Српски ДНК дан 2017

[Eror]

Да, али да ли су ти са Кордуна повезани са овима из Кључа и Санског Моста?

Претпостављам да јесу, мада претпостављам такође да сви Вранеши, Врањеши, Вранешевићи и Врањешевићи на просторима од Црне Горе, преко БиХ, Србије и Хрватске нису исти род, чини ми се да је ова крајишка група која слави Ђурђевдан истог порекла. У Рушевици су се развили добро, па је и једно брдо названо Врањешко брдо. Забележени су међу прва 34 дома у Радовици (некадашњи назив за Рушевицу и још пар заселака који ће прерасти у села), после Свиштовског мира и ослобођења околине Цетинграда од Турака крајем 18. века. Уписано је да су Михајло Вранеш и Миливој Вулетић досељени из Новог Села Перјасичког, значи са леве обале Коране, а из тог краја (Полој, Перјасица, Примишље) насељен је и добар део осталих српских породица у Радовицу. То је била нека врста повратне миграције са запада на исток. Претпостављам да су ти Вранеши у околини Перјасице баш од пребега из Босанске Крајине, пошто је било Вранешевића и у Стабанџи код Кладуше, мада су то опет све претпоставке и док ДНК не потврди остаје само на томе. Надам се да ће ми унук овог Врањеша из околине Кључа потврдити поклапање маркера пошто сам му послао табелу са ДНК резултатима. Видим у Лексику презимена СР Хрватске из 1948. да их било доста (Вранеша) и у околини Бриња, Госпићу, (Вранешевића) у околини Петриње, Двора и Вргинмоста, а Врањеша преко 100 у Цетини код Книна (претпостављам православних) и у Пољицама код Макарске (претпостављам католика). Не знам коју славу славе оног ЦГ двоипометраша, бившег партизановог кошаркаша, мислим да он беше Вранеш, а не Врањеш? У сваком случају једно од распрострањенијих презимена на динарском подручју, па не мора значити да су сви један род. Занимљиво ће бити и ово за Козлице, пошто се у Далмацији зна да су неки прешли и на католичанство (хрватски извори), а ето имамо тестираног са Кордуна, који слави другу славу од далматинских Козлица. Имаче, један комшија у згради је био од ових далматинских Козлица, залагао се за рат против НАТО пакта до последњег дана бомбардовања Иначе, биће занимиво пратити кад се буде тестирало више тих презимена којих има и код Срба и код Хрвата, често код Хрвата у Далмацији где је било доста покатоличавања. Па има Санадера, Вујаклија, Бракуса, Гулана, Булата, Шушњара, Хрстића, Аралица, Бараћа, Рончевића и једних и других. За Шешеље смо добили један резултат, а било би занимљиво да се тестира и неко од Шешеља "из Опузена" што би рек'о покојни Владан Батић, нпр. "кандидат на листи Хрватске странке права - Кармело Шешељ" Док нема 2 тестирана увек постоји сумња да нам се деси ситуација као код Тесли, да прерано закључимо на основу једног тестираног.

[Свевлад]

Видим у Лексику презимена СР Хрватске из 1948. да их било доста (Вранеша) и у околини Бриња, Госпићу, (Вранешевића) у околини Петриње, Двора и Вргинмоста, а Врањеша преко 100 у Цетини код Книна (претпостављам православних) и у Пољицама код Макарске (претпостављам католика).

Да, Врањеши из Цетине код Книна су православци, славе св. Николу.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Цетина_(Цивљане)#.D0.9F.D1.80.D0.B5.D0.B7.D0.B8.D0.BC.D0.B5.D0.BD.D0.B0

[Be like Bill]

Да ли може помоћ везана за хаплогрупу T1a2-L131? Изгледа да је мање заступљена међу Црногорцима него међу Србима, па је дискутабилан податак о претку Јовановића, Милутину, који је, наводно, дошао из Црне Горе. Значио би ми и податак о блиском поклапању са једним тестираним из истраживања САНУ (3 разлике на 17 маркера).

Pozdrav Marigold i dobrodošla. 

