Аутор Тема: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.  (Прочитано 84088 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #760 послато: децембар 07, 2017, 11:46:43 пре подне »
Ја се мало шалим, нека они мисле шта год хоће.  :D

Изгледа да има Родића Јањеваца https://actacroatica.com/hr/surname/Rodić/

Зна ли се има ли данас Родића у Скрадину или околини?   Ваљда је неко остао доле, тешко да су се баш сви иселили у Дрвар.

Има их око Сплита изгледа. А према предању Родића православаца је било у Врлици, што није далеко од Скрадина. Мада опет се ту хаплогрупа не поклапа са оном која са јавља код Родића - Стојисављевића, па лако може бити да је у питању нека накнадна, издвојена сеоба. Како тврди и Рађеновић.

Крајишки Родићи су прилично хетерогени по питању хаплогрупа, па ништа не треба да чуди.

За сада међу њима доминира I2-CTS10228, мада и ту можда има више подграна. Новаковић из Попине ми делује нешто измутираније, мада је код I2a незахвално судити на основу маркера. Затим I1-P109 (Ђумићи), E-V13>Z5017 (Вајагићи), E-V13>PH1246 (Ступари), J2b-M241 (Умићевићи) + овај Родић I2-PH908 и једна велика породица J2b-M205 из околине Дрвара, пореклом из Далмације, Плавно (необјављени резултати).

Изгледа да је I2-CTS10228 главна хаплогрупа Родића, али се и друге хг јављају међу породицама које се доводе у везу са њима. То је оно чувено предање о деветорици браће, доласку из Херцегоивне, Македоније, итд.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #761 послато: децембар 07, 2017, 11:56:52 пре подне »
Заборавио сам још једну породицу из Босанске Крајине (необјављени рез.) R1b-U152. :)

Дакле, нема чега нема међу Родићима. Ово је додуше један од највећих (ако не и највећи) род у Крајини, па такве ствари и не чуде превише, управо због оног прибраћивања/призећивања код крајишких Срба, о којем смо говорили.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #762 послато: децембар 07, 2017, 12:02:02 поподне »
Колико сам ја схватио, овде се нигде не наводи да се тај предак католик презивао Родић. Биће да је и презиме и славу презуео у Барама.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #763 послато: децембар 07, 2017, 12:04:34 поподне »
Колико сам ја схватио, овде се нигде не наводи да се тај предак католик презивао Родић. Биће да је и презиме и славу презуео у Барама.

Тачно. Зато и делује као случај тзв. "прибраћивања". Ко зна како се презивао пре. Мада самих Родића (са овим презименом), нема превише у околини Бара.
« Последња измена: децембар 07, 2017, 12:10:06 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #764 послато: децембар 07, 2017, 12:28:33 поподне »
Ево сад сам погледао Бјелајско Поље и Бравско. Било је и нешто католика у том крају. Углавном досељеници из Далмације и Лике, па није немогуће да се неки од њих утопио у православну већину.

Од таквих случајева, Рађеновић издваја једино ове Родиће и једне Мајсторовиће, који су данас православнии. Дакле нема их превише.

Ван мреже Данило

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #765 послато: јануар 15, 2018, 10:37:10 поподне »
Ако сам добро водио евиденцију, број тестираних треба да износи 94 (не гледати редне бројеве)

напомена: за двојицу I2-PH908 нисам сигуран да ли су СДД или "Нови тестирани", па сам их оставио по страни.

1. Ганић, Вукосавци, Аранђеловац, Свети Јован, J2a-M410>Z7700


Поздрав, извињавам се што овако упадам у тему која није месец дана активна, али тек сам сада успео да се укачим на форум.
По објављивању резултата, када су пристизали, пратио сам и негде на страници 26 (више не знам које теме) нашао за своје презиме Ганић да су стигли резултати.
Име ми је Данило, порекло водимо из села Вукосавци код Аранђеловца, само што се овај резултат хаплогрупе не поклапа са оним што сам добио од госн. Кртинића на маил. Тамо пише J2a1 M319.
Такође, све ми је овде хаотично на овом форуму. Набацано, исписано толико одговора да не знам како да се снађем у даљој потрази.

