Аутор Тема: Први и други српски устанак (порекло устаника)  (Прочитано 4782 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3644
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #20 послато: април 23, 2018, 12:23:33 поподне »
Никола Милићевић Луњевица
Никола Милићевић, рођен је у селу Луњевица 1776. године у Рудничкој нахији, по коме је и добио надимак Луњевица.

Крајем 18. века био је веома познат као богати трговац у свом крају, али и на просторима преко Саве. Богатство је његово нарочито умножавао трговином преко земунских трговаца који су аустријској војсци набављали храну и стоку. "Тако виђен човек не могаше да не пође са својим оданим му, Рудничанима у бој...", забележили су хроничари.

Никола Луњевица је у својој средини важио за човека мудрих савета, а новчаним средствима и трговачким знањем помагао је и набавком убојних средстава за српску устаничку војску.
Порекло презимена, село Луњевица (Горњи Милановац)
-Луњевице је некадашње зааједничко презиме за неколико сада подвојених родова, али су се они овако назвали по називу села а не село по њима. Уствари, то име је носио Никола Луњевица, најистакнутији члан овог рода. За њега је забележено да је рођен 1767. године а умро је 1842. године и сахрањен код цркве манастира Вујна, који је он обновио 1805. године. Старином су то Милићевићи од Никшића, даљим пореклом из Пећке Нахије и сви славе Лучиндан. Најпре су се населили у Семедражи, где још има њиховог рода. Пошто у Семедражи није било згодно за одгој свиња, јер нема довољно воде, Никола је прешао у Луњевицу око 1800. године. Од Милићевића су сада у Луњевицама:
-Матијевићи, Миланковићи, Радојичићи, Срејовићи, Сретеновићи или Сапунџићи и Пајовићи-ови су изумрли.


Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3644
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #21 послато: април 23, 2018, 12:42:24 поподне »
Грбовићи
Грбовићи су били обор-кнезови и војводе колубарске кнежине ваљевске нахије са седиштем у Мратишићу. Највероватније је да су били бератлијски кнезови.
Грбовићи су пореклом из Никшићког племена из места Драговољићи. Из Драговољића у Никшићкој жупи су и братственици Грбовића Хаџићи, односно Молеровићи и Даниловићи (пореком Вукомановићи) из Мургаша код Уба. Изгледа да су се Грбовићи први доселили и да су после подстакли и друге своје братственике да се населе у ваљевском крају.
Обор-кнез Никола Грбовић
Око 20. јануара 1804. позвао је дахија Мехмед-ага Фочић да учествују у заједничком лову кнезове Николу Грбовића, Алексу Ненадовића и Илију Бирчанина. Уместо болесног Николе Грбовића отишао је његов син Милован Грбовић. На препад су оковани у ланце, кнез Алекса и Илија Бирчанин су погубљени, а Милована Грбовића је Мехмед-ага Фочић пустио.

Кнез Никола Грбовић, разболео се приликом заузимања Београда 1806. Умро је код куће од прозеблина. Кнез Никола Грбовић имао је синове протојереја Стевана Грбовића, Милована Грбовића и Радована Грбовића.

1802. током године заслугом кнеза Николе Грбовића, његовог сина протојереја Стефана Грбовића и становника Крчмара сазидана из темеља садашња крчмарска црква. Исте године је и Петар Николајевић Молер, будући војвода насликао за ту цркву икону Светог Луке, једно од његових најбољих иконописних дела. Он је са својим сарадницима сликао и фрескопис куполе и поткуполног простора, а радови су завршени пре септембра исте године.
Војвода протојереј Стефан Грбовић
После смрти кнеза Николе Грбовића старешина колубараца постао је његов најстарији син протојереј Стефан Грбовић.

После његове смрти наследио га је млађи брат Милован Грбовић.
Војвода Милован Грбовић
Други по старости син кнеза Николе Грбовића, Милован Грбовић, постао је војвода колубарске кнежине после смрти старијег брата протојереја Стевана Грбовића.

Војвода Милован Грбовић је учествовао у бици на Соколу, где се разболео и убрзо умро код куће 1808. године.
Војвода Радован Грбовић
Радован Грбовић, трећи по старости син кнеза Николе Грбовића постао је после смрти старије браће војвода колубарске кнежине.