T1 L131 je vrlo retka haplogrupa i kod nas i u svetu. Rezultati SANU istraživanja trenutno nisu javno dostupni, ali nadam se da će biti u najskorijem periodu. Bliskih haplotipova u javnim bazama kod nas izgleda nema. Možeš pogledati u anonimnim istraživanjima naših prostora kao što je ovo 404 muškarca iz CG i Srbije (idi u supporting informations i pogledaj table 2 i 3; ja bih pogledao ali trenutno na portalu Srpskog DNK projekta nije dostupna tabela za T haplogrupu pa ne znam koje su tvoje vrednosti. Nemoj se mnogo obazirati na predviđene haplogrupe na krajnjoj desnoj strani pošto su one rađene na osnovu prediktora a ne potvrđene SNP testiranjem)

http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/ajpa.21235/abstract;jsessionid=9F5D74AC51098D3A5525DC2394F2211C.f02t01

Možda grešim, ali čini mi se da bi tvoje poreklo pre vuklo na doseljavanje sa prostora današnje Makedonije ili KiM, pa možemo potražiti i te radove.

Bilo bi dobro pogledati i strane baze podataka kao što je T haplogroup project. Čini mi se da su L131 haplotipovi na 3 i 4 strani

https://www.familytreedna.com/public/Y-Haplogroup-K2/default.aspx?section=ycolorized

Pozdrav i svako dobro

[Тромеђа]

Претпостављам да јесу, мада претпостављам такође да сви Вранеши, Врањеши, Вранешевићи и Врањешевићи на просторима од Црне Горе, преко БиХ, Србије и Хрватске нису исти род, чини ми се да је ова крајишка група која слави Ђурђевдан истог порекла. У Рушевици су се развили добро, па је и једно брдо названо Врањешко брдо. Забележени су међу прва 34 дома у Радовици (некадашњи назив за Рушевицу и још пар заселака који ће прерасти у села), после Свиштовског мира и ослобођења околине Цетинграда од Турака крајем 18. века. Уписано је да су Михајло Вранеш и Миливој Вулетић досељени из Новог Села Перјасичког, значи са леве обале Коране, а из тог краја (Полој, Перјасица, Примишље) насељен је и добар део осталих српских породица у Радовицу. То је била нека врста повратне миграције са запада на исток. Претпостављам да су ти Вранеши у околини Перјасице баш од пребега из Босанске Крајине, пошто је било Вранешевића и у Стабанџи код Кладуше, мада су то опет све претпоставке и док ДНК не потврди остаје само на томе. Надам се да ће ми унук овог Врањеша из околине Кључа потврдити поклапање маркера пошто сам му послао табелу са ДНК резултатима. Видим у Лексику презимена СР Хрватске из 1948. да их било доста (Вранеша) и у околини Бриња, Госпићу, (Вранешевића) у околини Петриње, Двора и Вргинмоста, а Врањеша преко 100 у Цетини код Книна (претпостављам православних) и у Пољицама код Макарске (претпостављам католика).

Било би добро кад би се и Врањеш са Кордуна тестирали па да се види веза са овима из Босанске крајине. Иначе према Петру Рађеновићу Врањеши који славе Ђурђевдан припадају нашем роду (Бурсаћ-Зељковић...), али то после ових резултата изгледа да то вероватно није тачно. Можда постоје неки који су нам сродни. Ови са Кордуна су ми интересантни, јер ми имамо у нашем роду тестираног Радаковића, који је такође са Кордуна из Поповић брда.

[Sergius]

Мазалица, Јовањдан, Чађавица, Нови Град

Припада хаплогрупи I2-PH908. Мазалица из Чађавице је несумњиво повезан са Мазалицом из Суваје код Босанске Крупе, упркос разлици на 3 маркера од упоредива 23. Иначе, Мазалица из Чађавице има хаплотип доста ближи модалу за разлику од Мазалице из Суваје, и то га чини јако блиским Кујавићима из Славоније који такође славе Јовањдан, као и католичкој породици Франић из Далмације. Са Кујавићем се Мазалица из Чађавице разликује на два маркера од упоредива 23, док се са Франићем разликује на једном од 18. упоредивих маркера.

Мало сам пажљивије погледао ове резултате. Кујавић и Мазалица из Чађавице се разликују за двије вриједности на маркеру DYS481, чија вјероватноћа мутације је 0,004375 (један од бржих), и разликују се на DYS570 за једну вриједност, а вјероватноћа мутације тог маркера је 0,008929 (овај маркер је најбржи послије DYS576). На DYS570, опет, Мазалица из Суваје и Кујавић имају исту вриједност, па је претпоставка да је ова повишена вриједност 19 код Мазалице из Чађавице настала у посљедњих 200 година, и то га дефинитивно приближава Кујавићу, као и Мазалицу из Суваје, који је према презимену, слави, предању о сродству и поклапању на 20 маркера, род са Мазалицом из Чађавице, тј. имали су заједничког претка, који је рођен, према предању, почетком 19. вијека, најраније крајем 18. вијека.

