Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[АГРОНОМ]

Из разговора са др.Владаном Чокићем из Београда од пре неколико месеци дошао сам до следећих сазнања у вези са Чамџићима из Влашке.Братство Јована Чамџића је кумовало братству Петра Чокића.Јован и Петар нису из истог племена.Највероватније су после Друге сеобе Срба под Шакабентом дошли на просторе испод Рудника.Петар Чокић је са својим братством отишао у Ковачевац,а Јован је уз пут изгубио братство и отишао сам у Влашку код жене у кућу.Јован Чамџић је и после насеаљавања остао кум Петровој браћи,Ранисаву и Владиславу. Презиме Чамџић се помиње у матичним књигама венчаних и рођених (кумства) за прву половину 19-ог века. Касније постају Јованчевићи, Јовановићи, Андреићи. Данас су Јованчевићи у Влашком пољу.
Милоје Јованчевић, син Јована Чамџића, је рођен око 1760, а Јован Чамџић око 1730.

Да ли постоји могућност да се неко од Јованчевића тестира?

Моји Чамџићи из Пљеваља се старином повезују са Колашином.У питању је Колашин у Црној Гори.

Поздрав Бобане,

Вероватно постоји могућност за тестирање. Како не познајем лично никог од њих када будем у прилици распитаћу се преко Влајића да ли је неко од њих спреман да се тестира.
   У међувремену сам се бавио мало етимологијом презимена Чамџић.  Како је ово презиме забележено у  облику Чамџић и Чанџић пошто у себи има турски суфикс "-ci"=-џи који означава занимање  за порекло презимена могуће су две варијанте од турског çan= звоно или од çam=бор. Çancı  би био звонар, онај којио звони у цркви  или онај који лије звона. Знајући да је звоњава и израда звона била забрањена у турској царевини, а срби тешко да би звонара назвали турском речју чанџи ово тумачење је могуће али мало вероватно. Друга могућност је да настанак у вези са  турским çam=бор одакле је и наше чамовина.Реч чамац за коју наши етимолози наводе да је турског порекла непостоји у турском језику. Они за чамац користе реч " kayak"= кајак коју смо и ми од њих примили. Пошто од бора се прави катран турци имају занимање зифтџија и катранџија а онај ко прави чамце, радник у бродоградилишту је калифатџија тако да çamcı=чамџија  је очигледно иако има турску структуру није турска већ наша реч. Чамџија највероватније означава особу која спушта борова стабла низ реку одакле се развило значење на особу која управља сплавом који је сачињен од више везаних дебала а одатле и на особу која управља чамцем. Чамци -моноксили су израђени од једног издубљеног дебла. Један такав који је извађен из корита Колубаре се може видети у Народном музеју у Ваљеву. Тако да је семантички јасан настанак речи чамац -издубљено дебло и чамџија - особа која спушта дебло низ реку односно управља чамцем од турске речи çam=бор, борово дебло.  Ово анализа ме доводи до закључка да порекло Чамџића треба тражити тамо где се спуштају дебла низ реку односно тамо одакле и наводи породично предање у Колашину и обалама реке Таре низ коју су ваши преци спуштали борова стабла по чему су и добили презиме.

[Небојша]

Карић, Пећ (Србија), хаплогрупа E1b

Контакт особа - Богољуб(?) Име најстаријег познатог претка - Глигорије.

Биће да је ово тестиран Богољуб Карић, уколико се неко не шали.

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B

DYS 393  DYS 390  DYS 19/394  DYS 391  DYS 385a  DYS 385b  DYS 426  DYS 388  DYS 439  DYS 389-1 
13 24 13 10 16 18 11 12 12 13

DYS 392 DYS 389-2 DYS 458 DYS 459a DYS 459b DYS 455 DYS 454 DYS 447 DYS 437 DYS 448
11 30 16 8 9 11 11 26 14 20

DYS 449 DYS 464a DYS 464b DYS 464c DYS 464d DYS 460 GATA H4 YCA IIa YCA IIb DYS 456
31 16 16 17 18 9 11 19 21 15

DYS 607 DYS 576 DYS 570 CDY a CDY b DYS 442 DYS 438 DYS 531 DYS 578 DYS 395S1a
12 17 22 31 33 11 10 10 8 15

DYS 395S1b DYS 590 DYS 537 DYS 641 DYS 472 DYS 406S1 DYS 511 DYS 425 DYS 413a DYS 413b
15 8 11 10 8 12 10 null 23 24

DYS 557 DYS 594 DYS 436 DYS 490 DYS 534 DYS 450 DYS 444 DYS 481 DYS 520 DYS 446
18 11 12 12 14 7 12 22 18 12

DYS 617 DYS 568 DYS 487 DYS 572 DYS 640 DYS 492 DYS 565
13 12 14 11 11 11 11

[Синиша Јерковић]