11/23. јануара 1811, Карађаорђе и Правитељствујушчи совјет одредили су 66 села у Колубари којима ће управљати војвода Радован Грбовић. Истим именовањем наложено је Грбовићу да у сваком селу у својој кнежини одреди сеоског кнеза „који ће са селом оградити кошеве и амбаре за дестеке“.

Војвода Радован Грбовић, избегао је 1813. у Срем, да би се потом вратио у Србију и борио се и 1815. у Другом српском устанку.
Порекло презимена, село Мратишић (Мионица)
Грбовићи: После Вулетића доселио се кнез Грбо из Никшићке Жупе, од братства Радуловића из места Драговољића. Грбо је био кнез са турским бератом, па је накако одмах и овде постао бератски кнез и кнез ваљевске Колубаре. Од Грба су данашњи Грбовићи, славе Лучиндан.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3644
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #22 послато: април 23, 2018, 12:52:25 поподне »
Стеван Синђелић
Стеван Синђелић је рођен 1770. године у селу Војски, у Округу моравском. Његов отац, угледни занатлија Радован Ракић је умро врло млад, па се Стеванова мајка, Синђелија, преудала у село Грабовац. Зато су га људи по мајци Синђелији прозвали Синђелић.
Стеван Синђелић је рођен 1770. године у селу Војски, у Округу моравском. Његов отац, угледни занатлија Радован Ракић је умро врло млад, па се Стеванова мајка, Синђелија, преудала у село Грабовац. Зато су га људи по мајци Синђелији прозвали Синђелић.
Порекло презимена, село Војска (Свилајнац)
Гроздићи-Лазићи (60 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), старинци, и од њих је био Стеван Синђелић.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #23 послато: април 23, 2018, 02:02:00 поподне »
Вујица Вулићевић (Азања, 1773 – Грчац, 11. март 1828) је био кнез из времена Првог српског устанка, Карађорђев кум.

Рођен је у селу Азања код Смедеревске Паланке. Презиме Вулићевић је по Вујичином деда Вулићу који је имао брата Ђорђа од којег је род Ђорђевићи у Азањи. Браћа Вулић и Ђорђе су се доселила у Азању из околине Приштине. Заједно са војводом Чолаком Антом Симеоновићем предводио је у мају 1809. Карађорђеву офанзиву од Никшића према Црној Гори. За његовог сина Петра Вулићевића била је удата сестра кнегиње Љубице, рођена Вукомановић.

Азања – Вулићевићи (Пауновићи и Павловићи), славе Ђурђиц. Потомци су Вујице Вулићевића. Старином су од Косова. Од Вујичиног брата Ђуше има једна кућа у Паланци (Ђушићи). „Смедеревско Подунавље и Јасеница“ - Боривоје Дробњаковић

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #24 послато: април 23, 2018, 02:03:32 поподне »
Арсеније Лома (Гојна Гора, око 1778 — Брусница, 1815), војвода Качерски. Рођен је у Гојној Гори, од оца Јоксима Кнежевића, који се, у време досељавања нових становника, убрзо након Арсенијевог рођења, преселио у Драгољ.
Драгољ: Ломићи, фамилија војводе Лома, чији је отац дошао у 18. века из Гојне Горе-округ ужички, славе Јовањдан. (Милоје Т. Ракић: "Качер")
Нема конкретних података о даљем пореклу Ломиних предака. Постоје само претпоставке да су досељени из Пиве (вероватно због старог презимена Кнежевић и славе Св. Јован)


Ломе би, због свог вероватног пивљанског порекла и славе (Јовањдан) требали да припадају српском N2 P189.2>FGC28435 роду. Знаћемо више ако и кад се буде тестирао академик Александар Лома.  :)

Порекло презимена, село Мратишић (Мионица)
Грбовићи: После Вулетића доселио се кнез Грбо из Никшићке Жупе, од братства Радуловића из места Драговољића. Грбо је био кнез са турским бератом, па је накако одмах и овде постао бератски кнез и кнез ваљевске Колубаре. Од Грба су данашњи Грбовићи, славе Лучиндан.

