наиђе зулумћар Јехо Скадранин са дружином и одјави му овце. Кад то дојаве Миловану овај позове кума Спасоја Маришијевића, те с њим пресретну Јеху и дружину и побије их из засједе, а овце поврати. Но касније бојећи се крвне освете исели се са задругом и малом у Босну и насели се најприје на Влахово Брдо у Кошеви, недалеко од Сарајева, гдје се намноже, па се касније раселе. Данас их има под именом Шућура у Добриње 2к, у Неђарићима 1к, Отоњу 1к, Биоску 3, Вогошта 2 куће. Затим под именом Јешића у Мркојевићима, Савића или Мићукића у Кошеви, Гаврића у Вогошти, Ивановића на Боришу и Пјевића на Пофалићима. Св. Ћирила и Метода.

Како Јелићи који славе Ћириловдан са подручја Доњег Колашина припадају хаплогрупи I2-Y3120>Z17855>A16413>>A20030>Y135659 односно роду Љешњана Војинића, предање Шућура о пореклу од њих је по свему судећи нетачно. Међутим, ако је судити по самом резултату, делује да Шућури заиста јесу пореклом са подручја Горњег или Доњег Колашина.

[Лука]

Ђукетић, Никољдан, Шушњар, Лазаревац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Изузев вредности 19 на 458 нема значајнијих одступања од модала за I2-PH908 хаплогрупу. Ђукетић и поред тога нема ближих поклапања на пројекту односно не може се на основу 23 тестираних маркера рећи са ким би могао бити повезан.

У литератури о пореклу Ђукетића из Шушњара стоји:

–Ђукетићи су најстарији у селу. Њихов предак Ђукета Петрашиновић доселио се из Пријепоља, где данас имају крвне сроднике. Ђукетини синови били су са Карађорђем у походу на Сјеницу 1809. године, славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2013/10/10/poreklo-prezimena-selo-susnjar-lazarevac/

[Clavdivs]

Баги, Бајмок, Суботица

Припада хаплогрупи I-M253, док се дубља подграна не може одредити без детаљнијег (SNP) тестирања. Нема ближих поклапања у бази Српског ДНК пројекта.

Тестирани је навео да су његови преци у Бајмоку од почетка 18. века.

[Селаковић]

Лешњаковић, Аранђеловдан, Дединац, Куршумлија

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37213>A20030>Y135659, роду Љешњана Војинића.

Лешњаковићи су се до Другог светског рата презивали Лешњак. У Јашовићевој "Ономастици слива Косанице" каже се да су Лешњаковићи пореклом из Сјенице, са даљом старином у Црној Гори, и да славе Аранђеловдан и Ћириловдан. У књизи "Зулуми ага и бегова у Косовском вилајету" помиње се Драгутин Љешњак који је избегао из Вишњеве "са четворо чељади", и мислим да би то требало да је предак тестираног. Са овим Драгутином требало би да је сродан Ђорђије Љешњак из Биоца који се помиње 1873. као приложник Милешеве, а чији су потомци данашњи Ђорђевићи из Трновог Лаза, села суседног Дединцу. Требало би да су им сродни Љешњаци са подручја Бијелог Поља.

Тестирани поседује вредност 14 на DYS533 као један тестирани из овог рода из околине Сјенице (акција Рашка и Стари Влах), па делује да је то карактеристика ове подгране Љешњана Војинића. Овиме је предање о пореклу породице тестираног потврђено.

[Милош]

Анђелковић, Јовањдан, Витежево, Жабари

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на Пројекту. Поседује неке ређе вредности на маркерима, попут 389II=32, 570=19, 635=24. И поред тога не бох могао да му предложим неки одређени СНП који би могао тестирати. Једино да прошири маркере, пре свега 561 и 557.

У литерарури у Витежеву се спомињу са Јовањданом једино Томићи, пореклом из Гладне (Добра Вода), које је изгледа влашко село. Тестирани наводи да су Анђелковићи пореклом од њих.

