Не разумем зашто уопште изводиш корен из новијег облика назива места Zörbig, а имаш посведочен његов најстарији облик у изворима као Zurbici (из 961. г.)!? Ево како је ишао временски развој имена овог места:
Zurbici (961) -> Zorbeke (1242) -> сада Zorbig
То да се Zurbici изводи из назива Лужичких Срба *Surb/Sorb не тврдим ја, већ најмање три лингвиста, што немачких, што лужичких: Ernst Eichler ("Die slawischen Ortsnamen zwischen Saale und Neiße. Band IV"), Gunter Schaarschmidt ("A historical phonology of the Upper and Lower Sorbian languages") и H. Šuster-Ševc.
Немачко иницијално "Z" може бити и рефлекс лужичког иницијалног "S", а не само "Č". Доказ за то је опет у топонимији:
1. Zerna, од горњо-лужичког Sernjany, cf. горњо-лужички serna/saran “срна”
2. Zinst, 1263 Zeniste од словенског *Sěnišče <- *sěno
3. Zettlitz, 1366 Zedlitz од словенског *Sedlьce/*Sedlьcь <- *sedlo
4. Zenching, 1178–1185 од словенског личног имена *Sěmitěchъ
и директни пандан Zurbici / *Surbi у пољској топонимији:
5. Zarbie (1202), сада пољски Sarbia, округ Кросно Оджањскје у Пољској у оквиру Лубушког Војводства.
Овде је потпуно јасно да се Zorbig преко Zurbici изводи од облика српског етнонима *Surbi или *Sъrbь. Фонетски и семантички исправно, записано јасно у изворима, са јасном подлогом у средњевековној топонимији Старе Лужице, ево сада подржано и археолошки са јасним словенским присуством у тим пределима.
Да је аутор и сам Чак Норис, ја не хајем за тим ко је аутор, него за тим што се тврди.
Сви ти називи само су реконструкције, које су најчешће чиста нагађања у зависности од тога ко их спроводи.
За Bautzen и Будишин можеш бити сигуран, јер ту имамо живо посвједочење словјенскога назива, али за мјеста за која немамо, можемо се играти и гледати какве су закономјерности.
Zettlitz за ово имамо да је мјесто некога ко се звао Цетел. (Der Ortsname ist altsorbischer Herkunft und bedeutet
Dorf eines Cetel...)
За
Zerna сами лужичкосрбски лингвисти кажу да је назив града погрешна интерпретација и нека врста хиперкорекције док прави назив вуче поријекло од облика ćernjow. Prěnje historiske naspomnjenje jako Czscherna pochadźa urbarija krajneho bohotstwa Hornjeje Łužicy z lěta 1419. Po Arnošće Muce wotwodźuje so wjesne mjeno wot sornow, prawdźepodobniša je pak hladajo na prěnju dokumentowanu formu wotwodźenka wot
ćernjow.
Што се тиче гомиле пољских назива Sarbinowo на просторима с којих су протјерани Њемци, ти су називи усвојени тек 1945. без обзира на етимологију која је од њемачкога презимена Соребом (=Sauerbaum). Ево ти пољски чланак:
Sarbinowo (4), wś, kosz., gm. Mielno, 16,5 km na płn.-zach. od Koszalina: Sorenbom 1306, Sorebom … Surenboum 1309 PU IV 248, 353; Zorenbom 1313 PU V 101; Sorebom 1330 PU VII 392; Sorenbohm 1554 PomKirch II 350; Sovenbom (!) 1618 MpLub; Sorenbohm 1789 MpGillyPom; Sorenbohm 1890 SG XI 80; Sorenbohm — Sarbinowo, -wa, sarbinowski 1947 MPol XXVI nr 37; Sarbinowo, -wa 1982 WUN III 196. —
Nazwa niem. zapewne od nazwiska właściciela *Sôrebôm, por. śrdniem. nazw. Soreman BahlowNdN 451. Do n. os. por. śrdniem.
sôr ‛suchy, bezsilny’ i bôm ‛drzewo’ Lübben 363, 60, też sor ‛bagienna woda’ BahlowNdN 451. E. Rzetelska-Feleszko i J. Duma dopuszczają pochodzenie pierwszego członu od słow. ap. sarna. Nazwa Sarbinowo wprowadzona urzędowo po 1945 r.
Тако да на све то гледам веома критично. Неки назив који има везе са етнонимом Срби очекујем више на једном мјесту ван првобитне зоне Срба, куда су Срби можда прибјегли, као што је западна Чешка уз границу с Њемачком или Пољска уз границу с Њемачком.
