Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Đorđo]

Аћимовић, Лучиндан, Голово, Чајетина

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду А3 у Табели нашег пројекта.

У овом роду до сада су били Тодовић (Лучиндан, Шилопај, Г. Милановац), као и један Аћимовић из Ужица, чије прецизније место порекла и крсну славу нисмо знали. Сада је јасно да је по свему судећи реч о Аћимовићима из Голова. Карактеристичне вредности за овај род су DYS385 = 15-15 и DYS19 = 17.
 
Новотестирани Аћимовић има поклапање на 13 од 14 упоредивих маркера са Аћимовићем који је раније тестиран (једина разлика је на YGATAH4, па треба проверити да није пре више година дошло до грешке приликом уноса резултата, у вези са конвенцијом о смањивању вредности за један). Са Тодовићем постоји нешто више разлика – на пет места од упоредива 23, али мислим да је ипак реч о истом роду.

Аћимовићи из Голова имају предање о доосељавању око 1790. године из нововарошке Бистрице, док су даљом старином из Херцеговине. Данило Станојевић забележио је да су Аћимовићи досељени средином 18. века. За Тодовиће из Шилопаја каже се да су досељени „давно, из Ужичког округа“.

требало би да су старином од Никшића по Љ. Мићићу, јесу ли удаљени баш

[Иван Вукићевић]

Миловановић, Никољдан, Стубал, Краљево, E-V13>Z1057

Најближе поклапање има са Костићем из Бреснице код Врања који такође слави Никољдан. Хаплотипови им се разликују на два бржемутирајућа маркера, док деле карактеристичне вредности маркера DYS389ii=27 и DYS390=25. Вредност маркера DYS389ii=27 је посебно карактеристична јер је на пројекту има још само један тестирани из Зрењанина. Како он такође слави Никољдан, а његов хаплотип има и вредност маркера DYS390=25 и од хаплотипова Миловановића и Костића се разликује само на једном од 17 маркера, готово извесно су генетички сродни, иако потичу из различитих области.

Миловановић је у упитнику навео да се му се предак доселио из Пљеваља 1875. године.

[Селаковић]

Јовић, Аранђеловдан, Лазница, Жагубица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Јовић поседује специфичан хаплотип који се одликује ниским вредностима DYS390 = 23 и DYS458 = 16, као и високом вредношћу DYS576 = 20.
Блиска би му могла бити двојица са САНУ тестирања – један, по хаплотипу ближи, из околине Смедерева (слава Јовањдан) и један, по хаплотипу даљи, из околине Неготина (слава Петковдан), јер деле одређене карактеристичне вредности, мада су хаплотипови упоредиви на само 16 маркера.

Тестирани је навео да им је породични надимак Симикани. У Челиковићевом збирном издању „Млава, Хомоље, Звижд“ не нађох ништа о пореклу овог рода, премда видех занимљив податак – место је 1733. године имало 33 куће, а већ 1734. само 24 куће. Село је било прилично велико у доба Кнежевине и Краљевине Србије, а помиње се први пут изгледа већ у 14. веку.

[Мића]

Јовић, Аранђеловдан, Лазница, Жагубица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Јовић поседује специфичан хаплотип који се одликује ниским вредностима DYS390 = 23 и DYS458 = 16, као и високом вредношћу DYS576 = 20.
Блиска би му могла бити двојица са САНУ тестирања – један, по хаплотипу ближи, из околине Смедерева (слава Јовањдан) и један, по хаплотипу даљи, из околине Неготина (слава Петковдан), јер деле одређене карактеристичне вредности, мада су хаплотипови упоредиви на само 16 маркера.

Тестирани је навео да им је породични надимак Симикани. У Челиковићевом збирном издању „Млава, Хомоље, Звижд“ не нађох ништа о пореклу овог рода, премда видех занимљив податак – место је 1733. године имало 33 куће, а већ 1734. само 24 куће. Село је било прилично велико у доба Кнежевине и Краљевине Србије, а помиње се први пут изгледа већ у 14. веку.