[Дробњак]

Анђелковић, Јовањдан, Витежево, Жабари

У литерарури у Витежеву се спомињу са Јовањданом једино Томићи, пореклом из Гладне (Добра Вода), које је изгледа влашко село. Тестирани наводи да су Анђелковићи пореклом од њих.

Добра Вода је једино влашко село у општини Јагодина. И Витежево би требало да је влашко село.

[Exiled]

Добра Вода је једино влашко село у општини Јагодина. И Витежево би требало да је влашко село.

Статусно или пежоративно?

[Дробњак]

Статусно или пежоративно?

Ни статусно ни пежоративно него етнички. Становници Добре Воде су пореклом Власи Унгурјани. Причају влашким језиком који се сродан румунском дијалекту из Баната. Заправо пре стандардизације румунског били су један језик. Старији, (70+) нарочито жене, српски знају само онолико колико им је потребно. И код млађих се осећа акценат карактеристичан за Влахе.

[HandsomestOfThemAll]

Статусно или пежоративно?

Зашто би било пежоративно? И ко данас има статус од пре 400 година?

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

[Exiled]

Ни статусно ни пежоративно него етнички. Становници Добре Воде су пореклом Власи Унгурјани. Причају влашким језиком који се сродан румунском дијалекту из Баната. Заправо пре стандардизације румунског били су један језик. Старији, (70+) нарочито жене, српски знају само онолико колико им је потребно. И код млађих се осећа акценат карактеристичан за Влахе.

Значи ли то да је тестирани нђелковић скорашњи досељеник у село или је можда србизован Влах.Сва ова питања су у контексту његовог резултата,ништа више🙂 или је само србизово презиме?

[Exiled]

Зашто би било пежоративно? И ко данас има статус од пре 400 година?

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

У праву си , ни једно ни друго, омаче ми се и једно и друго...

[Делија]

Ни статусно ни пежоративно него етнички. Становници Добре Воде су пореклом Власи Унгурјани. Причају влашким језиком који се сродан румунском дијалекту из Баната. Заправо пре стандардизације румунског били су један језик. Старији, (70+) нарочито жене, српски знају само онолико колико им је потребно. И код млађих се осећа акценат карактеристичан за Влахе.

Ја бих рекао пре порумуњени/повлашени Срби..ако знамо да су Срби после Косовске битке избегли и населили Ердељ који је у 16-17 веку називан Рашком/Расцијом од страних путописаца + кад знамо да Власи славе крсну славу, верујем да је то део народа који се можда кроз период од 100-200 година вратио у своје матичне крајеве Браничева али са влашким идентитетом. То се види и у Банату где кад би некоме са презименом Кокора нпр.или Ранча рекао да је Влах а не Србин, пре 100 година би те избо брисом (не тебе лилно него сваког ко га тако назове) . По именима се види да су били део етноса који -у неком тренутку није био српски (Траил, Јон, Паун, Њага, Лепедат) , ал обзиром да су дошли са крсним славама мислим да их доста има расрбљених и повлашених Срба, који су се вратили свом  племену доласком у средине већински насељене етнички свесним српским живљем.

[Exiled]

Ја бих рекао пре порумуњени/повлашени Срби..ако знамо да су Срби после Косовске битке избегли и населили Ердељ који је у 16-17 веку називан Рашком/Расцијом од страних путописаца + кад знамо да Власи славе крсну славу, верујем да је то део народа који се можда кроз период од 100-200 година вратио у своје матичне крајеве Браничева али са влашким идентитетом. То се види и у Банату где кад би некоме са презименом Кокора нпр.или Ранча рекао да је Влах а не Србин, пре 100 година би те избо брисом (не тебе лилно него сваког ко га тако назове) . По именима се види да су били део етноса који -у неком тренутку није био српски (Траил, Јон, Паун, Њага, Лепедат) , ал обзиром да су дошли са крсним славама мислим да их доста има расрбљених и повлашених Срба, који су се вратили свом  племену доласком у средине већински насељене етнички свесним српским живљем.

