Аутор Тема: Локализми у говору далматинских Срба  (Прочитано 10901 пута)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #60 послато: април 06, 2018, 04:37:22 поподне »
Скоруп, жеже, натрашке, креденац,  дроб, млин, (х)артија, дангуба,  блања... ја лично ни једну од ових речи не доживљавам ни као далматински или крајишки локализам нити као архаизам. Но, можда сам и ја већ помало архаичан ::) ...

У Србије се углавном за скоруп каже кајмак, за млин воденица, а за дроб стомак. У Далмацији се осим дроб за стомак говорило и штумак.
Нисам чуо да се у Србији каже да сунце жеже кад је велика врућина. За велику врућину је у Далмацији постојао и израз звиздан, то сигурно зна Зрно.  Нисам чуо ни да се каже креденац и блања.

 
 

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1081
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #61 послато: април 06, 2018, 04:38:38 поподне »
Ми у крајини не кажемо сикира. Сикира је босански. Старјији људи сви реку (не мо'ш то ни записат' овом ћирилицом) ... śjekira, а нова покољења научена су у школама стандардној босанској ијекавици пуној икавице.

Значи око тога је био у праву. :)
Користе баш доста таквих(они би рекли таких) речи на пример видио..па рецимо кад сам био мали било ми је интересантно кад би рекли псу неком ошићи(толиком брзином да сам једва схватио шта говоре),па за улицу кажу шор па део где је штала и где су амбари зову гувно,за неког ко је преварант кажу и хокштаплер али и ванцага,за преваранте  имају доста синонима ;D.Изгледа да је тај њихов говор мешавина  дијалеката са разних страна. :)
« Последња измена: април 06, 2018, 04:40:15 поподне Делија »
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #62 послато: април 06, 2018, 04:44:32 поподне »
И у Банату и Срему се каже шпајз у том контексту који је Дробњак навео.Што неко рече ,мислим да је ово типично за све територије које су биле под Аустријом. :)

Ал приметио сам да у Срему ту и тамо има икавице.Рецимо за секиру се обавезно каже сикира,прасиће понегде означавају као прасици :D(наводим чисто као интересантан израз не тврдим да је икавски изговор у питању ) ,па на надгробним споменицима доста често стоји "Поживио толико година.. "Ако се још неких речи сетим написаћу овде,ал баш ме занима да ли је то утицај можда крајишких досељеника на староседелачко становништво,као и оно досељено из централних,јужних и источних крајева српског народа?Када сам причао са једним ликом који је пореклом из Далмације рекао ми је да се код њих секира не каже сикира и да то нема везе са тим,но због неких других ствари које је говорио није ме баш убедио да о Далмацији ,њеном говору и традицији зна нешто више од мене.

У мом крају се за секиру говорило сикера, а за малу секиру сикирица.

Што се тиче икавизама било је још и ијо (јео), двиста (двеста), разумити (разумети), мијур (мехур), заповидити (заповедити) и можда још понеки али не могу сад да се сетим.

Срби из далматинског Косова и цетинско-врлиличког краја нису говорили ђед као ми него дид, код њих је било доста икавизама.


Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4893
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #63 послато: април 06, 2018, 04:54:41 поподне »
У Србије се углавном за скоруп каже кајмак, за млин воденица, а за дроб стомак. У Далмацији се осим дроб за стомак говорило и штумак.
Нисам чуо да се у Србији каже да сунце жеже кад је велика врућина. За велику врућину је у Далмацији постојао и израз звиздан, то сигурно зна Зрно.  Нисам чуо ни да се каже креденац и блања.

Израз "да сунце жеже" се користи и у Србији, чуо сам га на више места од људи из различитих крајева Србије. Креденац такође. За блању нисам чуо.

У Поцерини се исто као и у Босни каже сикира. Барем је тако моја баба говорила.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1081
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #64 послато: април 06, 2018, 04:59:05 поподне »
У мом крају се за секиру говорило сикера, а за малу секиру сикирица.

Што се тиче икавизама било је још и ијо (јео), двиста (двеста), разумити (разумети), мијур (мехур), заповидити (заповедити) и можда још понеки али не могу сад да се сетим.

Срби из далматинског Косова и цетинско-врлиличког краја нису говорили ђед као ми него дид, код њих је било доста икавизама.