Братство Радуловића би требало да, по предању, потиче од Никшиног унука Радула. Цитат из Ускоковићевих "Исељених Никшића":

"Никшин син Крсто живео је у жупском селу Рубежи, где му остане син Радул (од њега сад велико браство Радуловићи, којих има у вароши Никшићу)..."

У Драговољићима и (О)Ливеровићима су настањени потомци Никшиног сина Оливера:

"Од Никшиних пет синова доводи порекло племе Никшићи, насељено сада у 13 села Никшићске Жупе, и из њих расељено по селима Никшићског Поља. Од Крсте су Војводићи у Требјеси, од Бјелоша становници села Бјелошевине, од Оливере село Драговољићи и Лиеровићи, од Лакете становници Кута и Заграда, и од Влајка, који је убио неког разбојника и побегао у судно племе Ровца, доводе порекло велика ровачка браства: Булатовићи и Влаховићи."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1110
  • I1 P109
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #25 послато: април 23, 2018, 03:08:50 поподне »
Стеван Синђелић
Стеван Синђелић је рођен 1770. године у селу Војски, у Округу моравском. Његов отац, угледни занатлија Радован Ракић је умро врло млад, па се Стеванова мајка, Синђелија, преудала у село Грабовац. Зато су га људи по мајци Синђелији прозвали Синђелић.
Стеван Синђелић је рођен 1770. године у селу Војски, у Округу моравском. Његов отац, угледни занатлија Радован Ракић је умро врло млад, па се Стеванова мајка, Синђелија, преудала у село Грабовац. Зато су га људи по мајци Синђелији прозвали Синђелић.
Порекло презимена, село Војска (Свилајнац)
Гроздићи-Лазићи (60 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), старинци, и од њих је био Стеван Синђелић.

У Грабовцу и данас има пар кућа Синђелића.
Већина старинаца у Ресави слави комбинацију слава Ђурђевдан и Ђурђиц. Сматра се да ни они нису прави старинци већ су дошли током 17. века на просторе Ресаве са југа, из Косовског Поморавља и врањске околине (С. Мијатовић). Један део старинаца Горње Ресаве је врло вероватно динарског порекла, из Старог Влаха.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #26 послато: април 23, 2018, 11:46:32 поподне »
Ђорђе Обрадовић Ћурчија (Босут, Срем ? — Ново Село 1804) је био један од вођа у Првом српском устанку. Још као дете прешао је у Београдски пашалук. Једно време је био ћурчија у Крупњу, а затим је постао хајдук и био чувен у Подрињу као харамбаша. Убијен је по директном налогу Јакова Ненадовића, незваничног команданта "западног" фронта у Првом српском устанку.
Према монографији "Село Босут у Срему" од Микице Илића, Обрадовићи су у Босут дошли или из Црне Баре, или, из суседног села Совљак. Славе Ђурђевдан.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3644
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #27 послато: април 24, 2018, 12:57:31 пре подне »
Како изгледа, осим за српске војводе, Лучиндан и Ђурђевдан су били радосни и за Турке :) Тад је сигурно било мира и за њих, пошто су многе војводе били свечари те две славе  :D (кад се слави , не води се бој :) (осим ако није изазван) )
« Последња измена: април 24, 2018, 01:01:42 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3644
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #28 послато: април 24, 2018, 01:17:50 пре подне »
Хаџи Продан Глигоријевић
Продан Глигоријевић, познат као Хаџи Продан (1760–1825) је био војвода Првог српског устанка, Српске револуције, Грчког рата за независност против Османског царства. Водио је неуспешну побуну 1814.-те под називом Хаџи Проданова буна.
Продан Глигоријевић (*око 1760. у селу Неваде код Такова — †око 1825) је био војвода из Првог српског устанка. Учествовао је и истакао се у борбама 1806.-те године. Епитет хаџи, произлази из почасне титуле, која се давала хришћанима који заврше ходочашће у Светој Земљи (Јерусалиму). Учествовао је у биткама код Сјенице, Нове Вароши, Пријепоља, Бијелог Поља и Суводола (1809). После пропасти устанка одржао се са својим одредом још око месец дана у Мучњу. Предао се Турцима и населио у манастир Трнаву код Чачка.