Није ни овај сценарио немогућ, напротив, то нас кинвертитство краси од искона. Тако и подпитање је с тим у складу, да ли је овај след мого бити реверзибилан кроз вјекове и више понављања без промјене правца само можда дирекције?

[Дробњак]

Ја бих рекао пре порумуњени/повлашени Срби..ако знамо да су Срби после Косовске битке избегли и населили Ердељ који је у 16-17 веку називан Рашком/Расцијом од страних путописаца + кад знамо да Власи славе крсну славу, верујем да је то део народа који се можда кроз период од 100-200 година вратио у своје матичне крајеве Браничева али са влашким идентитетом. То се види и у Банату где кад би некоме са презименом Кокора нпр.или Ранча рекао да је Влах а не Србин, пре 100 година би те избо брисом (не тебе лилно него сваког ко га тако назове) . По именима се види да су били део етноса који -у неком тренутку није био српски (Траил, Јон, Паун, Њага, Лепедат) , ал обзиром да су дошли са крсним славама мислим да их доста има расрбљених и повлашених Срба, који су се вратили свом  племену доласком у средине већински насељене етнички свесним српским живљем.

Тако је. Посебно то важи за Унгурјане. Царани су насељени у Србију из Влашке, за време кнеза Милоша и они су у ствари прави Румуни. Многи од њих су прихватили српски етнички идентитет нарочито у задњих 70 година, посебно у Поморављу и Ресави, где их је и мање и нису компактно насељени.

[Exiled]

Тако је. Посебно то важи за Унгурјане. Царани су насељени у Србију из Влашке, за време кнеза Милоша и они су у ствари прави Румуни. Многи од њих су прихватили српски етнички идентитет нарочито у задњих 70 година, посебно у Поморављу и Ресави, где их је и мање и нису компактно насељени.

Значи овако,један каже то су посрбљени власи а други одговара да је тако то су Срби који су дошли из Влашке. Момци кад се већ слажете,сложите се људски немојте по српски...

[Дробњак]

Значи овако,један каже то су посрбљени власи а други одговара да је тако то су Срби који су дошли из Влашке. Момци кад се већ слажете,сложите се људски немојте по српски...

Повлашени Срби а не посрбљени Власи. Власи су посрбљени тек доласком у Источну Србију и то у мањој мери. Искључиво женидбом-удајом са Србима. Ово у задњих 60-70 година не рачунам. И ако се неки од њих изјашњавају Србима они у кући говоре влашки.

Ја бих рекао пре порумуњени/повлашени Срби..ако знамо да су Срби после Косовске битке избегли и населили Ердељ који је у 16-17 веку називан Рашком/Расцијом од страних путописаца + кад знамо да Власи славе крсну славу, верујем да је то део народа који се можда кроз период од 100-200 година вратио у своје матичне крајеве Браничева али са влашким идентитетом. То се види и у Банату где кад би некоме са презименом Кокора нпр.или Ранча рекао да је Влах а не Србин, пре 100 година би те избо брисом (не тебе лилно него сваког ко га тако назове) . По именима се види да су били део етноса који -у неком тренутку није био српски (Траил, Јон, Паун, Њага, Лепедат) , ал обзиром да су дошли са крсним славама мислим да их доста има расрбљених и повлашених Срба, који су се вратили свом  племену доласком у средине већински насељене етнички свесним српским живљем.

[Мића]

Ја бих рекао пре порумуњени/повлашени Срби..ако знамо да су Срби после Косовске битке избегли и населили Ердељ који је у 16-17 веку називан Рашком/Расцијом од страних путописаца + кад знамо да Власи славе крсну славу, верујем да је то део народа који се можда кроз период од 100-200 година вратио у своје матичне крајеве Браничева али са влашким идентитетом. То се види и у Банату где кад би некоме са презименом Кокора нпр.или Ранча рекао да је Влах а не Србин, пре 100 година би те избо брисом (не тебе лилно него сваког ко га тако назове) . По именима се види да су били део етноса који -у неком тренутку није био српски (Траил, Јон, Паун, Њага, Лепедат) , ал обзиром да су дошли са крсним славама мислим да их доста има расрбљених и повлашених Срба, који су се вратили свом  племену доласком у средине већински насељене етнички свесним српским живљем.

