Аутор Тема: Локализми у говору далматинских Срба  (Прочитано 10368 пута)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1260
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #80 послато: април 06, 2018, 06:28:15 поподне »
@ Зрно

Како се у твом крају говорило ђе и ђед или ди и дид?  У Плавну се говорило ђе и ђед.

Срби из далматинског Косова су говорили дид, а Срби из цетинско-врличког краја и дид и ди.
Отишић https://youtu.be/1idwnsoM1x8?t=2m30s

Код нас су плаве људе често звали "бјели", а у цетинско-врличком крају "били."

Врло је компликовано у Кричкама. У Доњим је ијекавица, а у Горњим икавицама, само што није чисто ни једно ни друго.

Ијекавци су говорили "ђе", али је зато био "дид", а не "ђед", исто тако свит, пивац, млико итд. Иако су говорили "ђе", нису имали "ође", него "оде".

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #81 послато: април 06, 2018, 06:31:12 поподне »
Врло је компликовано у Кричкама. У Доњим је ијекавица, а у Горњим икавицама, само што није чисто ни једно ни друго.

Ијекавци су говорили "ђе", али је зато био "дид", а не "ђед", исто тако свит, пивац, млико итд. Иако су говорили "ђе", нису имали "ође", него "оде".

У далматинском Косову су говорили дид, али нису говорили ди него ђе.

У цетинско-врличком крају кажу туте уместо ту, и с меном уместо са мном.  Да ли се у Кричкама тако говорило?
« Последња измена: април 06, 2018, 06:33:27 поподне Свевлад »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1260
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #82 послато: април 06, 2018, 06:35:00 поподне »
Старији људи јесу говорили "туте", а за ово друго нисам сигуран.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1260
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #83 послато: април 06, 2018, 06:37:41 поподне »
Не знам да ли си споменуо "канавачу", али тако је моја баба звала крпу за брисање.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #84 послато: април 06, 2018, 06:39:54 поподне »
Не знам да ли си споменуо "канавачу", али тако је моја баба звала крпу за брисање.

Нисам, баш ћу питати старије да им је то познато.  :)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #85 послато: април 06, 2018, 07:17:23 поподне »
Не знам да ли си споменуо "канавачу", али тако је моја баба звала крпу за брисање.

Питао са мајку, није јој познат тај израз.  Нисам то никад чуо ни од бабе.

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 278
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #86 послато: април 06, 2018, 07:31:31 поподне »
У Србије се углавном за скоруп каже кајмак, за млин воденица, а за дроб стомак. У Далмацији се осим дроб за стомак говорило и штумак.
Нисам чуо да се у Србији каже да сунце жеже кад је велика врућина. За велику врућину је у Далмацији постојао и израз звиздан, то сигурно зна Зрно.  Нисам чуо ни да се каже креденац и блања.
Креденац се користи и да врућина жеже, ређе али није непознато

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #87 послато: април 06, 2018, 07:43:00 поподне »
Креденац се користи и да врућина жеже, ређе али није непознато

Креденац се у Далмацији ретко говорило задњих деценија.   
 
После Другог светског рата у мом крају је дошло до наглог губљења многих локалних речи и израза. Зато што су људи почели више да се школују и кад се врате кући онда су доносили неки други говор а свој изворни говор којим су им говорили родитељи и преци су сматрали сељачким.
Исти тако они који су живели или радили у Србији су доносили неке друге речи које су неретко прихватали и сељаци који нису мрднули са села.
Моја прабаба није говорила соба и прозор, него камара и пенџер. Баба је прешла на собу и прозор.
Баба никад у животу није рекла столица и сто, већ само катрига и астал.  Мајка која је завршила факултет наравно да говори сто и столица.

