Аутор Тема: Први и други српски устанак (порекло устаника)  (Прочитано 4456 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3478
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Први и други српски устанак (порекло устаника)
« послато: април 22, 2018, 01:46:13 пре подне »
Toma Vučić Perišić (Barič, 1787/1788 — Beograd, 1859) je bio srpski vojskovođa iz doba Prvog i Drugog srpskog ustanka, najbogatiji i de fakto najmoćniji čovek Kneževine Srbije prve polovine 19. veka pored Miloša Obrenovića, vojvoda i ustavobranitelj.
Тoma Vučić Perišić sin je Periše i Stane iz Gornje Vrbave, gružanska knežina kragujevačke nahije. Periša je živeo u istoj kući u zajednici sa rođenim bratom Pavlom, koji je otac mitropolita Melentija Pavlovića (1776—1833). Melentije je rođen u Gornjoj Vrbavi, a Toma je rođen u Bariču, u vreme kada se njegova porodica bila na putu za Srem, sklanjajući se iz Srbije gde su se vodile borbe u vreme austrijsko-turskog rata. Porodica je jedno vreme živela u Sremu, odakle se vratila u Srbiju i trajno naselila u mestu Vučkovica kod Knića.

Порекло Борач код Кнића:
-Чолаковићи. И њих је Карађорђе „селио“ од Сјенице (кажу из села Чолак-Антића). Тома Вучић из Кнића био је од ове фамилије. Према томе они су иста фамилија и са Павловићима у Горњој Врбањи. Славе Лучиндан.
« Последња измена: април 22, 2018, 01:51:30 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3478
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #1 послато: април 22, 2018, 02:08:03 пре подне »
Петар Николајевић Молер
Порекло презимена, село Бабина Лука (Ваљево)
ХАЏИЋ (6 к) – најстарија породица у селу, прозвата тако по Хаџи – Рувиму, иначе је позната под старим презименом Николајевићи. Хаџићи не знају да су од куда досељени већ су на велике давнине. Из њихове су породице онај знаменити велики мученик и претеча устанку од 1804. Године Хаџи-Рувим и његов синовац Петар Молер, војвода сокоски. Поред ова два велика човека за дуги низ година било је чиновника и свештеника из ове породице, па је то престало и данас нема. Славе Св. Луку. Са Хаџићима су род Пејићи из Докмира, досељени првих аустријских ратова из Никшићке Жупе..
Petar Nikolajević Moler (1775 - 1816) je bio vojvoda iz Prvog i Drugog srpskog ustanka i predsednik Narodne kancelarije (vlade Srbije) od 1815. do 1816.

Petar Nikolajević Moler je školovan slikar, poznat po radovima u više manastira u predustaničkom periodu, pa je po tome i dobio nadimak Moler. Bio je sinovac Hadži Ruvima,, kog su dahije pogubile za vreme Seče knezova.

U Prvom srpskom ustanku istakao se u bici kod sela Jelenče. Tokom ustanka oslikao je Karađorđevu zadužbinu u Topoli. Prilikom odbrane Loznice 1813. morao je zbog nedostatka mastila svojom krvlju da ispiše pismo ustaničkim vođama.

Posle propasti ustanka prebegao je u Austriju, ali se vratio u Srbiju sa početkom Drugog srpskog ustanka.

