Аутор Тема: Археолошка открића  (Прочитано 263583 пута)

Ван мреже barbarylion

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1701
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Археолошка открића
« Одговор #580 послато: Мај 14, 2024, 10:57:51 поподне »
Па то није баш неки доказ тврдњи да су тамо владари српски владари. Новац се као и данас кретао широм Европе и Азије и могао је на разноразне начине да доспе из Милутинове Србије до Сплита. Као што се проналазио византијски новац у разним деловима Европе.

Možda i nije, ali skupa sa istorijskim izvorima svakako daje dobar nagoveštaj da je ipak bilo tako.

Ван мреже Radul

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1905
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Археолошка открића
« Одговор #581 послато: Мај 21, 2024, 10:07:36 поподне »
Нови рад:
Absolute dating of the European Neolithic using the 5259 BC rapid 14C excursion
« Последња измена: Мај 21, 2024, 10:10:18 поподне Radul »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Бећар

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 178
Одг: Археолошка открића
« Одговор #582 послато: Јун 26, 2024, 03:30:16 пре подне »
Нађено раније непознато Неолитско насеље из перода 5400-4400BCE (Винча култура - Банат култура ) недалеко од села Јарковац у Банату, сат-ипо колима источно од Новог Сада. То је доста велика структура јер покрива 13 хектара заокружено са 4 до 6 канла.

https://www.uni-kiel.de/en/details/news/064-settlement-jarkovac

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 789
Одг: Археолошка открића
« Одговор #583 послато: Јул 25, 2024, 09:31:30 пре подне »
https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=563730

Обриси и остаци цркве из ранохришћанског периода пронађени су у селу Милавићи у општини Билећа.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1897
Одг: Археолошка открића
« Одговор #584 послато: Септембар 29, 2024, 07:29:53 пре подне »
https://www.blic.rs/slobodno-vreme/slovensko-naselje-i-groblje-otkriveno-u-nemackoj-arheolozi-pronalaze-zanimljive/y4p6h8t

Из 10/11 века. Не наводе место, али претпостављам
да је Саксонија - Анхалт (због института који се тиме бави).

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 592
  • I2-Y56203
Одг: Археолошка открића
« Одговор #585 послато: Септембар 29, 2024, 11:16:49 пре подне »
https://www.blic.rs/slobodno-vreme/slovensko-naselje-i-groblje-otkriveno-u-nemackoj-arheolozi-pronalaze-zanimljive/y4p6h8t

Из 10/11 века. Не наводе место, али претпостављам
да је Саксонија - Анхалт (због института који се тиме бави).
Место је Wettin-Löbejün

Ван мреже Lajbnic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 210
Одг: Археолошка открића
« Одговор #586 послато: Октобар 01, 2024, 11:59:37 пре подне »
https://www.blic.rs/slobodno-vreme/slovensko-naselje-i-groblje-otkriveno-u-nemackoj-arheolozi-pronalaze-zanimljive/y4p6h8t

Из 10/11 века. Не наводе место, али претпостављам
да је Саксонија - Анхалт (због института који се тиме бави).

Место је Wettin-Löbejün

Интересантно је да се Веттин-Лобејун, поред ког су нађени трагови овог словенског насеља  из 10. и 11. века, налази 15км западно од Цербига (Zörbig) чије се име директно изводи од имена Лужичких Срба. Управо у 10. веку, у даровници краља Отона I манастиру Светог Маурицијуса у Магдебургу од 29. јула 961. године, име Zörbiga се први пут помиње као „Civitas Zurbici“.

Иначе име општине Веттин-Лобејун је новијег датума и настао је 1. јануара 2011. спајањем градова Лобејун и Веттин као и заједница Брахвиц, Доблитз, Домнитз, Гимритз, Нуендорф, Нојц - Летевиц, Плоц и Ротенбург. Како сама имена Лобејун и Веттин, тако и већина имена ових заједница имају словенске корене.

