474. године, Теодемира ће наследити његов син Теодорик, најзначајнији остроготски владар. Он је ујединио све Готе који су се затекли на Балканском полуострву и Панонији и створио јаку војску. Сукобивши се са источноримским царем Зеноном, Теодорик са великом војском проваљује у Епир 478. године. Тада су се Остроготи дуже задржали у области око Драча. Вероватно су неки тамо трајно насељени.
Не могавши да се избори са Теодориком, цар Зенон га именује конзулом 484. године. 488 – 493. године, Теодорик је успешно обавио мисију преузимања области Западног Римског царства од Одоакара. Као римски конзул и готски краљ, Теодорик од тада контролише велико подручје које обухвата Италију, Горње Подунавље, провинцију Далмацију и делове Паноније, на исток до Срема и Колубаре, укључујући и Сингидунум. Ово подручје, иако је признавало врховну власт Цариграда, имало је сва обележја самосталне државе - Готска краљевина. Њена управна седишта била су у Салони и Сирмијуму.
Иако су сами Готи углавном живели по утврђењима, свакако је било мешања са затеченим становништвом. У саставу Теодорикове државе тада је и Бока Которска и делови провинције Превалис, а на месту некадашњег римског града Андербе, Готи подижу тврђаву Anagastum. Назив је, како се сматра, изведен од личног имена неког готског заповедника – Anagast. И овде видимо могући словенски именски наставак –гост. У каснијој словенској рецепцији, Анагастум ће се изобличити у Оногошт, данашњи Никшић.
Крајем 5. века, Готи су запосели и јужније области Превалиса, укључујући значајан римски град Диоклију (Дукљу, на север од данашње Подгорице).
После Теодорикове смрти, 526. године, Готско краљевство почиње да пропада. Користећи династичке борбе међу Готима, византијски војсковође воде успешне ратове против Гота. 535. године, готска војска предвођена војсковођом Грипом повлачи се из Далмације. Међутим, један број Гота (Острогота) се до тада трајно настанио у овим крајевима, и они постају византијски поданици. Има мишљења да су се Готи у овом периоду Готске краљевине већем броју населили у области источно од Скадарског језера. Неки аутори у називу области и каснијег племена Хота у Малесији виде остатак готског етнонима. У околини Скадра пронађенe су копче које се везују за Готе, а на подручју Будве новчићи каснијих остроготских владара Теодата (или Теодахад, сестрић Теодориков) и Бадуиле (познатији као Тотила, око средине 6. века).