Аутор Тема: Генетско поријекло Срба  (Прочитано 195579 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9032
Одг: Генетско поријекло Срба
« Одговор #120 послато: децембар 05, 2013, 02:06:43 поподне »
Што се плаве косе тиче у дјетињству, није то карактеристично само за Васојевиће, мислим да је то доста честа појава код Срба генерално, да се рађају плави па да послије потамне. И сам сам био изразито плав до 5-6 године ( на сликама се види да нисам имао ни један таман прамен косе) и онда сам почео постепено да тамним, данас сам црн и нико никад не би рекао да сам имао иједну плаву влас косе, али слике из дјетињства не лажу. Знам доста људи код којих је исти случај.

Исти случај. Само што нисам био баш плав, већ светло смеђ. :) Неки људи мисле да је тако зато што су Срби микс Словена и староседелаца, па ове прве особине испливају док смо мали, а ове друге касније. Звучи смешно. :)

Мислим ипак да је тако код деце генерално, ма где била. Дакле, као млађи имају светлију косу и тен, како старе постају све тамнији.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 586
Одг: Генетско поријекло Срба
« Одговор #121 послато: децембар 05, 2013, 02:34:07 поподне »
И још нешто. Ти изрази "домаћи Натовац" итд, немој мени то. Нисам ти ја 5. разред па да ме занима то етикетирање. А то што ти изиграваш дежурног радикала овде не значи да си велики Србин...

Ко те уопште "овластио" да преслишаваш људе како пишу, шта говоре, итд?:) То радиш често видим.

Свака част Небојша.
Тај самозвани грчки бог, како се преставља, само је на једном мјесту препоручио једну књигу (не његову) , а на безброј других мјеста гдје махом  учествује као велики критичар и пропагатор једноумља, објашњавајући да му  нико није раван, и никоме не дозвољава да има и другачија мишљења од његових свезнања, мада напомиње да је "научник у једној другој области ".
Тај мој презимењак - Богдановић, очито је са неким другим намјерама понудио се нама, али зашто неби и то прочитали, па можда нешто ново и сазнамо. Ви сте Небојша то и покушали, али,  јави се "сам бог" да вас сачува од зли мисли и изведе на своје путе.
Таквима је једини лијек, пустите га нека иде.

Mijomanović

  • Гост
Одг: Генетско поријекло Срба
« Одговор #122 послато: децембар 05, 2013, 02:38:59 поподне »
Г.Мијомановићу све је могуће, па и то да су Васојевићи разнородног поријекла. Нисам пронашао тог Зечевића код нас на пројекту, гдје сте га ви видјели?

Ово за закривљеност малог прста веома је интересантно, јер сам и сам негдје прије срео човјека који има закривљени мали прст и који ми је рекао да му је то генетски, а поријеклом је био исто из сјеверне Црне Горе, не знам додуше да ли је Васојевић.

Што се плаве косе тиче у дјетињству, није то карактеристично само за Васојевиће, мислим да је то доста честа појава код Срба генерално, да се рађају плави па да послије потамне. И сам сам био изразито плав до 5-6 године ( на сликама се види да нисам имао ни један таман прамен косе) и онда сам почео постепено да тамним, данас сам црн и нико никад не би рекао да сам имао иједну плаву влас косе, али слике из дјетињства не лажу. Знам доста људи код којих је исти случај.

Па ја сам га ето пронашао. Ово је његов пост:
"Zoran Zecevic
9. јун 2013. у 12:18
Comparison of DNA data for ID:xxxx member of XXXXXXXX(A)and Djukic member of Vasojevici-Montenegro(B) –DYS-A/B or same—-DYS:393-13, 390-25/24, 19/394-13, 391-10, 385a-16, 385b-18, 426-11, 388-12, 439-12/11, 389/1-14, 392-11, 389/2-31, 458-16/15, 459a-9, 459b-9, 455-11, 454-11, 447-26, 437-14, 488-19/20, 449-31/32, 464a-14, 464b-16, 464c-17, 464d-18/17, 460-9, GATA H4-11, YCA IIa-19, YCA IIb-21, 456-18/17, 607-13, 576-16/18, 570-18/19, CDYa-30/31, CDYb-37/33, 442-12/11, 438-10, 531-10, 578-8, 396S1a-15, 395S1b-15, 590-8, 537-11, 641-10/9, 472-8, 406S1-11, 511-11/10, 425-0, 413a-23, 413b-24, 557-18, 594-11, 436-12, 490-12, 534-17/16, 450-7, 444-12, 481-22, 520-19/18, 446-13/12, 617-13, 568-12, 487-14/15, 572-11, 640-11, 492-11, 565-11 49 of 67 match (Da li neko moze da mi strucno objasni ove podatke?)
"

Што се тиче закривљености прста надам се да ћу сликати и поставити фотографију, јер ако човјек  не зна шта тражи неће ни наћи. Ово је врло специфична појава.

Што се тиче косе ја сам мислио да је то само карактеристика тамошњег живља или ми је ту највише упадала у очи. Иначе, није баш да се сви рађају свијетли, неки имају металик фарбу већ на рођењу и остаје им до краја живота. Иначе ја сам као млађи желио да будем металик али сам остао негдје на пола пута ту око двадесете, а онда су ме преузеле сиједе и данас ме ни ваниш не би повратио.


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Генетско поријекло Срба
« Одговор #123 послато: децембар 05, 2013, 02:44:44 поподне »
Па ја сам га ето пронашао. Ово је његов пост:
"Zoran Zecevic
9. јун 2013. у 12:18
Comparison of DNA data for ID:xxxx member of XXXXXXXX(A)and Djukic member of Vasojevici-Montenegro(B) –DYS-A/B or same—-DYS:393-13, 390-25/24, 19/394-13, 391-10, 385a-16, 385b-18, 426-11, 388-12, 439-12/11, 389/1-14, 392-11, 389/2-31, 458-16/15, 459a-9, 459b-9, 455-11, 454-11, 447-26, 437-14, 488-19/20, 449-31/32, 464a-14, 464b-16, 464c-17, 464d-18/17, 460-9, GATA H4-11, YCA IIa-19, YCA IIb-21, 456-18/17, 607-13, 576-16/18, 570-18/19, CDYa-30/31, CDYb-37/33, 442-12/11, 438-10, 531-10, 578-8, 396S1a-15, 395S1b-15, 590-8, 537-11, 641-10/9, 472-8, 406S1-11, 511-11/10, 425-0, 413a-23, 413b-24, 557-18, 594-11, 436-12, 490-12, 534-17/16, 450-7, 444-12, 481-22, 520-19/18, 446-13/12, 617-13, 568-12, 487-14/15, 572-11, 640-11, 492-11, 565-11 49 of 67 match (Da li neko moze da mi strucno objasni ove podatke?)
"

Што се тиче закривљености прста надам се да ћу сликати и поставити фотографију, јер ако човјек  не зна шта тражи неће ни наћи. Ово је врло специфична појава.

