Аутор Тема: Први и други српски устанак (порекло устаника)  (Прочитано 4446 пута)

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
  • I1 P109
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #40 послато: април 26, 2018, 12:35:54 пре подне »
Један од најстаријих (вероватно и најстарији) војвода у Првом српском устанку - Радич Петровић (Сиоковац код Јагодине, 1738 — 1816). Стекао је големо војно искуство у фрајкорима, где се упознао са свим вештинама савременог ратовања. У гроб однео око 30 бојних рана. Након избијања Другог устанка, враћа се у Србију, али је ухваћен од Турака и убијен. Могуће по Милошевој наредби. У тренутку смрти имао око 80 година.
Порекло: Обрадовићи (10 к., св. Никола), дошли из Крушевачке Жупе кад и Рашићи. Из овог рода био је капетан Радич Петровић, који се 1804. године придружио Карађорђу и постао карановачки војвода. https://www.poreklo.rs/2012/05/16/poreklo-prezimena-selo-siokovac-jagodina/


Црква у Сиоковцу је подигнута у спомен на Радича Петровића. И овај портрет налази се у цркви осликан у једном медаљону. Цркву је 1930. подигао лично краљ Александар у знак сећања на Радича Петровића, поочима његовог прадеде Карађорђа.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже goca 11

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 296
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #41 послато: април 26, 2018, 11:30:30 пре подне »
   
" Знала сам да ће мој Радич погинути, само нисам знала, кад, ни где ће погинути. А руку на срце,ни сад не знам где је тај Лајпциг. Ни против кога се то Радич борио.За Французе је чула, али ко је Наполеон није знала .И зашто под ћесаровим барјаком да погине чак на Лајпцигу и како то да погине за Русију под ћесаровим барјаком, ни то није могла да сконта...." Персида жена Радича Петровића.(Д.Поповић Удовице)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3478
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #42 послато: мај 21, 2018, 04:26:02 поподне »
Јован Курсула
Јован Курсула (Доња Горевница, 1768 – Делиград, 1813) је прослављени српски јунак из Првог српског устанка.
Јован Курсула је рођен 1768. године у Доњој Горевници код Чачка код Чачка као Јован Петровић. После очеве смрти мајка се преудала у село Цветке код Краљева и са собом је повела и Јована.
Курсула је био храбар и снажан човек. Био је неустрашив ратник. Није званично имао никакав чин или старешинство нити је то волео. Није волео никоме да командује али ни да други њему наређују. Карађорђе га је ценио и сврставао међу војводе. Волео је да се бори и никад није устукнуо пред противницима. Није се плашио ни пушке ни сабље.
Увек је јахао добре коње и никад пешке у бој није одлазио. Курсула је на мегдан полазио пушећи своју лулу са дуваном, коју би пред самим противником истресао и ставио у своју чибучницу. Променио је много коња али му је најдража била кобила коју је звао „Стрина“. Са њом је учествовао у боју на Варваринском пољу када је погубио турског јунака званог „Црни арапин“. Омиљено оружје му је била сабља.
Курсула је учествовао у следећим бојевима:

Бој на Чачку – март 1805. године
Бој на Карановцу – јун 1805. године
Бој на Црном врху – 1809. године
Бој на Варваринском пољу – септембар 1810. године
Бој на Делиграду - август 1813. године


Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3478
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #43 послато: мај 21, 2018, 04:33:15 поподне »
Јован Вукомановић
Јован Вукомановић из Срезојеваца (рудничка нахија), био је брат кнегиње Љубице и по оцу и по мајци.

Погинуо је 1815. у нападу на Пожаревац.
Порекло Срезојевци:
-Вукомановићи чине највећу родовску групу у селу, славе Лучиндан. Пореклом су од Никшића. Један од њих је рекао да су постали од „Црне Горе, Босне и Херцеговине“. Значајно је да свим Вукомановићима и њиховим огранцима и данас кумују Мандићи из Премића код Чачка и то кумство потиче из времена када је Гвозден Мандић крстио кнегињу Љубицу. Од предака – браће Вука, Сима, Дмитра, Петра и Ђорђа – род се поселе намножио. Вукомановићи, који су се раније звали Симовићи;

Занимљиво да су први и последњи владари из династије Обреновић,  били ожењени по свој прилици женама из никшићких породица (од Вукомановића и Луњевица)
« Последња измена: мај 21, 2018, 04:40:55 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3478
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #44 послато: мај 21, 2018, 04:49:29 поподне »
Јевта Савић-Чотрић
Јевта Савић Чотрић (Тршић око 1767. — Шабац, 1820. или 1821) био је српски политичар, народни вођа и дипломата из доба Првог и Другог српског устанка. Био је рођак Вука Караџића и уз њега се Вук "почео учити књизи“.
Јевта Савић Чотрић био је угледан и уважен човек и пре устанка. Са Антом Богићевићем, с Карађорђевим одобрењем, склопио је познати уговор с Мехмед-капетаном Видајићем.[1]

Године 1807. изабран за члана Правитељствујушчег совјета у Београду. У његовој кући Иван Југовић је отворио Велику школу. Године 1812. постављен је за старешину Кладова и Брзе Паланке. Са Турцима је о миру безуспешно преговарао 1813. године. Са протом Матејом Ненадовићем 1814. године у Бечу је "излазио пред аустријског цара те молио да би се учинила каква год олакшица народу у Србији“.

