Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Небојша]

Елек, Аранђеловдан, Обрња, Калиновик, I2-M423


За херцеговачке Елеке се каже да су досељени око 1830. из Голије, "због крви". Матица им је у Југовићима. Данас их међутим тамо нема, или су скоро сасвим иселили у околину Калиновика, романијски крај, итд.

Сами Елеци кажу да су пореклом са Чева, од Вукотића. И Миљанићи за њих помињу такво порекло. Од Елека су пореклом и Ђурановићи у Голији. Код Елека се све поклапа, даље порекло, старије презиме, слава, а по свему судећи и хаплогрупа.

[Селаковић]

Милаковић, Ђурђевдан, Кмећани, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

На попису обављеном 1991. године Милаковићи су били једна од три најбројније фамилије у селу (уз Марјановиће и Лужије). На интернету нађох да им је раније презиме било Зекић, али без извора за овај податак.

Тестирани поседује занимљив и посебан хаплотип, због ретких вредности DYS19 = 18, DYS570 = 16 и DYS643 = 11. Упоредио сам хаплотип са осталима из нашег пројекта, нарочито са онима који имају DYS19 = 17, међутим не могу са сигурношћу рећи да је било коме близак.

[Црна Гуја]

Граховац, Свети Василије Велики, Драгочај, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип јако близак модалном, једине вредности које благо одударају су повишена DYS439=12 и снижена DYS533=11. Најближа поклапања има са Шолајом из Надинића код Гацког (1/23), и са Павковићем из Осредаца код Грачца (2/23). Са Шолајом дели обе горе наведене ретке вредности, мада није искључено да су се оне могле и одвојено јавити код обојице, и да стога нису претерано блиски, што је могуће с обзиром на приличну географску удаљеност и различите славе (Шолаја слави Томиндан). Са друге стране, са Павковићем из Лике дели само вредност DYS533=11, али такође и ретку славу Светог Василија Великог, па се ова веза чини доста реалнијом. Граховаца је у Лици било у Оточцу и околини: у Бунићу, Дубрави, Рамљанима, Синцу, и Трнавцу код Коренице, мада не знам да ли су сви они један род и да ли су сви славили Светог Василија Великог.

[Црна Гуја]

Бјелошевић, Стевањдан, Горњи Детлак, Дервента

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902>Y3226>Y18555. Најближа поклапања има са Бардаком из Зборишта код Брода (2/23) и Петковићем из Каоца код Србца (4/23), са којима без сумње чини један род, с обзиром на очигледну географску блискост и исту славу Стевањдан. Једина специфична вредност код Бјелошевића је повишена DYS389=15-32 (код Бардака и Петковића је 14-31). Немам детаљнијих података о овим Бјелошевићима, тако да је свака информација добродошла.

[Небојша]

Граховац, Свети Василије Велики, Драгочај, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип јако близак модалном, једине вредности које благо одударају су повишена DYS439=12 и снижена DYS533=11. Најближа поклапања има са Шолајом из Надинића код Гацког (1/23), и са Павковићем из Осредаца код Грачца (2/23). Са Шолајом дели обе горе наведене ретке вредности, мада није искључено да су се оне могле и одвојено јавити код обојице, и да стога нису претерано блиски, што је могуће с обзиром на приличну географску удаљеност и различите славе (Шолаја слави Томиндан). Са друге стране, са Павковићем из Лике дели само вредност DYS533=11, али такође и ретку славу Светог Василија Великог, па се ова веза чини доста реалнијом. Граховаца је у Лици било у Оточцу и околини: у Бунићу, Дубрави, Рамљанима, Синцу, и Трнавцу код Коренице, мада не знам да ли су сви они један род и да ли су сви славили Светог Василија Великог.