Сва ова места су у близини реке Зале (Веттин-Лобејун је најсевернија општина округа Зале у оквиру савезне државе Саксонија-Анхалт) у чијем се сливу лоцирају Срби у раном средњем веку.

Из овог чланка се види да на налазишту има 60 гробних места и да ће сва археолошка истраживања бити готова до августа ове године. Чекамо рад, ваљда ће бити и неких археогенетских резултата.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1897
Одг: Археолошка открића
« Одговор #587 послато: Октобар 01, 2024, 03:44:53 поподне »
Надамо се да ће бити неких занимљивости и да ће подаци бити тачни.

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2085
  • I-A1328
Одг: Археолошка открића
« Одговор #588 послато: Октобар 01, 2024, 04:50:13 поподне »
Интересантно је да се Веттин-Лобејун, поред ког су нађени трагови овог словенског насеља  из 10. и 11. века, налази 15км западно од Цербига (Zörbig) чије се име директно изводи од имена Лужичких Срба. Управо у 10. веку, у даровници краља Отона I манастиру Светог Маурицијуса у Магдебургу од 29. јула 961. године, име Zörbiga се први пут помиње као „Civitas Zurbici“.

Иначе име општине Веттин-Лобејун је новијег датума и настао је 1. јануара 2011. спајањем градова Лобејун и Веттин као и заједница Брахвиц, Доблитз, Домнитз, Гимритз, Нуендорф, Нојц - Летевиц, Плоц и Ротенбург. Како сама имена Лобејун и Веттин, тако и већина имена ових заједница имају словенске корене.

Сва ова места су у близини реке Зале (Веттин-Лобејун је најсевернија општина округа Зале у оквиру савезне државе Саксонија-Анхалт) у чијем се сливу лоцирају Срби у раном средњем веку.

Из овог чланка се види да на налазишту има 60 гробних места и да ће сва археолошка истраживања бити готова до августа ове године. Чекамо рад, ваљда ће бити и неких археогенетских резултата.


По правилу zö* zo* потичу од če* , čo*, тако Zöllnitz има коријен у čoło (чело) и čołm (чамац). Напомена за оне које не знају, да у њемачком Z одговара нашему Ц, а не З.
 -ig обично одражава словенско -к-, како у Leipzig lipsk; понекада њемци претворе и словенско в у своје б; тако се Zollwitz 1378 налази писан Zcolubic, a Schrenz 1012 Zribenz, 1161 Scoverenze, 1181 Scowerence, 1208 Scovenz, a заправо потиче од назива птице шеве, која се на лужичком каже škowronc, пољ. skowronec, чес. skrivanec.
Стога не би било криво да се назив Zörbig изводи из коријена čerba или čerw. Не мислим да морамо натезати замисао да се топоними Zörbig, Zorbau, Zorbonne, Zourbow, Zörbitz одражавају етноним лужичких срба, иако је се ради о мјесту њихова обитавања, јер није правило да њемци претварају с > ц. Прије ће се радити о одразу некога коријена који почиње с ч*.
„В каждом человеке — солнце. Только дайте ему светить.“

Ван мреже Бранкова

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 77
Одг: Археолошка открића
« Одговор #589 послато: Октобар 01, 2024, 08:07:31 поподне »
Интересантно је да се Веттин-Лобејун, поред ког су нађени трагови овог словенског насеља  из 10. и 11. века, налази 15км западно од Цербига (Zörbig) чије се име директно изводи од имена Лужичких Срба. Управо у 10. веку, у даровници краља Отона I манастиру Светог Маурицијуса у Магдебургу од 29. јула 961. године, име Zörbiga се први пут помиње као „Civitas Zurbici“.

Иначе име општине Веттин-Лобејун је новијег датума и настао је 1. јануара 2011. спајањем градова Лобејун и Веттин као и заједница Брахвиц, Доблитз, Домнитз, Гимритз, Нуендорф, Нојц - Летевиц, Плоц и Ротенбург. Како сама имена Лобејун и Веттин, тако и већина имена ових заједница имају словенске корене.