Интересантно је ово што си написао поготово због положаја које Плавно заузма..уз Босанску Крајину са једне стране а непосредно уз Карински залив близу места одакле је сасвим сигурно део становништва Срема пореклом(како из села одакле су моји тако и осталих места ,већ смо констатовали то) а и уз Лику је.Нисам лингвиста али можда је из тог сикера па и сикирица(то би негде у Крајини означавали и као тесла ако се не варам ) настало то сикира.
Мада опет има у тим местима по Срему и доста народа из Босне,тешко је рећи шта је ко од кога покупио.
Занимљиво је и то што се Галипољци везују за староседелачко становништво у Срему..и знам кад сам бацио поглед у књигу која говори о њима ,да се каже како они у свом говору имају између осталог и доста икавице. :)

Креденац се каже и у Срему за комоду. Астал,чаршија,авлија,шупа,шор,гувно..вероватно доста архаизама али и речи преузетих из других дијалеката.
« Последња измена: април 06, 2018, 05:02:05 поподне Делија »
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2512
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #65 послато: април 06, 2018, 05:03:10 поподне »
Израз "да сунце жеже" се користи и у Србији, чуо сам га на више места од људи из различитих крајева Србије. Креденац такође. За блању нисам чуо.

У Поцерини се исто као и у Босни каже сикира. Барем је тако моја баба говорила.  :)

Ниси чуо за блању вероватно јер је ниси никад користио :) Није баш направа која сваком треба да би јој знао назив, али сваки столар у Србији ће знати о чему се ради. Ја у ствари не знам ни један други назив за ту алатку. Ручна хобла? Ручни струг?

Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1081
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #66 послато: април 06, 2018, 05:06:24 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/UVFIcHtnzpw" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/UVFIcHtnzpw</a>
Ово је Шумадинац,узгред клип је доста поучан..када сам га слушао помислио сам да је Сремац док није рекао да је радио у Врбици близу Аранђеловца.Исто кажу лебац,вршио,трпио,полудио,не умеду,одговорте ми..нешто скраћује нешто одужује приликом говора,доста слично као и Сремци што раде.
« Последња измена: април 06, 2018, 05:14:42 поподне Делија »
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 672
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #67 послато: април 06, 2018, 05:08:20 поподне »
Значи око тога је био у праву. :)
Користе баш доста таквих(они би рекли таких) речи на пример видио..па рецимо кад сам био мали било ми је интересантно кад би рекли псу неком ошићи(толиком брзином да сам једва схватио шта говоре),па за улицу кажу шор па део где је штала и где су амбари зову гувно,за неког ко је преварант кажу и хокштаплер али и ванцага,за преваранте  имају доста синонима ;D.Изгледа да је тај њихов говор мешавина  дијалеката са разних страна. :)
Ja не разумиjeм риjеч "ошићи". Hochstapler је заправо виљушкар,  а преварант је баш по босански -  словјенески коријен и латински окрајак.  Ја бих рекао варалица или ложов. 
Нажалост њеки наши људи пригрлили би и туђе да  не речем што и од тога натворили кашу.
словјенски труп + латински окрајак
превар+ант,  оскуд+ација
мађарски труп + турачки окрајак
лопов+лук
 :o

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1081
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #68 послато: април 06, 2018, 05:11:41 поподне »
Ja не разумиjeм риjеч "ошићи". Hochstapler је заправо виљушкар,  а преварант је баш по босански -  словјенески коријен и латински окрајак.  Ја бих рекао варалица или ложов. 
Нажалост њеки наши људи пригрлили би и туђе да  не речем што и од тога натворили кашу.
словјенски труп + латински окрајак
превар+ант,  оскуд+ација
мађарски труп + турачки окрајак
лопов+лук
 :o
Хоћеш ићи(Ош ићи а звучи када се изговори ошићи )..не не,можда нисам лепо написао, ретко кажу преварант већ уместо тога  ванцага,пробисвет,хокштаплер ,углавном тако кажу.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 672
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #69 послато: април 06, 2018, 05:19:37 поподне »
Ниси чуо за блању вероватно јер је ниси никад користио :) Није баш направа која сваком треба да би јој знао назив, али сваки столар у Србији ће знати о чему се ради. Ја у ствари не знам ни један други назив за ту алатку. Ручна хобла? Ручни струг?

