Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Црна Гуја]

Јурић, католик, Суботица

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Има потпуно поклапање на 23 маркера са недавно објављеним Јурићем, такође из Суботице, па нема сумње да су врло близак род.

Јурић, католик, Суботица

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује неколико вредности које нису превише честе код ове гране, па нема претерано блиских поклапања. У питању су вредности: DYS390=26, DYS458=15 и DYS549=13. Најближи му је Перишић из Сарајева (слава Ђурђевдан), од ког се разликује на 3 од 23 маркера, с тим што је на маркеру DYS549 разлика двострука, и Зековић из Тушине код Шавника и Миловановић за кога нажалост немамо детаљнијих података, од којих се разликује на 4 од 23 маркера.

[Clavdivs]

Мутаповић, Никољдан, Прислоница, Чачак

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, али има доста блиских хаплотипова. Од Церовића из Тушине и Јегдића из Превиша се разликује на једном од упоредива 23 маркера (за две вредности).

Мутаповићи су потомци војводе Лазара Мутапа. Радомир Илић је за Мутаповиће у Прислоници забележио следеће:

Први досељеници пред устанак били су: Милошевићи (Илићи, Поповићи, Јанковићи, Ђорђевићи, Глишовићи), доселили су се из Старог Влаха. Славе Ђурђиц. После њих доселио се Лазар Мутап из села Бистрице из бихорске нахије. Шкипићи су се доселили одмах после Мутапа из Херцеговине. Шкипићи славе Светога Василија.

Kад је Карађорђе 1809. г. продро с војском у Стару Србију, у бихорску нахију, био је с њим и Мутап. Мутап позове сад своје рођаке из села Гошева и они приме његов позив и населе се у Прислоницу. То су данашњи: Бојовићи (Мартићи, Трнинићи, Мулићи, Божовићи), славе Ђурђев-дан; Ракићевићи, Богдановићи и Радошевићи, славе Св. Николу.

Илић је вероватно мислио на Бистрицу код Бијелог Поља, међутим, Петар Ж. Петровић је код описа новопазарског Гошева записао следеће:

Старо Гошево запустело је 1739. године. Око средине 18. века населили су га рођаци Лазара Мутапа из Бистрице у Горњим Пољима на Тари, па их је Мутап преселио 1809. године у Прислоницу код Чачка. С њима је тада отишло неколико рододова из Гошева; били су старином из Невесиња. Од старих родова остао је род Карапанџе и старо Гробље према Штитарима.

Имајући у виду резултат Мутаповића, логичније делује оно што је записао Петровић, односно да су Мутаповићи из мојковачке Бистрице.

[Clavdivs]

Што се порекла војводе Лазара Мутапа тиче, у литератури је забележено доста тога.

Тако на пример, др Радослав-Јагош Вешовић је о пореклу Лазара Мутапа записао следеће:

Племенско предање говори да је руднички војвода Лазар Мутап из Васојевића, од Мијомановића. Саичићи из Виницке (Мијомановићи) казују да је тај јунак Карађорђева доба од њихове гране. Истина, неки испитивачи тврде да је он из Роваца (П. Шобајић и А. Лубурић), а неки (Ђ. Мрваљевић) да је из Липе из Цуца). Посљедње је казивање забиљежио и г. д-р Јован Ердељановић у своме дјелу о Ст. Црној Гори. Казивање o писму Л. Мутапа св. Петру (што наводе Шобајић и Мрваљевић) и питање за рођаке на Липи ослања се на причање мјештана, који хоће да је војвода од њих, и изгледа мало поуздано. У Пиви, у Стаблинама, предају да је он отуда. Познато је да се често разни наши крајеви отимљу о поријекло старијих војвода и казују их сваки са свога мјеста. Предање Поповића на Липи, да је Лазар Мутап прешао из њихова братства с Липе (побјегао од оца) у Мостар, из Мостара се преселио у Травник, отуда у Сјеницу, из Сјенице у Србију (в. споменуте писце), једва да може одговарати стварности. Један Црногорац у оно вријеме (турско доба) није се могао тако пробијати и сељакати по Херцеговини, Босни, Санџаку и у Србију. Зна се какве су онда биле прилике. Једва да се кад ко селио из Цуца у Сјеницу, нарочито би то мало имало смисла преко Мостара и Травника. За Мутапово поријекло из Васојевића Говоре Вишњићеве устаничке пјесме: »Не остави Мутапа Лазара, јер је Лазо од Васојевића«. Значи, још у то доба у Србији се држало да је Мутапу старина из Васојевића. Тако је сматрао и Вук Kapaџић који наводи споменуте стихове. Мутапа има у с. Прислонима Љубићки срез код Чачка. Од њих је по једном саопштењу Лазар Мутап. Они се сматрају као прави Васојевићи и држе се као рођаци са пресељеним Бојовићима тамо (Љуб. Павловић). У прилог је овоме и чињеница да су Васојевићи често насељавали око Сјенице и да је то, како је познато, била једна главна етапа у миграционом струјању из тога краја и племена у Србију. Има још Мутапа на Тамнави (у селу Головићу) и у Азбуковачком срезу (у Горњим Кошљама), али није испитано јесу ли једно са овима код Чачка, а по обавештењу славе и ови св. Арханђела.