Сва ова места су у близини реке Зале (Веттин-Лобејун је најсевернија општина округа Зале у оквиру савезне државе Саксонија-Анхалт) у чијем се сливу лоцирају Срби у раном средњем веку.

Из овог чланка се види да на налазишту има 60 гробних места и да ће сва археолошка истраживања бити готова до августа ове године. Чекамо рад, ваљда ће бити и неких археогенетских резултата.



У наредном периоду могло би се очекивати још оваквих вести, јер је током пројекта овог далековода откривено много насеља и гробница ( 300 документованих ). На археолошким истраживањима, на потезу Wolmirstedt - Droyßig, ангажовано је укупно 250 људи, од којих је 20 радило на поменутом локалитету.

Можда су прво обрадили Wettin-Löbejün, као интересантан, јер је ту живео Дедо од Ветина ( негде се наводи да је ту и рођен ), баш у времену откривеног насеља и гробља, а код поменутог места Wolmirstedt је погинуо 1009. године.
Постоји запис његовог савременика, Т. фон Мерсебурга, да су Дедо и његов отац "de tribu, quae Buzici dicitur" ( (Chronica VI, 50 (34)), али тај податак су сви каснији хроничари игнорисали ( у 13. веку их убрајају у франачке породице ), да би  вековима касније почели да говоре о пореклу од саксонског војводе Видукинда, а у 19.веку су настале  разне друге теорије о њиховом пореклу  и имену рода  "Buzici" ( осим једне, наравно... ).
Дедо и његов брат управљали су утврђењем Zörbig.




Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 789
Одг: Археолошка открића
« Одговор #590 послато: Октобар 02, 2024, 12:10:32 поподне »
У 17/18. веку је почела та прича о пореклу од Видукинда. Што се тог quae Buzici dicitur, претпоставља се да је реч од скраћеници од имена Бурхард (Буко).

Отац Деда звао се Дитрих. Тако бар стоји у хроници.

Ван мреже Lajbnic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 210
Одг: Археолошка открића
« Одговор #591 послато: Октобар 02, 2024, 02:32:31 поподне »

По правилу zö* zo* потичу од če* , čo*, тако Zöllnitz има коријен у čoło (чело) и čołm (чамац). Напомена за оне које не знају, да у њемачком Z одговара нашему Ц, а не З.
 -ig обично одражава словенско -к-, како у Leipzig lipsk; понекада њемци претворе и словенско в у своје б; тако се Zollwitz 1378 налази писан Zcolubic, a Schrenz 1012 Zribenz, 1161 Scoverenze, 1181 Scowerence, 1208 Scovenz, a заправо потиче од назива птице шеве, која се на лужичком каже škowronc, пољ. skowronec, чес. skrivanec.
Стога не би било криво да се назив Zörbig изводи из коријена čerba или čerw. Не мислим да морамо натезати замисао да се топоними Zörbig, Zorbau, Zorbonne, Zourbow, Zörbitz одражавају етноним лужичких срба, иако је се ради о мјесту њихова обитавања, јер није правило да њемци претварају с > ц. Прије ће се радити о одразу некога коријена који почиње с ч*.


Не разумем зашто уопште изводиш корен из новијег облика назива места Zörbig, а имаш посведочен његов најстарији облик у изворима као Zurbici (из 961. г.)!? Ево како је ишао временски развој имена овог места:

Zurbici (961) ->  Zorbeke (1242) -> сада Zorbig

То да се Zurbici изводи из назива Лужичких Срба *Surb/Sorb не тврдим ја, већ најмање три лингвиста, што немачких, што лужичких: Ernst Eichler ("Die slawischen Ortsnamen zwischen Saale und Neiße. Band IV"), Gunter Schaarschmidt ("A historical phonology of the Upper and Lower Sorbian languages") и H. Šuster-Ševc.