Што се тиче косе ја сам мислио да је то само карактеристика тамошњег живља или ми је ту највише упадала у очи. Иначе, није баш да се сви рађају свијетли, неки имају металик фарбу већ на рођењу и остаје им до краја живота. Иначе ја сам као млађи желио да будем металик али сам остао негдје на пола пута ту око двадесете, а онда су ме преузеле сиједе и данас ме ни ваниш не би повратио.

Знам за овај пост од Зечевића, али он овдје не наводи свој генетски резултат већ резултат неког, колико се сјећам Шкота, који је
исто Е1б па је послао тај резултат да га упоредимо са Ђукићевим, да видимо има ли какве блискости.
Зечевић се дакле није тестирао, већ само поставио питање на Пројекту.

А чим се интересује за хаплотпи Ђукића, вјероватно је Васојевић.

Ван мреже Kyrios

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 264
  • В защиту науки
Одг: Генетско поријекло Срба
« Одговор #124 послато: децембар 05, 2013, 03:58:49 поподне »
...Мој став је да је илирски народ био словенски, да сеоба на начин како нам је пангерманска школа наметнула није ни било, да су Срби Словени, да је колијевка Словена Балкан, да сви филолошки докази иду у прилог овој тврдњи, да Срби, а и други Словени никад нијесу били једнородни већ да се ради о мјешавини носилаца разних гена па и оних који се успјешно детектују на мушком хромозому, а да је припадност одређеном народу увијек првенствено зависила од прихватања културних, религијских, филозофских и других ставова које тај народ баштини као јединствене...

Говориш о томе да филолошки докази иду у прилог тврдњи да је Балкан колевка Словена. Не познајем довољно филологију да бих могао компетентно да расправљам о томе, али шта ћемо са историјским изворима, археологијом и генетиком, чији докази говоре супротно, у прилог теорији о миграцији. Нико од оних који заступају тезу о завери пангерманске школе (како је ти називаш) или бечко-берлинске школе (како је други називају) ми није успео објаснити зашто то раде, који им је интерес. Посебно, зашто им се више свиђа да тврде да су Срби дошли са територије коју сада они поседују, него да Срби потичу са Балкана.

Ево дијаграма из једног свежег генетског истраживања које управо иде у прилог теорије о миграцији Словена. Рад је
P. Ralph, G. Coop, The Geography of Recent Genetic Ancestry across Europe, PLOS Biology 11 (5) (2013), pp. 1-20, DOI: 10.1371/journal.pbio.1001555.
http://www.plosbiology.org/article/info%3Adoi%2F10.1371%2Fjournal.pbio.1001555#pbio.1001555.s008



Figure 5. Estimated average total numbers of genetic common ancestors shared per pair of individuals in various pairs of populations, in roughly the time periods 0–500 ya, 500–1,500 ya, 1,500–2,500 ya, and 2,500–4,300 ya.
We have combined some populations to obtain larger sample sizes: “S-C” denotes Serbo-Croatian speakers in former Yugoslavia, “PL” denotes Poland, “R-B” denotes Romania and Bulgaria, “DE” denotes Germany, “UK” denotes the United Kingdom, “IT” denotes Italy, and “Iber” denotes Spain and Portugal. For instance, the green bars in the leftmost panels tell us that Serbo-Croatian speakers and Germans most likely share 0–0.25 most recent genetic common ancestor from the last 500 years, 3–12 from the period 500–1,500 years ago, 120–150 from 1500–2,500 ya, and 170–250 from 2,500–4,400 ya. Although the lower bounds appear to extend to zero, they are significantly above zero in nearly all cases except for the most recent period 0–540 ya.
doi:10.1371/journal.pbio.1001555.g005
« Последња измена: децембар 05, 2013, 04:06:29 поподне Kyrios »

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 983
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Генетско поријекло Срба
« Одговор #125 послато: децембар 05, 2013, 07:28:40 поподне »
И још нешто. Ти изрази "домаћи Натовац" итд, немој мени то. Нисам ти ја 5. разред па да ме занима то етикетирање. А то што ти изиграваш дежурног радикала овде не значи да си велики Србин...

Ко те уопште "овластио" да преслишаваш људе како пишу, шта говоре, итд?:) То радиш често видим.

То написах због твойе рѣченице "Вас велике Србе", прилично неприятне и ниподаштавайуће за србски народ. Такве изразе користе домаћи натовци и србомрзци, често србскога порѣкла. Ако не рачунаш себе у такве, онда немой Србом лѣпити налѣпнице "малих" и "великих".
Што се тиче писања других, не сметайу ми их садржайи све док не врѣђайу мой народ. А радови Богдановића су пуни тога. Знам добро да йе већ дуго година политички "исправно", "демократски" и "европски" врѣђати и понижавати Србе, као што чини тай. Но за мене ипак такви испади мржње на народностной основи нѣсу нешто прихватљиво.

Што се плаве косе тиче у дјетињству, није то карактеристично само за Васојевиће, мислим да је то доста честа појава код Срба генерално, да се рађају плави па да послије потамне. И сам сам био изразито плав до 5-6 године ( на сликама се види да нисам имао ни један таман прамен косе) и онда сам почео постепено да тамним, данас сам црн и нико никад не би рекао да сам имао иједну плаву влас косе, али слике из дјетињства не лажу. Знам доста људи код којих је исти случај.



Ево мене на слици, у скутах мойега прадѣда. Тада ми коса бѣше смеђе - плава, док йе сада далеко тамния, мада нѣйе ни сада црна.
Мислим да йе ово општа поява у Срба, и не само у Срба. Да йе коса у дѣце много свѣтлия него када одрасту, по цѣлой Европи (ван Европе не знам). Рађена су и истраживања у свѣту, гдѣ йе дуго година праћена маст косе у истих људий, и бѣлежено йе како се мѣња са годинама.

