Батоћанин, Батоте (Србија), хаплогрупа
J2b M20512 23 15 10 15-20 11 15 12 12 12 28
Тестирани има 37 маркера, накнадно ћу уписати осталеНеко од чланова ове породице је направио и сајт са породичним стаблом
"Презиме Батоћанин, као и сва друга презимена која се завршавају на "-нин" или "-ац" презиме је географског порекла. Али, да одмах рашчистимо, наше презиме нема никакве везе са местом Баточином. Презиме смо добили по месту одакле смо дошли, по селу Батоте које се налази на обронцима Копаоника у шумама Пожар планине, недалеко од Манастира Стрмац. Аналогно имену места по коме смо добили презиме, и наше презиме се изговара са акцентом на први самогласник "а", мада веома често чујемо погрешно наглашавање на средњи самогласник "о"..."
http://www.batocanin.com/index.phpБатоте (Брус)
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5Према подацима са овог сајта, најстарије презиме ове породице је
Кошутинац (око 1690., Батоте). Било их је и у Лопашу (Трстеник).
На сајту Порекло.рс помињу се Батоћани из Лопаша, али је питање колико су подаци веродостојни с обзиром да се године не поклапају.
Маринковићи – Расјанима у Црној Гори неки Турчин обесчасти сестру, па они убише њега и све чланове његове породице. Из страха од освете из села Батота у Црној Гори побегоше у Србију. Расјани се помиљу у селу Батоту код Бруса у коме 1857. године живео Младен Расјанин. У Ратају се помиње Расјанин Петровић Миливоје, који је имао сина Петра рођеног 1853. године. У Тоболцу, Милетићи носе презиме по претку Милети за кога верују да је пао на Чегру са Стеваном Синђелићем и да му је глава узидана у Ћеле кулу у Нишу. Као родоначелник Милетића у Тоболцу се помиње Стеван Расјанин 1849. године.
Од једног Стевановог брата су Батоћани у Лопашу, а од другог брата су Алексићи у Црнишави. Поред Стевана у Тоболцу се помињу Расјанин Пантелија 1851. године и Расјанин Михајло 1866. године. Потомци Расјана касније мењају презимена, па се презивају различито, зависно од имена од кога потичу.
http://www.poreklo.rs/2013/01/01/poreklo-prezimena-selo-rataje-aleksandrovac/Више података о овој породици постоји вероватно у књизи "Копаоник: антропогеографска испитивања / Радослав Љ. Павловић". (једна од ретких овог типа, која не постоји у дигиталној библиотеци Порекла)