Немачко иницијално "Z" може бити и рефлекс лужичког иницијалног "S", а не само "Č". Доказ за то је опет у топонимији:

1. Zerna, од горњо-лужичког Sernjany, cf. горњо-лужички serna/saran “срна”

2. Zinst, 1263 Zeniste од словенског *Sěnišče <- *sěno

3. Zettlitz, 1366 Zedlitz од словенског *Sedlьce/*Sedlьcь <- *sedlo

4. Zenching, 1178–1185 од словенског личног имена *Sěmitěchъ

и директни пандан Zurbici / *Surbi у пољској топонимији:

5. Zarbie  (1202),  сада пољски  Sarbia,  округ Кросно Оджањскје у Пољској у оквиру Лубушког Војводства.

Овде је потпуно јасно да се Zorbig преко Zurbici изводи од облика српског етнонима *Surbi или *Sъrbь. Фонетски и семантички исправно, записано јасно у изворима, са јасном подлогом у средњевековној топонимији Старе Лужице, ево сада подржано и археолошки са јасним словенским присуством у тим пределима.

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2085
  • I-A1328
Одг: Археолошка открића
« Одговор #592 послато: Октобар 02, 2024, 06:24:02 поподне »

Не разумем зашто уопште изводиш корен из новијег облика назива места Zörbig, а имаш посведочен његов најстарији облик у изворима као Zurbici (из 961. г.)!? Ево како је ишао временски развој имена овог места:

Zurbici (961) ->  Zorbeke (1242) -> сада Zorbig

То да се Zurbici изводи из назива Лужичких Срба *Surb/Sorb не тврдим ја, већ најмање три лингвиста, што немачких, што лужичких: Ernst Eichler ("Die slawischen Ortsnamen zwischen Saale und Neiße. Band IV"), Gunter Schaarschmidt ("A historical phonology of the Upper and Lower Sorbian languages") и H. Šuster-Ševc.

Немачко иницијално "Z" може бити и рефлекс лужичког иницијалног "S", а не само "Č". Доказ за то је опет у топонимији:

1. Zerna, од горњо-лужичког Sernjany, cf. горњо-лужички serna/saran “срна”

2. Zinst, 1263 Zeniste од словенског *Sěnišče <- *sěno

3. Zettlitz, 1366 Zedlitz од словенског *Sedlьce/*Sedlьcь <- *sedlo

4. Zenching, 1178–1185 од словенског личног имена *Sěmitěchъ

и директни пандан Zurbici / *Surbi у пољској топонимији:

5. Zarbie  (1202),  сада пољски  Sarbia,  округ Кросно Оджањскје у Пољској у оквиру Лубушког Војводства.

Овде је потпуно јасно да се Zorbig преко Zurbici изводи од облика српског етнонима *Surbi или *Sъrbь. Фонетски и семантички исправно, записано јасно у изворима, са јасном подлогом у средњевековној топонимији Старе Лужице, ево сада подржано и археолошки са јасним словенским присуством у тим пределима.


Да је аутор и сам Чак Норис, ја не хајем за тим ко је аутор, него за тим што се тврди.
Сви ти називи само су реконструкције, које су најчешће чиста нагађања у зависности од тога ко их спроводи.
За Bautzen и Будишин можеш бити сигуран, јер ту имамо живо посвједочење словјенскога назива, али за мјеста за која немамо, можемо се играти и гледати какве су закономјерности.


Zettlitz за ово имамо да је мјесто некога ко се звао Цетел. (Der Ortsname ist altsorbischer Herkunft und bedeutet Dorf eines Cetel...)
За Zerna сами лужичкосрбски лингвисти кажу да је назив града погрешна интерпретација и нека врста хиперкорекције док прави назив вуче поријекло од облика ćernjow.  Prěnje historiske naspomnjenje jako Czscherna pochadźa urbarija krajneho bohotstwa Hornjeje Łužicy z lěta 1419. Po Arnošće Muce wotwodźuje so wjesne mjeno wot sornow, prawdźepodobniša je pak hladajo na prěnju dokumentowanu formu wotwodźenka wot ćernjow.