Иначе, мой прадѣд са слике йе Е1б1б као и наравно његов унук иза њега и мой уяк. И мислим да йе велика глупост и кратковидост дѣлити се по хаплоскупинах и поистовећивати се са њими. Србин койи йе рецимо Й1 или Q има исто толико словенских или викиншких прѣдака (односно Р1а или И1 прѣдака) колико и Србин мушке лозе Р1а или И1. Исто тако Србин Р1а (и то "сѣверњачки" Р1а), има исто толико прѣдака старосѣделаца Балкана (и осталих) колико и Србин Е1б1б. Свакому ко о свойой мушкой лози говори као о "нас" а о других као о "њих" савѣтуйем да уради опште испитивање на свих хромозомах.  Йер йе процѣњивати свойе порѣкло само на основу свойега Ы хромозома исто толико смислено као и процѣњивати каквоћу књиге само на основу прве рѣчи.
« Последња измена: децембар 05, 2013, 08:09:50 поподне Александар Невски »
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Mijomanović

  • Гост
Одг: Генетско поријекло Срба
« Одговор #126 послато: децембар 06, 2013, 12:09:35 поподне »
Сад сам баш погледао како стоје ствари. Мале су шансе да нисте Е1б.

 ??? Uh sad ste me Nebojša baš zatekli s ovim postom!? Kako to mislite? Ja znam da vjerovatnoća postoji, ali pretpostavljam na osnovu svih drugih saznanja koja imam da se definitivno radi o najmanje tri različita porijekla.

Vasojevići su na prostor današnje plemenske teritorije donijeli i očuvali različita predanja koja čak i uprkos izuzetno izraženoj želji za plemenskom homogenizacijom nijesu zaboravljena. Dalje istorijski izvori, počev od Šafarika, Cvijića, Erdeljanovića, Vešovića, Kovijanića, Đurđeva i mnogih drugih situiraju ovo pleme (odnosno pojedince koji nose patronim  Vasojević) na različitim prostorima, i mnogo ranije od 15. vijeka kada je po plemenskom predanju navodno oformljeno. Tu su i turski defteri koji definitivno raspršuju svaku dilemu čak i o najužem plemenskom jezgru, jer je ono već polovinom 15. vijeka bilo "kontaminirano" uskocima i inoplemenicima. O tome je najopširnije pisao i dao objašnjenje prof. dr Miomir Dašić u "Vasojevići od postanka do 1860.".

Dalje, rođakanje pojedinih vasojevićkih brastava sa bratstvima iz drugih krajeva Crne Gore a za koje se vidi čak i na vašem projektu da su različitih Y markera takođe ostavlja mjesta sumnji.
Na kraju tu je i jedan sasvim opravdan skepticizam u pogledu jedinstvenosti kad se uzme u obzir i veličina prostora koji je pokriven od strane Vasojevića.

Mijomanović

  • Гост
Одг: Генетско поријекло Срба
« Одговор #127 послато: децембар 06, 2013, 12:32:13 поподне »
Говориш о томе да филолошки докази иду у прилог тврдњи да је Балкан колевка Словена. Не познајем довољно филологију да бих могао компетентно да расправљам о томе, али шта ћемо са историјским изворима, археологијом и генетиком, чији докази говоре супротно, у прилог теорији о миграцији. Нико од оних који заступају тезу о завери пангерманске школе (како је ти називаш) или бечко-берлинске школе (како је други називају) ми није успео објаснити зашто то раде, који им је интерес. Посебно, зашто им се више свиђа да тврде да су Срби дошли са територије коју сада они поседују, него да Срби потичу са Балкана.

Pa da. Smatram da je tako, da su Sloveni ili njihovi preci ili možda još preciznije djelovi njihovih predaka, na ovim prostorima prisutni najmanje onoliko dugo koliko i Grci. U svakom slučaju svi slovenski jezici svojom strukturom odaju veoma dugi vremenski saživot sa recimo latinskim jezikom, kao naravno što i latinski ima u sebi obilje slovenskih elemenata. Srpski jezik, odnosno staroslovenski, je takođe kodifikovan na osnovu jezika makedonskih Slovena iz okoline Soluna. Prosto rasuđivanje nam govori da se te osobine koje prepoznajemo kao zajedničke recimo u latinskom i srpskom jeziku nijesu mogle razviti u vjekovima propasti Rimskog carstva, i nakon njegove propasti, već tokom uzajamne koegzistencije koja je prethodila. Ali, nedostatak, nepostojanje pisanih tragova ostavljaju sve u sferi spekulativnog i teško dokazivog. Na žalost mnogi od onih koji su vidjeli i pretpostavili da se na Balkanskom poluostrvu može pratiti u kontinuitetu određena kulturna i narodonosna nit su često kompromitovali sve to svakakvom pisanijom i nagađanjima.

Pred lingvistima je dakle dug period mučnog dokazivanja ove moje tvrdnje, koja će se ubijeđen sam jednog dana pokazati potpuno i jedino ispravnom. To će ujedno značiti i odbacivanje  lažnog učenja pangermanske škole, koje je služilo i služi kao alibi u nastojanju da opravdaju sve prošle i sadašnje aspiracije za širim evropskim prostorom. Znam da ovo mnogima zvuči u duhu i djelu "Ilije Čvorovića" ;), ali insistiranje na slovenskim korijenima u maloj grupi plemena negdje za Tatrama, koji su se u par vjekova geometrijski čudovišno proširili i prometnuli u najveći evropski rod je koliko glupo, toliko i zlonamjerno.


Ван мреже Kyrios

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 264
  • В защиту науки
Одг: Генетско поријекло Срба
« Одговор #128 послато: децембар 06, 2013, 11:55:27 поподне »
Pa da. Smatram da je tako, da su Sloveni ili njihovi preci ili možda još preciznije djelovi njihovih predaka, na ovim prostorima prisutni najmanje onoliko dugo koliko i Grci. U svakom slučaju svi slovenski jezici svojom strukturom odaju veoma dugi vremenski saživot sa recimo latinskim jezikom, kao naravno što i latinski ima u sebi obilje slovenskih elemenata. Srpski jezik, odnosno staroslovenski, je takođe kodifikovan na osnovu jezika makedonskih Slovena iz okoline Soluna. Prosto rasuđivanje nam govori da se te osobine koje prepoznajemo kao zajedničke recimo u latinskom i srpskom jeziku nijesu mogle razviti u vjekovima propasti Rimskog carstva, i nakon njegove propasti, već tokom uzajamne koegzistencije koja je prethodila. Ali, nedostatak, nepostojanje pisanih tragova ostavljaju sve u sferi spekulativnog i teško dokazivog. Na žalost mnogi od onih koji su vidjeli i pretpostavili da se na Balkanskom poluostrvu može pratiti u kontinuitetu određena kulturna i narodonosna nit su često kompromitovali sve to svakakvom pisanijom i nagađanjima.