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 278
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #88 послато: април 06, 2018, 08:45:52 поподне »
Мислим да до губљења тих старих речи и израза долази и због медија и због интезивнијег школовања у односу на период пре седамдесетак година. Такође то је исто тако донело више "стручних" израза па многи и не разумеју шта ови на тв-у говоре када кажу билатерални и слично.
  ( и ја нисам на почетку разумела шта значе неке " модерне"  речи попут лајковати, ВИП ложа и слично)

Млади често када оду из села у град нагло промене начин говора и акцентовања 

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1050
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #89 послато: април 06, 2018, 09:28:55 поподне »
Да, дангуба је сувише фино...Исто за неког не кажемо да је приглуп, него је ефектије бузга, амза, цопина, шамшула, пањ :) Ипак народски језик није херметички затворен, на срећу :)

Ако ништа онда имамо више израза да означимо нешто и неког ко је лош ,био тај неко варалица или приглуп или комбинација претходна два. :D
За пањ и амзу знам али за остале изразе нисам чуо. :)
Да језик је доста отворен,па за неке ствари и променљив.Рецимо некада је бећар био израз који се може наћи и у старим пописима(попис Срба у Будиму мислим да је баш у питању) и тако су се означавали људи који нису имали кућу(дал су живели као подстанари или на улици не бих знао рећи).Дал је то некада у народу био синоним за некога ко није имао своју кућу или се уједно употребљавало  како би описало нечије духовно стање и његове особине(као када данас за некога кажемо да је пропалица) то је тешко рећи.Свакако данас када се та реч посматра може да се мисли на нежењу или некога ко се и након женидбе понаша као момак(не полаже рачуне никоме,више је ван куће у кафани него у кући са породицом итд.).Са друге стране израз бећар се употребљава и када се говори о некоме ко важи за фрајера/мангупа са већим фокусом на физички изглед.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #90 послато: април 06, 2018, 10:02:18 поподне »
Ако ништа онда имамо више израза да означимо нешто и неког ко је лош ,био тај неко варалица или приглуп или комбинација претходна два. :D
За пањ и амзу знам али за остале изразе нисам чуо. :)
Да језик је доста отворен,па за неке ствари и променљив.Рецимо некада је бећар био израз који се може наћи и у старим пописима(попис Срба у Будиму мислим да је баш у питању) и тако су се означавали људи који нису имали кућу(дал су живели као подстанари или на улици не бих знао рећи).Дал је то некада у народу био синоним за некога ко није имао своју кућу или се уједно употребљавало  како би описало нечије духовно стање и његове особине(као када данас за некога кажемо да је пропалица) то је тешко рећи.Свакако данас када се та реч посматра може да се мисли на нежењу или некога ко се и након женидбе понаша као момак(не полаже рачуне никоме,више је ван куће у кафани него у кући са породицом итд.).Са друге стране израз бећар се употребљава и када се говори о некоме ко важи за фрајера/мангупа са већим фокусом на физички изглед.

Буквални превод турске речи bekar од које потиче бећар је "сам" (придев) или "самац" (именица), дакле "нежења" је свакако првобитно значење.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1050
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #91 послато: април 06, 2018, 10:37:25 поподне »
Буквални превод турске речи bekar од које потиче бећар је "сам" (придев) или "самац" (именица), дакле "нежења" је свакако првобитно значење.