Него, примијетио сам један други резултат, а то је Слијепчевић, Јовањдан, Ровишка, Банија, и ту бих Брубнограда замолио да се укључи.

Слијепчевић са Баније се од Мазалице из Новог Града разликује на само 1/19 упоредивих маркера, и то на DYS458, који има вјероватноћу мутације 0,007169 (један од најбржих). Занимљиво је да Слијепчевић има исту повишену вриједност 19 на DYS570, као и Мазалица из Новог Града. Не само да су географски близу, него бих ја чак извео претпоставку да је можда овај Слијепчевић блиско повезан са Мазалицама. То се могло десити у некој од миграција из Подгрмеча или Поткозарја на Банију. Послије Лаудоновог рата 1791. године, око 20.000 душа је прешло у Карловачко владичаство. Та би потенцијална веза Мазалице из Новог и Слијепчевића, усљед ове миграције, помјерила сродство између Мазалица из Суваје и Чађавице (због разлике на DYS570) дубље у 18. вијек, али могуће је да је та веза за Слијепчевићем каснијег вијека.

Мазалица је такође било у Војнићу, Кордун, али они славе Аранђеловдан. Мислим ипак да веза њих и Мазалица из Поуња постоји, због географске блискости и познатих миграција, а да су они промијенили славу, зато што све Мазалице у Поуњу и уопште у Босни, према шематизму из 1882. славе Јовањдан.

[Банија]

Ипак је Рађеновић погрешио.  Мораћу да видим да ли постоје још неки Врањеши у Крајини који славе Ђурђевдан.

Врањеша (старији облик презимена Вранеш) је било и на Банији (подручје Глине), мислим да су славили Ђурђевдан, али мораћу провјерити.
На Банији помињу још 1700. године, када се међу народним кнезовима помиње и кнез Вранеш.

[Банија]

Него, примијетио сам један други резултат, а то је Слијепчевић, Јовањдан, Ровишка, Банија, и ту бих Брубнограда замолио да се укључи.

Слијепчевић са Баније се од Мазалице из Новог Града разликује на само 1/19 упоредивих маркера, и то на DYS458, који има вјероватноћу мутације 0,007169 (један од најбржих). Занимљиво је да Слијепчевић има исту повишену вриједност 19 на DYS570, као и Мазалица из Новог Града. Не само да су географски близу, него бих ја чак извео претпоставку да је можда овај Слијепчевић блиско повезан са Мазалицама. То се могло десити у некој од миграција из Подгрмеча или Поткозарја на Банију. Послије Лаудоновог рата 1791. године, око 20.000 душа је прешло у Карловачко владичаство. Та би потенцијална веза Мазалице из Новог и Слијепчевића, усљед ове миграције, помјерила сродство између Мазалица из Суваје и Чађавице (због разлике на DYS570) дубље у 18. вијек, али могуће је да је та веза за Слијепчевићем каснијег вијека.

Срђане, што се Слијепчевића из глинског краја тиче, имамо двије гране, једну која слави Јовањдан и једну која слави Мратиндан. Грана која слави Јовањдан најјача је у селима Класнић (16 кућа) и Ровишка (10 кућа), док је грана која слави Мратиндан најјача у селу Брњеушка (16 кућа). На Банији је презиме потврђено најкасније 1737. године, када се помиње заставник Јован Слијепчевић из глинског краја.

Што се тиче Слијепчевића који славе Јовањдан, они су у Класнићу груписани у засеоцима Козара (Доњи Класнић) и Слијепчевићи (Горњи Класнић) и по свој прилици припадају групи родова која је прва населила Класнић из Поткозарја током или након рата 1683-1699. године, чему у прилог говори и име засеока (Козара), као и то што се управо у Козари налазио најстарији православни храм Сошествија Светог Духа (подигнут 1703. године).

