Нађох синоћ занимљиву карту, чији је аутор познати млетачки картограф и бакрорезац Вићенцо Марија Коронели, а на којој су приказане унутрашње границе Далмације.
Оно што је овде занимљиво, јесу пар хералдичких детаља, од којих је један нарочито интересантан.
Дакле, у питању су грбови
Босне (стандардан, илирски грб),
Херцеговине од Светога Саве (поново као и раније, прецизно нацртан!), те кључан грб
Србије - који је овде
представљен грбом Мрњавчевића(!).
Ristretto della Dalmazia Diuisa ne suoi Contadi gia presentata alla Serenissima Republica di Venezia etc.На неки начин, штета је што немамо тачан датум настанка ове карте, али вероватно је настала у слично време као и Коронелијева
Corso delli Fiumi Drino, e Boiana nella Dalmatia... (1690), и оно што је још једном важно подвући, јесте да су Коронијелијеви грбови по сличности са изворним хералдичким идејама, старији од грбова које је резао Павле Ритер Витезовић (1694, 1701), а што је нарочито важно истаћи због овог последњег поменутог грба - грба Србије.
Из наведеног разлога, поставља се питање које хералдичке изворе користи Коронели, за своје карте?
Грб Босне је могао преписати са небројених немачких и талијанских карата, и то није спорно, јавља се често и углавном верно прецртан (верно је прецртан и у овом случају). Али грб Херцеговине од Светога Саве (в.
#128 Фг) код Коронелија се јавља први пут(!) - раније тај грб нисмо нигде до сада забележили.
Да ли га је смислио сам Коронели? Све више сам уверен да није. Грбови који се јављају у његовом
Блазонарију су оригинални, и он их је само прикупио, како породични тако и ови земаљски. Питање је, одакле?!
То питање се као насушно намеће и у случају грба Србије који на почетку поменусмо. Несумњиво је реч о грбу Мрњавчевића из Илирског грбовника (не до краја верно пренесених боја, али пропорција међу шаржама истоветним старијим примерима овог грба). Али који је извор, да претпоставимо препис Илирског грбовника, Вићенцо Марија Коронели користио, то не знамо.
Знамо да није могао користити Галеатовићев
Пезарски, јер је познији, а тешко да му је при руци био и
Моденски, јер је тај до краја XIX века био у приватној збирци грофа Кампорија.
О грбовницима у Болоњи сувишно је и говорити, јер су они доспели тек кроз оставштину грофа Марсиљија, у чију су оставштину доспели преко Павла Ритера Витезовића.
Дакле, од нама познатих, Кампори готово сигурно није користио ниједан, а што не би требало ни да зачуђује, јер таквих преписа мора бити још, нарочито по библиотекама и архивима Италије.
Оно што знамо кад је у питању Вићенцо Марија Коронели, јесте да је већина његових радова настала у Венецији, где је живео и стварао. Ми немамо инфорамцију да се у Венецији чува неки илирски грбовник, или неки други са грбовнима српских земаља и српског племства, али сасвим је оправдано претпоставити да се у Коронелијево време неки, сигурно препис, илирског грбовника морао налазити и у Венецији, а врло је вероватно да се исти и данас тамо налази.
Елем, овде се поставља још једно питање, зашто је Србија представљена грбом Мрњавчевића?
По мени, аутор
сигурно није заменио грб Србије са грбом Мрњавчевића због оцила, као што сигурно није претпоставио да су они били владари Србије управо према шаржама на грбу, већ је реч о информацији коју је морао покупити негде даље, где се Мрњавчевићи помињу као могуће последњи владари Србије.
На крају, ово није једини пример где имамо рупе, када је у питању српска хералдика, која местимично и повремено изрони на местима где је не би требало бити, или боље речено, где је ми никада не бисмо очекивали.