Вратио се у Србију 1815. и настанио у Шапцу где је и умро 1820. или 1821. године. Сахрањен је у породичној гробници на шабачком гробљу.

Знао је /Јевта/ писати и читати боље од свију попова и калуђера и многијех старјешинских писара по Србији, и од самога Карађорђијева првог секретара, Јанићија Димитријевића.

— Вук Караџић
Порекло Тршић:
Чотрић, Бандулић и Павловић из Петњице (у Дробњацима), Св. Ђорђе. Отац Илије Чотрића се звао Ранко, дед Спасоје, а прадед Јевто; отац Николе Бандулића (Кондића) се звао Кузман, а дед Симеун; и отац Михајла Павловића се звао Радо, дед Петар, а прадед Никола. Прадед Илије Чотрића, Јевто, је стриц Вуков. Прича се да је Вуков отац Стеван био дошао у Тршић да се „прехрани“, и ту се оженио и остао;
« Последња измена: мај 21, 2018, 04:54:13 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3478
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #45 послато: мај 21, 2018, 05:10:37 поподне »
[
Занимљиво да су први и последњи владари из династије Обреновић,  били ожењени по свој прилици женама из никшићких или тарских никшићких породица (од Вукомановића и Луњевица)
[/quote]
Додуше, и Карађорђе :)
Jelena Petrović, rođena Jovanović se rodila u selu Masloševo 1765. ili 1771. godine. Bila je ćerka Bosiljke i jaseničkog obor-kneza Nikole Jovanovića[1]. Rano je ostala bez majke, a kasnije su joj otac i dva brata poginuli kao hajduci tako da je živela kod tetke Bisenije u selu Jagnjilu.

Za vožda Đorđa Petrovića Karađorđa, udala se 1785. godine. Rodila je sedmoro dece: Simu (preminuo odmah posle rođenja), Savu, Saru, Poleksiju, Stamenku, Aleksu (umro sa 29 godina u Kišinjevu) i naslednika Aleksandra.
Порекло Маслошево (Страгари):
Илијашевићи (Јовановићи) 15 к. Слава: св. Лука. Доселио се прадед Илија од Сјенице у исто време кад и Радичевићи.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3783
  • I2-PH908>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #46 послато: мај 21, 2018, 05:24:16 поподне »

Додуше, и Карађорђе :)
Jelena Petrović, rođena Jovanović se rodila u selu Masloševo 1765. ili 1771. godine. Bila je ćerka Bosiljke i jaseničkog obor-kneza Nikole Jovanovića[1]. Rano je ostala bez majke, a kasnije su joj otac i dva brata poginuli kao hajduci tako da je živela kod tetke Bisenije u selu Jagnjilu.

Za vožda Đorđa Petrovića Karađorđa, udala se 1785. godine. Rodila je sedmoro dece: Simu (preminuo odmah posle rođenja), Savu, Saru, Poleksiju, Stamenku, Aleksu (umro sa 29 godina u Kišinjevu) i naslednika Aleksandra.
Порекло Маслошево (Страгари):
Илијашевићи (Јовановићи) 15 к. Слава: св. Лука. Доселио се прадед Илија од Сјенице у исто време кад и Радичевићи.

У Потарју је постајао род и село Илијашевићи, који се спомињу у Добриловинском катастиху. Њих Ж. Шћепановић повезује са Илијашевићима у Маслошеву и сматра их Т. Никшићима.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #47 послато: мај 31, 2018, 06:27:08 поподне »
U ovom članku ima dosta doprinosa ovoj temi.

Petar Šobajić - Udeo dinarskih plemenika u Prvom srpskom ustanku  http://www.mediafire.com/file/j7v7lj854d92r17/Sobajic.pdf

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #48 послато: мај 31, 2018, 10:43:04 поподне »
U ovom članku ima dosta doprinosa ovoj temi.

Petar Šobajić - Udeo dinarskih plemenika u Prvom srpskom ustanku  http://www.mediafire.com/file/j7v7lj854d92r17/Sobajic.pdf

Захваљујем Паво, вредан чланак.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #49 послато: јул 09, 2018, 08:04:10 поподне »
Не треба заборавити ни мноштво кнезова и других истакнутих људи тог времена који су настрадали у Сечи кнезова 1804. године. Поред већ поменутих Алексе Ненадовића, Бирчанина и чини ми се Хаџи Рувима, вреди издвојити још неколико имена:
Станоје Михаиловић кнез из Зеока.
Цитат
Михајловићи (Јанковићи 6 к, Марковићи 4 к, Мандићи 6 к, Радовановићи 4 к, Јеремићи 6 к, Ђурђевићи 9 к, Живановићи 5 к и Ранковићи 4 к, укупно (45 к., славе св. Ђурђиц). Стари су им се доселили из Мораче у Црној Гори. Претка сеоског кнеза Станоја Михајловића, погубили су јаничари 1804. године у његову воћњаку, где му је и данас гроб.