Bio je predsednik Narodne kancelarije (vlade) u periodu od 1815. do 1816. Petar Nikolajević Moler i vladika Melentije Nikšić ubrajaju se u prve opozicionare knezu Milošu Obrenoviću i kao takvi su ubijeni već 1816. godine.
« Последња измена: април 22, 2018, 02:15:27 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3478
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #2 послато: април 22, 2018, 02:34:22 пре подне »
Петар Добрњац
Петар Тодоровић Добрњац је био војвода у Првом српском устанку. Син трговца Теодора Влаховића. Имао је и два брата, кнеза Стевана Теодоровића Добрњца и трговца Николу Теодоровића Добрњца. Влаховићи су пореклом из Црне Горе.. Дошли су на територију Србије са простора града Колашин за време Велике сеобе Срба у XVII веку.
Родио се 1771. године у пожаревачкој нахији, у селу Добрњу код Петровца на Млави. У младости је био хајдук неко време, а потом је одржавао имање и трговао. Карађорђе је од раније знао за Петра. Позвао га је да се прикључи у борби против Турака. Године 1804. био је буљубаша (заповедник чете) под Миленком Стојковићем. 1805. године учествовао је у боју на Иванковцу против Хафиз-паше, после које га је Совјет прогласио бимбашом (заповедник над 1000 људи) и војводом. На његову инициајтиву су се Срби на Иванковцу прегруписали и ушанчили. После битке код Делиграда (1806), против скадарског Ибрахим-паше, долази у ред првих старешина у земљи. Када је Карађорђе 1809. године поделио војску на четири дела, јужни део, који је био усмерен ка Нишу водио је Милоје Петровић. Због свађе између Добрњца и Милоја Петровића Трнавца изостала је помоћ војводи Стевану Синђелићу, у боју на Чегру (1809), што је довело до српског пораза. Милоје се уплашио да ако Петар и Стеван нападну заједно имају много веће шансе да освоје град Ниш и тиме би стекли велико богатство. Због тога је зауставио Петра и довео до великог пораза, мада је Стеван Синђелић показао велику храброст и одлучност. Нико није могао да му стане на пут да са својих 2000 Ресаваца у Ниш уђе први. Петар Добрњац и Стеван Синђелић су били кумови. После пада Делиграда (1809) напустио је Србију због неслагања са Карађорђем. 1810. се вратио у земљу на интервенцију Русије, али је 1811. поново протеран. По слому I српског устанка (1813. године), Петар је покушао да учини нешто за Србе и Србију, али му се није дало. Ишао је чак до Париза и Петербурга код Родофиникина, али безуспешно.
Петар Влаховић Тодоровић Добрњац
« Последња измена: април 22, 2018, 02:38:49 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3478
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #3 послато: април 22, 2018, 03:06:16 пре подне »
Јанко Катић
Janko Katić (177? - 1806.) je bio vojvoda i jedan od organizatora Prvog srpskog ustanka.

Janko Katić je rođen u Rogači ispod Kosmaja, 70-ih godina 18. veka.[1] Obavljao je dužnost kneza Turijske kneževine. U ustanku je učestvovao od prvih dana i bio je jedan od najhrabrijih vojvoda. Memoaristi kažu da je bio jedan od najvećih junaka svoga vremena i da je bio veoma rečit i pametan, jedan od retkih pismenih ustanika i vojvoda. Isticao se kao pregovarač (perfektno je govorio turski jezik) i bio je jedan od najboljih govornika.[1] Poginuo je uoči Mišarske bitke, nedaleko od Šapca, u selu Krnić, danas opština Vladimirci. Iz njegove porodice potiče i još nekoliko ustaničkih prvaka.
КАТИЋИ  у Рогачама, славе Св. Луку
Порекло презимена, село Рогача (Сопот, Београд)
Постанак села и пореколо становништва.

Прича се, са су у селу старинци ове породице:

–Чекићи***,

–Катићи***,


Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3478
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #4 послато: април 22, 2018, 03:12:56 пре подне »
Теодосије Марићевић (Орашац, ? — Орашац, 1807.) је био кнез Орашца и Јасенице и трговац.

Биографија
Његов ортак је био и Младен Миловановић. Уочи устанка био је кнез у Орашцу и у Јасеници. Учествовао је на Збору у Орашцу (14. фебруара 1804.), која је одлучивала о избору вође устанка. Одбио је предлог скупштине да постане вођа, изговарајући се да као кнез треба да штити народ у случају да устанак не успе, што не би могао као вођа устанка, фактички хајдук, и предложио избор Карађорђа. У првој фази устанка био је један од најугледнијих устаничких старешина.

