Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Иван Вукићевић]

Има ли тестираних Дабетића  у ширем смислу, као друге велике подгрупе Рајевића - Васојевића?

Да, тестирана су четири братства од гране Дабетића и припадају роду Васојевића.

[vidoje 013]

Да, тестирана су четири братства од гране Дабетића и припадају роду Васојевића.

 Може ли се знати која су то братства од гране Дабетића?

[Небојша]

Недељковић, Св. Јован Милостиви, Сијерач, Бајина Башта, J2a-L581

Недељковићи су вероватно део рода Штибића.

"Штибиће на Ободњику довели су поп Богдан и браћа Митар и Павле Штибићи из Колашина (црногорског) с удовом Василијом од четвртог брата. Овде нису могли остати; поп Богдан је наследио попа Чолака при костојевачкој цркви и он с оба брата оде у Костојевиће, а у Сијерчу остави снаху Василију, којој је био син умро са четири малолетна мушкарца. Како је то све било у близини и сама Василија под старост одели своје унуке и с најстаријим пређе у Костојевиће и уђе међу девере, а остави у селу три (12 к.; Јован Милостиви)."
https://www.poreklo.rs/2013/01/19/poreklo-prezimena-selo-sijerac-bajina-basta/

У необјављеном истраживању имамо једну породицу из околине Бајине Баште која слави Св. Јована Милостивог и припада хаплогрупи Ј2-PF5008, па могуће да постоји генетска веза са Недељковићима.
https://www.yfull.com/tree/J-L581/

[Небојша]

Зубић, Јовањдан, Благај, Купрес, N-P189.2

Зубића је старо презиме Малешевићи. Крајем 18. века довела је баба Зуба из Гламоча два сина: Јована и Арсенија и неколико кћери. На месту где су сада Зубићи био је Илија Шарвала. Арсеније да субаши Мехмед-аге Тулића по кацу масног сира и кајмака, те он дигне Шарвале а намести Зубиће. Славе Св. Јована. Од Арсенија данас има тринаест, а од Јована десет кућа.
https://www.poreklo.rs/2013/09/21/poreklo-prezimena-selo-mr%C4%91enovci-kupres/

Генетски је потврђено да су Зубићи од Малешевића родом, с обзиром да имамо тестиране Малешевиће N-P189.2. Овој групи су сродни и Драгољевићи из околине Купреса, којих такође има на 23andMe (N-P189.2). Сви славе Јовањдан.

[Небојша]

Црнобрња, Никољдан, Усорци, Оштра Лука (Сански Мост), J2b-M205

Црнобрње су у овај крај досељавали углавном из Северне Далмације и Лике. У Далмацији им је матица Модрино Село. Од крајишких Црнобрња воде порекло редитељ Станко и његов отац Богдан Црнобрња, некадашњи политичар и амбасадор СФРЈ.






Павловић, Никољдан, Фоча, I2-CTS5966


извор: 23andMe

[Небојша]

Недељковић, Св. Јован Милостиви, Сијерач, Бајина Башта, J2a-L581

Недељковићи су вероватно део рода Штибића.

"Штибиће на Ободњику довели су поп Богдан и браћа Митар и Павле Штибићи из Колашина (црногорског) с удовом Василијом од четвртог брата. Овде нису могли остати; поп Богдан је наследио попа Чолака при костојевачкој цркви и он с оба брата оде у Костојевиће, а у Сијерчу остави снаху Василију, којој је био син умро са четири малолетна мушкарца. Како је то све било у близини и сама Василија под старост одели своје унуке и с најстаријим пређе у Костојевиће и уђе међу девере, а остави у селу три (12 к.; Јован Милостиви)."
https://www.poreklo.rs/2013/01/19/poreklo-prezimena-selo-sijerac-bajina-basta/

У необјављеном истраживању имамо једну породицу из околине Бајине Баште која слави Св. Јована Милостивог и припада хаплогрупи Ј2-PF5008, па могуће да постоји генетска веза са Недељковићима.
https://www.yfull.com/tree/J-L581/

Сад видим да су породице које у том месту славе Св. Јована Милостивог, пореклом управо од Штибића из Сијерча, тако да сигурно постоји веза.

[Иван Вукићевић]

Може ли се знати која су то братства од гране Дабетића?

Милићевићи, Лекићи, Зоњићи и Гарчевићи.

[Милош]

Продановић, Ђурђевдан, Жегар, Далмација

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се могу издвојити: DYS385=15-15, DYS439=12, DYS458=18, DYS576-570=17-17, DYS481=29. Може се рећи да му је најближи Босанац из Лађевца код Окучана у Славонији, са којим дели како ове специфичне вредности, тако и славу, па нема сумње да су исти род, иако Босанац има неке своје специфичности. Такође се може рећи да му је релативно близак и Радовић из Крагујевца који слави Никољдан.

О самим Продановићима ће нешто више рећи други.