Карић, Пећ (Србија), хаплогрупа E1b

Контакт особа - Богољуб(?) Име најстаријег познатог претка - Глигорије.

Биће да је ово тестиран Богољуб Карић, уколико се неко не шали.

Сасвим могуће да се ради о Карићима. Убацио сам их на пројекат. Упадају у код нас доста чест род А, али опет немају нека блиска поклапања.

Очекивана хаплогрупа, рекао бих, за неког из Пећи.

[Лепеничанин]

АГРОНОМЕ,

честитке за одлично објашњење порекла назива Чамџија!

да подсетим на моје мишљење које сам раније изнео:

Изгледа да презиме Чамџић потиче од назива за неку врсту занатлија - чамџије.

Турска реч "чам" значи дрво бора или уопште дрвену грађу, отуд и реч чамац.

Лако је помислити да чамџија значи лађар, бродар, скелеџија. Међутим, презиме Чамџија је често међу муслиманима у Босни и то у планинским крајевима. Могуће је да означава некога ко припрема дрвену грађу за градњу свакаквих зграда. Боровина даје доста смоле, важне за израду чамаца, па је могуће да је тај назив заменио раније шире распрострањену реч "калафатчија" за мајстора "катранџију" који гради и поправља чамце.

Очигледно да постоји нека веза између изградње и одржавања пловила у османско време и порекла бар неких породица из српског рода "Годијеља". Село Батоте, из ког потичу трстенички Батоћани, тестирани као Ј2б1, у османско време производило је бродску ужад, сада ево Чамџија на две локације,

[Nebo]

Очекивана хаплогрупа, рекао бих, за неког из Пећи.

Па, сад..., у Пећи и околини је уназад једног столећа у многоме измењена етничка слика. После 1912-те доселило се много колониста са свих страна Црне Горе, али и из Херцеговине, Босне, Србије, чак и из даљих србских крајева, попут Лике и Далмације.
Тако да је, верујем, и генетска слика становништва из тог краја непредвидљива.
Верујем да међу србским староседеоцима преовлађује И2а и Р1а, а сигурно има и других ХГ.
Кариће у Пећи сматрају за старинце, мада, не верујем да су они тамо били пре 19. века.   

[Небојша]

Не знам да ли су неки аутори обрадили Кариће из Пећи. Уколико јесу, било би занимљиво видети шта се каже о даљем пореклу.

Интересантно да Миљанићи помињу неке Кариће из Куча(?) Хаплотип Карића није класичан "кучки", али није ни претерано далек.

[vojinenad]

Сасвим могуће да се ради о Карићима. Убацио сам их на пројекат. Упадају у код нас доста чест род А, али опет немају нека блиска поклапања.

Очекивана хаплогрупа, рекао бих, за неког из Пећи.

Сад би било занимљиво кад би се тестирао неко од Жарића из Бјелопавлића, односно њиховог огранка који се преселио најпре у Враку па одатле између два рата у Метохију у полабље. Према неким верзијама које се могу наћи и на интернету Карићи су се некада презивали Жарић, а презиме су променили када су доселили у Пећ. Колико ту има истине не знам, али би тест Жарића сада дао одговор..

[Nebo]

Знам за причу да су метохијски Карићи старином Озринићи. Али, како ствари стоје, изгледнија је ова веза са Кучима. Мада, ово је само један тестирани.

[Nebo]

А можда и са Бјелопавлићима.

[vojinenad]

Карић, Пећ (Србија), хаплогрупа E1b

Контакт особа - Богољуб(?) Име најстаријег познатог претка - Глигорије.

Биће да је ово тестиран Богољуб Карић, уколико се неко не шали.