Ова тврдња је прилично честа, али нигде до сада нисам наишао на неке изворе који директно помињу послављање славе код Влаха/Румуна у Банату. До када су је задржали и када је су престали да прослављају славу? Каква је била ситуација пре, а каква након формирања Румунске православне цркве 1872? Имаш ли неки извор, можда неку етнолошку студију,  да су Власи у планинском Банату славили славе? Ово пишем без било какве ироније, да не буде забуне.

[Exiled]

Повлашени Срби а не посрбљени Власи. Власи су посрбљени тек доласком у Источну Србију и то у мањој мери. Искључиво женидбом-удајом са Србима. Ово у задњих 60-70 година не рачунам. И ако се неки од њих изјашњавају Србима они у кући говоре влашки.

Значи село је ипак српско само је повлашено а задржали су српска презимена а вежбају влашки у кући пошто им улични српски иде добро...

[Делија]

Ова тврдња је прилично честа, али нигде до сада нисам наишао на неке изворе који директно помињу послављање славе код Влаха/Румуна у Банату. До када су је задржали и када је су престали да прослављају славу? Каква је била ситуација пре, а каква након формирања Румунске православне цркве 1872? Имаш ли неки извор, можда неку етнолошку студију,  да су Власи у планинском Банату славили славе? Ово пишем без било какве ироније, да не буде забуне.

Хм ма наравно, дискутујемо, а дискусија трпи све, па и сарказам уколико постоји основно поштовање саговорника. Овако, др Ј.Ердељановић пипе у књизи Срби у Банату за свако место, које породице су влашке пореклом, у оригиналним белешкама које сам гледао казује да су у Банату пореклом углавном из Ердеља и да их има доста српског порекла.
Што де слава тиче, најранију забелешку о славама у Банату тј.појединачним породицама имам за своје село Црепају 1816/7 , идиот нисам слакао још неколико листова (од 1812-1869 је протокол прихода и расхода где се на 5-6 страна у почетним годинама вођења документа води белешка о свечарима и парохијаку за цркву-углавном за месец новембар и децембар.
Оно што сам приметио везано за породице „влашког"„ порекла јесте да тврде и сами да одувек славе славе, а лрсне славе су им врло ретке, нпр.Света Петка, Мала/Вњлика Госпојина, Успење пресвете Богородице ис слично. Дал је то од неког значаја не знам, ал то је одговор на твоје питање.

[vidoje 013]

Ја бих рекао пре порумуњени/повлашени Срби..ако знамо да су Срби после Косовске битке избегли и населили Ердељ који је у 16-17 веку називан Рашком/Расцијом од страних путописаца + кад знамо да Власи славе крсну славу, верујем да је то део народа који се можда кроз период од 100-200 година вратио у своје матичне крајеве Браничева али са влашким идентитетом. То се види и у Банату где кад би некоме са презименом Кокора нпр.или Ранча рекао да је Влах а не Србин, пре 100 година би те избо брисом (не тебе лилно него сваког ко га тако назове) . По именима се види да су били део етноса који -у неком тренутку није био српски (Траил, Јон, Паун, Њага, Лепедат) , ал обзиром да су дошли са крсним славама мислим да их доста има расрбљених и повлашених Срба, који су се вратили свом  племену доласком у средине већински насељене етнички свесним српским живљем.

  У Делиблату и Ковину, сви који имају презиме Кокора, изјашњавају се као Румуни, иду у румунску цркву. Делија, зна се ( познато је и теби) слава код Срба, Румуна и Цигана у Банату  је релативна. Носиоци истог презимена неријетко имају различите славе, узимају славе кад уђу у кућу, бабину славу...   Има носиоца истог презимена, који се  изјашњавају као Срби, Румуни, нпр. Каначки у Баваништу су Срби,  а  у Делиблату и Мраморку Румуни. О мимикрији Цигана (Роми, Румуни, Срби)  у Банату да не причамо.