Аутор Тема: Падежи у србском језику  (Прочитано 604 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 676
  • I-S17250>Y4882>A1328
Падежи у србском језику
« послато: фебруар 21, 2018, 07:07:27 поподне »
За разлику од језика Бугарске и Македоније, србски чува свим словјенима исти падежни склоп. Но облик датива, инструментала и локатива одудара. У сљедећем излагању образложавам зашто је то тако.

номинатив          кто     что  На корен къ и чь качила се честица -то. Срби су преметли у тко,. Что се је изговарало као што, јер се ч пред т изговара као ш. Нпр. чтјети (читати) изговара се штјети, а чтиво - штиво..
генеитив            кога    чега
датив                 кому   чему
аккузатив           кога   что
вокатив              ој!
инструментал   с кијем чим
локатив   о/у/на  ком   чем

Не треба се тко ассоциирати само с хрватским, јер довољно је повеља на србском гдје пише "тко";Исто тако је много досљедније казати што а не шта.

Ваља у генитиву -га не скраћивати на крње "г": њега, мојега, доброга, злога, а "њег, мог, доброг, злог".
Ваља у дативу -му не скраћивати на "м" или "ме": "њему, мојему, доброму, злому, а не доброме, зломе, јер исто не иде ни њеме или мојеме. Облици њем, мојем, добром, злом треба користити за локатив.

ном.         вук         вуци         I     влъкъ        влъци        I    vlk         vlci       I     volk          volki       I     волк       волки
ген.          вука       вука         I     влъка         влъкъ       I    vlka        vlků      I     volka        volkov    I     волка      волков
дат.          вуку       вуцима    I     влъку        влъкомъ    I    vlku       vlkům    I     volku       volkom   I     волку      волкам
акк.          вука       вуке         I     влъка         влъкы       I    vlka        vlky      I     volka       volkom    I     волка      волки
вок.          вуче       вуци         I     влъче         влъци       I    vlče        vlci       I     ------      ------        I     -------   --------
инс.       с вуком   с вуцима     I съ влъцемь  съ влъки     I  s vlkem  s vlky      I   s volkem  s volki       I  с волком с волками
лок.       у вуку     у вуцима     I  о влъце      о   влъцехъ I  o vlku    o vlcich    I  o volku    o volkih     I  о волке   о волках

Зашто је у србском -има, -има, -има док у осталим језицима -ом, -и, -ех?
За образложење потребно је погледати и склањање женскога рода

ном.         жена       жене         I     жена         жены        I    žena       ženy       I     žena       žene       I     жена      жены
ген.          жене       жéна         I     жены        жен          I    ženy       žen         I     žene       žen         I     жены     жен
дат.          жени       женама    I     жене         женамъ    I    ženě      ženam    I     ženi        ženam    I     жене      женам
акк.          жену       жене         I     жену         жены       I    ženu       ženy       I     ženo       žene       I     жену      жены
вок.          жено       жене         I     жено         жены       I    ženo       ženy       I     ------      ------      I     -------   --------
инс.       с женом   с женама     I съ женою  съ женами  I  s ženou  s ženami    I   s ženo   s ženami   I   с женою с женами
лок.       у жени     у женама     I  о жене     о  женахъ   I  o ženě    o ženach   I   o ženi    o ženah     I  о жене   о женах


КАКО СЕ ЈЕ ШТО ИЗМИЈЕНИЛО
У средњевјековним писањима облици падежа изгледају сасвим другачије.

Прва измјена около 12. в.
Гдје је старословенски имао с женоју, чешски с женоу, словеначски с жено, србски је имао с женов. У повељи Кулина Бана пише "разве што ми кто да својев вољов поклон". У црквенословенском би било "разве што ми кто да(ст) својеју вољеју поклон" а послије 13.в. прелази у "разве што ми кто да својом вољом поклон".

Друга измјена 14-15. в.
"кто иде с нами на кладенац" постаје " с нама". Оба облика "с нами" и "с нама" дуго се држе упоредо до стандардизације "с нама". "Врати се кући са сузами". Но за мужски и средњи род казивало се је "Идемо у цркву с добрими вјерники". Будући да се је у номинативу говорили вјерници, аналогијом се је ки>ци примјенило и на инструментал.
Почели су качити ту "м" да се некако слаже с наставком придјева " идемо у цркву с добрим' вјерницим". На крају се по аналогији са женским обликом "ами" или "ама" почело говорити "с добрима вјерницима",

Сљедећа промјена.
Некада се је говорило "Бог је милостив према вјерником и вјерницам". Дакле у дативу мужски род. -ом, а женски род -ам.
Будући да су датив и инстументал женскога рода слични толико да су се изједначили из првобитнога "Дајем књигу лијепим женам. Читам с лијепими женами (потом "с лијепима женама)" почели су и "ам" и "ама" користити за оба падежа, како кому драго рећи.
Ово изједначење датива и инструментала множине пренесло се је и на мужски и средњи ред. Тако је из првобитнога "Дајем кољиво вјерником" по узору на инструментал " с мајстоцим" постало "Дајем кољиво вјерницим", а потом по узору на женске именице настало "вјерницима".

Најмлађа промјена.
Локатив указује локацију гдје се врши радња. у мојих њивах, пољих", шумах. У једно доба почело се је говорити "у мојим њивам, пољим, шумам". Но користио се старији локатив дуго и до краја 18. вијека, а највише у Сријему и Брдима.
« Последња измена: фебруар 21, 2018, 07:09:55 поподне сунце »

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 992
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Падежи у србском језику
« Одговор #1 послато: фебруар 21, 2018, 08:00:46 поподне »
Најмлађа промјена.
Локатив указује локацију гдје се врши радња. у мојих њивах, пољих", шумах. У једно доба почело се је говорити "у мојим њивам, пољим, шумам". Но користио се старији локатив дуго и до краја 18. вијека, а највише у Сријему и Брдима.

Седми падеж коришћаше и мой дѣд. А знам људе койи га и дан-данас користе. А док йе мене жива биће и седмога падежа, Аустрийи и Тршићу у пркос.
« Последња измена: фебруар 21, 2018, 08:03:38 поподне Александар Невски »
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 512
  • I2-PH908>Y81557/FT98024
Одг: Падежи у србском језику
« Одговор #2 послато: фебруар 21, 2018, 09:01:22 поподне »
У Срему се користи и данас...

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 676
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Падежи у србском језику
« Одговор #3 послато: фебруар 22, 2018, 02:08:59 пре подне »
Седми падеж коришћаше и мой дѣд. А знам људе койи га и дан-данас користе. А док йе мене жива биће и седмога падежа, Аустрийи и Тршићу у пркос.

Похвално, похвално, но боље би било уљуб себи, него ли упријек другима.
Ток којим је кренуо србски ваљда се не да више повратити, но бес сумње ваља народ упознати с тијем, да је то један дио наше прошлости и да старинске падежне наставке треба вољети и цијенити као дједовину. Успут знање истих много олакшава разумијевање сродних нам словјенских језика.