Становништво Лазнице је влашког порекла:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/mapa-naselja.php

У Географској енциклопедији насеља Србије се наводи да у селу постоје „четири целине са родовским именима (Журкоњи, Панчевоњи, Фуркоњи и Шћепоњи). Убраја се у најстарија насеља Хомоља. Помиње се 1467. као насељено село (7 кућа), после Пожаревачког мира 1718. као "пусто" и 1733. (33 дома), као једно од највећих насеља у Хомољу.“

[Мардарије Корнећанин]

Домановић, Врачевдан, Соколићи, Чaчaк

Припада хаплогрупи R1b>P312.

Овим смо дознали хаплогрупу чувеног писца Радоја Домановића

Предање Домановића из Соколића говори да потичу од Сјенице:

Предак име је имао шест сестара, од којих једну искаше са себе сеиз неког Турчина. Не хотећи је дати, а да би избегли неприлике са Турчином, Домановићи се најпре одселе у Лопаш а одатле у љубићски срез. Касније се једни врате у Лисице а други остану. И данас Домановића има у Прислоници и Соколићима, у срезу љубићском и знају да су пореклом из Лисица.

Домановићи су били и једна од фамилија оснивача села Бошњане, као и Горњих Јарушица код Раче Крагујевачке (Радоје Домановић потиче из Јарушица), а забележени су и у Адранима код Краљева.

Хаплотип нам говори да су Домановићи несумњиво генетски блиско повезани са Обреновићима из Марковице у Драгачеву, од којих се разликују на маркеру 635 на коме Домановићи имају повишену вредност 25.

Нешто даља генетска веза постоји са раније тестираним Велимировићем из Врачевића код Мионице.

Господин Обреновић, који је и финансирао ово тестирање Домановића, ускоро очекује исход свог bigY теста, тако да ћемо убрзо сазнати којој тачно грани припадају ова два рода. Нисам сигуран колико би се добило bigY тестом Домановића, јер је реч о ближој генетској вези, па молим боље познаваоце (Драјвера, Гују...) да посаветују господина Обреновића у вези са тим.
 

[Мардарије Корнећанин]

Петровић, Никољдан, Брајићи, Г. Милановац

Припада хаплогрупи R1b>L51. Дубљу грану је теже одредити, јер је вероватноћа да припада U106 и P312 подједнака.

Петровићи су, са Пантовићима, оснивачи села Брајићи испод Равне Горе. За њих се само каже да су ту добегли "Због Турака".

Иако слави различиту славу, хаплотип показује одређене сличности са групом родова који славе Аранђеловдан, међу којима су најпознатији Бакићи из Мораче (22/23 СТР маркера). Од Бакића се Петровићи разликују сниженом вредношћу 10 на споромутирајућем маркеру 391, па је ближа веза ипак упитна.
 

[Иван Вукићевић]

Мељанац, Јовањдан, Отишић, Врлика, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Најближа поклапања има са Гајићем из Велике Жуљевице код Новог Града (23/23) и Вајагићем из Добросела код Бужима (22/23). Обојица тестираних славе Аранђеловдан. Овај генетички род карактеришу повишене вредности маркера DYS576=18 и DYS570=23.

Тестирани је навео да према предању потичу са Косова, а славу Јовањдан су узели по цркви Самодрежи код Вучитрна.

[Иван Вукићевић]

Вујановић, Стевањдан, Брезовац, Аранђеловац, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту. Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера YGATAH4=10, DYS533=13 и DYS643=13.

Боривоје Дробњаковић је у свом раду о Јасеници забележио следеће:
Вујановићи (Стојановићи, Максимовићи, Нешићи) 40 к. Слава: св. Стеван. Куће су им у Г. Крају. Чича Гаја (од Максимовића) прича да су четири брата пошла из Босне (од Травника). Један брат (свештеник) отишао у Срем, други у Рипањ (Вујановићи, код којих су одлазили у госте) а остала браћа дођу овде. У почетку их било свега две куће. Из ове породице је било неколико свештеника.