Pred lingvistima je dakle dug period mučnog dokazivanja ove moje tvrdnje, koja će se ubijeđen sam jednog dana pokazati potpuno i jedino ispravnom. To će ujedno značiti i odbacivanje  lažnog učenja pangermanske škole, koje je služilo i služi kao alibi u nastojanju da opravdaju sve prošle i sadašnje aspiracije za širim evropskim prostorom. Znam da ovo mnogima zvuči u duhu i djelu "Ilije Čvorovića" ;), ali insistiranje na slovenskim korijenima u maloj grupi plemena negdje za Tatrama, koji su se u par vjekova geometrijski čudovišno proširili i prometnuli u najveći evropski rod je koliko glupo, toliko i zlonamjerno.

Колико видим из овог твог поста, твоји ставови о словенској прошлости нису утемељени на неким чврстим научним чињеницама, већ више на неком твом субјективном осећају. Тачно је да непостојање писаних трагова битно отежава изучавање словенске прошлости са аспекта филологије, али управо ту где се губе писани трагови на сцену ступа археологија, а у новије време и генетика. А оно што кажу савремена археологија и генетика је потпуно супротно од онога што ти тврдиш. И археологија и генетика пружају низ доказа у прилог теорији о постојбини Словена негде у области западне Украјине и источне Пољске, док не постоји апсолутно ништа у тим областима што би ишло у прилог теорији о постојбини Словена на Балкану. Ја не бих сада много разглабао нити о археолошким доказима нити о генетичким. Један од тренутно најбољих извора за рану историју Словена и њихову историју у раном средњем веку су књиге једног од најпознатијих археолога 20. века, Валентина Седова, академика Руске академије наука. Две његове књиге, "Словени у далекој прошлости" и "Словени у раном средњем веку" недавно је на српском језику издала Академска књига
http://akademskaknjiga.com/index.php?option=com_content&view=article&id=413%3Asloveni&catid=38&Itemid=60&lang=sr
http://akademskaknjiga.com/index.php?option=com_content&view=article&id=443%3Asloveniii&catid=38&Itemid=60&lang=sr
Што се тиче генетике, на вом форуму прикупљено је мноштво информација о сазнањима из генетичке генеологије која иду у прилог теорији о северо-источној постојбини Словена, а против теорије о балканској постојбини. Ако то већ ниси урадио, прочитај Синишин чланак о хаплогрупи I на овом порталу. Везано за генетику, ја бих још само још једном скренуо пажњу на графикон који сам приказао у мом јучерашњем посту.



Обрати пажњу да су у периоду од 500. г. п.н.е. до 500. г. н.е. Србо-Хрвати највише заједничких предака имали са Пољацима, и то значајно више него са Румуно-Бугарима. У периоду од 2500. г. п.н.е. до 500. г. п.н.е. Србо-Хрвати су највише заједничких предака имали са Румуно-Бугарима, а само нешто мање са Пољацима. Можда још занимљивије је када се погледају подаци за Немце, који су на овом графикону у периоду од 2500. г. п.н.е. до 500. г. п.н.е. највише заједничких предака имали са Пољацима, а потом са Србо-Хрватима. Додуше, поред овог графикона у додатном материјалу уз поменути рад постоји и један мало детаљнији, где се види да су Немци поред Пољака приближно једнак број заједничких предака имали и са Скандинавцима и Белго-Холанђанима, али то не мења много ствар, и даље су Србо-Хрвати одмах после њих. Као што се са графикона види, број заједничких предака Србо-Хрвата са Немцима је опао у периоду од 500. г. п.н.е. до 500. г. н.е. Не указује ли све ово на то да су преци Србо-Хрвата живели негде у централној Европи, да би се нешто касније померили мало према истоку, не иде ли у прилог ономе што је Синиша писао у напред поменутом тексту?

Коначно, већ више пута си поменуо неку "пангерманску школу", о којој ја ништа не знам. Можеш ли ми рећи ко је основао ту школу и када, ко су јој главни представници, и шта су њихове главне тврдње?
« Последња измена: децембар 06, 2013, 11:57:37 поподне Kyrios »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Генетско поријекло Срба
« Одговор #129 послато: децембар 07, 2013, 01:10:32 поподне »
Кириос је доста тога већ рекао, али хтио бих се вратити на основно питање, а то је: ко су то Словени и када почиње њихова етногенеза?

Као што сам и досад неколико пута говорио, по мом мишљењу, Словени су језичка заједница настала од разнородних елемената. Формирали су се као антитеза Германима или Нијемцима (онима који не говоре нашим језиком). То је старосједилачко становништво Источне Европе, које се у 3. и 4. вијеку нашло пред изазовом. На простор на ком су до тада живјели почели су да пристижу источногерманска племена са сјеверозапада: Готи, Вандали, Бургунди, Руги и остали. То старосједилачко становништво није разумјело језик тих дошљака и назвало их је Нијемцима, а себе је прозвало Словенима, тј. онима који гворе по нашки. У те Словене,тј. оне који су говорили разумљивим језиком ушли су сви стари слојеви становништава, почевши од неких неолитских становника Трипољске културе који су могли бити и Г2а и Е1б и Ј2, и припадници индоевропске Кордед Варе културе Р1а, и Скита и Сармата Р1а, и Фина са сјевера Н1ц, на крају и сарматизованих Германа Бастарна И2а. То је дакле била мјешавина народа разног поријекла. На ту основу су инвазију направили Готи у 3. вијеку. Готи и остали источни Германи нису дуго владали, тек 200-ак година. Биће потиснути већ у 4. и 5. вијеку управо од стране ових Словена у савезу са Хунима.

Међутим, Словени су били далеко од Rимског царства. Неки елементи балканског поријекла су могли доћи до словенске прапостојбина на сјеверу , али то није било ништа значајно.

Могуће је да је нека Е1б заиста учествовала у етногенези Словена , не бих искључио ту могућност. Е1б је могло бити у значајној мјери на Карпатима и јужним крајевима простора словенске етногенезе. То свакако није била сва балканска Е1б, већ можда неки огранак који још као такав није препознат. Главнину словенксе етногенезе су чиниле три хаплогрупе: I2а Динарик, R1а М458 и R1а Z280.