Жеља ми је да проверим своје порекло, породично предање (које има неких нелогичности само по себи) али и да проверим веродостојност списа које је о мојој породици написао Милета Урошевић који је из истог села. Он се из хобија бави пореклом, не знам да ли је на овом сајту присутан, али имам фотографије онога што је писао о нама Ганићима.
Породично стабло које је саставио, истинито је, и поклапа се са сећањем старијих у породици. Свакако, не верујем да смо генетски повезани са Ганићима који су од Милића а којих данас има око границе са Црном гором (чуо сам да постоји и Ганића кула тамо).

Молим за помоћ, сналажење овде ми је веома клизав терен.

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #766 послато: јануар 16, 2018, 09:46:35 пре подне »
Поздрав, извињавам се што овако упадам у тему која није месец дана активна, али тек сам сада успео да се укачим на форум.
По објављивању резултата, када су пристизали, пратио сам и негде на страници 26 (више не знам које теме) нашао за своје презиме Ганић да су стигли резултати.
Име ми је Данило, порекло водимо из села Вукосавци код Аранђеловца, само што се овај резултат хаплогрупе не поклапа са оним што сам добио од госн. Кртинића на маил. Тамо пише J2a1 M319.
Такође, све ми је овде хаотично на овом форуму. Набацано, исписано толико одговора да не знам како да се снађем у даљој потрази.

Жеља ми је да проверим своје порекло, породично предање (које има неких нелогичности само по себи) али и да проверим веродостојност списа које је о мојој породици написао Милета Урошевић који је из истог села. Он се из хобија бави пореклом, не знам да ли је на овом сајту присутан, али имам фотографије онога што је писао о нама Ганићима.
Породично стабло које је саставио, истинито је, и поклапа се са сећањем старијих у породици. Свакако, не верујем да смо генетски повезани са Ганићима који су од Милића а којих данас има око границе са Црном гором (чуо сам да постоји и Ганића кула тамо).

Молим за помоћ, сналажење овде ми је веома клизав терен.

Данило, колико сма успио да видим, имаш прилично необичан хаплотип и веома је тешко на основу 23 маркера одредити хаплогрупу. Администратори су те на табели груписали заједно са Самцем из Босанске крајине и означили да припадаш подграни M410>M67>Z467>SK1336. Не знам чиме су се руководили у предикцији, али чињеница је да ћеш праву подграну моћи сазнати тек након СНП тестирања. Самац ти заиста, бар по маркерима јесте близак, али слави другу славу и географски стоји далеко. Постоји још један хаплотип из необјављеног истраживања САНУ, тестирани из Драгодола код Осечине. Он ти је поред Самца, од наших тестираних најближи, а и слава Јовањдан се поклапа. За ту породицу наводе да се у Драгодол доселила почетком 19. вијека из "Скадра". И за Ганиће колико видим помињу да су каснији досељеници у Вукосавце из Сјенице.

Рекло би се да се ради о истом врмену и правцу досељавања, па уз исту славу и сличан хаплотип, вјероватно постоји нека веза. У сваком случају, мој савјет је тестирање J2a панела код Y Seqa, а послије кад будеш знао тачну подграну, моћи ћеш извлачити квалитетније закључке о поријеклу породице.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9494
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #767 послато: јануар 16, 2018, 10:02:14 пре подне »
Данило, колико сма успио да видим, имаш прилично необичан хаплотип и веома је тешко на основу 23 маркера одредити хаплогрупу. Администратори су те на табели груписали заједно са Самцем из Босанске крајине и означили да припадаш подграни M410>M67>Z467>SK1336. Не знам чиме су се руководили у предикцији, али чињеница је да ћеш праву подграну моћи сазнати тек након СНП тестирања. Самац ти заиста, бар по маркерима јесте близак, али слави другу славу и географски стоји далеко. Постоји још један хаплотип из необјављеног истраживања САНУ, тестирани из Драгодола код Осечине. Он ти је поред Самца, од наших тестираних најближи, а и слава Јовањдан се поклапа. За ту породицу наводе да се у Драгодол доселила почетком 19. вијека из "Скадра". И за Ганиће колико видим помињу да су каснији досељеници у Вукосавце из Сјенице.

Рекло би се да се ради о истом врмену и правцу досељавања, па уз исту славу и сличан хаплотип, вјероватно постоји нека веза. У сваком случају, мој савјет је тестирање J2a панела код Y Seqa, а послије кад будеш знао тачну подграну, моћи ћеш извлачити квалитетније закључке о поријеклу породице.

