С обзиром да имам Дашићеву књигу, ево цитата:
„Шекуларско племе је релативно малобројно јер је било стијешњено на својој ужој племенској територији, па је било принуђено на стално исељавање у Србију, Метохију, Косовско Поморавље, па чак и у Бугарску. О шекуларским насељима у Бугарској, којих је наводно било 16, причао је Саво Поповић, дечански монах, родом из Шекулара, када је онамо боравио купећи милостињу за Дечане у 19. вијеку. Тада су „шекуларски Бугари" знали да потичу из Шекулара, па су чак и славили славу Св. Јована Крститеља (Бугари, иначе, не славе, за разлику од Срба). И аутор ових редова 1967. године, боравећи у Бугарској, нашао је блиједе трагове одсељених Шекулараца сјевероисточно од Великог Трнова, гдје се налази православни манастир Арбанаси. Њихова свијест о поријеклу, додуше, била је сасвим блиједа, али неки обичаји су свједочили да су донесени из шекуларског краја. Неки од тих одсељених Шекулараца су из Бугарске прешли у источну Србију, као, на примјер, један род Дашића који се населио у селу Извору близу Зајечара, гдје и данас живе њихови потомци. Један од тих Дашића – Јован био је високи чиновник у Савезној влади до краја прошлог вијека. Држао је до тога да су његови „стари“ дошли некада давно из Црне Горе, и то преко Бугарске.“