Хвала на веома садржајном одговору! 
Врло радо, Селаковићу!
Искрено, тај новац деспота Стефана ме баш мучи, податак је објављен у неком од бројева нумизматичког часописа Динар, али ни у једној од многобројних нумизматичких монографија које су дошле касније, тај податак се не помиње, као ни слика новчића; гледао сам и у неколико нових каталога, тога нигде нема.
А овако би требао да изгледа тај новчић:
1.
новац деспота СтефанаНемам сад при руци један други каталог, каталог орнамената са средњовековних фресака, тамо се на једној од архиепископских одежди, мислим баш Светога Саве, може извести закључак да имамо "крстове са оцилима", али то је све ипак више у маниру шаре, него симбола... мислим да је одатле позајмљена и идеја за ову одежду из недавно фрескописане крипте Храма Светог Саве.

Моје лично мишљење (за које немам доказа) је да се овај симбол на нашим просторима вероватно сматрао знаком владареве моћи, невезано за одређени народ. Византија као уређена држава за тадашње прилике сигурно је нашем средњовековном племству била узор, па исто тако и симболи византијске царске моћи, што је био и крст са оцилима/тетраграмом. Слична ствар је била са двоглавим орлом којег су такође многе племићке куће радо присвајале као симбол.
Са народима свакако нема везе, евентуално са државом, а сигурно само са владарском кућом. Подвучени део је и моје мишљење, с тим да те симболе нико није, бар не у време живе ромејске власти, присвајао, већ је право на њихово истицање је стицано. На пример тај крст са оцилима ми срећемо над Цариградом, Солуном, Трапезунтом... а кад Ромејско царство пропаде, рашири се по целом северно-афричком и блиско-источном свету, до Индије!

Наравно, само на портоланима.

Што се тиче Илирских грбовника, захваљујући Петру Охмучевићу код њих је све под сумњом уколико нема још неког доказа да је одређени грб заиста постојао.
Знаш како, према мојим истраживањима, од земаљских грбова код Охмучевића, у ребусу су једино још Илирик (за мене, из одређених разлога) и Србија, сви остали су потврђени као постојећи.