[Александар Новитовић]

Колико видим, у истој књизи се наводи друкчије. Наводи се то да је поменути Тадија праунук родоначелника Јоксимовића у Добрачама, Јоксима. За Јоксима се наводи да је "чукунунук Милоша Булатовића". За саму породицу Јоксимовић се исто тако наводи да јесте сродна по мушкој линији осталим фамилијама у том месту које славе Лучиндан, између осталог и тестираним Јовановићима, тако да то што је Небојша навео не би требало да је спорно.

Лука, у праву си ! Малопре сам нашао део који наводиш. Подови су, сада видим, део Добрача. Ја сам цитирао један други део књиге, а направио сам грешку што нисам знао да су Подови део Добрача. Није ништа спорно што је Небојша написао, хтео сам само да додам још неки податак.

[Зрно]

Била су два Продановића из Жегара на катастру 1709. године, различитих очева. Да ли ће бити ишта из тог села, осим I2a ?

[Небојша]

Продановић, Ђурђевдан, Жегар, Далмација

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се могу издвојити: DYS385=15-15, DYS439=12, DYS458=18, DYS576-570=17-17, DYS481=29. Може се рећи да му је најближи Босанац из Лађевца код Окучана у Славонији, са којим дели како ове специфичне вредности, тако и славу, па нема сумње да су исти род, иако Босанац има неке своје специфичности. Такође се може рећи да му је релативно близак и Радовић из Крагујевца који слави Никољдан.

О самим Продановићима ће нешто више рећи други.

Шта ће бити Жегарац, него I2a. За сада 8/8. Продановићи се помињу међу оним породицама које су средином 17. века (1648. године) биле део повратне сеобе Жегар - Будин - Жегар.

[Банска крајина]

Продановић, Ђурђевдан, Жегар, Далмација

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се могу издвојити: DYS385=15-15, DYS439=12, DYS458=18, DYS576-570=17-17, DYS481=29. Може се рећи да му је најближи Босанац из Лађевца код Окучана у Славонији, са којим дели како ове специфичне вредности, тако и славу, па нема сумње да су исти род, иако Босанац има неке своје специфичности. Такође се може рећи да му је релативно близак и Радовић из Крагујевца који слави Никољдан.

О самим Продановићима ће нешто више рећи други.

Продановићи су изворно из Надводе код Жегара (дио Жегара који је од средишта села одвојен ријеком Зрмањом) и потврђени су у Жегару 1709. године. Тада су пописани Марко Продановић пок. Радоје и Вуко Продановић пок. Вучете. По свему судећи, први је имао земље и у Билишанима, док је други имао земље и у Карину.

[Иван Вукићевић]

Игњатовић, Лучиндан, Прељина, Чачак, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује повишену вредност DYS481=25 која је врло ретка међу припадницима гране E-V13.

Игњатовићи потичу из Мајдана код Рудника, а за њих је Миленко Филиповић забележио следеће истражујући порекло становништва тог села:
Швабићи или Игњатовићи, славе Лучиндан. Они су у Злокућама. Предак Нико Игњатовић дошао је пре неких 150 година, као „Шваба“, из крајева преко Саве, овде се оженио и остао.

[crni]

Зубић, Јовањдан, Благај, Купрес, N-P189.2

Зубића је старо презиме Малешевићи. Крајем 18. века довела је баба Зуба из Гламоча два сина: Јована и Арсенија и неколико кћери. На месту где су сада Зубићи био је Илија Шарвала. Арсеније да субаши Мехмед-аге Тулића по кацу масног сира и кајмака, те он дигне Шарвале а намести Зубиће. Славе Св. Јована. Од Арсенија данас има тринаест, а од Јована десет кућа.
https://www.poreklo.rs/2013/09/21/poreklo-prezimena-selo-mr%C4%91enovci-kupres/

Генетски је потврђено да су Зубићи од Малешевића родом, с обзиром да имамо тестиране Малешевиће N-P189.2. Овој групи су сродни и Драгољевићи из околине Купреса, којих такође има на 23andMe (N-P189.2). Сви славе Јовањдан.

Драгојловићи, Бикићи, Панићи и Јарићи старином су род и били су једној кући, па су се давно поделили. Њихова три чукундеда, који су били браћа, дошли су из Новаковића (у Бањанима) почетком 19. века. Доселили су се са 300 оваца. Два брата су остала овде, а трећи је отишао даље. Славе Св. Јована.
https://www.poreklo.rs/2013/10/13/poreklo-prezimena-selo-music-kupres/

Драгојловићи су се. доселили из Мушића средином 19. века. Славе Св. Јована.
https://www.poreklo.rs/2013/10/13/poreklo-prezimena-selo-gornje-ravno-kupres/

Како су Драгољевићи постали Драгојловићи, према писању Боривоја Милојевића у „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“ или преписивањем приликом постављања ових прилога на "Порекло презимена"? Заиста није важно, овај детаљ предања о поријеклу Драгољевића из Новаковића у Бањанима можда нам може приближити сродничке односе ових гламочко-купрешких N-P189.2 ?

