Аутор Тема: Срби из Северне Албаније и Старе Србије  (Прочитано 6770 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4824
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #80 послато: октобар 07, 2019, 10:03:05 поподне »
Poarbanasenje sledilo pokatolicenje srpskog stanovnistva Skadra u 15om vijeku od strane Venecije. O tome svedoce izvori o plemenu Sestani na Skadarskom jezeru koji su bili pravoslavci, pa katolicki misionari iz Barskog Nadbiskupa njih pokatolice do kraja 17og vijeka. Danas ipak se sjecaju pravoslavno-srpskih korijena i slavili Savindan sve do vremena Tita. Ovo je dokumentovao sestanski istoricar Djoko Dabovic.

Izvorni Siptari su mahom bili Katolici od vremena Normanske Albanije Karla Anzujskog, tada je granica Srba i Siptara bila oko rijeke Mat i Fan. Tokom Carstva Cara Dusana Siptari su se sirili do rijeke Drima, pa poslije predaje Skadra srpskih Balsica Mlecanima 1396 g. veliki broj Siptara je doveden u Skadar, pod pritiskom Mlecana mnogi Srbi bjeze u danasnju Crnu Goru ili predju u katolicanstvo. Posto Siptari su imali primat u Katolicanstvu, vremenom ta pokatolicena srpska plemena u sjevernoj Albaniji postala Albanofoni pa na kraju Siptari, ili "Malesori". Ali Malisori se razlikuju od ostalih Siptara po govoru, fizionomiji, srpsko-slovenskim imenima, guslama, slavljenju Krsne Slave i istorijska naklonost Srbima.

А шта ћемо са податком да је у другој половини 12. века Стефан Немања "од Рабна (Арбанона) узео Пилот (долина Дрима)"? Само тај један податак руши све ово што сте написали.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1803
  • Васојевић
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #81 послато: октобар 07, 2019, 10:46:47 поподне »
O tome svedoce izvori o plemenu Sestani na Skadarskom jezeru koji su bili pravoslavci, pa katolicki misionari iz Barskog Nadbiskupa njih pokatolice do kraja 17og vijeka. Danas ipak se sjecaju pravoslavno-srpskih korijena i slavili Savindan sve do vremena Tita. Ovo je dokumentovao sestanski istoricar Djoko Dabovic.

Не постоји било какава назнака да су данашњи Шестани били православци. Они тврде  да потичу од Шкријеља који су католичко албанско племе, а за Шкријеље је утврђено да припадају типично албанској грани J2b2 хаплогрупе (дакле, Шкријељи сигурно нису српског порекла). На подручју Шестана су постојале православне цркве, и то уопште није спорно, али те цркве су вероватно градили старинци из тог племена, а не данашњи Шестани који су католици досељени из Албаније. У овом племену је слична ситуација као у Грудама и Хотима - некадашње српско становништво се највећим делом иселило, док су досељени Албанци асимилирали преостале малобројне Србе.

У Шестанима се међутим догодила и асимилација у обрнутом смеру - православни Шестани (Вучедабићи) који славе Врачевдан (а не Савиндан) према предању потичу од католика Вуче Караникића који се оженио са православком, а пошто је био домазет, прешао је на православље. Како се тачно зове рад у коме се Савиндан спомиње као слава Шестана? Први пут чујем за тај податак, па бих волео да прочитам више о томе.