Његовом несмотреношћу, Срби су доживели мањи пораз у првом сукобу с Турцима код Баточине (средином априла 1804), а Тосун-ага је успео да се без борбе пробије друмом који је он чувао. Због тога је Карађорђе подозревао на издају.

Када је схватио да у Карађорђеву корист губи власт у кнежини, прешао је у опозицију, први од устаничких старешина. Отворено се сукобио с Карађорђем на скупштини у Пећанима, близу Остружнице (6. маја 1804.), тражећи да он лично плати пречанским трговцима за набављени барут и друге ратне потребе, јер је он вођа устанка. Назвао га је тиранином, који тиранише горе од дахија. Током свађе покушао је да убије Карађорђа, али му је пушка затајила и Карађорђе га је тешко ранио. Рањен је однет у Орашац, где је после неколико недеља умро и био сахрањен у родном селу. Његов гроб се налази у дворишту Цркве Вазнесења Господњег.
Марићевићи (Јоксимовићи, Минићи, Вукашиновићи, Пајевићи) 60 к. Слава: св. Лука. Најстарији досељеници. Дошли много пре Устанка из Ровца (Брда). Крај у коме су њихове куће и данас се зове „Ровачки Крај“. Из ове је фамилије кнез Тодосије, позната историјска личност.


Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3478
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #5 послато: април 22, 2018, 03:20:13 пре подне »
Стојан (Добриловић) Чупић (Пива, 1765 — Зворник, 1815) је био један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, познат и под именом Змај од Ноћаја.
Веома рано је остао без родитеља, па иако млад, али и најстарији у породици, одлучио је да се пресели у Србију. Са три сестре запутио се у Мачву у Црнобарски салаш, где му је живео деда по оцу. Иако крајем 18. века у Србији није било никаквих школа у којима би се деца описмењавала, Стојану је то некако пошло за руком, вероватно, сматра се, у неком од мачванских манастира.
Био један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, познат и под именом Змај од Ноћаја. Истакао се у бојевима на Мишару (где је изазвао и победио турског јунака Мусу Сарајлију) и на Салашу. У борби на Главици преко Дрине је спасао Цинцар Јанка. Остао је запамћен у народној епској пјесми „Змај од Ноћаја“. Био је познат и као добар говорник, а о томе говоре и Карађорђеве речи: Ко ми надговори Чупића и натпише Молера, даћу што затражи.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3478
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #6 послато: април 22, 2018, 03:32:45 пре подне »
Лука Лазаревић (Свилеува, 1774 — Шабац, 29. април 1852) био је српски јунак, војвода, великан Првог српског устанка и православни свештеник (поп).
Рођен је у Свилеуви 1774. године од оца Теодора и мајке Јевросиме.

Био је на школовању у Срему, у тадашњој Аустрији, око пет година. После тога се вратио и оженио Марицом, ћерком Максима Пејића из Забрдице и запопио се 1796. године. За парохију је од ваљевског митрополита Данила добио Коцељеву и Љутице. У браку је живео седам година и добио синове Михаила и Кузмана, потом му је 1803. умрла попадија.[1]

Много је волео добре коње и оружје, од којих се никада није растајао. Имао је петнаестак рана, а један куршум у телу и у гроб је однео.

Умро је у Шапцу, 29. априла 1852. године. Сахрањен је поред шабачке цркве.
Учествовао је у свим бојевима против Турака у Подрињу, али се нарочито истакао у боју на Мишару (1806. године). Тад је (заједно са Матејом Ненадовићем) командовао српском коњицом која је на уговорени знак вешто извршила познати маневар (јуриш) и пресудно допринела српској победи. У најжешћем окршају, Лука се у једном врбаку крај речице Думаче сукобио са чувеним Кулин-капетаном. Том приликом поп Лука је био рањен, док су Кулин-капетана убили устаници.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Порекло презимена, село Свилеува (Коцељева)
-Лазаревићи*, прва половина 18. века, Бирач, Јовањдан.

