Цар Максимијан се просто такмичио с Диоклецијаном у суровости и садизму, нарочито се окомивши на хришћане. У то време, почетком 4. века, по наредби Максимијановој страдали су многи свети мученици:
Свети великомученик Димитрије и Свети мученик Луп; мноштво мученика у Никомидији и Евгенији; Свети свештеномученик Теодот анкирски и седам дјева мученица с њим; Свети мученици Сергије и Вакхо, Адријан и Наталија, Евлампије и Евлампија, Самон, Авив и Гурије, Василиск, Карп, Теотекн, Агатоник, Маврикије и 70 војника с њим, итд, итд. Списак је огроман.
Црква Максимијана спомиње једино у том контексту.