[Sergius]

Што се тиче Слијепчевића који славе Јовањдан, они су у Класнићу груписани у засеоцима Козара (Доњи Класнић) и Слијепчевићи (Горњи Класнић) и по свој прилици припадају групи родова која је прва населила Класнић из Поткозарја током или након рата 1683-1699. године, чему у прилог говори и име засеока (Козара), као и то што се управо у Козари налазио најстарији православни храм Сошествија Светог Духа (подигнут 1703. године).

Сљепчевића који славе Јовањдан 1882. године је било у Подградцима. У истој општини Градишка их има да славе Томиндан. Што се тиче Сљепчевића или Слијепчевића, у читавој Босни, судећи по том шематизму, их има под Козаром, и то је све.

Мазалица има и у Дворишту код Кнежице на Козари, и један од њих је заинтересован да се тестира. Према наведеном шематизму, и они славе Јовањдан. Занимљиво је да Мазалице из Чађавице немају предања о сродству са Мазалицама из Кнежице, дочим имају предање о сродству са Мазалицама из Црквеног Бока и Пакраца у Хрватској. По њима, они воде поријекло из Чађавице и Руишке, Нови Град, док то исто они не могу рећи за Мазалице из Кнежице, а које су географски близу јединим Сљепчевићима у Босни који славе Јовањдан.

Могуће је да су Слијепчевићи с Баније мигрирали касније из Поткозарја. Могуће да им је матица у Подгрмечу, или свима даља веза у Херцеговини, јер као што смо видјели код I2-PH908, блискост по маркерима може бити случајност, и неке карактеристичне вриједности се могу појавити независно код једних и других.

[Банија]

Могуће је да су Слијепчевићи с Баније мигрирали касније из Поткозарја. Могуће да им је матица у Подгрмечу, или свима даља веза у Херцеговини, јер као што смо видјели код I2-PH908, блискост по маркерима може бити случајност, и неке карактеристичне вриједности се могу појавити независно код једних и других.

Банијски Слијепчевићи су свакако дио првог великог таласа из Поткозарја (1683-1699. године). Томе у прилог, осим тога што су најбројнији у засеоку Козара иде и то што се помињу већ 1737. године (други велики талас је био 1737-1739. године) и то у смислу добијања заставничког чина Јована Слијепчевића (очито да је био на том простору и раније). Даље, Слијепчевића нема у селима која су попуњавана у трећем великом таласу (1788-1791. године) и која леже махом уз Суву међу, већ су груписани у селима у средишту општине.

[Небојша]

Опачић, Лучиндан, Романовци, Градишка

Припада хаплогрупи J2b2-M241. На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са Шевићем из Новог Града који слави Лучиндан, затим на 23 упоредива маркера има једну разлику са Париповићем из Гламоча који такође слави Лучиндан, и на 23 упоредива маркера има 4 разлике са Ожеговићем из Кута код Херцег Новог који слави Тројчиндан. Свакако није повезан са Опачићем из Доњег Лапца који припада хаплогрупи I2a динарик. Могуће да у Крајини постоје два рода Опачића, једни су род Никшића и I2a динарик су, а други су J2b2 и од њих потичу Шевићи/Шеве, који се и у литератури наводе као огранак Опачића.

Изгледа да међу слављеницима Св. Луке на простору Крајине (посебно код ових са предањем о пореклу из Никишића) доминирају две хаплогрупе, J2b2-M241>PH1602 и I2a-Dinaric. Доста често искачу ови J2b2-M241 са Св. Луком, тако да не делује као случајност. Шевићи су нпр. на простору Поуња почетком 20. века били бројнији него Опачићи.

Имамо оног Ерцега из околине Гламоча, I2-PH908, али и Париповића из тог краја са истом славом, који је J2b-M241. Да су ови родови на неки начин испреплетани, говори и овај резултат Опачића.

Од породица које се помињу у том предању крајишких Никшића налазе се још и Кљајићи. Имамо једне Кљајиће Св. Лука из Лике, али они су I2-CTS10228. На FTDNA постоји и Опачић I2a из Лике, који има свега 12 маркера тестираних.

Као и код неких других крајишких родова и овде се поставља питање да ли је до спајања дошло јужније, или на простору Крајине. С обзиром на скорашњи резултат Ожеговића из Боке (порекло Чево), није немогуће да крајишки "I2a/J2b-M241, Св. Лука" мигрирају заједно са простора данашње ЦГ.