*Лазаревићи у Свилеуви су потомци Лазара, једног од тројице браће, досељених из Бирча у ово село. У селу се зову још: Бајићи и Станојчићи и увек су се истицали богатством, видним политичким радњама и умешношћу у управи народним пословима. Ова породица је дала селу и Српству доста свештеника, кнезова и других угледних личности. Из ње је кнез Ранко Лазаревић, војвода Лука Лазаревић и многе друге личности.
« Последња измена: април 22, 2018, 03:39:47 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
  • I1 P109
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #7 послато: април 22, 2018, 12:40:58 поподне »
Стојан (Добриловић) Чупић (Пива, 1765 — Зворник, 1815) је био један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, познат и под именом Змај од Ноћаја.
Веома рано је остао без родитеља, па иако млад, али и најстарији у породици, одлучио је да се пресели у Србију. Са три сестре запутио се у Мачву у Црнобарски салаш, где му је живео деда по оцу. Иако крајем 18. века у Србији није било никаквих школа у којима би се деца описмењавала, Стојану је то некако пошло за руком, вероватно, сматра се, у неком од мачванских манастира.
Био један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, познат и под именом Змај од Ноћаја. Истакао се у бојевима на Мишару (где је изазвао и победио турског јунака Мусу Сарајлију) и на Салашу. У борби на Главици преко Дрине је спасао Цинцар Јанка. Остао је запамћен у народној епској пјесми „Змај од Ноћаја“. Био је познат и као добар говорник, а о томе говоре и Карађорђеве речи: Ко ми надговори Чупића и натпише Молера, даћу што затражи.

У кули Чупића у Дробњаку постоји цртеж Змаја од Ноћаја, настао крајем 19. века у Зворнику. Урамљен је 1929 године, што и пише на самом раму. Чупиће тврде да је Стојан био од њих, тј. да га је један од одсељених Чупића усвојио. Не знају како се тај Чупић звао, да ли Милош или Нинош али наводно се иселио из Милошевића због зулума никшићких Турака у другој половини 18. века. Наводно је тај Чупић био ујак Стојанов и био је без деце па га је усвојио, тј. посинио. По легенди коју Чупићи имају Стојан је био јако срећне руке, те је као дечак пронашао златан прстен у планини у пећини, а као момак је, док је орао у Мачви, нашао ћуп са златом.
Чупића и данас има у Салашу Ноћајском, мада су неки од њих променили презиме. Доселили су се у 18. веку из Херцеговине и славе Ђурђевдан.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 217
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #8 послато: април 22, 2018, 12:59:39 поподне »
Колико Никшића...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3478
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #9 послато: април 22, 2018, 01:36:19 поподне »
Колико Никшића...
Доста, кренуо сам њих јер сам имао њихова имена већ,  са претпоставком да су Никшићи

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #10 послато: април 22, 2018, 02:49:23 поподне »
Свака част Душане. Честитам на отварању ове теме. Што се тиче Стојана Чупића, само да допуним да су Добриловићи Пивљани.
Цитат
Čupići su poreklom Dobrilovići iz Pive u Staroj Hercegovini, gde se rodio Stojan Čupić - Dobrilović. Stojanov deda Tode Dobrilović bio je starešina u mestu Stojanovog rođenja [1]. Tode Dobrilović doselio se u Mačvu, a kasnije je došao i Stojan, kao dečak, gde ga je usvojio Strahinja Čupić, trgovac. Stojan Dobrilović je iz zahvalnosti uzeo prezime poočima Čupić.
На латиничној Википедији је мало боље објашњено Чупићево порекло.

За почетак, као прилог овој теми, кренуо бих од мог краја, тј. тадашње Соколске нахије. У књижици "Вождове војводе" (Миле Недељковић, 2002), у Соколској нахији су наведени:
- Благоје Маринковић
- Благоје Петровић
- Милутин Васић
- Мелентије Стевановић
- Кара-Марко Васић

Прва два имена су ми тотална непознаница, врло је могуће да су добили титуле "малих" војвода на врхунцу Првог српског устанка, када је дошло до девалвације тог звања. Трећи, Милутин Васић би могао да буде од великог рода Васића из села Цапарић, односно Горња Буковица (слава Св. Трифун https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-gornja-bukovica-ljubovija/). Милутин Васић се помиње као члан Совјета, 1805. и 1809. године.