А Владимир Тошић следеће:

Лазар Мутап рођен је око 1765. године у Црној Гори, y Братоножићима код Колашина, а на источној страни реке Мораче. Но још док је био у своме родном месту, по свом оцу Шћепану презивао се Шћепановић. Славио је Св. ахранђела, али је 1810. године на Лозници променио славу и узео Св. Николу.

[Clavdivs]

Најдаље су, ипак, отишли Ровчани, чији је хроничар Стеван Поповић о Мутапу забележио следеће:

У рудничкој нахији, у селу Прислоницу код Чачка, доселила се породица Лазара Мутапа послије Кочине крајине. Мутапи су Ровчани, (Чачански глас, бр. 22, од 15. 6. 1954. г. изјава Ђура Милутиновића Црногорца) Шћепановићи из Међуријечја, заселак Липје (Липље). Отац Лазара Мутапа, Петар Мутавџија (мутавџије, или мутабџије, правили су од козје длаке кострети покровце, вреће и зобнице) одселио се због сиромаштине у Васојевиће - Лијеву Ријеку, одатле у Полице код Берана, одакле је прешао у Бистрицу у бихорској нахији. (Р. Илић, О љубићким селима, Насеља, II, стр. 39, 1903. - Илић погрешно каже да је Мутап позвао своје рођаке Бојовиће из Гошева у Бихору, Бојовићи су Васојевићи и нијесу никакав род са Мутапима–Шћепановићима из Роваца). Из Бистрице Мутапова породица пресели се у рудничку нахију, гдје се такође много сељакала: прво су Мутапови били насељени на Љубићу, па у Горњој Трепчи, и најзад, послије Кочине крајине, у Прислоници. По дједовом имену Лазар се називао и Михаиловић. (Миодраг Јаћимовић, Лазар Мутап војвода моравски и чачански, стр. 33, Чачак, 1973.).

Када је Карађорђе продро у Стару Србију до Сјенице 1809. г. и ушао у бихорску нахију, био је с њиме и Лазар Мутап који позове своје земљаке из Роваца, Васојевића и других племена који су се били доселили у Бистрицу и Гошево, те они дођу у Прислоницу и тамо се населе.

Сем сина Вука који је умро 1871. г., зна се да је Лазар Мутап имао два брата, Митра који је остао да живи у Брезови више Ивањице, и млађег брата Кара, од кога су Каровићи у Горњој Трепчи који се данас зову Јовановићи (М. Ристић, Стари Влах, стр. 302, Београд, 1963.) и сестру Миросанду (Миросаву) која је приликом пропасти устанка била заробљена од Турака, али је успјела да побјегне у Црну Гору, па је владика Петар I, 1816. г. препоручује главарима да јој излазе у сусрет, јер жели да се врати у Србију. (Д. Вуксан, Посланице Петра I, стр. 101, Цетиње, 1935. г.).