Што се тиче гомиле пољских назива Sarbinowo на просторима с којих су протјерани Њемци, ти су називи усвојени тек 1945. без обзира на етимологију која је од њемачкога презимена Соребом (=Sauerbaum). Ево ти пољски чланак: Sarbinowo (4), wś, kosz., gm. Mielno, 16,5 km na płn.-zach. od Koszalina: Sorenbom 1306, Sorebom … Surenboum 1309 PU IV 248, 353; Zorenbom 1313 PU V 101; Sorebom 1330 PU VII 392; Sorenbohm 1554 PomKirch II 350; Sovenbom (!) 1618 MpLub; Sorenbohm 1789 MpGillyPom; Sorenbohm 1890 SG XI 80; Sorenbohm — Sarbinowo, -wa, sarbinowski 1947 MPol XXVI nr 37; Sarbinowo, -wa 1982 WUN III 196. — Nazwa niem. zapewne od nazwiska właściciela *Sôrebôm, por. śrdniem. nazw. Soreman BahlowNdN 451. Do n. os. por. śrdniem. sôr ‛suchy, bezsilny’ i bôm ‛drzewo’ Lübben 363, 60, też sor ‛bagienna woda’ BahlowNdN 451. E. Rzetelska-Feleszko i J. Duma dopuszczają pochodzenie pierwszego członu od słow. ap. sarna. Nazwa Sarbinowo wprowadzona urzędowo po 1945 r.

Тако да на све то гледам веома критично. Неки назив који има везе са етнонимом Срби очекујем више на једном мјесту ван првобитне зоне Срба, куда су Срби можда прибјегли, као што је западна Чешка уз границу с Њемачком или Пољска уз границу с Њемачком.
„В каждом человеке — солнце. Только дайте ему светить.“

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1897
Одг: Археолошка открића
« Одговор #593 послато: Октобар 05, 2024, 11:12:30 пре подне »
https://www.glasopova.rs/?p=60017

култура Винча- Плочник

Опет ископавања, Угар- Бајбук (источно од Опова), позна Винча, ровови око насеља.

"Ugar – Bajbuk je poznato neolitsko nalazište (mlađe kameno doba), pozne vinčanske kulture, za čije je otkrivanje 1965. godine zaslužan opovački sveštenik i arheolog – amater, Andreas Majer. Prva zaštitna i orjentaciona iskopavanja na Ugar – Bajbuku organizovana su 1979 – 1980. godine i njima je rukovodio Ljubomir Bukvić."

"Istočno od Opova, na lokalitetu Ugar – Bajbuk locirano je nalazište finalnog neolita (kultura Vinča-Pločnik). U pitanju je naselje datovano u razdoblje između 3800. i 3600. godine p.n.e., smešteno na lesnom uzvišenju koje je u to vreme bilo okruženo vodom. Pretpostavlja se da je u to vreme delta Tamiša počinjala već kod Barande."

https://www.ruthtringham.com/project/opovo-project-1985/
« Последња измена: Октобар 05, 2024, 11:15:55 пре подне нцп »

Ван мреже Spasojevic miki

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Археолошка открића
« Одговор #594 послато: Новембар 02, 2024, 09:35:32 пре подне »

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954

Ван мреже Бећар

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 178
Одг: Археолошка открића
« Одговор #596 послато: Новембар 13, 2024, 09:44:45 поподне »
Пар нових налазишта код старе тврђаве у Бања Луци.

https://sarajevotimes.com/an-ancient-necropolis-and-coins-at-banja-lukas-kastel-fortress-were-discovered/

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10390
  • I2a S17250 A1328
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 789