У списку устаничких војсковођа на дринском ратишту 1804-1813, између осталих, помињу се:
- Благоје Маринковић, војвода, заповедник Соколске нахије 1813, заповедао из манастира Рача
- Милутин Урошевић (Васић), војвода, заповедник шанца на Баурићу* и командант доњег дела Соколске нахије, родом из Горње Буковице**
- Кара Марко Васић, заповедник Соколске нахије од 1810. до 1813. год, заповедао из манастира Рача.
- Хаџи Мелентије Стевановић, архимандрит манастира Рача, командант Соколске нахије од 1805. до 1815. године.
- Петар Николајевић Молер, војвода, заповедник доњег дела Соколске нахије од 1806. до 1810. и од 1811. до 1813. године, заповедао са Баурића.  (извор: Милан Младеновић, Родослов фамилија из Савковића и Врхпоља, 2013).

Кара-Марко Васић, рођен у селу Црвица, заселак Гручићи (околина Сребренице). По занимању ковач, на позив Хаџи Мелентија, повео Осаћане преко Дрине у устанак. Да не препричавам биографију до краја, још само да напоменем да је 1815. убијен по налогу кнеза Милоша, вероватно зато што је био лојалан Карађорђу. Порекло и слава његових Васића ми нису познати. Ако неко зна, нек допуни.
Хаџи Мелентије Стевановић, рођен 1766, место рођења неодређено, умро 1824. у Рачи. На Википедији стоји двојно презиме Стевановић - Николајевић (отац Стеван, ђед Никола), род Милићевићи. У раду "Корјенићи – област, насеља, родови" (Петар Шобајић), пронашао сам да је Мелентије рођен у Брежанима и да је слава његовог рода Мратиндан. https://www.poreklo.rs/2013/06/20/korjeni%C4%87i-oblast-naselja-rodovi/

*Пошто Јаков Ненадовић (па и сам Карађорђе) нису никако могли да освоје Соко град, онда су на брду Баурић утврдили шанац, и на истом месту подигли магистрат (суд), одакле је управљано овом нахијом.
** Горња Буковица, касније подељена на данашња села Цапарић и Врхпоље.
 
 

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #11 послато: април 22, 2018, 03:06:51 поподне »
После локалних, мање познатих устаника, ред је да се пређе на ове "мејнстрим".  :)
Кренуо бих од Васе Чарапића, Змаја од Авале. Рођен је око 1770. у Белом Потоку подно Авале, погинуо 1806. приликом ослобођења Београда.
Чарапићи су пореклом из Куча, где постоји Чарапска баштина у братству Вујановићи.Чарапићи су се у другој половини XVIII века настанили у Белом Потоку код Авале, грочанска нахија. Кад су, око 1750. долазили из Куча, један део породице остао је у Ракову, у рудничкој нахији. Из тог дела породице је жена војводе Арсеније Ломе. У Белом Потоку у подножју Авале настанили су се Јован и Иван Чарапићи из Куча. Синови Јована Чарапића су обор кнез Марко Чарапић и Маринко Чарапић. Синови Ивана Чарапића су Сава, војвода Василије - Васа Чарапић и војвода Атанасије Чарапић. Сава И. Чарапић је умро у дубокој старости у Белом потоку. Имао је синове Ђурђа и Петра. Ђурађ С. Чарапић погинуо је у Чарапића буни 1826. (Википедија).