У вези са овим треба подсетити на још један R1a резултат из Крајине, са славом Св. Василије


Малиновић, Василијевдан, Босанско Грахово, R1a-M417

"— Радуни (10 к.) славе Св. Василија. Пребегли овамо из Герзова ире 4—5 колена. Дошла њих двојица браће: Раде (Радун) и Миле. Овај био мален па га прозвали Малим. Од Раде су Радуни, од Малог Малиновићи. Мали се није задржао овде него отселио у Маринковце. Даљом старином су из Црне Горе и звали су се Ињци (Ињац), спомињу и презиме Коњикушић. То или им је још старије презиме или презиме неког њиховог огранка. Кад су Радуни овде избили, било много садашње земље под борјем н тек касније искрчена. Земља, веле, овде „питома и слатка“."
https://www.poreklo.rs/2013/08/30/poreklo-prezimena-selo-%C5%A1trpci-veliki-bosansko-grahovo/

Мада су Ињци потврђени као I2-S17250, па ту веза не постоји.

[Јовица Кртинић]

Граховац, Свети Василије Велики, Драгочај, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип јако близак модалном, једине вредности које благо одударају су повишена DYS439=12 и снижена DYS533=11. Најближа поклапања има са Шолајом из Надинића код Гацког (1/23), и са Павковићем из Осредаца код Грачца (2/23). Са Шолајом дели обе горе наведене ретке вредности, мада није искључено да су се оне могле и одвојено јавити код обојице, и да стога нису претерано блиски, што је могуће с обзиром на приличну географску удаљеност и различите славе (Шолаја слави Томиндан). Са друге стране, са Павковићем из Лике дели само вредност DYS533=11, али такође и ретку славу Светог Василија Великог, па се ова веза чини доста реалнијом. Граховаца је у Лици било у Оточцу и околини: у Бунићу, Дубрави, Рамљанима, Синцу, и Трнавцу код Коренице, мада не знам да ли су сви они један род и да ли су сви славили Светог Василија Великог.

Напомена - Граховци у Рамљанима и Синцу су католици.

[Дервента]

Управо сам контактирао једну особу са којом дијелим нека поклапања на MyHeritage, она би требала бити од Бјелошевића из Горњег Детлака па се надам да ћемо добити неке детаље.

[Милош]

Шолаја, Ђурђевдан, Хасанбеговци, Гламоч

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалу, а једино што бих могао издвојити је нешто виша вредност 19 на DYS458. На пројекту су му најближи Јеж који слави Стевањдан из околине Босанске Крупе (21/23), Рељић који слави Јовањдан из околине Келесије (20/23), као и један са херцеговачког подухвата из околине Стоца. Али рекао бих да му је, и поред 4 разлике на 23 упоредива маркера, близак и Икач из Коларине код Бенковца, са којим дели исту славу. Најближи му је Лукић из Бијелог Бучја код Теслића, са којим дели славу и са којим има две разлике на 23 упоредива маркера.

Шолаје су се у Хасанбеговце доселили средином 19. века из Брајића, а по предању су старином из Далматинске Загоре, што би ишло у прилог вези са Икачима. Иначе Шолаја је било у Кожловцу поред Коларине и они су пописани у оближњој Островици 1709. године у варијанти Шолајић.

https://www.poreklo.rs/2013/10/16/poreklo-prezimena-selo-hasanbegovci-glamoc/

https://www.poreklo.rs/2013/10/16/poreklo-prezimena-selo-brajici-glamoc/

[НиколаВук]

Баћовић, Јовањдан, Кленак, Никшић (племе Бањани)

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Хаплотип му је потпуно модалан, без специфичних вредности.

Баћовићи су чувена војводска породица, огранак братства Мулина из Кленка. Презиме су добили по Баћу Петровом Мулини, бањанском кнезу из 18. века, коме су Турци на Бадњи дан, заједно са Јоком Орбовићем, одрубили главу „бацивши им одсечене главе међу наложене бадњаке“. Баћов син Васиљ (1788-1874), који је први понео презиме Баћовић „одметнуо се након тога у хајдуке и предводио чету од двадесетак људи.“ Његов син је био војвода Симо Баћовић (1829-1911). Од Баћовића су познате војводе и капетани бањански Јован (1810-1862) и син му Максим (1848-1876). Петар Баћовић (1898-1945) је током Другог светског рата био четнички војвода у оквиру Равногорског покрета, од јула 1942. задужен за подручје источне Босне и Херцеговине. Овом роду припада и Чедо Баћовић, књижевник из Никшића.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%91%D0%B0%D1%9B%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC_%D0%91%D0%B0%D1%9B%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BE_%D0%91%D0%B0%D1%9B%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%91%D0%B0%D1%9B%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
http://www.montenegrina.net/pages/pages1/knjizevnost/ljubavni_zivot_crnogorke_c_bacovic.htm