[Небојша]

Каран, Никољдан, Купрес

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Уклапа се у општи род, међутим поседује за овај род ретку вредност DYS391=11, па може бити да је нешто ближи са Шућуром из рода Ђ, за потврду би се морали тестирати маркери DYS447 и DYS464.

Неочекивано с обзиром на неке резултате, али је очито у Крајини све могуће, па и Штрбци међу Каранима и обрнуто.

Будић, Ђурђевдан, Шолаји, Кнежево

Припада хаплогрупи J2a, извесно грани M410>M67>Z467>SK1336. Будић на 23 маркера има потпуно поклапање са Ђураковим из Силбаша у Бачкој, и на 17 маркера са Адамовићем из Санског Моста. На 23 маркера се потпуно поклапа и са једним муслиманом из околине Новог Пазара који такође припада овом кластеру, па је с обзиром на то можда за очекивати да припадика овог кластера буде и у западној Србији. Матица овог рода је можда негде у Црној Гори, у Полимљу, с обзиром на резултат муслимана из Пазара.

Поменух негде да су нашима из овог рода најближи неки Украјинци и Пољаци. И то веома блиски, поклапања на 111 и 67 маркера, па не знам како најбоље објаснити ову појаву.

Врањеш, Ђурђевдан, Сански Мост

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Врањеш има вредност 21 на 448, па је зато сврстан, упркос неким разликама, у исти род са Пашалићем из Челинца који такође има 21 на 448. Уз то, обојица славе Ђурђевдан, тако да је врло могуће да су повезани по мушкој линији. Остале вредности хаплотипа су им у границама модала. Нису блиски Мириловићима који такође имају 21 на 448.

Очекивах I2-PH908 због Мршића из околине Приједора. Иначе су по оној класификацији Врањеши сврстани у "староседелачке" родове. Могуће да има више несродних Врањеша (Ђурђевдан) по Крајини.

[симо]

Изгледа да међу слављеницима Св. Луке на простору Крајине (посебно код ових са предањем о пореклу из Никишића) доминирају две хаплогрупе, J2b2-M241>PH1602 и I2a-Dinaric. Доста често искачу ови J2b2-M241 са Св. Луком, тако да не делује као случајност. Шевићи су нпр. на простору Поуња почетком 20. века били бројнији него Опачићи.

Имамо оног Ерцега из околине Гламоча, I2-PH908, али и Париповића из тог краја са истом славом, који је J2b-M241. Да су ови родови на неки начин испреплетани, говори и овај резултат Опачића.

Од породица које се помињу у том предању крајишких Никшића налазе се још и Кљајићи. Имамо једне Кљајиће Св. Лука из Лике, али они су I2-CTS10228. На FTDNA постоји и Опачић I2a из Лике, који има свега 12 маркера тестираних.

Као и код неких других крајишких родова и овде се поставља питање да ли је до спајања дошло јужније, или на простору Крајине. С обзиром на скорашњи резултат Ожеговића из Боке (порекло Чево), није немогуће да крајишки "I2a/J2b-M241, Св. Лука" мигрирају заједно са простора данашње ЦГ.

У цијелој овој причи не треба заборавити ни Рајшиће E-V13, који су по предању такође повезани са Опачићима.

Како год, у Крајини се мора бити опрезан са крупним закључцима. Чини се да су многе патрилинеарне линије покидане.

[filipi]

Evo informacije o Vranesima iz prve ruke sa sjevera Crne Gore kod Pljevalja,slava SVETI NIKOLA.

Vraneš,Porijeklo :sjeverna CG, za ono što se zna prvo selo Vranesi pa onda prije 100 godina  Kotorac kod Pljevalja .

[vrovac]

Да ли се може говорити о некој европској J2a >M410>M67>Z467>SK1336 и колико је блиска ова подграна са осталим подгранама у Европи и свијету?

[Небојша]

Има Наранчића у Требињу, Требињска брда.

Волео бих да видим резултат ових Наранчића. Иначе они и кажу су ови у Лици од њих пореклом, мада је упитно да ли постоји веза. Мислим да ови из Херцеговине славе Аранђеловдан. Осим специфичног презимена, херцеговачки Наранчићи се сматрају за веома стару породицу, па био резултат утолико био занимљивији.

Тестирани Наранчић из Бања Луке помиње да у породици постоји неко предање о пореклу из Херцеговине, што није необично за Крајину.