Како су обновљени турски зулуми, ставио се на чело побуне у пожешкој нахији. Његов недовољно припремљени устанак против Турака (Хаџи Проданова буна) 1814. године у чачанском крају је био брзо угушен. Он је побјегао прво у Аустрију, затим у Влашку, гдје је 1821. године учествовао у грчком устанку против Турака.
Порекло презимена, село Неваде (Горњи Милановац)
Глигоријевићи и њихов огранак Јовановићи, славе Никољдан. Пореклом су Коларевићи од Сјенице; неки предак ишао у Мораву, тамо видео кола, па онда напраио прва кола у овом крају. Има их у Крагујевцу и Београду.


« Последња измена: април 24, 2018, 01:20:47 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3644
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #29 послато: април 24, 2018, 01:31:20 пре подне »
Лазар Мутап
Лазар Мутап-Чачанин (Ћушајић) је рођен је у селу Буђево код Сјенице, на Пештерској висоравни под именом Лазар Ћушајић. На почетку Првог српског устанка 1804.године заједно са својим братом је у селу Буђеву из освете живе спалио на спавању потуричког заповедника Ганића и његових 20 полицајаца потурчених Срба који су бахато натерали Лазареву породицу да их гости и заноћили су у његовој кући брвнари. Због страха од одмазде иселио се у село Прислоница, поред Чачка, а његов брат се касније потурчио и постао сурови убица над православним Србима. Због настањивања у околини Чачка добио је надимак Чачанин и завладало је до данас погрешно уверење да је он из чачанског краја, а заправо је он дошао из околине Сјенице тек са почетком устанка. Пре Првог српског устанка Лазар се бавио мутавџијским занатом, па отуда потиче његово презиме.
Порекло презимена, село Прислоница (Чачак)
Први досељеници пред устанак били су: МИЛОШЕВИЋИ (Илићи, Поповићи, Јанковићи, Ђорђевићи, Глишовићи), доселили су се из Старог Влаха. Славе Ђурђиц. После њих доселио се ЛАЗАР МУТАП из села Бистрице из бихорске нахије. ШКИПИЋИ су се доселили одмах после Мутапа из Херцеговине. Шкипићи славне Светога Василија.
Барјак Лазара Мутапа

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #30 послато: април 24, 2018, 01:37:59 пре подне »
Интересантно, Никољштака ни на помолу. За Лучиндан и није изненађење с обзиром на порекло великог броја овде побројаних војвода.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3644
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #31 послато: април 24, 2018, 01:39:43 пре подне »
Милић Дринчић
Милић Дринчић (Теочин, Рудничка нахија, око 1775 — Дубље, 14/26. јул 1815) је био устанички војвода.
У почетку првог српског устанка 1804. године учествовао је са Миланом Обреновићем у нападу на руднички град и убрзо постаје буљубаша. Истакао се у бојевима код Чачка 1805. и Ужица 1807.

У то време, Рудничка нахија имала је четири кнежине: Брусничку, Мораву, Качер и Црну Гору - на чијем је челу био Милић Дринчић. Заповедних свих поменутих кнежина био је војвода Милан Обреновић. Године 1811. је постао војвода црногорске кнежине (крај око Такова), а 1813. није избегао него се предао Турцима, али је стално био на опрезу и 1814. се одметнуо у гору.