Хвала на додатном објашњењу ! :)
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #92 послато: април 07, 2018, 06:50:35 поподне »
ајцарити (много ложити ватру), мижура (проблем), киштра (већа гајба), кувињати (одговарати, бити по вољи), шкорак (шкорпија), тенда (памет), гавунићи (гирице), шканција (ладица), одаламити (ударити), сништити се (секирати се), рмпалија (крупан и јак физички, грубијан), прочеље (огњиште), искосјерити се (изненадно оштро погледати), кудрав (мршав), гриље (ролетне од дрвета), куштрав (чупав), грохот (гласан смех), стампас (брзо, под притиском), ђул (ружа, цвет), вицијан (безобразан), гроктање (ојкање), грокталица (ојкача), сећија (нешто слично фотељи), треска (шамар), ош (оћеш), неш (нећеш), чанак (мањи лонац), изјакешити се (лећи, пружити се - има негативну конотацију), сјеђа (дугачка столица на којој може седети више особа), шкакавац (скакавац), бистар (паметан), штроум (паметан, оштроуман), кушати (пробати), крадимице (кришом), чуваран (штедљив), прижгати (упалити, дати гас), шено (полудео), ушенула (презрела / ушенула се смоква или шљива), шепрља (кад дете хода четвороношке), учевјест (карикатура од човека)
« Последња измена: април 07, 2018, 06:53:32 поподне Свевлад »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #93 послато: април 07, 2018, 08:56:15 поподне »
у Плавну и околним селима се О често изговарало као У: куњ (коњ), нуга (нога), смуква (смоква), муст (мост), нужице (ножице тј. маказе), муј (мој), нусити (носити), штумак (стомак), муре (море тј. може)...  Зна ли неко има ли или да ли је било у Црној Гори, Херцеговини или у неким другим крајевима изговарања У уместо О.

Изговарање У уместо О се изгубило код генерација које су се више школовале.
« Последња измена: април 07, 2018, 08:58:29 поподне Свевлад »

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 278
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #94 послато: април 08, 2018, 11:42:57 поподне »
грокталица (ојкача)  не знам шта је ни један ни други израз.
За кудрав сам мислила да значи коврџав, (локнаст, неки кажу и крацав, тршав)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #95 послато: април 08, 2018, 11:46:36 поподне »
грокталица (ојкача)  не знам шта је ни један ни други израз.
За кудрав сам мислила да значи коврџав, (локнаст, неки кажу и крацав, тршав)

Ојкање и ојкача се није говорило у Далмацији, говорило се искључиво гроктање и грокталица.
Мислим да се ојкање и ојкача није говорило ни у другим крајишким крајевима, већ да ти изрази потичу из неких делова Србије (вероватно западна и југозападна Србија).

Куштрав је чупав а може бити и коврџав, а кудрав је мршав.
« Последња измена: април 08, 2018, 11:52:13 поподне Свевлад »

Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 278
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #96 послато: април 09, 2018, 12:16:16 пре подне »
Ојкање и ојкача се није говорило у Далмацији, говорило се искључиво гроктање
Збунило ме гроктање  :) па сам нашла на интернету да је ојкање начин певања( стварно нисам знала)
А за кудрав, можда код вас користе за мршавог човека, али и на интернету стоји слично појашњење које сам дала.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1260
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #97 послато: април 09, 2018, 12:35:16 пре подне »
Кудрав значи коврџав.

На мрежи сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 577
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #98 послато: април 09, 2018, 06:43:21 поподне »
Кудрав значи коврџав.

Taко је. Коврча је турска ријеч, а кудра словјенска. Њемци кажу Locken, одатле локна.

На мрежи сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 577
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #99 послато: април 09, 2018, 07:05:04 поподне »
Ојкање и ојкача се није говорило у Далмацији, говорило се искључиво гроктање и грокталица.
Мислим да се ојкање и ојкача није говорило ни у другим крајишким крајевима, већ да ти изрази потичу из неких делова Србије (вероватно западна и југозападна Србија).

Куштрав је чупав а може бити и коврџав, а кудрав је мршав.

Ми кажемо ојкање, а гроктање је звук који произносе свиње. Осјем тога ја јошт нијесам чуо куштрав, а само куждрав што је исто као и кудрав.
Ријеч мршав потиче од ријечи мрша, а мрша је стара словјенска ријеч за мрцину, стрву или стрвину, оно што се по турски назива леш. Чеси и Словаци јошт увијек кажу "мрша".
Иначе се за мршава рече јоште сух као грана, сасушио се, кост и кожа, жгољав, нејак, слаб. А дебел се каже за нешто што има широк обим, нпр. дебел прст, човјек је гојазан, а за свиње се каже туст ( старосрбски тлъст, русски толст ).