[Одисеј]

Дајем само приближну табелу. Укупно је тестирано 97 људи.

И2а-44,3% (43 припадника)
Р1а-10,3% (10 припадника)
Е1б-15,4% (15 припадника)
Р1б и Г- по 5% (по 5 припадника)
Ј-8% (8 припадника)
И1-3% (3 припадника)
Н-6% (6 припадника)
Q и Т - 1% (по један припадник)

Као и увијек, И2а је изразито доминантна.

[симо]

Да ли се може говорити о некој европској J2a >M410>M67>Z467>SK1336 и колико је блиска ова подграна са осталим подгранама у Европи и свијету?

Подграна SK1336 је доминантно европска подграна, мада ту и тамо има и понеки тестиран са Блиског истока, тако да је још увијек не можемо назвати искључиво европском граном. Такође, њену старост је засад тешко одредити јер постоји велик распон између формирања и старости заједничког претка оних који су прослиједили своје податке Y-fullu, Формирање је могло почети прије 10200 година,а досад обрађени у YFullu имају старост заједничког претка 3400 година. Наша група SK1336 по маркерима нема блиске хаплотипове, на Ј2 Пројекту груписали их заједно са 255949 Anton Steinbruckner, 1787-1846, Bavaria, DE Germany, али чини ми се да је и веза са тим Нијемцем прилично давна. Једина срећа наших SK1336 јесте у томе што је Ђураков из Силбаша урадио СНП одрељење и има тестиран велик број маркера, па на сонову блискости са њим, могу да буду упоређени са осталима у бази.

Испод SK1336 постоји СНП FGC21360 и на њега су позитивни већина тестираних SK1336, али не и Ђураков и Нијемац Steinbruckner, дакле ни наши SK1336. С обзиром да су на Y Fullu присутни само они који су SK1336>FGC21360 онда се и ова старост од 3400 година односи искључиво на ту подграну. Веза наших SK1336 са онима који су SK1336>FGC21360 је свакако већа од 3400 година. Колико тачно, могло би се открити само уколико би неко од наших SK1336 урадио Биг Ипсилон тест и послао резултате у Y Full.

Дотада, наши остају изолована подграна ове хаплогрупе на Балкану. А таквих изолованих подграна на нашем Пројекту имамо много.

[Amicus]

Дајем само приближну табелу. Укупно је тестирано 97 људи.

И1а-44,3% (43 припадника)
Р1а-10,3% (10 припадника)
Е1б-15,4% (15 припадника)
Р1б и Г- по 5% (по 5 припадника)
Ј-8% (8 припадника)
И1-3% (3 припадника)
Н-6% (6 припадника)
Q и Т - 1% (по један припадник)

Као и увијек, И2а је изразито доминантна.

Мало шареније, то би изгледало овако:



Следи и карта, чим утврдимо која ми два тестирана I2a недостају.

[Небојша]

Дајем само приближну табелу. Укупно је тестирано 97 људи.

И1а-44,3% (43 припадника)
Р1а-10,3% (10 припадника)
Е1б-15,4% (15 припадника)
Р1б и Г- по 5% (по 5 припадника)
Ј-8% (8 припадника)
И1-3% (3 припадника)
Н-6% (6 припадника)
Q и Т - 1% (по један припадник)

Као и увијек, И2а је изразито доминантна.

Рекао бих да је овог пута I2a нешто јаче заступљена због солидног броја потенцијалних Малешеваца (Св. Игњатије), као и планског тестирања неких Озринића. Хаплогрупа G2a је баш лепо изненађење, подсетила је на неки начин да је фино заступљена међу Србима. Слично се може рећи и за R1b. Све ово је чини се утицало на нешто слабији проценат E-V13 (која додуше није далеко од просека), R1a, а можда и I1.

Повишен проценат N2 не чуди превише с обзиром да је скоро 50% испитаника из западних српских крајева. J2a и J2b су у оквиру српског просека. J2a можда проценат изнад, J2b проценат испод, што на крају дође на исто.

[Небојша]

Мало шареније, то би изгледало овако:



Следи и карта, чим утврдимо која ми два тестирана I2a недостају.

Свако одмах погледа своју хаплогрупу, па приметих тројицу J2b. Колико се сећам, тестирани су Ожеговићи J2b2, Опачићи J2b2, Живковићи J2b1 и Наранчићи J2b1?