[Мардарије Корнећанин]

Крупеж, Никољдан, Ракова, Чачак

Припада хаплогрупи R1b>L51. Нижу подграну не можемо за сада претпоставити.

Занимљив низ R1b хаплотипова данас завршавамо Крупежима, који имају хаплотип који се одликује вредностима 15 на маркеру 19, 10 на маркеру 391, 16 на маркеру 289II, 13 на маркеру 438, и 11 на маркеру 643.

Слични хаплотипови се јављају у анонимном истраживању о Аромунима (Цинцарима) из 2006. Најближи Крупежу на српском ДНК пројекту је Јовић из Драгољевца код Истока у Метохији, који слави Ђурђиц. Различита слава, и поред значајног поклапања (21/23 СТР маркера) указује да блискост између њих потиче из неког старијег доба.

Иначе, Крупежи су значајна породица у чачанском крају. Осим у Ракови и оближњем Љубићу има их и у још неколико села око Чачка и у самом граду.

Сматра се да су Крупежевићи у селима Сенаја и Велика Крсна код Младеновца, који такође славе св Николу, заправо огранак Крупежа. Они би требало да потичу од свештеника Ивана Крупежа, који је био парох у Љуљацима у Гружи у време Првог устанка, одакле се тамошње становништво колективно одселило у Сенају. Од тих Крупежевића су били народни посланици Јаков и Никола Крупежевић, који је притом био и парох у Топчидеру и дворски свештеник крајем 19. века, као и дивизијски ђенерал Владислав Крупежевић, први командант Суботице на крају Првог светског рата.

 

[Владимир Бојановић]

требало би да су старином од Никшића по Љ. Мићићу, јесу ли удаљени баш

Аћимовић је мој кандидат. Надао сам се некој вези са Никшићима, међутим након овог резултата она је дефинитивно отпала. У табели су Аћимовићи усамљени заједно са Тодовићем из Шалопаја код Г. Милановца, због неких необичних вредности на појединим маркерима, тако да би једино дубински тест могао овај род да приближи неком већ профилисаном роду, нама Никшићима свакако не.

[Драган Обреновић]

Крупеж, Никољдан, Ракова, Чачак

Припада хаплогрупи R1b>L51. Нижу подграну не можемо за сада претпоставити.

У име тестираног Крупежа (мој ујак), захваљујем на тумачењу резултата, који је заиста занимљив и помало изненађујући (пре свега статистички гледано, јер сам открио да су ми деде и по оцу и по мајци R1b хаплогрупа).

Највероватније ћемо и за ујака одрадити Big Y-700 ради прецизнијег утврђивања подгране и додатних генетских веза које могу потенцијално дати назнаке даљег порекла Крупежа (или барем неких успутних станица до доласка у данашњи крај).

[НиколаВук]

Петровић, Никољдан, Брајићи, Г. Милановац

Припада хаплогрупи R1b>L51. Дубљу грану је теже одредити, јер је вероватноћа да припада U106 и P312 подједнака.

Петровићи су, са Пантовићима, оснивачи села Брајићи испод Равне Горе. За њих се само каже да су ту добегли "Због Турака".

Иако слави различиту славу, хаплотип показује одређене сличности са групом родова који славе Аранђеловдан, међу којима су најпознатији Бакићи из Мораче (22/23 СТР маркера). Од Бакића се Петровићи разликују сниженом вредношћу 10 на споромутирајућем маркеру 391, па је ближа веза ипак упитна.

Тестирани је накнадно доставио податак да је чукундеда променио своје раније презиме Гачић у Петровић.

[Мардарије Корнећанин]

Тестирани је накнадно доставио податак да је чукундеда променио своје раније презиме Гачић у Петровић.

Није ми јасно ЗАШТО је променио презиме, јел због закона по ком су устаљена презимена у Кнежевини Србији?

[НиколаВук]

Није ми јасно ЗАШТО је променио презиме, јел због закона по ком су устаљена презимена у Кнежевини Србији?

Не знам, није навео ништа осим горњег податка.

