Аутор Тема: Топоними са префиксом "срб" на простору Чешке  (Прочитано 2335 пута)

Ван мреже Raven

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 24
Одг: Топоними са префиксом "срб" на простору Чешке
« Одговор #20 послато: март 04, 2018, 11:49:56 пре подне »
Интересантан топоним Дачице у Бохемији затим место Штедра које постоји и у Подрињу па Хрич , Гораждовице , Гостуњ , Жакава има код нас Жаково шта би значило ово Жак ? па Касалице , Цетина , Лучани , Кник које личи на Кнић затим Хоча стари назив Фоче је управо Хоча па Дечани , Врхлаби код нас постоји Врхлаб ова конструкција Врхсјенице , Врхпоље , Врхбосна , Врхгорац је била честа код нас док је Врхлаби једино место у чешкој са таквом кострукцијом... Морина , Крупа , Книн , Клина , Бујанов , Велим , Витин , Зајечов , Завидов , Сенице , Ужице , Коцеловице , Кралова , Голубец , Дјаковице , Накло , Блатце , Бор , Смедари , Вал , Богатице , Тиниште , Дашице , Брусне , Дринов ... у Словачкој има Прешов , Жегра итд..


Srbské kmeny obklopovaly území kmenů českých na severu Čech od hor Jizerských přes Lužické, Krušné a Smrčiny na západ až k Šumavě, ba sídlily do XIII. stol. i v samých Čechách v obou jejich výběžcích u Žitavska a v přilehlém území od výtoku Labe přes horní tok Nisy a Jizery až k Ještědu a Smrku, tedy v souvislosti s našimi Charváty. Mám zato, že i Děčané a Pšované (nebo Psované?) patřili k srbským kmenům.
V Čechách máme 16 osad upomínajících na Srby, zajisté nikoli na balkánské, kteří se k nám nikdy nedostali jako kolonisté (na rozdíl od Charvátů,kteří přešli až na jižní Moravu z Burgenlandu).


Овде се помињу Дечани и Пшовани као Српска племена.

http://nase-rec.ujc.cas.cz/archiv.php?art=4509



А оваквих топонима нема само у Чешкој  већ их има доста и у Пољској

Западна Померанија
1. Сарбиново - Sarbinowo/Zorndorf
2. Сарбиново - Sarbinowo/Sorenbohm
3. Сарбја - Sarbia/Zarben
Померанија
4. Сарбск - Sarbsk/Sarbske
Кујавија-Померанија
5. Сарбиново - Sarbinowo/Sarbenau
6. Сарбиново Другје - Sarbinowo Drugie
Љубуш
7. Сарбиново - Sarbinowo/Schüttenburg
8. Сарбјево - Sarbiewo/Mückenburg
9. Сербов - Serbów/Zerbow/Cerbow
10. Сарбја - Sarbia/Münchsdorf
Доња Шлезија
11. Сарби - Sarby/Schreibendorf
12. Серби - Serby/Zerbau
13. Старе Серби - Stare Serby/Lerchenberg
Велика Пољска
14. Сарбка - Sarbka
15. Сарбја - Sarbia
16. Сарбја - Sarbia
17. Сарбице - Sarbice
18. Сарбицко - Sarbicko
19. Сарбиново - Sarbinowo
20. Сарбиново - Sarbinowo
21. Сарбка - Sarbka
22. Сарбја - Sarbia
Мазовија
23. Сарбјево - Sarbiewo
Шлезија
24. Сјербовице -  Sierbowice
Свјетокришко
25. Сорбин - Sorbin
26. Сербинов - Serbinów
27. Сарбице Другје - Sarbice Drugie
28. Сарбице Првше - Sarbice Pierwsze


Интересантно у Пољској постоји место Исток а на пољском Всход значи Исток тако да ова реч нема значење на пољском језику.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Топоними са префиксом "срб" на простору Чешке
« Одговор #21 послато: март 04, 2018, 02:40:57 поподне »
Интересантно у Пољској постоји место Исток а на пољском Всход значи Исток тако да ова реч нема значење на пољском језику.

Ако мислиш на Исток у Метохији, он није добио име по страни света, већ по врелу-извору ("истоку") који се налази у близини, у подножју Мокре Горе.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Топоними са префиксом "срб" на простору Чешке
« Одговор #22 послато: март 04, 2018, 02:46:45 поподне »
Мени је интересантно да у Чешкој топоними који су повезани са српским етнонимом увек почињу на СРБ, док у Пољској, источној Немачкој, Украјини и Русији не почињу на срб него на сор, сер, сар итд. дакле иза почетног слова с увек иде самогасник. 

Равен је написао списак топонима у Пољској који су деривирали од српског имена и ниједан не почиње са СРБ.