Почетком 1815. учествовао је у припремама за нови устанак и присуствовао договорима и у Рудовцима и у Вреоцима, састанку у Такову. Чим је избио Други српски устанак, Дринчић је са својом људима успешно сузбијао Турке и много допринео победи устаника у одсудним бојевима на Љубићу и Дубљу, где је и погинуо.
Порекло презимена, село Теочин (Горњи Милановац)
Дринчићи, Весковићи (Анђелићи), Јочовићи, Добричићи, Ботићи, Живановићи и Николићи су један род, једна „вамилија“, славе Аранђеловдан. Од старине свима њима кумују Теодосијевићи из Брђана. Преци су им дошли из Дубнице код Сјенице, када су одавде отишли „Маџари“, а иначе даљим пореклом од Васојевића, одакле су кренули са прецима Карађорђевим, кад су „растурени“ Кучи и Васојевићи. Тврде да су од истог племена од кога је био и Јован, дед Карађорђев. У Теочин је дошао Милоје Васојевић, чији су синови били; Јочо, Гаврило и Веско. Од Гаврила су Дринчићи, Весковићи се зову и Анђелићи, и већ седмо колено живи ту у селу.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3644
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #32 послато: април 24, 2018, 01:41:27 пре подне »
Интересантно, Никољштака ни на помолу. За Лучиндан и није изненађење с обзиром на порекло великог броја овде побројаних војвода.
Да, западна Србија и Шумадија и миграције из Херцеговине и Црне Горе ,  (Никшићи и Дробњаци значајно присутни међу устаничким војводама, али и Васојевићи и Пива)...миграциони талас је био кичма каснијег отпора
« Последња измена: април 24, 2018, 01:49:09 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #33 послато: април 24, 2018, 01:48:33 пре подне »
Интересантно, Никољштака  ни на помолу. За Лучиндан и није изненађење с обзиром на порекло великог броја овде побројаних војвода.
Овде хтедох да изузмем Обреновиће.
« Последња измена: април 24, 2018, 01:58:07 пре подне Ђока »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3644
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #34 послато: април 24, 2018, 02:01:44 пре подне »
Интересантно, Никољштака ни на помолу. За Лучиндан и није изненађење с обзиром на порекло великог броја овде побројаних војвода.
Павле Цукић
Павле Цукић је био српски војвода из времена Првог и Другог српског устанка.

Павле Цукић је родом из Крчмара, лепеничка кнежина крагујевачке нахије. Цукић је 1812. одлуком Правитељствујушчег совјета, смењен са положаја војводе, због злоупотреба у вршењу дужности. Пошто се одметнуо за њим и за Петром Николајевићем Молером расписана је државна потерница са смртном пресудом. Пошто се предао добио је опроштај, али је дошао у неспоразум са новопостављеним војводом на истој кнежини Милошем Сарановцем.
Порекло презимена, село Велико Крчмаре (Рача)
Цукићи су у Цукићком Крају, Јарузи, Камењару и Капавцу. И они су били у Реснику дошавши од Новог Пазара (по казивању Аксентија Јаћимовића они су из „Врања“; вероватније из Крчмара, засеока Грубетића). И они и Парвизи сахрањивали су се у оном првом сеоском гробљу, где су се сахрањивали и из Војиновца. Презиме су добили по некој баби Цуки, Никољдан.
Од њих је и рок музичар Дејан Цукић
« Последња измена: април 24, 2018, 02:04:58 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3644
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #35 послато: април 24, 2018, 02:11:48 пре подне »
Да, западна Србија и Шумадија и миграције из Херцеговине и Црне Горе ,  (Никшићи и Дробњаци значајно присутни међу устаничким војводама, али и Васојевићи и Пива)...миграциони талас је био кичма каснијег отпора
И Куча и свих који нису набројани, а има их...али се ради о том подручју, Херцеговина, Црна Гора
« Последња измена: април 24, 2018, 02:15:03 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3644
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #36 послато: април 24, 2018, 02:31:30 пре подне »
Милош Обреновић
Милош Теодоровић Обреновић (18. март 1780. или 1783 — 26. септембар 1860), био је кнез Србије од 1817. а пре тога други врховни вожд од 1815. године. Године 1830. добио је достојанство наследног Кнеза. Владао је Србијом од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године.
Милош Обреновић је био син Вишње Урошевић и њеног другог супруга Теодора Михаиловића, сиромашног сељака из Црногорског среза Ужичке нахије. Рођен је у селу Горња Добриња код Пожеге, око 1783. године. Милошеви родитељи Теодор и Вишња су пре ступања у брак имали већ засноване породице. Теодор је пре женидбе са Вишњом био у браку са женом Горданом, са којом је имао три сина, а Вишња је у првом браку била удата за Обрена Мартиновића из села Бруснице у Рудничком крају, са којим је родила синове Милана и Јакова, као и ћерку Стану. У другом браку Теодора и Вишње родио се најпре син Милош, а касније Јован (1786) и Јеврем (1790).
Порекло презимена, село Горња Добриња (Пожега).