Ван мреже Љубомир

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 17
  • Ј2б1 М205 антички Србин
Одг: Генетско поријекло Срба
« Одговор #130 послато: децембар 07, 2013, 07:28:38 поподне »
Једино логично објашњање настанка речи Словен и Немац. Исто тако је структура исконског словенског народа добро појашњена. На исти начин би разоркривање корена речи Србин помогао прецизнијем дефинисању генетског прапорекла наше нације, јер су посебности наше нације можда сакривене и у тој речи не само у постојећој ДНК структури.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 983
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Генетско поријекло Срба
« Одговор #131 послато: децембар 07, 2013, 08:07:45 поподне »
Малопрѣ нађох нешто што сам скинуо прѣ неколико мѣсеций са мреже. То су исходи нашега човѣка из Црне Горе, од лозе И1д. Не знам како се презива, али вѣроватно већ имамо његове исходе.

http://www.forumbiodiversity.com/showthread.php/36968-My-23andme-Dr-Doug-results-%28East-Herzegovinian%29

На овой слици ми се чини да се налази еуклидско одстояње његовога узорка од узорака разних народъ. Тачнийе, 1 - <еуклидско одстояње>, односно <еуклидска блискост>. Величине одстояња су нешто веће него када я рачунах, па ми се чини да йе  ово рачунато сматрайући обе врѣдности са истога СНП-а као исту врѣдност, док я рачунах то узимайући сваку посебно. Као што видимо, првих 29 найближих су све сами Европљани, изузев Канаринаца и бѣлих Амеръ из Йуте (а они су у ствари расеяње Европе).

Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Mijomanović

  • Гост
Одг: Генетско поријекло Срба
« Одговор #132 послато: децембар 09, 2013, 11:36:53 пре подне »
Коначно, већ више пута си поменуо неку "пангерманску школу", о којој ја ништа не знам. Можеш ли ми рећи ко је основао ту школу и када, ко су јој главни представници, и шта су њихове главне тврдње?

Па да ја не бих пуно о овоме разглабао, јер у суштини је ријеч о појму веома блиском оном о чему ти говориш (извини што сам прешао на ти, али видим да си сам прећутно прескочио дистанцу у нашј комуникацији), (с тим да ја овај израз "пангерманска школа" већином везујем за посленике из књижевних, лингвистичких и кругова њемачких историчара, иако је он наравно много комплекснији и шири!) ево текста, у наставку, који ће у магистралним цртама појаснити шта ја то подразумијевам под овим појмом "пангерманска школа". Дакле, ријеч је о термину који је много више у употреби на западу него код нас и наравно термину под којим се разумије давање "научне" аргументације за циљеве које је овај покрет прокламовао. Наравно, о овоме би се могло написати много, много више него што слиједи али с обзиром да је ријеч о информативном, упознавајућем тексту мислим да ће бити више него довољно да схватиш.
Поздрав
"Pan-Germanism
"Großdeutschland" redirects here. For other uses, see Großdeutschland (disambiguation).
See also: German nationalism