Нека ме неко исправи ако грешим, једини Словени поред Срба који који имају у језику речи са 3 сугласника и који могу да изговоре три везана сугласника су Чеси.   
Знам колико се Руси муче кад покушавају да изговоре наше речи: трн, прст, крст, црн, врх... после првог или другог слова убацују неки самогласник.
« Последња измена: март 04, 2018, 02:48:20 поподне Свевлад »

Ван мреже Gallavant

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 110
Одг: Топоними са префиксом "срб" на простору Чешке
« Одговор #23 послато: март 04, 2018, 03:03:39 поподне »
Нека ме неко исправи ако грешим, једини Словени поред Срба који који имају у језику речи са 3 сугласника и који могу да изговоре три везана сугласника су Чеси.   
Знам колико се Руси муче кад покушавају да изговоре наше речи: трн, прст, крст, црн, врх... после првог или другог слова убацују неки самогласник.

Poznata čečka brzalica je "Strč prst skrz krk", a ima i drugih istog tipa. Naši ljudi sa ovom nikad nisu imali problema, a svi ostali polomiše jezike. :)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Топоними са префиксом "срб" на простору Чешке
« Одговор #24 послато: март 04, 2018, 03:07:15 поподне »
Poznata čečka brzalica je "Strč prst skrz krk", a ima i drugih istog tipa. Naši ljudi sa ovom nikad nisu imali problema, a svi ostali polomiše jezike. :)

Сваки Србин може без проблема да изговору ту чешку брзалицу, али Рус, Пољак, Украјинац итд. не могу.  Могу само "сломе" језик покушавајући, што ти кажеш.  :)

Веза Срба са Чесима и Чешком је пуно већа него што мислимо, али је недовољно истражена.
« Последња измена: март 04, 2018, 03:09:44 поподне Свевлад »

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 577
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Топоними са префиксом "срб" на простору Чешке
« Одговор #25 послато: март 10, 2018, 04:05:16 поподне »
Сваки Србин може без проблема да изговору ту чешку брзалицу, али Рус, Пољак, Украјинац итд. не могу.  Могу само "сломе" језик покушавајући, што ти кажеш.  :)

A Шешеља нећемо рачунати србином?

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 546
Одг: Топоними са префиксом "срб" на простору Чешке
« Одговор #26 послато: март 10, 2018, 06:58:03 поподне »
Њемачка Википедија за ово мјесто пише: Der Name des Ortes lässt sich mit der Ansiedlung von Serben oder Sorben erklären.

Мислим да, што се тиче овог дијела југозападне Чешке, у највећем броју се ради о Набским Србима.

Гледајући околна мјеста у овом крају примјетих и топоним: Pařezov и одмах ми паде на памет херцеговачки Пареж. Pařezov није једино чешко мјесто са овом основом, ту су још и Pařezská Lhota, Pařezovice. Постоји и чешко презиме Parez. Да споменемо и српско Парежанин.

Једино код Чеха и Срба постоји овај облик топонима.

Мислим да нема сумње да је српско племе бар једним дијелим учествовало у етногенези савремених Чеха.

:)

Свашта нешто занимљиво се може прочитати!

http://www.kroraina.com/slav/loma_etnogenez.htm

Неки славистички аспекти српске етногенезе 
(Some Slavistic aspects of the Serbian ethnogenesis)
Александар Лома

14. Најстарија српско-лужичка изоглоса

15. Јужнословенско—западнословенске изонимије

16. Бојки и Бојми


 

« Последња измена: март 10, 2018, 07:00:09 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Топоними са префиксом "срб" на простору Чешке
« Одговор #27 послато: март 10, 2018, 07:00:58 поподне »
A Шешеља нећемо рачунати србином?

Војвода има проблема са изговором слова Р а можда и још понеког слова, а наравно да је Србин старином из Роваца.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 577
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Топоними са префиксом "срб" на простору Чешке
« Одговор #28 послато: март 10, 2018, 08:34:02 поподне »

:)

Свашта нешто занимљиво се може прочитати!

http://www.kroraina.com/slav/loma_etnogenez.htm

Неки славистички аспекти српске етногенезе 
(Some Slavistic aspects of the Serbian ethnogenesis)
Александар Лома

14. Најстарија српско-лужичка изоглоса

15. Јужнословенско—западнословенске изонимије

16. Бојки и Бојми

Лома пише:
Наиме, источнословенске Србе бележи још један аутор, Порфирогенитов савременик. Реч je о арапском писцу Масудију (Al Mas'ūdi) који међу словенским племенима наводи народ по имену Surbīn, противстављајући га осталим Словенима који га се, по његовим речима, боје; то не могу бити ни полапски ни балкански Срби, јер поменути народ Масуди изричито лоцира на исток и приписује му сасвим егзотичне паганске обичаје, које пореди са индијским...У свом збиру ове индиције чине доста убедљивом претпоставку да je још у IX—X веку негде на словенском истоку постојало снажно племе или, пре, племенски савез Срба, чији се један део раније одселио у Полабље.

Све што сам подвукао у Ломином штиву је нетачно из следећих разлога: Лома тврди да их Ал Масуди полаже на исток. Из дела Ал Масудија то није видљиво. Ради се о дјелу Мурудж аз-захаб ва ма'адин ал-джаухар. Ал-Мас'уди се родио 893 и 896гг. у Багдаду, једном из најкрупнијих градова тадашњега Старога Света, центру културнога и политичкога живота мусулманскога света. Около 915г., т. е. будући јоште савсем млад чловек, сачинитељ креће путовати по белу свету, движим племенитим стремљењем к упознању окружајућега света.