Цитат
Чарапићи су огранак Милошевића. Не зна се када су се од њих одвојили, нити како су добили презиме Чарапићи. Зна се да су били најближи с Чупићима и да су били богати. Послије удара хајдука Баја Пивљанина на њихову стоку на Крнову, када их је опљачкао, разјуре се и одселе у Србију. У Дробњаку тврде да Васа Чарапић потиче из овог братства. Васа је био познати јунак из Првог српског устанка.
https://www.poreklo.rs/2012/03/20/poreklo-prezimena-carapic/



У још једном извору са сајта Порекло, наводе се два предања. У првом, Чарапићи потичу од Дрекаловића, у другом, од босанских Милошевића. Такође, и овде се наводи повезаност са Чупићима. https://www.poreklo.rs/2013/09/14/poreklo-prezimena-%C4%8Darapi%C4%87/

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #12 послато: април 22, 2018, 03:46:44 поподне »
Младен Миловановић, или само господар Младен (рођен у Ботуњу, Крагујевац, око 1760, погинуо на Златибору 1823). Још један истакнути устаник чија смрт иде на душу Коџе Милоша. Миловановићи из Ботуња су пореклом од Дробњака, тачније Церовића из Тушиња. Тодор Радивојевић у књизи "Насеља у Лепеници" наводи Миловановиће као осниваче села Ботуње. https://www.poreklo.rs/2015/03/23/poreklo-prezimena-selo-botunje-pivara-kragujevac/

Церовићи:
Породична традиција зна за војводу Сима Церовића, који је живио у 17. вијеку. Симо је имао сина Ђура, а Ђуро Милована. Милован се одселио у Србију, у околину Крагујевца. Тамо је имао сина Младена, чувеног војводу из Карађорђевог устанка и предсједника Правитељствујушћег совјета. (С. Томић: Дробњак -Етнографски зборник, IV – Београд, 1902). Младен се по оцу Миловану прозове Миловановић. У Тушињи се и данас препознају остаци Милованове куће који се зову „Милованова зидина“.
Опширније: https://www.poreklo.rs/2012/03/19/poreklo-prezimena-cerovic/




Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
  • I1 P109
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #13 послато: април 22, 2018, 04:17:27 поподне »
У још једном извору са сајта Порекло, наводе се два предања. У првом, Чарапићи потичу од Дрекаловића, у другом, од босанских Милошевића. Такође, и овде се наводи повезаност са Чупићима. https://www.poreklo.rs/2013/09/14/poreklo-prezimena-%C4%8Darapi%C4%87/
Чарапићи из Белог Потока су изгледа заиста Кучи. И данас има њихових рођака у Топлици. Дробњачки Чарапићи који су од Милошевића су полу-легендарна породица. Били су најближи дробњачким Чупићима и изумрлим Маринковићим али им се губи сваки траг. Да ли су се и они одселили или изумрли, не зна се са сигурношћу. У Дробњаку су остали упамћени по богатству и помињу се у стиховима:
У Чупића и у Чарапића три стотине и иљаду брава,
У Вучете, у Маринковића, у њега брава нема ђавољега
али гради дијете од сувога злата.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3478
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #14 послато: април 22, 2018, 08:56:50 поподне »
Свака част Душане. Честитам на отварању ове теме...
Хвала Ђоко :)
Јаков Ненадовић
Јаков Ненадовић (Бранковинаоко 1765 — Бранковина, 1836) је био војвода из Првог српског устанка и председник Правитељствујушчег совјета сербског. Млађи брат Алексе Ненадовића. Придружио се одмах устаничком покрету и убрзо (после победе над Турцима код Свилеуве 1804.) постао је један од најистакнутијих вођа устанка и личности Западне Србије. Добијао је муницију и оружје из Аустрије (Срема), па је већ у марту напао Шабац.

