Аутор Тема: Срби из Северне Албаније и Старе Србије  (Прочитано 8945 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5161
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #80 послато: октобар 07, 2019, 10:03:05 поподне »
Poarbanasenje sledilo pokatolicenje srpskog stanovnistva Skadra u 15om vijeku od strane Venecije. O tome svedoce izvori o plemenu Sestani na Skadarskom jezeru koji su bili pravoslavci, pa katolicki misionari iz Barskog Nadbiskupa njih pokatolice do kraja 17og vijeka. Danas ipak se sjecaju pravoslavno-srpskih korijena i slavili Savindan sve do vremena Tita. Ovo je dokumentovao sestanski istoricar Djoko Dabovic.

Izvorni Siptari su mahom bili Katolici od vremena Normanske Albanije Karla Anzujskog, tada je granica Srba i Siptara bila oko rijeke Mat i Fan. Tokom Carstva Cara Dusana Siptari su se sirili do rijeke Drima, pa poslije predaje Skadra srpskih Balsica Mlecanima 1396 g. veliki broj Siptara je doveden u Skadar, pod pritiskom Mlecana mnogi Srbi bjeze u danasnju Crnu Goru ili predju u katolicanstvo. Posto Siptari su imali primat u Katolicanstvu, vremenom ta pokatolicena srpska plemena u sjevernoj Albaniji postala Albanofoni pa na kraju Siptari, ili "Malesori". Ali Malisori se razlikuju od ostalih Siptara po govoru, fizionomiji, srpsko-slovenskim imenima, guslama, slavljenju Krsne Slave i istorijska naklonost Srbima.

А шта ћемо са податком да је у другој половини 12. века Стефан Немања "од Рабна (Арбанона) узео Пилот (долина Дрима)"? Само тај један податак руши све ово што сте написали.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1969
  • Васојевић
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #81 послато: октобар 07, 2019, 10:46:47 поподне »
O tome svedoce izvori o plemenu Sestani na Skadarskom jezeru koji su bili pravoslavci, pa katolicki misionari iz Barskog Nadbiskupa njih pokatolice do kraja 17og vijeka. Danas ipak se sjecaju pravoslavno-srpskih korijena i slavili Savindan sve do vremena Tita. Ovo je dokumentovao sestanski istoricar Djoko Dabovic.

Не постоји било какава назнака да су данашњи Шестани били православци. Они тврде  да потичу од Шкријеља који су католичко албанско племе, а за Шкријеље је утврђено да припадају типично албанској грани J2b2 хаплогрупе (дакле, Шкријељи сигурно нису српског порекла). На подручју Шестана су постојале православне цркве, и то уопште није спорно, али те цркве су вероватно градили старинци из тог племена, а не данашњи Шестани који су католици досељени из Албаније. У овом племену је слична ситуација као у Грудама и Хотима - некадашње српско становништво се највећим делом иселило, док су досељени Албанци асимилирали преостале малобројне Србе.

У Шестанима се међутим догодила и асимилација у обрнутом смеру - православни Шестани (Вучедабићи) који славе Врачевдан (а не Савиндан) према предању потичу од католика Вуче Караникића који се оженио са православком, а пошто је био домазет, прешао је на православље. Како се тачно зове рад у коме се Савиндан спомиње као слава Шестана? Први пут чујем за тај податак, па бих волео да прочитам више о томе.

Ван мреже Слатинац

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 224
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #82 послато: фебруар 11, 2020, 09:09:15 поподне »
У Ђаковицу је живела још једна српска породица која се доселила из Албаније. Ради се о породици Глигоријевић, пореклом из Црне Горе, из Пипера, која се због крвне освете иселила у Албанију.

Слично предање о исељавању из Црне Горе у Албанију због крвне освете присутно је још код пар српских породица у Црној Гори и на Косову. Пример, Каваје из Добрског Села имају предање  да су се због крвне освете иселили у Кавају и касније се поново вратили у Црну Гору. Затим Гулићи тј. Димићи из Ранилуга, имају предање да су се због крвне освете иселили из Црне Горе у Мирдите.

Текст о Глигоријевићима из књиге Алије Џоговића "Ономастика Ђаковице и околних села" из 1987. године, страна. 277: "Глигоријевић, две куће. Чувају предање да су им даљи преци пореклом из Црне Горе, из Пипера. По овом предању, Из Пипера су побегли од крвне освете прво y Албанију, а одавде су касније прешли y Призрен. Пре двеста година преселили су се из Призрена у "Ђаковицу. Овде су им преци били занатлије: лончари, ћурчије, опанчари, као и трговци. Њихов говор је ђаковичког типа. Велика слава: Свети Ранђео; мала слава: Свети Ранђео (летњи); пир: Свети Илија (заједничка слава ћурчија и опанчара). Информатор Јордан Глигоријевић (1911)."

Ван мреже Слатинац

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 224
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #83 послато: фебруар 11, 2020, 11:28:58 поподне »
У Клокоту код Витине постоји род Торлићи пореклом из Малесије. Ево шта је Урошевић забележио о њима: "Торлићи (7 кућа, Св. Никола); досељени око 1780. године из Малесије заједно са Арбанасима села Љубишта и Доње Слатине (само са онима из фиса Соп) као један род и настанили се у Доњој Слатини. Ту се после деобе преселе у Клокот. Кажу да су досељени као православни Срби. Поносно се називају Малисорима".

Ван мреже Слатинац

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 224
  • R1b-BY611>Z2705*
Одг: Срби из Северне Албаније и Старе Србије
« Одговор #84 послато: фебруар 20, 2020, 10:27:22 поподне »
Ваља поменути да је Срба сем у Скадру, Љуми, Елбасану било такође и у Драчу, долини Мата, у областима Мокре, Черменика и Булћизе. Преци тих Срба су се населили у ове области највише за време владавине Немањића током 14. века. Њих помиње Јован Цвијић у својој књизи "Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице" из 1922. године, стр. 9:

Поред Јована Цвијића, помиње их Ђоко Слијепчевић у својој књизи "Српско-арбанашки односи кроз векове са посебним освртом на новије време" из 1974. године, стр. 107; "Највећа оаза са српским становништвом је Голо Брдо; ово становништво је архаичних особина и делимично исламизирано. Северно од Голог Брда. У областима Черменика, Булчизи и у долини Маће (Мата), наилази се на арбанашке породице српскога порекла, каје су очувале српске u хришћанске обичаје. Многе српске породице на другој бали Дрима y Радики и Малој Реци, пореклом су из ове три, данас арбанашке области. Оне одржавају везе са оним својим исламизираним и поарбанашеним рођацима, посећују их о празницима и до скора су се сматрали обавезним да освете крв."