Много забуна и неспоразума потекло је и због мјешања имена и замјене оца за сина. То се исто догађа и код Ровчана, иако је традиција код њих врло жива и вјеродостојна, у колико то традиција може уопште да буде. И они узимају Лазара за његовог оца Петра, па се тако ствара збрка, јер су се и отац и син (син бар у почетку) бавили истим, мутабџијским занатом.

За друга два сина Петра Шћепановића мутабџије, Митра и Кара, у Ровцима се не зна, јер нијесу тамо рођени него негдје у Васојевићима или у Бистрици, Бихору, гдје се Петар бавио неко вријеме, а затим прешао са породицом у рудничку нахију. Петар се послије одсељења из Роваца оженио по други пут у Васојевићима неком Гогом (предање каже да је била од неких мајстора, гога, од Бијелог Поља, док други да је била од Рајевића из Лијеве Ријеке). Пород са том другом женом остао је у Васојевићима, и они су се по мајци назвали Гогићима, јер су остали тамо да живе са мајком, а њих и данас тамо има и сматрају се Ровчанима, док су се неки иселили у Србију.

Сви Мутаповићи (данас их има 6 кућа у Прислоници и 2 у Прељини код Чачка) знају не само да су из Роваца поријеклом, него знају и како се зове заселак (Липје) гдје су њихови преци Шћепановићи живјели, и гдје и сада живе Шћепановићи, а да су се назвали Мутаповићи по занимању њиховог претка. Отуда и назив Мутаповина мјеста гдје је била кућа и имање оца Лазара Мутапа, Петра. Лазарев млађи брат, Каро, у Горњој Трепчи, није се звао Мутап него Стјепановић (Шћепановић) по њиховом братству у Ровцима.

[Дробњак]

Што се порекла војводе Лазара Мутапа тиче, у литератури је забележено доста тога.

Ми га својатали нисмо, а испаде наш 

[Црна Гуја]

Обрадовић, Јовањдан, Јасеница, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модални хаплотип, па има велики број блиских поклапања. На основу исте славе, која није превише честа међу припадницима ове гране, можда би могла постојати нека ближа веза са Бајићем из Бугојна и Бабићем из Полица код Требиња (1/23), и Кузмићем из Грабовице код Котор Вароши и Драгашем из Дрвара (2/23). Обрадовићи су раније из Дољана у Лици (између Срба и Доњег Лапца), а у Јасеницу су досељени око 1878.

[Милош]

Ћетковић, Мала Госпојина, Озринићи, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Близак је многима из овог рода. Вероватно је повезан са Николићима из Озринића и Трепче, као и са  једним тестираним из околине Невесиња, коме је по маркерима најближи (22/23).  Сви славе Малу Госпојину. Од осталих Озринића најближи су му Драшковићи, са којима између осталог дели нешто нижу вредност 12 на DYS439.

[Небојша]

Обрадовић, Јовањдан, Јасеница, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модални хаплотип, па има велики број блиских поклапања. На основу исте славе, која није превише честа међу припадницима ове гране, можда би могла постојати нека ближа веза са Бајићем из Бугојна и Бабићем из Полица код Требиња (1/23), и Кузмићем из Грабовице код Котор Вароши и Драгашем из Дрвара (2/23). Обрадовићи су раније из Дољана у Лици (између Срба и Доњег Лапца), а у Јасеницу су досељени око 1878.

Једни Обрадовићи из Брувна су R1a (23andMe). Они такође славе Јовањдан, па би могло бити неке везе са овима из Крупе.

[Црна Гуја]

Пипер, Аранђеловдан, Беране

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902. Нема ближих поклапања у табели ДНК Пројекта, а поседује нешто више вредности на маркерима DYS576=19 и DYS570=21. Није оставио детаљније податке о пореклу, тако да је свака информација добродошла.

[Селаковић]

Пипер, Аранђеловдан, Беране

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902. Нема ближих поклапања у табели ДНК Пројекта, а поседује нешто више вредности на маркерима DYS576=19 и DYS570=21. Није оставио детаљније податке о пореклу, тако да је свака информација добродошла.

Има поклапање 21/23 са Мареновићем чини ми се, на 570 и 576 су разлике, једна је двострука. Можда је још неко сличне удаљености.