После Карађорђа и Јанка Катића имао је највећи углед у земљи, па је био један од вођа опозиције против Карађорђа. Допринео је да се у Србији 1805. године уведе Правитељствујушчи совјет. 1810. године Карађорђе је морао да попусти опозицији, па је на мјесто Младена Миловановића за председника совјета постављен Јаков Ненадовић. Он се потом приближио Карађорђу, пристао на уставне одредбе од 1811. године, и постао попечитељ (министар) унутрашњих послова. После пропасти Првог српског устанка 1813. са Карађорђем је напустио Србију и емигрирао у Аустрију, а следеће 1814. године је стигао у Бесарабију. Са Карађорђем се налазио у депутацији на двору код цара Александра I у Петрограду 1816. године. У Хотину, у Бесарабији је живео све до 1831. године, а потом се вратио у Србију. Живео је у Ваљеву, у двору Јеврема Обреновића, који му је Кнез Милош дао на услугу. Умро је у 1836. године, у Београду, где је отишао на лечење. Сахрањен је у Бранковини, поред цркве. Његов син био је војвода Јеврем Ненадовић (1793—1867) отац кнегиње Персиде Карађорђевић (1813—1879), удате за кнеза Александра Карађорђевића (1806—1885), Карађорђевог сина.
Порекло презимена, село Бранковина (Ваљево)
НЕНАДОВИЋИ – Прота Матија, по причању своје бабе Манде, у својим “Мемоарима“ наводи да је његова породица, кад се доселила из Бирча у Осату у ово село, нашла га пусто. Тако у ствари, није било. И раније је било овде насељеника, а нарочито је било у доба досељења Ненадовића породице. Ненадовића се породица доселила у општој сеоби, при крају 17. столећа и настанила се одмах поред Павића кућа. У почетку 19. столећа играли су знатну улогу унашој историји, али су их време и прилике уклониле одавде те их данас овде нема већ су растурени по Ваљеву и целом свету. Њихови су сродници ЛАЗАРЕВИЋИ, има их 4 куће и славе Св. Алимпија

 
 

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3478
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #15 послато: април 22, 2018, 09:05:31 поподне »
Станоје Главаш
Станоје Стаматовић, познатији као Станоје Главаш (Глибовац, 21. фебруар 1763 — Баничина, 15. фебруар 1815) је био хајдук пре устанка, војвода у Смедеревској нахији, један од могућих кандидата за вођу устанка[2] и један од најистакнутијих старешина и јунака у Првом српском устанку. Био је предвиђен за вођу Првог српског устанка (1804), али је на његов предлог изабран Карађорђе Петровић. Његово јунаштво опевано је у народним песмама, а Ђура Јакшић је о њему написао истоимену драму.
Рођен је у селу Глибовцу, код Смедеревске Паланке, од оца Димитрија и мајке Марице, који су се у тај крај доселили из једног планинског села у близини Дебра, бежећи од турског зулума и сукоба са њима. После Станоја су рођени брат Ђока и сестра Стана.
Порекло презимена, село Глибовац (Смед. Паланка)
Ђокићи (Петровићи) 9 к., Св. Никола. Потомци Ђоке брата Станоја Главаша. Отац Ђоке и Станоја, Димитрије, дошао је из околине Дебра у Македонији. Побегао је од турских зулума, и хтео да бежи преко Саве. Кад је наишао у Ибарску долину сврати у Манастир Студеницу, где се задржи неколико дана, затим пође даље и дође у околини Крушевца. Ту остаде три године, али пошто му помру деца, напусти и овај крај и дође у Глибовац. У Глибовцу му се роде синови војвода Станоје и Ђока и ћерка Стана. Кад је Станојев отац дошао у Глибовац било је мало кућа, и сви су се утркивали, а био је и обичај, да се досељеник што боље дочека. Сваки се грабио да га добије за суседа. Предак данашњих Козлића – Радојевића, дао је Станојевом оцу грађе за кућу, земље и стоке. Отац Станојев умро је 1795. године. Војвода Станоје нема потомака, а од његовог брата Ђоке су Ђокићи. А Петровићи су потомци Борисава Петровића, који је био дунђерин и ушао у кућу Ђокића. Борисав је дошао из Међуречја (Ужице). (Ђокићи имају род у Селевцу).
« Последња измена: април 22, 2018, 09:08:12 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #16 послато: април 22, 2018, 09:08:57 поподне »
Чарапићи из Белог Потока су изгледа заиста Кучи. И данас има њихових рођака у Топлици. Дробњачки Чарапићи који су од Милошевића су полу-легендарна породица. Били су најближи дробњачким Чупићима и изумрлим Маринковићим али им се губи сваки траг. Да ли су се и они одселили или изумрли, не зна се са сигурношћу. У Дробњаку су остали упамћени по богатству и помињу се у стиховима:
У Чупића и у Чарапића три стотине и иљаду брава,
У Вучете, у Маринковића, у њега брава нема ђавољега
али гради дијете од сувога злата.