Милошевићи, у овом селу познатији као Ђукићи су друга велика породица досељена истодобно као и претходни. Поп Милош је пореклом из Братоножића (одакле су по свој прилици и Узуновићи), први пут је пред крај 17. века дошао у Рошце по позиву неког свог сродника калуђера у кабларским манастирима. Како је дошао са много сродника, неке је оставио а сам се упути у ово село ради поповања. Прву кућу засновао је на брду, где су сада Достанића куће, па се иста премештала, тако да је час припадала овом селу, час Средњој Добрињи. Поп Милош је оставио из себе синове: Михаила, Гаврила и Ђуку. Михаило је поповао и имао синове: Петра и Теодора, где је Петар опет био поп, Гаврило је био трговац и оставио иза себе синове: Теофана, Арсенија и Танаска. Теофан је трговао, немирне природе, одметнуо се у хајдуке у због гоњења пребегао у Турски Бечеј у Банату, тамо остао и имао потомства. Ђука је оставио иза себе снове: Филипа, Радована и Јована попа и наследника попа Петра. Поп Петар је оставио иза себе кћер, удату у Чачак, умро је 1804. године и сахрањен код добрињске цркве. Теодор је био земљоделац и деобом од Петра отишао у Средњу Добрињу и оставио иза себе синове: Радомира, Радисава, Радоњу, Милоша, Јеврема и Јована. Милош Милошевић је Милош Т. Обреновић, кнез обновљене Србије, кога је поп Петар извео и направио великим човеком уз његовог брата по мајци војводу Милана Обреновића. Од Радисава у Средњој Добрињи има потомства; од Радоње су замрли, Од Радомира одведени у Лорет; Арсенијеви су потомци у Узуновићима као:

–Арсићи;

Од Танаска су Танасијевићи у Мађеру. Од Ђукиних синова највише је Милошевића и зову се:

–Јевђенијевићи, Грујићи, Радовановићи, Поповићи и Достанићи, којих укупно у селу има 27 кућа, славе Никољдан. Ова породица и данас попује у овом селу.


« Последња измена: април 24, 2018, 02:36:30 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #37 послато: април 25, 2018, 11:52:06 поподне »
Теодор је био земљоделац и деобом од Петра отишао у Средњу Добрињу и оставио иза себе синове: Радомира, Радисава, Радоњу, Милоша, Јеврема и Јована. Милош Милошевић је Милош Т. Обреновић, кнез обновљене Србије, кога је поп Петар извео и направио великим човеком уз његовог брата по мајци војводу Милана Обреновића. Од Радисава у Средњој Добрињи има потомства; од Радоње су замрли, Од Радомира одведени у Лорет

Да ли је тестиран неко од потомака Теодорових синова из првог брака?

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #38 послато: април 26, 2018, 12:03:53 пре подне »
Можда се није одликовао у ратним вештинама, али, свакако битна устаничка личност - Карађорђев секретар Јанићије Димитријевић Ђурић (Страгари код Крагујевца, 1779 — Страгари код Крагујевца, 14/26. априла 1850). Етнолошка литература је врло оскудна. Ђурићи из Страгара су пореклом од Сјенице. Славе Ђурђиц. (Боривоје М. Дробњаковић)

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #39 послато: април 26, 2018, 12:18:21 пре подне »
Један од најстаријих (вероватно и најстарији) војвода у Првом српском устанку - Радич Петровић (Сиоковац код Јагодине, 1738 — 1816). Стекао је големо војно искуство у фрајкорима, где се упознао са свим вештинама савременог ратовања.
Цитат
Капетан фрајкорске чете Радич Петровић је међу првим регрутима примио Кочу и његовог брата Петра Анђелковића, као и Станка Арамбашића, Јована Новаковића и доста касније Карађорђа. За време Кочине крајине, Карађорђе је увек био уз Радича, кога је сматрао својим поочимом. Био је његов помоћник и велики пријатељ
У гроб однео око 30 бојних рана. Након избијања Другог устанка, враћа се у Србију, али је ухваћен од Турака и убијен. Могуће по Милошевој наредби. У тренутку смрти имао око 80 година.
Порекло: Обрадовићи (10 к., св. Никола), дошли из Крушевачке Жупе кад и Рашићи. Из овог рода био је капетан Радич Петровић, који се 1804. године придружио Карађорђу и постао карановачки војвода. https://www.poreklo.rs/2012/05/16/poreklo-prezimena-selo-siokovac-jagodina/