Ђурковић, Никољдан, Штедим, Никшић, E-V13>Z5017>Z1985>A18833>A18844
Припада роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS576=16. То је уједно и једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа овог рода.
Ђурковићи су према предању род са Драгошевићима из Грахова, што је овим резултатом и генетички потврђено. Ђурковића највише има у Горњим Брезнима у Пиви. Светозар Томић је у свом раду о Пиви забележио следеће:
Горња Брезна су основали Ђурковићи (16 к., св. Никола). Ђурковићи су - пореклом из Куча од Прекића. Они су рођаци Даковића на Грахову. Прво су из Куча прешли на Грахово, па из Грахова се отселили у Риђане крај Никшића.
Драгошевићи из Грахова такође имају нетачно предање о даљем пореклу из Куча, али ово је једини извор у коме се помињу Прекићи из тог племена (братство које иначе не постоји, нити је познато да је икада постојало).
Обрен Благојевићи је о Ђурковићима забележио следеће:
Ђурковићи. Раније повећа породица од око 20 кућа у Горњим Брезнима. Сад их је тамо око 10 кућа. Славили су Никољдан. По предању, Ђурковићи су поријеклом из Куча, па се одселили прво на Грахово, а потом у Риђане, у околини Никшића. Послије неуспјелих борби око Никшића, почетком прошлог вијека, поп Стојан се одселио у Жупу, а послије 5—6 година отишао је у Дробњак, а одатле на Брезна. Имао је три сина: Окицу, Пера и Јакшу, од којих је Перо остао на Дубровску. Сам поп Стојан умро је на Брезнима око 1850. године. Говоре да су род са Ковачевићима и Даковићима, на Грахову, Радовићима у Невесињу и Делибашићима у Рудинама.
Штедим и Риђани су суседна села која су практично спојена, тако да се може закључити да тестирани потиче од мањег дела Ђурковића који се није иселио у Пиву.