"S druge strane, jedan dio hercegovačkih plemena govori o svom porijeklu od Travnika u Bosni, pa između ostalih i Petrović Njegoši. Većina Banjana i Drobnjaka, po predanju, potiče od plemena Novljana koje se u Crnu Goru doselilo upravo iz okoline Travnika. Možda bi se tu mogla naći veza Tesli sa Banjanima i nekim hercegovačkim i crnogorskim bratstvima. Ovo sve naravno ostaje na razini pretpostavke." (Siniša Jerković – Poreklo)
http://www.intermagazin.rs/poreklo-nikole-tesle-preci-slavnog-srpskog-naucnika-poticu-od-porodice-komnenica-iz-okoline-bileca/?lang=cir

[Небојша]

Бојић, Стевањдан, Риђане, Книн, I2-M423

Бојићи су досељени из Босне, вероватно крајем 17. века. Врло вероватно постоји веза са родовима који славе Стевањдан и припадају хаплогрупи I2-PH908.


извор: 23andMe

[Небојша]

Стигао је на FTDNA резултат Шкорића из Лике

Шкорић, Никољдан, Горњи Штрбци, Доњи Лапац, R1a-Z280

Рекао бих да су Шкорићу најближи појединци процењени као R-Y2613. Веровало се да су ови Шкорићи у вези са Штрбцима. Због славе и чињенице да их у литератури неки аутори повезују. Шкорића иначе има више разнородних у Крајини, па није искључено да има и оних N-P189.2

Из Лике је и један Шкорић J2-L70 са 23andMe. Треба поменути да на 23andMe има и Шкорића R1a-Z280>CTS3402.

[Зрно]

Стигао је на FTDNA резултат Шкорића из Лике

Шкорић, Никољдан, Горњи Штрбци, Доњи Лапац, R1a-Z280

Рекао бих да су Шкорићу најближи појединци процењени као R-Y2613. Веровало се да су ови Шкорићи у вези са Штрбцима. Због славе и чињенице да их у литератури неки аутори повезују. Шкорића иначе има више разнородних у Крајини, па није искључено да има и оних N-P189.2

Из Лике је и један Шкорић J2-L70 са 23andMe. Треба поменути да на 23andMe има и Шкорића R1a-Z280>CTS3402.

Не бих узимао за сигурно да су Штрбци N-P189.2, на основу једног резултата, и преко тога анализирао будуће резултате. Штрбци су врло раширени и сматра се да су многа презимена настала од њих.

[Небојша]

Не бих узимао за сигурно да су Штрбци N-P189.2, на основу једног резултата, и преко тога анализирао будуће резултате. Штрбци су врло раширени и сматра се да су многа презимена настала од њих.

Тако је. У питању су веома разгранати и стари родови (са пуно изведених презимена), где може бити више хаплогрупа. Сличан случај видимо и код неких других већих крајишких родова попут Родића и Богуновића.

[Небојша]

Нови тестирани са 23andMe:


Јоловић, Сарајево, R1a-M458>YP417

Јоловићи су искључиво Срби. У БиХ их је било највише у околини Сарајева и Горњем Подрињу. Према шематизму из 1882. Јоловићи из Власеничке парохије славе Ђурђевдан. Тестирани су нажалост већ трећа генерација "преко" и немају податак о крсној слави.


Новаковић, Ђурђевдан, Војишница, Војнић, J2b-M205


Николић, Бреково, Ариље, I2-Y3120>S17250

Морам да проверим податак о слави, пошто Николићи из овог места славе Никољдан и Св. Пантелију (две гране).

[Небојша]

Бјелетић, Лучиндан, Прераца, Билећа, I2-Y3120>S17250

Бјелетићи су пореклом Никшићи.

"У 17. веку један део Никшића, из Требјесе од браства Милобратовића, досељен је у Херцеговину и, како се види из испитивања Дедијерових, растурили се по селима око Билеће: Подосоју, Торичу, Љубишићима, Шобадинама, Плужинама, Чуковићима, Голобрђу, Влаињи и Нарту. Сад су се овде од њих развила велика браства: Шешлије, Кокољи, Бјелетићи, Кундачине и Папићи, од којих су се нека спустила у Гацко (Шиљеговићи), Невесиње (Божовићи и Руљи) и оближња му села Братач, Миљевац и Риљи, Љубиње (Крунићи), око Стоца и Благаја, у Шуму (Бијеловићи) и Зупце (Томашевићи). Побегли су због насиља Грађана, муслимана из Никшића. Тргујући са шумадијским воловима обогатили су се и око Билеће купили имања, због чега су се наново закрвили с Турцима и неки побегли „пут Босне.“

Исељавали су се Бјелетићи и у западну Србију (Љубовија, Ваљево и Ужице). Славе Св. Луку, преслављају Велику Госпојину.