Свака част Душане. Честитам на отварању ове теме. Што се тиче Стојана Чупића, само да допуним да су Добриловићи Пивљани.
Čupići su poreklom Dobrilovići iz Pive u Staroj Hercegovini, gde se rodio Stojan Čupić - Dobrilović. Stojanov deda Tode Dobrilović bio je starešina u mestu Stojanovog rođenja [1]. Tode Dobrilović doselio se u Mačvu, a kasnije je došao i Stojan, kao dečak, gde ga je usvojio Strahinja Čupić, trgovac. Stojan Dobrilović je iz zahvalnosti uzeo prezime poočima Čupić.
На латиничној Википедији је мало боље објашњено Чупићево порекло.
За почетак, као прилог овој теми, кренуо бих од мог краја, тј. тадашње
Соколске нахије. У књижици "Вождове војводе" (Миле Недељковић, 2002), у Соколској нахији су наведени:
- Благоје Маринковић
- Благоје Петровић
- Милутин Васић
- Мелентије Стевановић
- Кара-Марко Васић
Прва два имена су ми тотална непознаница, врло је могуће да су добили титуле "малих" војвода на врхунцу Првог српског устанка, када је дошло до девалвације тог звања. Трећи,
Милутин Васић би могао да буде од великог рода
Васића из села
Цапарић, односно Горња Буковица (слава Св. Трифун
https://www.poreklo.rs/2013/01/23/poreklo-prezimena-selo-gornja-bukovica-ljubovija/). Милутин Васић се помиње као члан Совјета, 1805. и 1809. године.
У списку устаничких војсковођа на дринском ратишту 1804-1813, између осталих, помињу се:
- Благоје Маринковић, војвода, заповедник Соколске нахије 1813, заповедао из манастира Рача
- Милутин Урошевић (Васић), војвода, заповедник шанца на Баурићу* и командант доњег дела Соколске нахије, родом из Горње Буковице**
- Кара Марко Васић, заповедник Соколске нахије од 1810. до 1813. год, заповедао из манастира Рача.
- Хаџи Мелентије Стевановић, архимандрит манастира Рача, командант Соколске нахије од 1805. до 1815. године.
- Петар Николајевић Молер, војвода, заповедник доњег дела Соколске нахије од 1806. до 1810. и од 1811. до 1813. године, заповедао са Баурића. (извор: Милан Младеновић, Родослов фамилија из Савковића и Врхпоља, 2013).
Кара-Марко Васић, рођен у селу Црвица, заселак Гручићи (околина Сребренице). По занимању ковач, на позив Хаџи Мелентија, повео Осаћане преко Дрине у устанак. Да не препричавам биографију до краја, још само да напоменем да је 1815. убијен по налогу кнеза Милоша, вероватно зато што је био лојалан Карађорђу. Порекло и слава његових Васића ми нису познати. Ако неко зна, нек допуни.
Хаџи Мелентије Стевановић, рођен 1766, место рођења неодређено, умро 1824. у Рачи. На Википедији стоји двојно презиме Стевановић - Николајевић (отац Стеван, ђед Никола), род Милићевићи. У раду "Корјенићи – област, насеља, родови" (Петар Шобајић), пронашао сам да је Мелентије рођен у Брежанима и да је слава његовог рода Мратиндан.
https://www.poreklo.rs/2013/06/20/korjeni%C4%87i-oblast-naselja-rodovi/*Пошто Јаков Ненадовић (па и сам Карађорђе) нису никако могли да освоје Соко град, онда су на брду
Баурић утврдили шанац, и на истом месту подигли магистрат (суд), одакле је управљано овом нахијом.
** Горња Буковица, касније подељена на данашња села Цапарић и Врхпоље.