Изгледа овај род о ком смо писали: https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=3791.0 можда није ни из Мораче, нису Васојевићи ни Кучи, ни Шекуларци, како им разна предања говоре, већ неки стари Пипери. 

[Nebo]

Тестирани Пипер је пореклом из Беран-села, а, како каже, сви Пипери са тим презименом у Горњем Полимљу (Долац, Беран-село, Беране) су исти род. Од њих има исељеника у Метохији. Требало би да потичу од Поповића са Стијене Пиперске. Међутим, имали смо у подухвату тестирања Пипера једног од стијенских Поповића, и он је испао R1b.
Нисам гледао маркере Пиперове, па онако из главе - може ли имати везе са Мркама (Новаковић) који су, такође, R1a?

[Atlantische]

Нисам гледао маркере Пиперове, па онако из главе - може ли имати везе са Мркама (Новаковић) који су, такође, R1a?

Имају 7 разлика на 23 упоредива маркера (на DYS570 двоструку).

[Nebo]

Имају 7 разлика на 23 упоредива маркера (на DYS570 двоструку).

Исувише да би били исти род, с обзиром да је сеоба Пипера у Полимље историјски релативно скора.

[симо]

Обрадовић, Јовањдан, Јасеница, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модални хаплотип, па има велики број блиских поклапања. На основу исте славе, која није превише честа међу припадницима ове гране, можда би могла постојати нека ближа веза са Бајићем из Бугојна и Бабићем из Полица код Требиња (1/23), и Кузмићем из Грабовице код Котор Вароши и Драгашем из Дрвара (2/23). Обрадовићи су раније из Дољана у Лици (између Срба и Доњег Лапца), а у Јасеницу су досељени око 1878.

НА Српском ФТДНА пројекту појавио се

Обрадовић, Јовањдан, Рудопоље Брувањско, Лика

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Уз оног 23андме тестираног ово је прилично јасна потврда да су крајишки Обрадовићи који славе Јовањдан један род. Тестирани Обрадовић из Рудопоља на 37 маркера има само један маркер разлике са Плећашем из  Госпића, што је јасна потврда блиске везе ове двије породице. ово не треба да чуди, јер су 1712. године Плећаши и Обрадовићи забиљежени у истим насељима: Дивоселу код Госпића и Брувну.

[Sergius]

Обрадовић, Јовањдан, Рудопоље Брувањско, Лика

Ови Обрадовићи се наводе као једни од "Богуновића". Још једна потврда да је мит о великом племену Богуновића - измишљотина.

[Небојша]

НА Српском ФТДНА пројекту појавио се

Обрадовић, Јовањдан, Рудопоље Брувањско, Лика

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Уз оног 23андме тестираног ово је прилично јасна потврда да су крајишки Обрадовићи који славе Јовањдан један род. Тестирани Обрадовић из Рудопоља на 37 маркера има само један маркер разлике са Плећашем из  Госпића, што је јасна потврда блиске везе ове двије породице. ово не треба да чуди, јер су 1712. године Плећаши и Обрадовићи забиљежени у истим насељима: Дивоселу код Госпића и Брувну.

Ови Обрадовићи се наводе као једни од "Богуновића". Још једна потврда да је мит о великом племену Богуновића - измишљотина.

Цвијановић, Јовањдан, Лика, J2b-M205
Тестирани је изгледа из Доњег Лапца, али тамо није било Цвијановића 1915. и 1948., па је могуће нека скорашња сеоба у питању. Највише Цвијановића било је у околини Удбине, Оточца и Госпића. Славе Јовањдан, па су вероватно генетски блиски Усорцима. Иначе је Карановић ове Цвијановиће (Св. Јован), сврстао у групу Богуновића, као и личке Обрадовиће, Крајиновиће (обе фамилије R1a), Шкундриће N-P189.2, итд. У тој групи су и лички Борићи (имамо једне Бориће J-M205 на 23andMe). Сви славе Јовањдан.