Pan-Germanism (German: Pangermanismus or Alldeutsche Bewegung) is apan-nationalist political idea. Pan-Germanists originally sought to unify all theGerman-speaking populations of Europe in a single nation-state known asGroßdeutschland (Greater Germany), where "German-speaking" was taken to include the Low German, Frisian, and Dutch-speaking populations of the Low Countries, and sometimes also as synonymous with Germanic-speaking, to the inclusion of Scandinavia.
Pan-Germanism was highly influential in German politics in the 19th century during the unification of Germany when the German Empire was proclaimed in as a nation-state in 1871 without Austria (Kleindeutsche Lösung/Lesser Germany),[1] and the first half of the 20th century in the Austro-Hungarian Empire and the German Empire. From the late 19th century, many Pan-Germanist thinkers, since 1891 organized in the Pan-German League, had adopted openly ethnocentric and racist ideologies, and ultimately gave rise to the foreign policy Heim ins Reich pursued by Nazi Germany under Adolf Hitlerfrom 1938, one of the primary factors leading to the outbreak of World War II.[2][3][4][5] As a result of the disaster of World War II, Pan-Germanism was mostly seen as a taboo ideology in the postwar period in both the Federal Republic of Germany and the German Democratic Republic. Pan-Germanism remains practically extinct as an ideology, at best limited to some fringe groups of Neo-Nazism in Germany and Austria.
Origins (before 1860)
Further information: 18th century history of Germany, German Confederation, and Vormärz
Pan-Germanism's origins began with the birth of Romantic nationalism during the Napoleonic Wars, with Friedrich Ludwig Jahnand Ernst Moritz Arndt being early proponents. Germans, for the most part, had been a loose and disunited people since theReformation, when the Holy Roman Empire was shattered into apatchwork of states following the end of the Thirty Year's War with the Peace of Westphalia.
Advocates of the Großdeutschland (Greater Germany) solution sought to unite all the German-speaking people in Europe, under leadership of the Austrian Germans from the Austrian Empire. Pan-Germanism was widespread among the revolutionaries of 1848, notably among Richard Wagner and the Brothers Grimm.[4] Writers such as Friedrich List and Paul Anton Lagarde argued for Germanhegemony in Central and Eastern Europe, where German domination in some areas had begun as early as the 9th century AD with the Ostsiedlung, Germanic expansion into Slavic and Baltic lands. For the Pan-Germanists this movement was seen as a Drang Nach Osten, in which Germans would be naturally inclined to seekLebensraum by moving eastwards to reunite with the German minorities there.
The Deutschlandlied ("Song of Germany"), written in 1841 byHoffmann von Fallersleben, in its first stanza defines Deutschland as reaching " From the Meuse to the Memel / From the Adige to the Belt", i.e. as including East Prussia and South Tyrol.
Reflecting upon the First Schleswig War in 1848, the anti-nationalist Karl Marx noted that "by quarrelling amongst themselves, instead of confederating, Germans and Scandinavians, both of them belonging to the same great race, only prepare the way for their hereditary enemy, the Slav."[6]
The German question
Main articles: German question and Unification of Germany
By the 1860s the Kingdom of Prussia and the Austrian Empire were the two most powerful nations dominated by German-speakingelites. Both sought to expand their influence and territory. The Austrian Empire — like the Holy Roman Empire — was a multi-ethnicstate, but the German-speaking people there did not have an absolute numerical majority; the creation of the Austro-Hungarian Empirewas one result of the growing nationalism of other ethnicities especially the Hungarians. Under Prussian leadership Otto von Bismarckwould ride on the coat-tails of nationalism to unite all of modern-day Germany. After Bismarck excluded Austria and the Austrian Germans from Germany in the German war and following a few other events over the next few years, the unification of Germany, created the Prussian-dominated German Empire ("Second Reich") in 1871 following the proclamation of Wilhelm I as head of a union of German-speaking states, while disregarding millions of its non-German subjects who desired self-determination from German rule.
Integrating the Austrian Germans nevertheless remained a strong desire for many people of Germany and Austria, especially among the liberals, the social democrats and also the Catholics who were a minority in Germany.[citation needed] Georg Schönerer and Karl Hermann Wolf articulated Pan-Germanist sentiments in Austria-Hungary.[2] There was also a rejection of Roman Catholicism with theAway from Rome! movement calling for German speakers to identify with Lutheran or Old Catholic churches.[5] The Pan-German Movement was officially founded in 1891, when Ernst Hasse, a professor at the University of Leipzig and a member of the Reichstag, organized the Pan-German League an ultra-nationalist[7] political interest organization which promoted imperialism, anti-semitism, and support for Ethnic German minorites in other countries.[8] The organization achieved great support among the educated middle andupper class; the organization promoted German nationalist consciousness, especially among ethnic Germans outside Germany. In his three-volume work, "Deutsche Politik" (1905–07), Hasse called for German imperialist expansion in Europe. Similar expansionistpolicies were preached by Munich professor Karl Haushofer, Ewald Banse, and Hans Grimm, author of Volk ohne Raum and his brotherJacob, who published a treaty about German "Volksrecht".
Pan-Germanism in Austria
Main article: German nationalism in Austria
After the Revolutions of 1848/49, in which the liberal nationalistic revolutionaries advocated the Greater German solution, the Austrian defeat in the Austro-Prussian War (1866) with the effect that Austria was now excluded from Germany, and increasing ethnic conflicts in the multinational Habsburg Monarchy, a German national movement evolved in Austria.[9] Led by the radical German nationalist and anti-semite Georg von Schönerer, organisations as the Pan-German Society demanded the link-up of all German-speaking territories of the Danube Monarchy to the German Empire, and decidedly rejected Austrian patriotism. Schönerer's völkisch and racist German nationalism was an inspiration to Hitler's ideology.[10]
In 1933, Austrian Nazis and the national-liberal Greater German People's Party formed an action group, fighting together against theAustrofascist regime which imposed a distinct Austrian national identity and in accordance said that Austrians were "better Germans", while Kurt Schuschnigg adopted a policy of appeasement towards Austrian-born Hitler's annexing of Austria to the Third Reich and called Austria the "better German state" he still struggled to keep Austria independent.[11] With "Anschluss" of Austria in 1938, the historic aim of Austria's German nationalists was achieved.[12] After 1945, the German national camp was revived in the Federation of Independents and the Freedom Party of Austria.[13]
Pan-Germanism in Scandinavia
The idea of including the North Germanic-speaking Scandinavians into a Pan-German state, sometimes referred to as Pan-Germanicism,[14] was promoted alongside mainstream pan-German ideas.[15] Jacob Grimm adopted Munch's anti-Danish Pan-Germanism and argued that the entire peninsula of Jutland had been populated by Germans before the arrival of the Danes and that thus it could justifiably be reclaimed by Germany, whereas the rest of Denmark should be incorporated into Sweden. This line of thinking was countered by Jens Jacob Asmussen Worsaae, an archaeologist who had excavated parts of Danevirke, who argued that there was no way of knowing the language of the earliest inhabitants of Danish territory. He also pointed out that Germany had more solid historical claims to large parts of France and England, and that Slavs—by the same reasoning—could annex parts of Eastern Germany. Regardless of the strength of Worsaae's arguments, pan-Germanism spurred on the German nationalists of Schleswig andHolstein and led to the First Schleswig War in 1848. In turn, this likely contributed to the fact that Pan-Germanism never caught on in Denmark as much as it did in Norway.[16] Pan-Germanic tendencies were particularly widespread among the Norwegian independence movement. Prominent supporters included Peter Andreas Munch, Christopher Bruun, Knut Hamsun, Henrik Ibsen and Bjørnstjerne Bjørnson.[4][17][18] Bjørnson, who wrote the lyrics for the Norwegian national anthem, proclaimed in 1901:
I'm a Pan-Germanist, I'm a Teuton, and the greatest dream of my life is for the South Germanic peoples and the North Germanic peoples and their brothers in diaspora to unite in a fellow confederation.
—Bjørnson, [4]
In the 20th century the German Nazi Party sought to create a Greater Germanic Reich that would include most of the Germanic peoples of Europe within it under the leadership of Germany, including peoples such as the Danes, the Dutch, the Norwegians, and theFlemish within it, with the exception of the English.[19]
Anti-German Scandinavism surged in Denmark in the 1930s and 1940s in response to the pan-Germanic ambitions of Nazi Germany.[20]
1918 to 1945
Further information: Völkisch movement, Heim ins Reich, Generalplan Ost, and Greater Germanic Reich
World War I became the first attempt to carry out the Pan-German ideology in practice, and the Pan-German movement argued forcefully for an expansionist imperialism providing the German people with Lebensraum.[22]
Following the defeat in World War I, influence of German-speaking elites over Central and Eastern Europewas greatly limited. At the Treaty of Versailles, Germany was substantially reduced in size.Austria-Hungary was split up. A Rump-Austria, which to a certain extent corresponded to the German-speaking areas of Austria-Hungary (a complete split into language groups was impossible due to multi-lingual areas and language-exclaves) adopted the name "German Austria" (German:Deutschösterreich) in hope for union with the Germany. Union with Germany and the name "German Austria" was forbidden by the Treaty of St. Germain and the name had to be changed back to Austria.
It was in the post-WWI period that the Austrian-born Adolf Hitler, under the influence of the stab-in-the-back myth, first took up German nationalist ideas in his Mein Kampf.[22] Hitler met Heinrich Class in 1918, and Class provided Hitler with support for the 1923 Beer Hall Putsch. Hitler and his National Socialist friends shared most of the basic pan-German visions with the Pan-German League, but nonetheless differences in political style led the two groups to open rivalry. The German Workers Party of Bohemia cut its ties to the pan-German movement, which was seen as being too dominated by the upper classes, and joined forces with the German Workers Party led by Anton Drexler, which later became the National Socialist German Workers Party (Nazi party) that was to be headed by Adolf Hitler from 1921.[23]
Nazi propaganda also used the political slogan Ein Volk, ein Reich, ein Führer ("One people, one Reich, one leader"), in order to enforce pan-German sentiment in Austria for the "Anschluss"
The Heim ins Reich initiative (German: literally Home into the Empire, meaning Back to the Reich (see Reich), was a policy pursued by the Nazis which attempted to convince the ethnic Germans living outside of the Third Reich (such as in Austria and Sudetenland) that they should strive to bring these regions "home" into a Greater Germany. This notion also led the way for an even more expansive state to be envisioned, the Greater Germanic Reich, which Nazi Germany tried to establish.[24] This pan-Germanic empire was expected toassimilate practically all of Germanic Europe into an enormously expanded Greater Germanic Reich. Territorially speaking, this encompassed the already-enlarged German Reich itself (consisting of pre-1938 Germany proper, Austria, Bohemia, Moravia, Alsace-Lorraine, Eupen-Malmedy, Memel, Lower Styria, Upper Carniola, Southern Carinthia, and German-occupied Poland), the Netherlands, the Flemish part of Belgium, Luxembourg, Denmark, Norway, Sweden, Iceland, at least the German-speaking parts of Switzerland, andLiechtenstein.[25] The most notable exception was the predominantly Anglo-Saxon United Kingdom, which was not projected as having to be reduced to a German province but to instead become an allied seafaring partner of the Germans.[26]
History since 1945[edit]
See also: Flight and expulsion of Germans (1944–1950), Expulsion of Germans after World War II, Former eastern territories of Germany, and Reunification of Germany
World War II brought about the decline of Pan-Germanism, much as World War I had led to the demise of Pan-Slavism. Parts ofGermany itself were devastated, and the country was divided, firstly into Soviet, French, American, and British zones and then intoWest Germany and East Germany. To add to the disaster, Germany suffered even larger territorial losses than it did in the First World War, with huge portions of eastern Germany directly annexed by the Soviet Union and Poland. The scale of the Germans' defeat was unprecedented. Pan-Germanism became almost taboo because it had been tied so blatantly and self-destructively to racist concepts of the "master race" and Untermenschen by the Nazis. Indeed, racist terms such as "Volksdeutscher" in reference to ethnic Germans in other countries manipulated by the Nazis during World War II later developed into a mild epithet among Hungarians. However,reunification of Germany in 1990 revived the old debates,[27] but this ideology still remains appealing to only the far-right; those who advocate a "Greater Germany" today are often labeled Fascist and/or neo-Nazi."