  «Славяне разделяются на многие народы; некоторые из них суть христиане, между ними находятся также язычники, точно также солнцепоклонники. Живут они при большой реке, текущей с востока на запад. Другая река в их стране течет с востока на запад, пока не изливается еще в другую реку, приходящую из стран Булгар. Большая часть их племен суть язычники, которые сожигают своих мертвецов и поклоняются им. Они имеют многие города, также церкви, где навешивают колокола, в которые ударяют молотком, подобно тому как у нас христиане ударяют деревянной колотушкой по доске»...

Некоторое из них исповедуют христианскую веру по Якобитскому толку, некоторые же не имеют писания, не повинуются законам; они язычники и ничего не знают о законах.
Из этих племен одно имело прежде в древности власть, его царя звали Маджак, а само племя называлось Валинана. Этому племени в древности подчинялись все прочие славянские племена, ибо власть была у него и прочие цари ему повиновались. Затем следует славянское племя Астабрана, которого царь в настоящее время называется Саклаих; еще племя, называемое Дулаба, царь же их называется Ванджслава. Затем племя, называемое Бамджин, а царь называется Азана; это племя самое храброе между Славянами и самое искусное в наездничестве. Еще племя, называемое Манабан, а царь называется Занбир. Затем племя, называемое Сарбин; это славянское племя грозно своим противникам по причинам, упоминания коих было бы длинно, по качествам, изложение которых было бы пространно, и по отсутствию у них закона, которому они бы повиновались.
Затем идет племя, именуемое Марава; затем племя, называемое Харватин; затем племя, называемое Сасин и племя, по имени Хашанин; затем племя, по имени Баранджабин. Названные нами имена некоторых царей этих племен суть имена известные для их царей.

Упомянутое нами племя под именем Сарбин сжигают себя на огне, когда умирает у них царь или глава; они сжигают также его вьючный скот. У них есть обычаи, подобные обычаям Инда; мы уже об этом отчасти упомянули выше в этом сочинении, при описании горы Кабха и страны хазарской, когда мы говорили, что в хазарской стране находятся Славяне и Русы, и что они сжигают себя на кострах. Это славянское племя (Руси) и другие примыкают к востоку и простираются на запад. Первый из славянских царей есть царь Дира ( В Псковской 2-й летописи (XV век) сказано: «А князи в та лета бяху на Рускои земли; От Варяговъ 3 князя, первому имя Аскалдъ, а дроугому Дир, а третьему Рюрик…»), он имеет обширные города и многие обитаемые страны; мусульманские купцы прибывают в столицу его государства (Киев) с разного рода товарами.
Подле этого царя из славянских царей живет царь Аванджа, имеющий города и обширные области, много войска и военных припасов; он воюет с Румом[18], Ифранджем[19], Нукабардом и с другими народами, но войны эти нерешительны. Затем с этим славянским царем граничит царь Турка. Это племя красивейшее из Славян лицем, большее них числом и храбрейшее из них силой. Славяне составляют многие племена и многочисленные роды; эта книга наша не входит в описание их племен и распределение родов.

Как се види из садержања ове главе, ал-Масуди описује у основном западна словенска племена. Он помиње по географском реду западнословенска племена Валинана, Астабрана, Дулаба, Бамджин, Манабан, Сарбин, Марава, Харватин, Хашанин, Баранджабин, из којих је само део јасно препознат. Осем тога, он јоште помиње племе Сасин. Научници сматрају, да ал-Масуди грешком прибраја Сасе, који долазе одмах после Сарбин к Словенима. Дакле ради се о времену 9. века и племену Срби који се налазе у изравној близини с Морављанима и Хрватима, односно предцима лужичких Срба поред којих су и Саси.

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 575
Одг: Топоними са префиксом "срб" на простору Чешке
« Одговор #29 послато: октобар 11, 2018, 07:56:33 поподне »
Gledam ime grada Sorviodurum, današnjeg Straubinga u Nemačkoj. Grad se nalazi veoma blizu južne češke granice. Koliko znam, niko nije to ime vezivao za Srbe, iako je Češka puna srpskih toponima, pretpostavljam zbog vremenske razlike od par stoleća i jer se Srbi vezuju za slavensku populaciju koja je naselila to područje dok bi se ovde pre radilo o vendskom ili keltskom stanovništvu.

https://books.google.ca/books?id=_TIOAQAAMAAJ&q=Raetia+Sorviodurum&dq=Raetia+Sorviodurum&hl=en&sa=X&ei=rzDOT8iAGeKh6gGatNGZDA&ved=0CFYQ6AEwBg

https://books.google.rs/books?id=r-DLX9PPEFoC&pg=PA66&lpg=PA66&dq=sorviodurum&source=bl&ots=aOgy96HB7m&sig=XKSucnTqJVUGLib6909MeI_c_As&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwjhk5mf6P7dAhXEAewKHdjaDSU4HhDoATACegQIBxAB#v=onepage&q=sorviodurum&f=false