Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Иван Вукићевић]

Премовић, Митровдан, Лешак, Лепосавић, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује неколико вредности маркера које одступају од модалног хаплотипа овог рода (YGATAH4=10, DYS576=21, DYS570=19, DYS481=24). Међутим, ниједна од њих није нешто посебно ретка, с обзиром да се све јављају код још неких припадника овог рода.

Тестирани је навео да према предању потиче из Братоножића. Међутим, генетика и слава јасно указују на то да Премовићи потичу од тзв. Мрњавчића (или Старокуча) из Куча.

Радослав Павловић наводи и да прислужују Стевањдан:
-Премовићи (2 куће, Митров дан и Св. арх. Стефан летњи) су дошли “Из Преко Ибра”. Један су род са Премовићима у Јарињу.

[Иван Вукићевић]

Мијатовић, Аранђеловдан, Јариње, Лепосавић, E-V13>Z1057

Најближа поклапања има са Максимовићем из Трбуња код Блаца (22/23) и Смилићем из Штаве код Куршумлије (21/23) који славе Мратиндан. Са њиховим хаплотиповима дели карактеристичне вредности маркера DYS390=25, DYS389ii=29 и DYS643=13, тако да извесно припада истом генетичком роду као и поменута двојица мратинштака.

Радослав Павловић наводи следеће за Мијатовиће и њима сродне Јаношевиће из Доњег Јариња:
Мијатовићи и Јаношевићи (15 кућа, Св. Арханђео, у новембру). Њихов предак доселио се после Велике сеобе од Сјенице. Даљим пореклом су из племена Мораче.

Предање о пореклу из Мораче нема упориште у досадашњим резултатима из тог племена.

[CosicZ]

Бугара ни на видику, занимљиво.Мада нема ни Срба на овој yfull- овој грани тако да биће свега...

На FTDNA има тестираних из Немачке, чак и један из Португала.
https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/R;name=R-YP335

[Иван Вукићевић]

Пешаковић, Горње Исево (заселак), Гувниште, Лепосавић, E-V13>Z1057

Најближе поклапање има са Димитријевићем из Пасјака код Крушевца (20/23), који такође слави Никољдан. Поседује карактеристичне вредности маркера DYS391=12, DYS392=12, DYS458=14, DYS570=22. Од поменутих карактеристичних вредности, Димитријевић такође поседује DYS392=12 и DYS570=22, али то није довољно да би се тврдило да су генетички сродни.

У раду Радослава Павловића се за Пешаковиће наводи следеће:
Пешаковићи (5 кућа, Св. Никола зимњи и "летњи") одавно су прешли из суседног засеока Јариња. Даље порекло не знају. После рата 1877/78. неке породице Пешаковића одселиле су се у Топлицу; Пешаковићи у Плочник, а Радовановићи (новије презиме за Пешаковиће) у Бресницу.

[Небојша]

Радовић, Ђурђевдан, Ораховица, Бијело Поље, J2b-M205>Y22059

Радовић упада у генетички род "Б1", где се налазе тестирани из Затарја и Доњег Полимља, између осталог Радовићи из Џурова крај Пријепоља, околине Фоче и Уневине крај Бијелог Поља. Сви славе Ђурђевдан. Радовићу из Ораховице блиске су још неке породице из овог краја, са сличним предањем (Морача), Ћировићи, Голубовићи, итд.

Делује да је свима њима матица ипак нешто западније (Затарје и околина), а да се предање о Морачи накнадно урезало у сећање. Могуће на основу славе (Голубовићи/Ћировићи), или познатих морачких Радовића. У сваком случају, даља тестирања ће до краја разрешити ову дилему.

[Лука]

Дерикоњић, Јовањдан, Џурово, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Припада највероватније роду Н на нашем пројекту, роду у ком се налазе још неке породице са подручја општине Пријепоље, попут Глушчевића из Седобра и Кијановића, Будрака и Цмиљановића из Камене Горе. Дерикоњић је први припадник овог рода који слави Јовањдан.

Дерикоњићи би требало да су стар род на подручју пријепољске општине, са матицом у Џурову (има их и у суседним Мажићима). Од ових Дерикоњића би требало да потичу Дерикоње из Вучје Луке код Сарајева, које такође славе Јовањдан.

[Антонин]

   Дерикоњић, Јовањдан, Џурово, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Припада највероватније роду Н на нашем пројекту, роду у ком се налазе још неке породице са подручја општине Пријепоље, попут Глушчевића из Седобра и Кијановића, Будрака и Цмиљановића из Камене Горе. Дерикоњић је први припадник овог рода који слави Јовањдан.