И данас постоје потомци Чарапића у Београду, тј. у Белом Потоку. После познате Чарапића буне, један огранак ове фамилије узео је презиме Радовановић. Славе Св. Ђурђа. Од њих је песник Васа Радовановић, познат и као певач рок групе Грешници.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #17 послато: април 22, 2018, 10:39:22 поподне »
Војвода Антоније Анта Богићевић. Рођен око 1758. год у Клупцима крај Лознице, умро 1813.
У етнолошкој литератури, за село Клупце, стоји следеће:
Цитат
...Богићевића, од којих је био Анта Богићевић војвода лознички, нема више у овом селу; они су били досељени из Дробњака.
[/b]

Антоније Богићевић је био прадеда краљу Милану Обреновићу (кћерка Томанија била удата за Јеврема Обреновића). Ако је веровати Википедији, Богићевићи данас немају директних мушких потомака. https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8_(%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B0)

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #18 послато: април 22, 2018, 11:13:45 поподне »

НЕНАДОВИЋИ – Прота Матија, по причању своје бабе Манде, у својим “Мемоарима“ наводи да је његова породица, кад се доселила из Бирча у Осату у ово село, нашла га пусто. Тако у ствари, није било. И раније је било овде насељеника, а нарочито је било у доба досељења Ненадовића породице. Ненадовића се породица доселила у општој сеоби, при крају 17. столећа и настанила се одмах поред Павића кућа. У почетку 19. столећа играли су знатну улогу унашој историји, али су их време и прилике уклониле одавде те их данас овде нема већ су растурени по Ваљеву и целом свету. Њихови су сродници ЛАЗАРЕВИЋИ, има их 4 куће и славе Св. Алимпија
 

Што се тиче Ненадовића, пре Бранковине, били су насељени у околини Осечине, тек око 1750. године прелазе у Бранковину. Један бочни огранак је остао у Осечини, и због неке заваде са Турцима, око 1800. године три брата беже у Подриње, у азбуковачко село Дрлаче, које им је била успутна станица у првој сеоби. Од та три брата данас је остало бројно потомство и неколико презимена у Азбуковици. Сви славе Алимпијевдан. О њима ћу детаљније у посебној теми.

Кад си већ поменуо Ненадовиће, не би било лоше да се осврнемо и на кнеза Илију Бирчанина, који је са Алексом Ненадовићем настрадао у "Сечи кнезова". За Бирчанине тврде да су истог порекла као и Ненадовићи, чак и да су некад носили исто презиме. Према првом предању, презиме су добили по месту Бирач у Бањанима, одакле воде порекло. Други извори тврде да су презиме стекли по босансој регији Бирач, која им је била успутна станица према селу Суводању (Ваљево). Забуну око заједничког порекла ове две фамилије ствара то што им нису исте славе. У монографији "Колубара и Подгорина", Љуба Павловић наводи да је слава Бирчанина - Ђурђевдан

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Први и други српски устанак (порекло устаника)
« Одговор #19 послато: април 23, 2018, 10:51:18 пре подне »
Арсеније Лома (Гојна Гора, око 1778 — Брусница, 1815), војвода Качерски. Рођен је у Гојној Гори, од оца Јоксима Кнежевића, који се, у време досељавања нових становника, убрзо након Арсенијевог рођења, преселио у Драгољ.
Драгољ: Ломићи, фамилија војводе Лома, чији је отац дошао у 18. века из Гојне Горе-округ ужички, славе Јовањдан. (Милоје Т. Ракић: "Качер")
Нема конкретних података о даљем пореклу Ломиних предака. Постоје само претпоставке да су досељени из Пиве (вероватно због старог презимена Кнежевић и славе Св. Јован)