[Мардарије Корнећанин]

Коцић-Пурјак, Никољдан, Власотинце

Припада хаплогрупи R1b>L51>највероватније грани U152>Z56.

Хаплотип се одликује са много необичних вредности (25 на 390, 11-13 на 385, 14 на 389I, и пре свега јединственом вредношћу 9 на 549!). Ниску вредност 10 на 549 срећемо најчешће код огранка Z56, тако да би било препоручљиво да се то и потврди СНП тестирањем.

Најпознатији припадник ове  старе варошке власотиначке породице био је Влајко Коцић-Пурјак, министар у Влади Краљевине СХС.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE_%D0%9A%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%9B

Посебно је био дирљив погреб овог нажалост прерано преминулог политичког првака Јужне Србије.

https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1928/03/28#page/2/mode/1up

[Иван Вукићевић]

Томашевић, Петковдан, Лубово, Даниловград, E-V13>Z5017>Z16988>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Са претходно тестираним Томашевићем из истог места има потпуно поклапање на 23 маркера. Хаплотип Томашевића поседује повишену вредност маркера DYS576=18.

Томашевићи су грана Павковића, једне од основних грана Бјелопавлића - Митровића. Петар Шобајић је забележио следеће о њима:

[Лука]

Лацмановић, Свети Врачи, Косатица, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Лацмановић, упркос неким разликама на упоредивим маркерима, највероватније припада роду В3 на нашем пројекту. Овом роду, поред Лацмановића, припадају још и Ненадић из Ужица, Илић из Сврачкова код Пожеге и Крстић из Сврачкова код Руме. Сви славе исту славу и имају специфичну вредност 18 на 448.

Лацмановићи су у Косатицу досељени из Црнобора код Плеваља. По предању су старином „из Боке".

[Bokez]

Лацмановић, Свети Врачи, Косатица, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Лацмановић, упркос неким разликама на упоредивим маркерима, највероватније припада роду В3 на нашем пројекту. Овом роду, поред Лацмановића, припадају још и Ненадић из Ужица, Илић из Сврачкова код Пожеге и Крстић из Сврачкова код Руме. Сви славе исту славу и имају специфичну вредност 18 на 448.

Лацмановићи су у Косатицу досељени из Црнобора код Плеваља. По предању су старином „из Боке".

То што на 448 имају 18 може ли их повезати са Озринићима? Шта је са она пресотала два три маркера што су специфична за тај кластер?

[Лука]

Отовић, Василијевдан, Бело Поље, Пећ

Припада хаплогрупи I2-Y3120. Захваљујући 23andme, имамо и дубљу подграну Отовића, а то је S17250. Са овим резултатом смо највероватније открили раније порекло тестираних Томовића из Горњег Дупца код Лучана и Шкипића из Прислонице код Чачка, који такође славе Василијевдан и имају близак хаплотип Отовићевом.

Сами Отовићи из Белог Поља код Пећи су пореклом од братства Обрадовића из Буча код Берана. За Обрадовиће из Буча се наводи да су им сродни Шуковићи и Кујовићи из Мораче, који су преко 23andme такође потврђени као припадници хаплогрупе I2-S17250 (конкретно су тестирани Перовановићи из Стубле код Медвеђе, који потичу од Шуковића из Мораче), тако да је ово предање највероватније тачно.

[Лука]

Милинковић, Св. Врачи, Вирово, Ариље

Припада хаплогрупи R1b>P312, роду А у табели нашег пројекта. Од специфичних вредности се издвајају 15 на 19 и 20 на 570; ове вредности Милинковић не дели са осталим припадницима овог рода. Најближи у роду му је Обреновић из Марковице код Лучана, разликују се на 2 маркера од упоредивих 23, док се од Домановића из Соколића код Чачка и Велимировића из Врачевића код Лајковца разликује на 3 односно 4 маркера од упоредивих 23. Милинковићи из Вирова су по предању сродни Обреновићима из Марковице, што је сада и потврђено. О пореклу ове две породице је већ писано при објави Обреновићевог резултата:

16. Обреновић, Св. Врачи, Марковица, Лучани

Припада хаплогрупи R1b>P312

Код етнолога Јована Ердељановића у књизи о Доњем Драгачеву се наводи "Обреновићи, Марковица, Лучани, 15 кућа, Пореклом из Босне, Два брата се доселила- Обрен и Обрад. Обрад се настанио у Вирову и од њега су Миленковићи.