Дерикоњићи би требало да су стар род на подручју пријепољске општине, са матицом у Џурову (има их и у суседним Мажићима). Од ових Дерикоњића би требало да потичу Дерикоње из Вучје Луке код Сарајева, које такође славе Јовањдан   

У Љубићу код Чачка  постоји породица Савковић, са старим презименом Коњодер. Не знам да ли су у сродству, али први пут да лујем макср слично презиме, па рекох да поменем овде, можда некоме буде од користи.

[НиколаВук]

Мишур, Јовањдан, Сарајево

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује потпуно модални хаплотип за ову хаплогрупу, те има велики број потпуних поклапања на STR маркерима са другим тестиранима.

Тестирани ми је усмено навео да му се деда доселио у Србију из Сарајева и од података о пореклу је знао само да је старије презиме Мишура било Перишић. На 23andme имамо резултат једног Перишића који припада N2 хаплогрупи, а о коме је писао Небојша:

Перишић, БиХ, N-P189.2

Перишића је највише било у Горњем Подрињу. Породична презимена Мишур и Ђоговић, па се на основу тога можда може открити одакле су ови Перишићи.

[Небојша]

Мишур, Јовањдан, Сарајево

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује потпуно модални хаплотип за ову хаплогрупу, те има велики број потпуних поклапања на STR маркерима са другим тестиранима.

Тестирани ми је усмено навео да му се деда доселио у Србију из Сарајева и од података о пореклу је знао само да је старије презиме Мишура било Перишић. На 23andme имамо резултат једног Перишића који припада N2 хаплогрупи, а о коме је писао Небојша:

Овај Перишић је из околине Калиновика (Добро Поље) и слави такође Јовањдан.

[Bane]

Филипов, Грчка Македонија, E-V13

Старије презиме Филипова гласило је Пеловски, Пеловић. Пореклом су из места Pella, у Грчкој Македонији. Генетски су Филипову најближи Николићи из Хреше крај Сарајева, као и две српске породице са Косова и Метохије (Штимље).

Стигли су резултати E-V13 SNP Pack-а и Филипов припада грани E-V13>CTS5856>BY3880>FGC44169>S7461>BY5022

[Грк]

Овај Перишић је из околине Калиновика (Добро Поље) и слави такође Јовањдан.

Је ли однекуд дошао тај Перишић у Калиновик?

[Селаковић]

Еремић, Аранђеловдан, Криваја Војнићка, Војнић

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328> Y177643, роду Родића.

Тестирани се по хаплотипу сасвим добро уклапа у овај род, а слави и Аранђеловдан, као већина из овог рода. Једино што одступа је вредност 12 на DYS439, јер скоро сви Родићи ту имају вредност 13. Доста му је близак (21/23) и Умичевић из Бежаније, кога смо из „избацили“ из рода Родића јер поседује вредност 24, а не 25, на DYS390, па нам је био сумњив, међутим мислим да са овим резултатом можемо са великом поузданошћу рећи да је и Умичевић – Родић.

Еремић је навео да им је раније презиме Јеремић и да потичу „са Пивске планине или Зеленгоре“.

[Црна Гуја]

Кузмановић, Ђурђевдан, Горње Кречане, Градачац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује за ову грану практично модалан хаплотип, па самим тим има и приличан број блиских поклапања. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Радановићем из Поточана код Прњавора (слава Никољдан), док се на само 1 од 23 маркера разликује од Павловића из Обудовца код Шамца (слава Марковдан), двојице Обрадовића из Јасенице код Босанске Крупе и Брувна код Грачца (слава Јовањдан), Кундачине из Нарата код Билеће (Лучиндан), Аћина из Зрењанина (Никољдан), Николића из Ваљева (Никољдан), Здравковића из Батота код Бруса (Стевањдан) и Жујковића из Читлука код Крушевца (Ђурђиц). Тестирани није оставио детаљније податке о старијем пореклу.

[Црна Гуја]

Требовац, Никољдан, Шљивно, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>YP6098>BY149000. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Берићем из Жабља у Бачкој, а на 12 упоредивих маркера са Борићем из Бабиног Потока код Врховина у Лици. Само 1 разлику на 23 маркера има са тројицом тестираних Кнежевића из Малог Цвјетнића код Дрвара и са Шербулом из Косне код Двора на Банији. Сви наведени такође славе Никољдан.

