Српски ДНК дан 2017

[Небојша]

Данило, колико сма успио да видим, имаш прилично необичан хаплотип и веома је тешко на основу 23 маркера одредити хаплогрупу. Администратори су те на табели груписали заједно са Самцем из Босанске крајине и означили да припадаш подграни M410>M67>Z467>SK1336. Не знам чиме су се руководили у предикцији, али чињеница је да ћеш праву подграну моћи сазнати тек након СНП тестирања. Самац ти заиста, бар по маркерима јесте близак, али слави другу славу и географски стоји далеко. Постоји још један хаплотип из необјављеног истраживања САНУ, тестирани из Драгодола код Осечине. Он ти је поред Самца, од наших тестираних најближи, а и слава Јовањдан се поклапа. За ту породицу наводе да се у Драгодол доселила почетком 19. вијека из "Скадра". И за Ганиће колико видим помињу да су каснији досељеници у Вукосавце из Сјенице.

Рекло би се да се ради о истом врмену и правцу досељавања, па уз исту славу и сличан хаплотип, вјероватно постоји нека веза. У сваком случају, мој савјет је тестирање J2a панела код Y Seqa, а послије кад будеш знао тачну подграну, моћи ћеш извлачити квалитетније закључке о поријеклу породице.

Предухитрио ме Симо, сад баш хтедох да кажем нешто слично. Не знам одакле тај податак о M319, али те подгране би требало да има највише на Криту (око 9%).

По маркерима, Ганићи су сврстани у потенцијалне SK1336. У широј групи Y4036 налазе се још две породице из Босанске Крајине, плус горепоменути Самац (дакле три) и Ђуракови из Бачке. Треба напоменути да су једино Ђуракови радили детаљнију СНП анализу, на основу чега смо и дошли до SK1336.

Ова подграна је иначе слабо заступљена, а географски распоред не открива превише, с обзиром да је има на једном широком простору, од Пољске, преко Италије и Балкана, све до западне Европе.

Ово је Yfull стабло Y4036:
https://www.yfull.com/tree/J-Y4036/

Ганићи од Милића (Кучи) свакако нису у вези са овим Ганићима. Они су E-V13 (потврда на 23andMe). Ипак, није исључено да су неки од наших J-SK1336 пореклом управо из тих крајева. И ови Ганићи имају предање о пореклу "од Сјенице", а ова друга група SK1336, где су Ђураков и остали, има једно блиско ДНК поклапање на простору Санџака (Елфић, Нови Пазар).

Не знам колико то може бити занимљиво за саме Ганиће J2a, с обзиром да је ова друга група SK1336 можда доста удаљена од њих. Како год, и предања тестираних из њихове групе упућују на простор "од Скадра до Сјенице".

[Селаковић]

Не знам колико то може бити занимљиво за саме Ганиће J2a, с обзиром да је ова друга група SK1336 можда доста удаљена од њих. Како год, и предања тестираних из њихове групе упућују на простор "од Скадра до Сјенице".

Не знам шта тачно пише у литератури, али Скадром се зове и село поред Драгодола.

[симо]

Не знам шта тачно пише у литератури, али Скадром се зове и село поред Драгодола.

То је занимљиво, могуће да се предање те породице односи управо на тај Скадар. Је ли обрађено село Скадар у некој литераури?

[Зрно]

А сасвим могуће и да је то село добило име по правом Скадру и да су оба села насељена становништвом из Скадра.

[симо]

А сасвим могуће и да је то село добило име по правом Скадру и да су оба села насељена становништвом из Скадра.

Изгледа да се ради управо о овима ( и слава Јовањдан се поклапа), у селу Царина код Осечине, ту се дио села зове Скадар:

"У општем покрету из села Драча, испод С. Ђованског Залива, дошли су у околину Скадра три брата: поп Трифун и сељаци Ђерман и Матија. Скадрани нису дуго остали него су се са стоком и народом подигли на извор Лима Плаву, па се и ту задржали не би ли видели на коју ће страну. Није се могло дуго остати, па се низ Лим пусте Беранима и из Берана дођу у неко село у Пљеваљском Пољу. Ту су се намерили на некаквог попа и он им препоручи да иду у манастир Рачу, одакле су као потребни упућени у ово село. Затекли су Бубичиће, Раосављевиће, Мирчетиће и Брајиће и они се населе у Скадру, које су име они дали по изгледу на Скадар, кад из језера избија Бојана. Ту је поп Трифуну испало за руком да подигне цркву која је и данас на том истом месту, подели се с браћом, он се насели више садашње цркве, Ђерман оде у лево, а Матија у десно од цркве. Поп Трифун је дао ове свештенике својој цркви: Мијаила, Мићана, Максима, Јакова и Тому, а дао је и многим другим црквама. Ђерманови потомци су Ђермановићи и Саватићи, Матијини: Обрадиновићи, Николићи, попови: Поповићи и Глишићи. Од ових Скадрана има доста у Завлаци, Г. Бадањи, Лозници, Шапцу и Београду (78 к.; Св. Јован)."

[Селаковић]

Изгледа да се ради управо о овима ( и слава Јовањдан се поклапа), у селу Царина код Осечине, ту се дио села зове Скадар:

"У општем покрету из села Драча, испод С. Ђованског Залива, дошли су у околину Скадра три брата: поп Трифун и сељаци Ђерман и Матија. Скадрани нису дуго остали него су се са стоком и народом подигли на извор Лима Плаву, па се и ту задржали не би ли видели на коју ће страну. Није се могло дуго остати, па се низ Лим пусте Беранима и из Берана дођу у неко село у Пљеваљском Пољу. Ту су се намерили на некаквог попа и он им препоручи да иду у манастир Рачу, одакле су као потребни упућени у ово село. Затекли су Бубичиће, Раосављевиће, Мирчетиће и Брајиће и они се населе у Скадру, које су име они дали по изгледу на Скадар, кад из језера избија Бојана. Ту је поп Трифуну испало за руком да подигне цркву која је и данас на том истом месту, подели се с браћом, он се насели више садашње цркве, Ђерман оде у лево, а Матија у десно од цркве. Поп Трифун је дао ове свештенике својој цркви: Мијаила, Мићана, Максима, Јакова и Тому, а дао је и многим другим црквама. Ђерманови потомци су Ђермановићи и Саватићи, Матијини: Обрадиновићи, Николићи, попови: Поповићи и Глишићи. Од ових Скадрана има доста у Завлаци, Г. Бадањи, Лозници, Шапцу и Београду (78 к.; Св. Јован)."

И ја мислим да је то то