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B

DYS 393  DYS 390  DYS 19/394  DYS 391  DYS 385a  DYS 385b  DYS 426  DYS 388  DYS 439  DYS 389-1 
13 24 13 10 16 18 11 12 12 13

DYS 392 DYS 389-2 DYS 458 DYS 459a DYS 459b DYS 455 DYS 454 DYS 447 DYS 437 DYS 448
11 30 16 8 9 11 11 26 14 20

DYS 449 DYS 464a DYS 464b DYS 464c DYS 464d DYS 460 GATA H4 YCA IIa YCA IIb DYS 456
31 16 16 17 18 9 11 19 21 15

DYS 607 DYS 576 DYS 570 CDY a CDY b DYS 442 DYS 438 DYS 531 DYS 578 DYS 395S1a
12 17 22 31 33 11 10 10 8 15

DYS 395S1b DYS 590 DYS 537 DYS 641 DYS 472 DYS 406S1 DYS 511 DYS 425 DYS 413a DYS 413b
15 8 11 10 8 12 10 null 23 24

DYS 557 DYS 594 DYS 436 DYS 490 DYS 534 DYS 450 DYS 444 DYS 481 DYS 520 DYS 446
18 11 12 12 14 7 12 22 18 12

DYS 617 DYS 568 DYS 487 DYS 572 DYS 640 DYS 492 DYS 565
13 12 14 11 11 11 11

Одакле подаци за Карића, где се тестирао и да ли се зна коју славу славе?

[Nebo]

Они пећански Карићи, колико ја знам, славе Светога Јована.

[vidoje 013]

Јован Цвијић испитујући поријекло становништва у Пећи, наводи између осталих и Кариће код Презимена породична православних Срба. Цвијић пише:  "У Пећи је 1900.год. било 2268 кућа, од којих су по вери биле 1709 мухамеданских, 529 православних и 30 католичких. Српске су 519 православних кућа (осталих 10 кућа су православни Цигани). За 334 мухамеданске куће утврђено је српско порекло, оне махом говоре и српски и арбанашки, ретко само арбанашки. Међу осталим мухамеданцима има 41 турска кућа, 130 кућа мухамеданских Цигана, а остало су арбанашке".

[Небојша]

Одакле подаци за Карића, где се тестирао и да ли се зна коју славу славе?

Подаци су са Ysearch-a, а тестиран је преко FTDNA (што се види на основу распореда маркера). Слава је вероватно Св. Јован, као што Небо рече.

http://www.hellomagazin.rs/intervju/porodica-karic-u-duhu-obicaja-i-tradicije-proslavila-krsnu-slavu/

[Бобан Чамџић]

Поздрав Бобане,

Вероватно постоји могућност за тестирање. Како не познајем лично никог од њих када будем у прилици распитаћу се преко Влајића да ли је неко од њих спреман да се тестира.
   У међувремену сам се бавио мало етимологијом презимена Чамџић.  Како је ово презиме забележено у  облику Чамџић и Чанџић пошто у себи има турски суфикс "-ci"=-џи који означава занимање  за порекло презимена могуће су две варијанте од турског çan= звоно или од çam=бор. Çancı  би био звонар, онај којио звони у цркви  или онај који лије звона. Знајући да је звоњава и израда звона била забрањена у турској царевини, а срби тешко да би звонара назвали турском речју чанџи ово тумачење је могуће али мало вероватно. Друга могућност је да настанак у вези са  турским çam=бор одакле је и наше чамовина.Реч чамац за коју наши етимолози наводе да је турског порекла непостоји у турском језику. Они за чамац користе реч " kayak"= кајак коју смо и ми од њих примили. Пошто од бора се прави катран турци имају занимање зифтџија и катранџија а онај ко прави чамце, радник у бродоградилишту је калифатџија тако да çamcı=чамџија  је очигледно иако има турску структуру није турска већ наша реч. Чамџија највероватније означава особу која спушта борова стабла низ реку одакле се развило значење на особу која управља сплавом који је сачињен од више везаних дебала а одатле и на особу која управља чамцем. Чамци -моноксили су израђени од једног издубљеног дебла. Један такав који је извађен из корита Колубаре се може видети у Народном музеју у Ваљеву. Тако да је семантички јасан настанак речи чамац -издубљено дебло и чамџија - особа која спушта дебло низ реку односно управља чамцем од турске речи çam=бор, борово дебло.  Ово анализа ме доводи до закључка да порекло Чамџића треба тражити тамо где се спуштају дебла низ реку односно тамо одакле и наводи породично предање у Колашину и обалама реке Таре низ коју су ваши преци спуштали борова стабла по чему су и добили презиме.