Према породичном предању старијим пореклом су из Старе Црне Горе, а пре Шљивна живели су у Јагару (око 30 километара од Шљивна) по коме носе надимак "Јагарци". Старије презиме је по предању било Војводић, а по доласку у Босанску Крајину промењено је у Требовац, по планини Требави.

[missur]

Је ли однекуд дошао тај Перишић у Калиновик?

Ovi Miššuri/Perišići imaju predaju da su došli iz Crne Gore

[Небојша]

Матијевић, Св. Врачи, Вилови, Нова Варош, J2b-M205>Y22059

Матијевићи су, према предању, пореклом из Лике, или са Жабљака. Старије презиме гласило је Вукчевић. Предање о пореклу из Лике је верујем настало због познатих крајишких Матијевића. Они међутим славе Ђурђевдан и највероватније припадају I1-P109 (23andMe). Предање о пореклу из околине Жабљака делује доста уверљивије, посебно ако узмемо у обзир да Матијевић има више поклапања у тим крајевима. Генетички су им најближи Голубовићи из Затарја (потпуно поклапање на 23 маркера), а веома су им блиски и остали J2b-Y22059 из Затарја (вредност 481=22), као и Демићи са Баније (потврђени као J-Y155375). Ово је у пројекту род "Б1".

[Лука]

Вучић, католик, Бошт, Огулин

Припада хаплогрупи R1b>L51. Нижу подграну не можемо за сада претпоставити. Нема ближих поклапња на пројекту.

Тестирани је навео да је по предању о пореклом од племена Могоровића.

[Небојша]

Вучић, католик, Бошт, Огулин

Припада хаплогрупи R1b>L51. Нижу подграну не можемо за сада претпоставити. Нема ближих поклапња на пројекту.

Тестирани је навео да је по предању о пореклом од племена Могоровића.

Не сећам се да ли се раније појављивао неки тестирани из групе Могоровића. Ово је један од старих хрватских родова са простора Лике. Вероватно и најбројнији (племићки) род на том подручју. Присутну су у тим крајевима много пре доласка Турака (1241). О Могоровићима има пуно података у литератури, а од овог племена настало је пуно родова са изведеним презименима.

Погледао сам поклапања на YHRD - искључиво Западна Европа.

[Црна Гуја]

Вујичић, Врачев Гај, Бела Црква

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902>Y3226. Најближе поклапање има са Стефановићем из Кијева код Клине (слава Ђурђиц), разликују се на 3 од 23 маркера. На 3 од 17 маркера разликује се од Радивојева из Долова код Панчева (Никољдан) и Јовића из Стрмова код Бајине Баште (Никољдан), а на 4 од 23 маркера од Плавшића из Бачке Паланке (Јовањдан) и Петковића из Каоца код Србца (Стевањдан).

Према породичном предању досељени су из Црне Горе за време сеобе под Арсенијем Чарнојевићем. Најстарији предак је по предању имао шест прстију на десној руци и по њему су носили породични надимак Шестакови. Од ових Вујичића је и Ник Вујичић, познати аустралијски мотивациони говорник српског порекла.

[Nebo]

Не сећам се да ли се раније појављивао неки тестирани из групе Могоровића. Ово је један од старих хрватских родова са простора Лике. Вероватно и најбројнији (племићки) род на том подручју. Присутну су у тим крајевима много пре доласка Турака (1241). О Могоровићима има пуно података у литератури, а од овог племена настало је пуно родова са изведеним презименима.

Погледао сам поклапања на YHRD - искључиво Западна Европа.

Да, о Могоровићима има јако много грађе.

Оно што је овде занимљиво, нарочито сада када видимо генетички резултат, је само презиме рода - Могоровић. Лично име Могор је хрватска верзија (видети код Скока) имена светитеља - свештеномученика Хермагоре из Аквилеје у подручју североистока данашње Италије. Живео је у 3. и почетком 4. века и мученички пострадао, вероватно у Сингидунуму, око 305. године. Славе га како римокатолици, тако и православна Црква. Он је нарочито био поштован у Фурланији, Аустрији и међу Словенцима и Хрватима. У јужној Аустрији, на самој граници са данашњом Словенијом, постоји градић Hermagor, настао на подручју парохије посвећене Светом Хермагори.

Да ли све ово можда указује на завичај Могоровића и њихово етничко порекло, а све у склопу генетичког резултата који сазнасмо…?

https://en.wikipedia.org/wiki/Hermagoras_of_Aquileia