На место одбеглих Јовашевића настани се некакав Обрен. Он беше пореклом из Босне, одакле је пошао заједно са братом Обрадом. Обрад се настани у драгачевском селу Вирову и од њега су тамошњи Милинковићи. Обрен дође у Марковицу (веле, да је из Вирова терао волове на трг у поменуту стару варош Дубраву, па му се допало у Марковици), и од њега су садашњи Обреновићи. Да су вировски Милинковићи и марковички Обреновићи једног порекла, доказује осим овог предања и иста слава: Врачеви."

У својој малопређашњој објави, господин Обреновић је изнео своја сазнања о пореклу:

Поштовани, ја сам од тих Обреновића, па бих само да скренем пажњу ду су горе цитирани подаци у доброј мери нетачни и непотпуни. Заправо од свега што је др Ердељановић навео у својој књизи од стране 123 па на даље а што је везано за род Обреновића из Марковице, тачно је само да су Обрен и Обрад браћа, те да марковички Обреновићи воде порекло од Обрена.

Но, нема се шта замерити Др Ердељановићу, јер је током свог истраживања (које му је било и докторска дисертација) и поред неспорне стручности и огромног труда, услед ограниченог времена и материјалних ресурса, морао да прави одређене методолошке компромисе током истраживања. Рецимо, утврђено је да он је током истраживања био смештен, а и већину информација везаних за Марковицу и околину прикупио код сеоског свештеника у Раздољу (Негришори).

Конкретно у сокак Обреновића у Марковици није свраћао нити се од самих чланова мог рода распитивао о пореклу. Јер да јесте, знао би да родоначелник Обреновића из Марковице није "некакав Обрен", већ конкретно Обрен Савић (1730-1816) што без икакве сумње знају сви Обреновићи из Марковице. Штавише, споменик Обрену Савићу је у време када је др Ердељановић вршио истраживања већ деценијама стајао у сокаку Обреновића "у Крушкама", на својеврсној "светој" земљи свих Обреновића која никада није дељена, па је практично невероватно да тај споменик др Ердељановић не би видео да је тамо макар и на кратко свратио.

Но, пошто је ова тема опште природе, не бих превише ширио причу, већ бих само у најкраћим цртао изнео најважније исправке и допуне:

1) Обреновићи из Марковице воде порекло од Обрена Савића (1730-1816), чији споменик као што већ рекох и дан данас стоји у Марковици
2) Обрен није дошао из Босне, већ из села Ковачица код Вучитрна (Косово)
3) Са Обреном су дошли не само брат Обрад, већ и са сестра Марија - Мара
4) Сво троје су се најпре настанили у селу Вирову, али се Обрен одвојио и након краћег боравка селу Лисице скрасио у Марковици, док су Обрад и Мара остали у Вирову
5) Од Обрадовог сина Милинка, настао је у Вирову род Милинковићи а не Миленковића
6) Такође, од сестре Марије - Маре, настао је такође у Вирову род Марића
7) Сва три рода и дан данас знају да су у далеком сродству и сва три рода и даље славе славу својих далеких предака из Ковачице - Врачеве (Козму и Дамјана)

Даља ДНК тестирања ако их господин Обреновић предузме разјасниће све недоумице.

Међутим, управо обављено ДНК тестирање донело је једну до сада непознату генетску везу. Хаплотип Велимировића из села Врачевић код Мионице, са истом славом св Врачи, иако има 3 разлике на 23 СТР маркера, поседује вредности које га несумњиво сврставају у исти род са Обреновићима из Марковице.

За Врачевиће код Мионице се иначе каже да потичу из Граца код Сјенице, а очекивано би било да има још фамилија са славом св Врачи које припадају овом генетском роду на ширем простору Старог Влаха.