[Милош]

Максимовић, Никољдан, Станари

Припада хаплогрупи I2-PH908. Једино што се може издвојити је нешто нижа вредност 12 на DYS439 и 22 на DYS635. Географски и по слави му је најближи Ерић, са којим има 4 разлике на упоредива 23 маркера, али је разлика и на DYS385, где Ерић има карактеристичну вредност 14-14. Такође му је близак и Николић који такође слави Никољдан из Горње Буковице код Бијељине, са којим има две разлике на 23 упоредива маркера. По две разлике на упоредива 23 маркера има и са Филиповићем из околине Обреновца који слави Мратиндан и са Нешићем из околине Рековца који слави Лазареву суботу. Најближи му је Коматовић из Казновића код Рашке, са којим има једну разлику на 23 упоредива маркера, међутим упитна је ова веза.

Ако неко зна нешто више о овим Максимовићима, нека напише.

[barbarylion]

Милаковић, Ђурђевдан, Кмећани, Бања Лука

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

На попису обављеном 1991. године Милаковићи су били једна од три најбројније фамилије у селу (уз Марјановиће и Лужије). На интернету нађох да им је раније презиме било Зекић, али без извора за овај податак.

Тестирани поседује занимљив и посебан хаплотип, због ретких вредности DYS19 = 18, DYS570 = 16 и DYS643 = 11. Упоредио сам хаплотип са осталима из нашег пројекта, нарочито са онима који имају DYS19 = 17, међутим не могу са сигурношћу рећи да је било коме близак.

Milakovića je bilo i u mome kraju sa istom slavom...Brojna familija. Čini mi se da su dali i par vojvoda ..

[Nebo]

Баћовић, Јовањдан, Кленак, Никшић (племе Бањани)
Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Хаплотип му је потпуно модалан, без специфичних вредности.

Имали смо и оног једног Баћовића Ѕ17250.
Изгледа да се ради о хетерогеном братству.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1193.1780

[Небојша]

Имали смо и оног једног Баћовића Ѕ17250.
Изгледа да се ради о хетерогеном братству.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1193.1780

У оваквим ситуацијама предност би дао овим резултатима са маркерима (и познатим подацима) у односу на оне са 23andMe. Уз то, Баћовић са 23 није оставио место порекла. На 23andMe некад знају уписати мужевљево презиме (жене), затим мајчино, итд.

Могуће да и међу самим Баћовићима има више хаплогрупа. У зависности од тога колико је братство разгранато и на то можемо рачунати. Међутим, овај резултат је потврда предања Кленчана, с обзиром да од раније имамо тестиране Томашевиће и Лучиће N-P189.2

[Nebo]

У оваквим ситуацијама предност би дао овим резултатима са маркерима (и познатим подацима) у односу на оне са 23andMe.

Слажем се.

Него, уз ово иде и она прича о једној муслиманској фамилији (сад се не могу сетити презимена), која има предање да је сродна Баћовићима, а која је такође Ѕ17250. Па, зато, можда има нешто у томе.

Можда се неки род Ѕ17250 прибио уз праве Баћовиће, или обрнуто..

[Sergius]

Баћовић, Јовањдан, Кленак, Никшић (племе Бањани)

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Хаплотип му је потпуно модалан, без специфичних вредности.

Овом роду припада и Чедо Баћовић, књижевник из Никшића.

Тестирани је књижевник Чедо Баћовић.