Нисам ни ја чуо да се то зове блања.  Њемци то зову Hobel, Турци rende,  a ми струг или струж или стругало.  А   њеки и трло или тријело зову исто струг или по турски ренде.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #70 послато: април 06, 2018, 05:19:50 поподне »
Интересантно је ово што си написао поготово због положаја које Плавно заузма..уз Босанску Крајину са једне стране а непосредно уз Карински залив близу места одакле је сасвим сигурно део становништва Срема пореклом(како из села одакле су моји тако и осталих места ,већ смо констатовали то) а и уз Лику је.Нисам лингвиста али можда је из тог сикера па и сикирица(то би негде у Крајини означавали и као тесла ако се не варам ) настало то сикира.
Мада опет има у тим местима по Срему и доста народа из Босне,тешко је рећи шта је ко од кога покупио.
Занимљиво је и то што се Галипољци везују за староседелачко становништво у Срему..и знам кад сам бацио поглед у књигу која говори о њима ,да се каже како они у свом говору имају између осталог и доста икавице. :)

Срео сам неколико људи из Срема који знају да њихови преци дошли из Плавна.
У околини Старе Пазове сам срео једног Бурсаћа који ми је рекао да су његови дошли из Плавна 1780. године, у Батајници сам срео једног Дубајића и Опачића чији су преци дошли у Батајницу из Плавна пре половине 19-ог века. У Војци сам срео Ђурића чији су преци дошли из Плавна за време Аустро-Угарске.

Ово су плавањска презимена:

У првој групи сви славе Ђурђевдан
Алфировић
Бурсаћ
Драгишић
Дубајић
Двокић
Чупковић
Камбер
Перић
Шакан
Цвијановић
Јанкелић
Оруч
Јовичић
Лалић
Јапалак
Пејић
Петровић
Савић
Вукобрат
Вундук
Грубор
Маринковић
Зарач
Маркелић

Бјелинић (Аранђеловдан)
Бојанић (Аранђеловдан)
Родић (Аранђеловдан)
Русић (Аранђеловдан)
Стојаковић (Аранђеловдан)
Новаковић (Аранђеловдан)
Старчевић (Аранђеловдан)
Радиновић
Карановић (Никољдан)
Курајица (Стевањдан)
Ђурић (Стевањдан)
Торбица (Стевањдан)
Кривошија (Јовањдан)
Грмуша (Јовањдан)
Кантар (Лучиндан)
Опачић (Лучиндан)
Тинтор (Кузму и Дамјана)
Штрбац (Кузму и Дамјана)
Шимић (Никољдан)
Вејновић (Св. Василија)
Карна (Аранђеловдан)

https://sr.wikisource.org/sr/Книнска_крајина#12._ПЛАВНО

Маринковићи, Савићи и Петровићи су се некад презивали Зороћ, а Вукобрати Кнежевић.
« Последња измена: април 06, 2018, 05:25:00 поподне Свевлад »

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4893
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #71 послато: април 06, 2018, 05:25:09 поподне »
Нисам ни ја чуо да се то зове блања.  Њемци то зову Hobel, Турци rende,  a ми струг или струж или стругало.  А   њеки и трло или тријело зову исто струг или по турски ренде.

Значи одатле потиче онај столарски термин - "хобловање паркета".  :) Ренде или рендалица се мислим највише користи за ону кухињску справу којом се уситњава чоколада, воће итд.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 672
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #72 послато: април 06, 2018, 05:36:10 поподне »
Хоћеш ићи(Ош ићи а звучи када се изговори ошићи )..не не,можда нисам лепо написао, ретко кажу преварант већ уместо тога  ванцага,пробисвет,хокштаплер ,углавном тако кажу.
Ти си то мало побркао.  Пробисвијет је луталица,  скитница, дангубац,  или како чујем у Србији да говоре пролетер,  битанга.  Ванцага -  појма намам,  никада чуо. Хохштамлеи,  то је по свему судећи метафора. 
А "ош ић,  'од' 'вааам',  ку'с' пош'оооо',  ош' - нееееш -  ко'т је*е,  не'ам блаааге везееее,  не'ам поооојма.  Па ка'ти ка'е пиииш' к'о што говориииш, ош'нооо'б'га у фацу блентавууу.  ;D Босна бааа

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #73 послато: април 06, 2018, 05:40:37 поподне »
@ Зрно

Како се у твом крају говорило ђе и ђед или ди и дид?  У Плавну се говорило ђе и ђед.