Јанко Гагић, буљубаша из Болеча (Грочанска нахија).
Према доступној литетратури за овај крај, наводи се да су Гагићи славили Никољдан, али се не зна кад су досељени у Болеч.

Стеван Андреић Палалија, кнез из Бегаљице (Гроцка).
Цитат
Палалићи су пореклом од четири брата, који су у овом селу служили, али се не зна одакле су били. Презиме су добили по једном од њих, кога су Турци звали Палалијом, а тако се звао један Турчин, који је био велики зликовац. Славе св. Николу. Из те породице свакако је био Стеван Андрејевић Палалија (1804), који је познат из народне песме о дахијама.

Кнез Теофан, непознатог презимена, из Орашја (Смедерево). Константин Ненадовић у списку кнезова и војвода за Смедеревску нахију наводи извесног Теована Н. из смедеревског села Сеона (убијен од дахија у јануару 1804.)

Кнез Петар из Ресаве, непознатог презимена, К. Ненадовић га наводи као Петар Н (ово Н вероватно значи 'непознато'). Рођен у селу Гложане (Свилајнац).
Цитат
–Ерчићи и Кукљаши, славе Лучиндан и Марковдан. Доселили су се из Старог Влаха. Од њих је био кнез Петар.

Хаџи - Ђера, игуман манастира Моравци (околина Љига). Порекло непознато.

Ово су имена која се појављују у већини извора везаних за тај догађај, међутим, њихов број је неупоредиво већи (претпоставља се да је смакнуто преко 150 највиђенијих Срба тог времена). Ево још неколико имена која сам пронашао код Константина Н. Ненадовића:
- Стеван Катић , старији брат чувеног Јанка Катића
- Милоје Н. из Губереваца (Космај)
- Марко Н. из Калуђерице
- Марко Чарапић  из Белог Потока, брат Васе Чарапића
- кнез Мата Н. из Липовца (Крагујевац)

Ван мреже Антонин

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 50
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #50 послато: септембар 24, 2018, 12:33:00 поподне »
Пре неколико дана сам са једним колегом расправљао о пореклу породице његовог пријатеља која сматра да је од Узун Мирка Апостоловића. Није, али ме то подстакло на питање:
Које данашње породице (у Србији и иностранству) воде, или тврде да воде (и како), порекло од познатих устаничких војсковођа из Устанака?

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1310
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #51 послато: септембар 24, 2018, 12:51:42 поподне »
Пре неколико дана сам са једним колегом расправљао о пореклу породице његовог пријатеља која сматра да је од Узун Мирка Апостоловића. Није, али ме то подстакло на питање:
Које данашње породице (у Србији и иностранству) воде, или тврде да воде (и како), порекло од познатих устаничких војсковођа из Устанака?
Александар Лома.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3478
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #52 послато: септембар 24, 2018, 12:58:04 поподне »
Пре неколико дана сам са једним колегом расправљао о пореклу породице његовог пријатеља која сматра да је од Узун Мирка Апостоловића. Није, али ме то подстакло на питање:
Које данашње породице (у Србији и иностранству) воде, или тврде да воде (и како), порекло од познатих устаничких војсковођа из Устанака?
На теми "Порекло устаника" имаш списак устаника и њиховог порекла , а у селима из којих потичу су пописане сродне породице, а постоје и директни потомци (претпоставка за Хајдуквељковиће код Младеновца, Дејан Цукић итд.)
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=3287.0
« Последња измена: септембар 24, 2018, 01:01:47 поподне ДушанВучко »

Ван мреже skituljko039

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #53 послато: септембар 26, 2018, 07:01:46 поподне »
Јован Курсула (Доња Горевница, 1768 – Делиград, 1813) је прослављени српски јунак из Првог српског устанка.
Јован Курсула је рођен 1768. године у Доњој Горевници код Чачка код Чачка као Јован Петровић. После очеве смрти мајка се преудала у село Цветке код Краљева и са собом је повела и Јована.
--Јованов отац Велимир Петровић досељен у Горевницу доњу из Дробњака. После његове смрти жена му Магдалена остаје са троје деце удовица(две ћерке и син Јован). Преудаје се за удовца Токовић Ивана у село Цветке...

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7761
  • I2a S17250 A1328
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #54 послато: фебруар 15, 2019, 11:34:21 пре подне »
Срећан празник свима!

Треба данас да се сетимо устаника и устаничких дана пре 215 година.

И Google нас се сетио:

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Зар

  • Гост
  • *
  • Поруке: 14
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #55 послато: март 29, 2019, 10:23:02 пре подне »
Треба ми мала помоћ.

Једном сам негде на интернету (мислим на Scribd-u) нашао рад од седам-осам страна на којима су били пописани мање познати учесници српских устанака - четовође, барјактари и слично, у Рудничкој нахији, али не могу сада да је нађем јер се ни наслова не сећам. Да ли неко зна о чему причам и где се може наћи?