Спахић, муслиманска породица из Мостара, R1b по свему судећи западна варијанта.
Занимљиво је да се на 12 маркера (-1) скоро поклапају са католичком породицом Љубић из околине Мостара, мада је мали број маркера да би се тврдила блискост.
Постављам текст о Спахићима који сам добио:
"Спахе и Спахићи носе своје презиме од неких спахија који су били посједници "спахилука" тј. феудалних лена у Босни и Херцеговини. Уз презиме Спахић (Спахизаде) понегдје је у изворима додана ријеч "Босневи' што потврђује да су они однекуд из Босне у Мостар дошли. Становали су колико се зна, у Церници и Доњој махали. Поред кућа и посједа у Мостару они су имали кулу и посједе у Совићима у опћини Груде и посједе у селима мостарског кадилука, односно нахије. Архив Херцеговине у Мостару посједује 32 рукописа на арапском језику који су каталогизирани. Из биљежака на њима сазнајемо да су их написали, преписали или били њихови власници, чланови породице Спахића из Мостара. Ибрахим Спахић, син хаџи Мухамедов написао је дјело "Збирка проповиједи" (вазова). Он је 1795. године преписао дјело из исламске традиције (хадис) и непознате године дјело из исламског права. Спомиње се још као власник два дијела из исламског права. Даље се у рукописима као власници дјела спомињу сљедећи Спахићи: хаџи Мухамед, син хаџи Омер Нурије Босневије, 19 дјела, хаџи Салих Сабри, син хаџи Мухамедов, 1885. и 1886. године, три дјела, Мухамед, син Мухамедов, једно дјело, Салих, син хаџи Мехмедов, једно дјело, Салих, син Ибнрахимов, син Хасанов, једно дјело, и хаџи Мухамед, два дјела. Провинцијалат херцеговачких фрањеваца у Мостару посједује рукопис из граматике арапског језика уписан у књизи инвентара под бројем Р-32, који је преписао хаџи Салих Спахић, син Мухамедов 1304. (1886.) године. Све наведено потврђује да су више чланова ове породице имали своје приватне библиотеке на оријенталним језицима и да су за турске управе проучавали исламске науке и његовали их.
Мектеб хаџи Мухамедаге Спахића
Овај легатор је подигао почетком 19. стољећа мектеб код Незирагине џамије на Спилама, који је имао двије собе у приземљу и двије на спрату. Служио је својој намјени до 1901. године када је на Башчинама у Церници подигнута нова велика зграда за мектеб и ибтидахију. Касније је више година служио за приватан стан. Срушен је кад и Незирагина џамија 1951. године. Хаџи Мухамед еф. Спахић био је од 1902. године имам џамије хаџи Хасана Севрије и касније Карађозбегове. Он је био и посљедњи библиотекар Карађозбегове библиотеке (кутубхане). У харему Оручлуку на коме су подигнуте стамбене зграде, сахрањени су сљедећи Спахићи који су живјели и умрли у Доњој махали до конца прошлог стољећа: Ахмед Спахић, син Дервишов, умро 1889., хаџи Салих еф. син Мехмедов, умро 1892. и хаџи Алага, син хаџи Мухамедагин, умро 1896. године."