Срби из далматинског Косова су говорили дид, а Срби из цетинско-врличког краја и дид и ди.
Отишић https://youtu.be/1idwnsoM1x8?t=2m30s

Код нас су плаве људе често звали "бјели", а у цетинско-врличком крају "били." 
« Последња измена: април 06, 2018, 05:43:51 поподне Свевлад »

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 672
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #74 послато: април 06, 2018, 05:44:02 поподне »
Ренде или рендалица се мислим највише користи за ону кухињску справу којом се уситњава чоколада, воће итд.
Па то ти је трло, оруђе о које т(а)реш.  Њеки воле казати рендати,  то је турско,  њеки рибати,  тo је од њемачкога reiben,  а словјенски је тријети,  тирати.
« Последња измена: април 06, 2018, 05:45:33 поподне сунце »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1081
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #75 послато: април 06, 2018, 05:44:07 поподне »
Ти си то мало побркао.  Пробисвијет је луталица,  скитница, дангубац,  или како чујем у Србији да говоре пролетер,  битанга.  Ванцага -  појма намам,  никада чуо. Хохштамлеи,  то је по свему судећи метафора. 
А "ош ић,  'од' 'вааам',  ку'с' пош'оооо',  ош' - нееееш -  ко'т је*е,  не'ам блаааге везееее,  не'ам поооојма.  Па ка'ти ка'е пиииш' к'о што говориииш, ош'нооо'б'га у фацу блентавууу.  ;D Босна бааа

Не бих рекао да сам побркао јер у истом значењу су и речи бараба,битанга,пропалица и ове које сам навео.У реду можда варалица или преварант није баш синоним за пропалицу, скитницу,луталицу..видиш код нас никад не би рекли за некога дангубац у смислу да је пропалица..док би често рекли за неког ко је преварант ,варалица и како год хоћеш да је хокштаплер,ванцага,битанга,пробисвет па и пропалица.Ово на крају не разумем шта си хтео да кажеш ал добро. :)
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 672
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #76 послато: април 06, 2018, 05:49:24 поподне »
Ово на крају не разумем шта си хтео да кажеш ал добро. :)
Контекст је био босанско краћење,  као оно коje си споменуо "ош ић".

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3740
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #77 послато: април 06, 2018, 05:51:11 поподне »
Не бих рекао да сам побркао јер у истом значењу су и речи бараба,битанга,пропалица и ове које сам навео.У реду можда варалица или преварант није баш синоним за пропалицу, скитницу,луталицу..видиш код нас никад не би рекли за некога дангубац у смислу да је пропалица..док би често рекли за неког ко је преварант ,варалица и како год хоћеш да је хокштаплер,ванцага,битанга,пробисвет па и пропалица.Ово на крају не разумем шта си хтео да кажеш ал добро. :)
Да, дангуба је сувише фино...Исто за неког не кажемо да је приглуп, него је ефектије бузга, амза, цопина, шамшула, пањ :) Ипак народски језик није херметички затворен, на срећу :)
« Последња измена: април 06, 2018, 05:54:00 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2512
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #78 послато: април 06, 2018, 05:51:38 поподне »
Значи одатле потиче онај столарски термин - "хобловање паркета".  :) Ренде или рендалица се мислим највише користи за ону кухињску справу којом се уситњава чоколада, воће итд.

Мене ренде прво асоцира на справу за сецкање главица купуса, коју још зову и рибеж.

Али да, реч ренде се такође користи за блању, на то сам заборавио.
Што се трла тиче, волео бих видети фацу неког продавца алата или столара кад бих му затражио трло :)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1081
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Локализми у говору далматинских Срба
« Одговор #79 послато: април 06, 2018, 06:01:31 поподне »
Контекст је био босанско краћење,  као оно коje си споменуо "ош ић".

Па добро,нисам тврдио да је то исправна реч тј.израз који као такав улази у књижевни облик српског језика..ал то је оно што се може свакодневно чути код људи тамо,како старијих тако и млађих. :) Нисам знао како да га боље дочарам па сам написао спојено ,а касније сам написао и како је тај израз настао.Можда грешим али не знам да ли си чуо да негде такав израз користе,било којим поводом?То је био повод да то напишем,иако су тема далматински локализми..реко можда се и тако нешто може чути у тим крајевима.
Ја сам Србин из Баната,а што се генетике тиче имам подоста и крајишке па вероватно између осталог и босанске,a kako се тиме поносим није ме увредило то што си написао,само ми је безвезе што нешто што не знаш одмах извргаваш подсмеху . :)
« Последња измена: април 06, 2018, 06:07:53 поподне Делија »
Смрти нема,има сеоба !