[Милош]

Јанковић, Јовањдан, Горњоселци, Козарска Дубица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: DYS19=17, DYS439=12, DYS458=16, DYS481=29, DYS643=9. Нема потпуних поклапања на пројекту. Гледајући ове карактеристичне маркере, најближи су му Величани, пре свих Јокић, са којим има 4 разлике на 23 упоредива маркера, и са којим дели управо споменуте маркере DYS19, DYS439, DYS458, док на DYS481Јокић има такође ниску вредност 28. Због маркера DYS643 рекао бих да је ипак у питању давнашња веза, ако је уопште има, чему иде у прилог и различита слава и географска удаљеност. Од тестираних који поседују маркере DYS19=17 и DYS643=9, једино се издваја Савић са славом Ђурђевдан, из околине Блаца, а даљим пореклом из Жарева на Копаонику, где важе за старинике. Како је Савићу најближи Кузмановић из Јариња, који има DYS19=16, очигледно да је та мутација код Савића у последњих неколико генерација. Зато се може рећи да су Јанковићу блиски неки родови из Херцеговине који славе Ђурђевдан, из околине Љубиња и Берковића, а који имају модалну вредност 16 на DYS19, али и нетипичну вредност 9 на DYS643, која би у овом случају била она која дефинише овај род. Са њима има 3-4 разлике на упоредива 23 маркера. Па се може закључити да Јанковић припада тој херцеговачкој струји.

[Максо]

Јанковић, Јовањдан, Горњоселци, Козарска Дубица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: DYS19=17, DYS439=12, DYS458=16, DYS481=29, DYS643=9. Нема потпуних поклапања на пројекту. Гледајући ове карактеристичне маркере, најближи су му Величани, пре свих Јокић, са којим има 4 разлике на 23 упоредива маркера, и са којим дели управо споменуте маркере DYS19, DYS439, DYS458, док на DYS481Јокић има такође ниску вредност 28. Због маркера DYS643 рекао бих да је ипак у питању давнашња веза, ако је уопште има, чему иде у прилог и различита слава и географска удаљеност. Од тестираних који поседују маркере DYS19=17 и DYS643=9, једино се издваја Савић са славом Ђурђевдан, из околине Блаца, а даљим пореклом из Жарева на Копаонику, где важе за старинике. Како је Савићу најближи Кузмановић из Јариња, који има DYS19=16, очигледно да је та мутација код Савића у последњих неколико генерација. Зато се може рећи да су Јанковићу блиски неки родови из Херцеговине који славе Ђурђевдан, из околине Љубиња и Берковића, а који имају модалну вредност 16 на DYS19, али и нетипичну вредност 9 на DYS643, која би у овом случају била она која дефинише овај род. Са њима има 3-4 разлике на упоредива 23 маркера. Па се може закључити да Јанковић припада тој херцеговачкој струји.

Брате Милоше, чекам те од јуче, хвала пуно на исцрпном коментару. Примијетио сам да има један Јанковић тестиран у Величанима, што је интересантно. Први предак којег могу да пратим је Јанко Јанковић 1798-1894, сахрањен на гробљу код манастира Моштанице. Мислим да није родоначелник мојих Јанковића, и да презиме носи од раније. Код нас је иначе често лично име Јанко, тако да смо у породици имали још једног стогодишњака Јанка Јанковића. Моја је претпоставка да смо се у Горњоселце доселили 1719. године заједно са кнезом Цвијом Котуром и још 50 српских породица, како наводи Војин Дабић у књизи Банска Крајина. Интересантно је да је можда и највећа концентрација Јанковића који славе Светог Јована, а да не знају да су у сродству баш на потезу Дубица-Нови Град.

[НиколаВук]

У оваквим ситуацијама предност би дао овим резултатима са маркерима (и познатим подацима) у односу на оне са 23andMe. Уз то, Баћовић са 23 није оставио место порекла. На 23andMe некад знају уписати мужевљево презиме (жене), затим мајчино, итд.

Могуће да и међу самим Баћовићима има више хаплогрупа. У зависности од тога колико је братство разгранато и на то можемо рачунати. Међутим, овај резултат је потврда предања Кленчана, с обзиром да од раније имамо тестиране Томашевиће и Лучиће N-P189.2

Слажем се.

Него, уз ово иде и она прича о једној муслиманској фамилији (сад се не могу сетити презимена), која има предање да је сродна Баћовићима, а која је такође Ѕ17250. Па, зато, можда има нешто у томе.

Можда се неки род Ѕ17250 прибио уз праве Баћовиће, или обрнуто..