Ван мреже Kyrios

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 264
  • В защиту науки
Одг: Генетско поријекло Срба
« Одговор #133 послато: децембар 09, 2013, 04:54:37 поподне »
Па да ја не бих пуно о овоме разглабао, јер у суштини је ријеч о појму веома блиском оном о чему ти говориш (извини што сам прешао на ти, али видим да си сам прећутно прескочио дистанцу у нашј комуникацији), (с тим да ја овај израз "пангерманска школа" већином везујем за посленике из књижевних, лингвистичких и кругова њемачких историчара, иако је он наравно много комплекснији и шири!) ево текста, у наставку, који ће у магистралним цртама појаснити шта ја то подразумијевам под овим појмом "пангерманска школа". Дакле, ријеч је о термину који је много више у употреби на западу него код нас и наравно термину под којим се разумије давање "научне" аргументације за циљеве које је овај покрет прокламовао. Наравно, о овоме би се могло написати много, много више него што слиједи али с обзиром да је ријеч о информативном, упознавајућем тексту мислим да ће бити више него довољно да схватиш.
Поздрав
"Pan-Germanism...

Ово што сте навели са википедије сам могао и сам да пронађем и прочитам. Оно што мене занима је да ми објасните у каквој вези је тај пан-германизам са, рецимо, научним резултатима руских археолога и историчара, или са научним резултатима до којих се дошло у оквиру генетичке генеалогије? Наравно, не мислим на резултате генетичке генеалогије који су разбили нацистички мит о германима као аријевцима, него питам да ли постоји и нека друга веза? Да ли ће те сваки научни резултат који се не буде слагао са оним што ви мислите прогласити за резултат "пан-германске школе" или постоје неки јасни критеријуми на основу којих се може рећи да ли нешто припада "пан-германској кухињи" или не? Коначно, ја сам први за разбијање тог пан-германизма, али ми није јасно како ви мислите да то треба да се уради, којим аргументима ми треба да разбијемо тај пан-германизам. Ваши субјективни осећаји ту свакако нису довољни, потребни су много чвршћи аргументи, а њих, како сте и сами рекли, немате.

Mijomanović

  • Гост
Одг: Генетско поријекло Срба
« Одговор #134 послато: децембар 10, 2013, 10:47:26 пре подне »
Ово што сте навели са википедије сам могао и сам да пронађем и прочитам. Оно што мене занима је да ми објасните у каквој вези је тај пан-германизам са, рецимо, научним резултатима руских археолога и историчара, или са научним резултатима до којих се дошло у оквиру генетичке генеалогије? Наравно, не мислим на резултате генетичке генеалогије који су разбили нацистички мит о германима као аријевцима, него питам да ли постоји и нека друга веза? Да ли ће те сваки научни резултат који се не буде слагао са оним што ви мислите прогласити за резултат "пан-германске школе" или постоје неки јасни критеријуми на основу којих се може рећи да ли нешто припада "пан-германској кухињи" или не? Коначно, ја сам први за разбијање тог пан-германизма, али ми није јасно како ви мислите да то треба да се уради, којим аргументима ми треба да разбијемо тај пан-германизам. Ваши субјективни осећаји ту свакако нису довољни, потребни су много чвршћи аргументи, а њих, како сте и сами рекли, немате.

Па јел ви ово мене провјеравате господине К?! Зашто? - шта је разлог томе? Желите да вам на једном форуму изнесем до у детаље једну веома широку парадигму њемачког национализма с освртом на радове најеминентнијих Њемаца из области филологије у ширем смислу, философије, историје, политике...? Тражите на овом мјесту да вам се представе појединости из радова браће Грим, Гетеа, три Вилхелма (Хумболта, Брауна и Блека), Шлајхера, Ничеа, Фихтеа, Шелинга, Хегела, Маркса, Шонерера, Вајнингера, Мејера...
Па било би много и незахвално.

Узгред, није да ми не прија помисао да ме сматрате толико поткованим знањем, али моја специјалност је знатно ужа, и ни у ком случају нијесам германиста, већ припадам својим интересовањем и својим радовима главним токовима србистике.

Што се тиче генетике ту сам лаик, поновио сам то већ толико пута на овом форуму да ми је и непријатно. Пропратите само моје постове. Такође не желим ни да вам се правдам за свој став да су Словени на Балкану аутохтони народ нити сматрам да су "докази" које износите убједљиви.