Баш овде поменух то и у случају личких Цвијановића. Изгледа да су се многи Јовањштаци из тих крајева "својатали", тако да не би ту толико кривио Карановића, он је само пренео предање, цитирам:

"O tome se toliko sacuvalo da su "nekako jedno", pa se eto "razrodilo". Zbog toga što su se razgranjavali u Dalmaciji, Lici i bosanskoj Krajini to se pleme Bogunovica može razvrstati u tri grupe rodova. Ni jedan mi slucaj nije poznat da su se izmeu se ženili."

[Небојша]

Лемић, Лучиндан, Косињ, Лика, J2b-M241>PH1602


Лемића је у Доњем Косињу било 15 кућа 1915. године.

Генетски су најближи тестиранима из рода A1, где спадају и остали крајишки "Лучинштаци" J2b2. Веома битан резултат за ову групу родова. Потпуно покалапање са Шевићима и Опачићима из Босанске Крајине, а није далеко ни Париповић из Гламоча.

Недавно сам баш, док сам правио статистику за Поуње, поменуо како би ове подгране J2b2 морало бити и у Лици.

Углавном, подгране које су овде јаче заступљене, прилично су заступљене и у Лици, што је природно узимајући у обзир везе између ових области. Чуди једино што се на простору Поуња у солидном броју јавља и J2b-M241, које за сада нема међу тестиранима из Лике.

Делује да међу родовима који у западним деловима Крајине славе Лучиндан има више J2b2-M241, иако се међу Опачићима јавља и I2-PH908, а постоји још неколико породица са ширег подручја Крајине, које славе Лучиндан и припадају овој подграни I2a.

Треба поменути да су једни Кошутићи са 23andMe такође J-M241, а они се помињу међу овом групом родова.

Карановић у ту групу ставља Опачиће, Билбије, Чубриле, Шевиће, Бандиће, Кошутиће, Мићиће и Драшковиће. Даље порекло ове групе је, према предању, из околине Никшића. Опачићи имају доста близак хаплотип Никшићима, док Крајишници J-PH1602 такође имају днк рођаке на простору Старе Херцеговине (Ожеговићи).


Хаплогрупа J2b-M102 тренутно у Лици износи 18,8%, што је свакако највећи проценат међу Србима.

[симо]

Лемић, Лучиндан, Косињ, Лика, J2b-M241>PH1602

Занимљив резултат и прилично компактна група крајишких породица које припадају овом роду. Поред Ожеговића којег је Небојша поменуо, изван крајишке зоне овом роду су блиске и двије необјављене породице из источне Србије и Поморавља (додуше оне су тестирале само 17 маркера).

Лемићи су такође доста рано забиљежени у Крајини, још 1686. године у збјегу код Оточца пописан је Радојица Лемић. Сасвим је вјероватно да је он такође из Косиња и да је усљед ратних дешавања привремено боравио у околини Оточца.

[Atlantische]

Баги, католик, Тотово Село, Кањижа

Припада хаплогрупи G2a-Z6552, највероватније грани Z6692. Прилично специфичан хаплотип, пре свега због комбинације за ову хаплогрупу мање учесталих вредности DYS391=11, DYS439=13 и DYS448=20. У сваком случају, за Багија би најбоље било да тестира панел ове хаплогрупе код Yseq-а.

На мрежи нисам нашао ништа везано за порекло становништва овог места, осим да је већински насељено Мађарима.

[НиколаВук]

Баги, католик, Тотово Село, Кањижа

Припада хаплогрупи G2a-Z6552, највероватније грани Z6692. Прилично специфичан хаплотип, пре свега због комбинације за ову хаплогрупу мање учесталих вредности DYS391=11, DYS439=13 и DYS448=20. У сваком случају, за Багија би најбоље било да тестира панел ове хаплогрупе код Yseq-а.

На мрежи нисам нашао ништа везано за порекло становништва овог места, осим да је већински насељено Мађарима.

Можда се његов хаплотип може довести у везу са Аланима или неким другим степским народом. G2a1-Z6552 је типично кавкаска грана, али остаје могућност да је Багијева подграна апсорбована у неку степску популацију која је имала присније везе са Кавказом (нпр. Алани); мислим да је о томе својевремено писао Зор.