Због три тестирана рода из Кленка који су N2, предност бих дао тој хаплогрупи као основној за братство Мулина. Што се тиче S17250 (вероватно PH908?) Баћовића, ако није у питању преузимање мајчиног презимена или нешто слично (што је наговестио Небојша), онда се, претпостављам, ради о неком мањем роду прибраћеном правим Баћовићима.

[Милош]

Брате Милоше, чекам те од јуче, хвала пуно на исцрпном коментару. Примијетио сам да има један Јанковић тестиран у Величанима, што је интересантно. Први предак којег могу да пратим је Јанко Јанковић 1798-1894, сахрањен на гробљу код манастира Моштанице. Мислим да није родоначелник мојих Јанковића, и да презиме носи од раније. Код нас је иначе често лично име Јанко, тако да смо у породици имали још једног стогодишњака Јанка Јанковића. Моја је претпоставка да смо се у Горњоселце доселили 1719. године заједно са кнезом Цвијом Котуром и још 50 српских породица, како наводи Војин Дабић у књизи Банска Крајина. Интересантно је да је можда и највећа концентрација Јанковића који славе Светог Јована, а да не знају да су у сродству баш на потезу Дубица-Нови Град.

Јанковић из Велике има само 12 маркера. Али и поред тога, мислим да је за ваше Јанковиће важнији маркер DYS643=9. Величани ту имају модалну вредност.

Оно што се за сада може рећи је да овај ваш род карактерише ниска вредност 9 на DYS643. И у овом роду има за сада четири "групације". Први у Херцеговци, који су Јанковићима најближи. Од њих је најближи један из околине Љубиња, чија би матица била у Капавици код Љубиња. Сви они славе Ђурђевдан. Други су родови на Копаонику. Ту су Стевићи и Кузмановићи. Примарна слава је Ђурђевдан. А њих двојица, за разлику од осталих, имају карактеристичну високу вредност 20 на DYS576. Нису једини који припадају тој "херцеговачкој" струји. Већ има неколико родова који показују везу Херцеговина-Копаоник, и представљају миграције од краја средњег века до XVIII века. Трећи је Живановић из околине Књажевца, па може да представља "динарско-шопску" везу, о којој смо писали на другим темама. Слави Ђурђиц. И четврти је за сада Јанковић, тј.ви.

У горњем посту сам заборавио да напоменем и Радишића из Дабрице код Берковића, који имају предање да су од Милорадовића из Тријебња код Стоца. Он има једини у овом "роду" DYS439=14, па би се рекло да је и разноврсност ове гране највећа у Херцеговини.

У сваком случају предложио бих да се тестира маркер DYS561.

[Максо]

Јанковић из Велике има само 12 маркера. Али и поред тога, мислим да је за ваше Јанковиће важнији маркер DYS643=9. Величани ту имају модалну вредност.

Оно што се за сада може рећи је да овај ваш род карактерише ниска вредност 9 на DYS643. И у овом роду има за сада четири "групације". Први у Херцеговци, који су Јанковићима најближи. Од њих је најближи један из околине Љубиња, чија би матица била у Капавици код Љубиња. Сви они славе Ђурђевдан. Други су родови на Копаонику. Ту су Стевићи и Кузмановићи. Примарна слава је Ђурђевдан. А њих двојица, за разлику од осталих, имају карактеристичну високу вредност 20 на DYS576. Нису једини који припадају тој "херцеговачкој" струји. Већ има неколико родова који показују везу Херцеговина-Копаоник, и представљају миграције од краја средњег века до XVIII века. Трећи је Живановић из околине Књажевца, па може да представља "динарско-шопску" везу, о којој смо писали на другим темама. Слави Ђурђиц. И четврти је за сада Јанковић, тј.ви.

У горњем посту сам заборавио да напоменем и Радишића из Дабрице код Берковића, који имају предање да су од Милорадовића из Тријебња код Стоца. Он има једини у овом "роду" DYS439=14, па би се рекло да је и разноврсност ове гране највећа у Херцеговини.

У сваком случају предложио бих да се тестира маркер DYS561.

Хвала још једном. Пратићу савјете и резултате који пристижу, па ће се временом сигурно нешто ново искристалисати. Свако добро и само напријед са одличним послом.