Следствено мојим ранијим постовима, које не бих да понављам, не знам гдје сте дошли до закључка да ја, односно савремена филолошка наука нема доказа за став који заступам!??

Узгред, шта је поље вашег научног интересовања? Кад се интересујете за туђе ред је и да нам се представите, зар не?

Mijomanović

  • Гост
Одг: Генетско поријекло Срба
« Одговор #135 послато: децембар 10, 2013, 11:06:28 пре подне »
Једино логично објашњање настанка речи Словен и Немац.

Зашто по инерцији преносимо туђа мишљења? Ту смо изгледа ненадмашни! Ако пођемо од чињенице да су глаголи примарне ријечи из којих су се развиле све друге па и именске ријечи, како то да глагол "словити" разумијемо као глагол говорења, аименицу Словен као "онај који говори, којег разумијемо"? Зар није природније да је употријебљен израз који има коријен у "глагољити" који је изворно означавао (па и у ћирилометодијевској глагољици) говорење? Глагол словити у сваком случају је много ближи именици слово која се никако не може повезати са говором, али може са писањем, записивањем. У том смјеру Словен је онај који има писмо, који је описмењен да чита и да пише. Следствено томе Њемац је онај који нема, од глагола немати, а не онај који не разумије, дакле данашњим језиком казано неписмен човјек.
Тешко је и замислити да у условима међусобног саживота на огромном пространству није долазило до узајамног прожимања прасловенског и прагерманског језика. Томе свједочи на хиљаде заједничких ријечи.
Него, оваква погрешна тумачења на жалост нијесу дата случајно, јер тумачење ријечи Словен на начин на који сам ја покушао води ка постављању неминовног питања: Откуд Словенима писмо? и Које је то било писмо? Конкуренција је наравно мала, лако вам је претпоставити да је ријеч о  винчанском писму, о Балкану, о периоду од прије десетак хиљада година, итд, итд.
« Последња измена: децембар 10, 2013, 11:09:57 пре подне Mijomanović »

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 983
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Генетско поријекло Срба
« Одговор #136 послато: децембар 10, 2013, 02:52:03 поподне »
Зашто по инерцији преносимо туђа мишљења? Ту смо изгледа ненадмашни! Ако пођемо од чињенице да су глаголи примарне ријечи из којих су се развиле све друге па и именске ријечи, како то да глагол "словити" разумијемо као глагол говорења, аименицу Словен као "онај који говори, којег разумијемо"? Зар није природније да је употријебљен израз који има коријен у "глагољити" који је изворно означавао (па и у ћирилометодијевској глагољици) говорење? Глагол словити у сваком случају је много ближи именици слово која се никако не може повезати са говором, али може са писањем, записивањем. У том смјеру Словен је онај који има писмо, који је описмењен да чита и да пише.

Мийомановићу, данашње значење рѣчи "слово" у србском йезику нѣйе исто као значење у прасловенском. У њем йе њено значење много ближе садашњой "рѣч". У у србском има остатак изворнога значења, као што йе глагол "ословити" и израз "држати слово", гдѣ се наравно мисли на говорење а не на писање. Према томе, нема везе са записивањем, него са говорењем, чиме се доказуйе да твойе прѣдпоставке нѣсу засноване на чињеницах.

Следствено томе Њемац је онај који нема, од глагола немати, а не онај који не разумије, дакле данашњим језиком казано неписмен човјек.

Колико я знам, сажети одрични облик глагола "имати" ("немати") не постойи у прасловенском нити у старословенском, па йе немогуће да йе изворно значење рѣчи "Нѣмац" неко ко "нема". Сажетога облика има у садашњем србском и у бугарском, док га рецимо у руском нема.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1508
  • E-V13>Z5017>Z19851
Одг: Генетско поријекло Срба
« Одговор #137 послато: децембар 10, 2013, 05:54:15 поподне »

Колико я знам, сажети одрични облик глагола "имати" ("немати") не постойи у прасловенском нити у старословенском, па йе немогуће да йе изворно значење рѣчи "Нѣмац" неко ко "нема". Сажетога облика има у садашњем србском и у бугарском, док га рецимо у руском нема.

Да, колико се сећам руског из средње школе, Руси кажу У менја њет (мрзи ме да тражим руска слова на тастатури), немају израз Ја немам.

Слично кажу и у Црној Гори, рецимо: То није у мене. (Ја то немам).
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Генетско поријекло Срба
« Одговор #138 послато: децембар 10, 2013, 06:49:50 поподне »
У пољском језику ''słowo'' значи ''реч''. Сасвим је извесно да је некад давно и у српском језику ''слово'' имало исто значење.
Икавац

Mijomanović

  • Гост
Одг: Генетско поријекло Срба
« Одговор #139 послато: децембар 11, 2013, 09:23:12 пре подне »
Па добро, мени је јасно да је у људској природи да с неповјерењем гледа на сваки другачији став од општеприхваћеног. И не замјерам за то. Истина је да глагол словити и њему сродни изведени глаголи, као и све именице које су настале од исте корјенске основе имају значење које се највећим дијелом односи на ријеч/реч, али не говорну, живу ријеч већ ријеч у значењу записаног, важећег, званичног. Па буквар се код истих Руса а и у старословенском назива словар, словарица. До назад сто година тако се звао и код нас. Даље веома је лако реконструисати значење глагола словити и у смислу синонима глаголу важити, нпр.: он слови=он важи, итд.
Именица слово подједнако може бити и замјена за именицу ријеч, али ни уком случају у глаголима празнословити, пресловити, насловити, итд. Уједно, веома су ријекти примјери гдје су глаголи са овим коријеном слов* употријебљени да се означе говорне радње, нпр прословио, већ су више у питању фразе нпр.: одржао слово и сл.
У сваком случају проблематичан је и сам дуалитет у етнониму Славен/Словен, гдје сматрам да је ова прва варијанта Славен директно последица злонамјерног тумачења од стране оних који су у словенској раси видјели само робље и нижу расу. Уосталом познато нам је како је на ову тему познати србомрзац Анте Старчевић уз обилато поштапање пучком етимологијом сијао мржњу и презир према Србима и Словенима (види О имену српском).
Словен је у сваком случају онај који има писмо, ријеч, слово, данашњим ријечима писмен човјек. А то није имагинарно писмо већ писмо које баштинимо мутатис мутандис већ десетак хиљада година, од винчанске културе до Вукове реформисане азбуке.