Хвала Агроному и Лепеничанину за поучне смернице.
Претпоставка да моје презиме има везу са чамовином је на почетку мог истраживања била присутна.
Осим породичног предања које нас  повезује са градом Колашином и реком Морачом ту је и неколико писаних  извора који ту везу потврђују.Дакле Чамџићи из Пљеваља јесу старином из Колашина(Мораче).
Замолио бих Агронома,ако је могуће,да би проследи контакт тел.неког од Јованчевића на маил [email protected]. Захваљујем.

[Синиша Јерковић]

Гаврић, Марковдан, Јошавка/Челинац/ Република Српска хаплогрупа R1a YP4278

Гаврић припада подгрупи хаплогрупе Р1а којој припадају и херцеговачки Шаренци, мада му је хаплотип нешто даљи од њих. Ову групу карактерише ниска вриједност на маркеру 458=13, а сад сам видио да је група и СНП одређена. Досад смо је означавали као CTS3402-, а нови СНП који је јасније дефинише је YP4278, па сам у складу са тим промијенио и називе родове у Пројекту.

Овој групи,поред Шаренаца и Гаврића, припадају и Елезовићи из Бањана,као и Ивковићи из Херцеговине. Такође и два тестирана из Александровца о којима немам ближих података: Црноглавац и Максимовић. Иванишевић са Цетиња има такође 458=13, али је по маркерима прилично удаљен од ове групе. Није искључено да јој не припада.

Најближи хаплотипови овој групи на словенском сјеверу су у Русији. И што је занимљиво појединци су углавном са подручја југозападно од Москве, са простора на којем је живјело племе Вјатича. Вјатичи су интересантни због чињенице да се још у Несторовом љетопису помиње да су  досељено лехијско(западнословенско) племе и да имају посебан обичај сахрањивања са постављањем пепела покојника на дрвене громиле, ступце. Управо такав начин сахрањивања је Ђорђе Јанковић повезивао са Србима.

Мислим да је за ову подгрупу код нас подручје Херцеговине изворишно. Подручје Херцеговине иако не тако богато са Р1а хаплогрупом, има велику разноврсност грана. Ту су још Z92, L366, M458

[Акса]

Ко је тај припадник Z92 из Херцеговине на Српски ДНК пројекат?

[Синиша Јерковић]

Ко је тај припадник Z92 из Херцеговине на Српски ДНК пројекат?

Раштегорац.

[Акса]

Раштегорац.

Занимљиво је да Рештегорац има блиског Бугарина Кирка из Лехова у северозападној Бугарској (Мислим да је то место у Монтанској области). Недавно се појавио Бига из Лике и изгледа је блисак Раштегорцу.  Мени одма пада на памет да су Бига и Раштегорац могући потомци досељеника из Смедеревског Санџака. Монтанска област није далеко од Смедерева, а поменути Санџак са седиштем у Смедереву се простирао на већу територију, могуће је да су и неки делови данашње Бугарске били у саставу С. Санџака.

[Синиша Јерковић]

Плавшић, село Црни Врх, Нови Пазар, Јовањдан, И2а Динарик Југ

Нити сам успио лоцирати ово село Црни Врх нити знам било шта о Плавшићима из овог мјеста. Уколико неко зна нешто више нека напише.

Сврстан је у исти род са Гавриловићем из Рамаће, Крагујевац који припада групи родова у том селу који славе Свете Враче, а који су по предању из Крајиновића(Црна Гора). У Црној Гори нисам нашао Крајиновиће, али на самој граници са Црном Гором код Сјенице постоји село Крајиновиће, па претпостављам да је ова група родова у Рамаћи одатле поријеклом.

С обзиром да је и Плавшић из недалеког Новог Пазара могуће је да су ове двије породице заиста повезане.

[Синиша Јерковић]

Ђукић, Средице/Кључ БиХ, Михољдан, E-V13

Сврстан у најчешћи род А.Нема потпуних поклапања.