Предухитрио ме Симо, сад баш хтедох да кажем нешто слично. Не знам одакле тај податак о M319, али те подгране би требало да има највише на Криту (око 9%).

По маркерима, Ганићи су сврстани у потенцијалне SK1336. У широј групи Y4036 налазе се још две породице из Босанске Крајине, плус горепоменути Самац (дакле три) и Ђуракови из Бачке. Треба напоменути да су једино Ђуракови радили детаљнију СНП анализу, на основу чега смо и дошли до SK1336.

Ова подграна је иначе слабо заступљена, а географски распоред не открива превише, с обзиром да је има на једном широком простору, од Пољске, преко Италије и Балкана, све до западне Европе.

Ово је Yfull стабло Y4036:
https://www.yfull.com/tree/J-Y4036/

Ганићи од Милића (Кучи) свакако нису у вези са овим Ганићима. Они су E-V13 (потврда на 23andMe). Ипак, није исључено да су неки од наших J-SK1336 пореклом управо из тих крајева. И ови Ганићи имају предање о пореклу "од Сјенице", а ова друга група SK1336, где су Ђураков и остали, има једно блиско ДНК поклапање на простору Санџака (Елфић, Нови Пазар).

Не знам колико то може бити занимљиво за саме Ганиће J2a, с обзиром да је ова друга група SK1336 можда доста удаљена од њих. Како год, и предања тестираних из њихове групе упућују на простор "од Скадра до Сјенице".


Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1879
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #768 послато: јануар 16, 2018, 10:47:35 пре подне »

Не знам колико то може бити занимљиво за саме Ганиће J2a, с обзиром да је ова друга група SK1336 можда доста удаљена од њих. Како год, и предања тестираних из њихове групе упућују на простор "од Скадра до Сјенице".

Не знам шта тачно пише у литератури, али Скадром се зове и село поред Драгодола.

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #769 послато: јануар 16, 2018, 10:52:40 пре подне »
Не знам шта тачно пише у литератури, али Скадром се зове и село поред Драгодола.

То је занимљиво, могуће да се предање те породице односи управо на тај Скадар. Је ли обрађено село Скадар у некој литераури?

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #770 послато: јануар 16, 2018, 10:55:29 пре подне »
А сасвим могуће и да је то село добило име по правом Скадру и да су оба села насељена становништвом из Скадра.

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #771 послато: јануар 16, 2018, 11:03:45 пре подне »
А сасвим могуће и да је то село добило име по правом Скадру и да су оба села насељена становништвом из Скадра.

Изгледа да се ради управо о овима ( и слава Јовањдан се поклапа), у селу Царина код Осечине, ту се дио села зове Скадар:

"У општем покрету из села Драча, испод С. Ђованског Залива, дошли су у околину Скадра три брата: поп Трифун и сељаци Ђерман и Матија. Скадрани нису дуго остали него су се са стоком и народом подигли на извор Лима Плаву, па се и ту задржали не би ли видели на коју ће страну. Није се могло дуго остати, па се низ Лим пусте Беранима и из Берана дођу у неко село у Пљеваљском Пољу. Ту су се намерили на некаквог попа и он им препоручи да иду у манастир Рачу, одакле су као потребни упућени у ово село. Затекли су Бубичиће, Раосављевиће, Мирчетиће и Брајиће и они се населе у Скадру, које су име они дали по изгледу на Скадар, кад из језера избија Бојана. Ту је поп Трифуну испало за руком да подигне цркву која је и данас на том истом месту, подели се с браћом, он се насели више садашње цркве, Ђерман оде у лево, а Матија у десно од цркве. Поп Трифун је дао ове свештенике својој цркви: Мијаила, Мићана, Максима, Јакова и Тому, а дао је и многим другим црквама. Ђерманови потомци су Ђермановићи и Саватићи, Матијини: Обрадиновићи, Николићи, попови: Поповићи и Глишићи. Од ових Скадрана има доста у Завлаци, Г. Бадањи, Лозници, Шапцу и Београду (78 к.; Св. Јован)."

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1879
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Српски ДНК дан 14. септембра 2017.
« Одговор #772 послато: јануар 16, 2018, 11:05:12 пре подне »
Изгледа да се ради управо о овима ( и слава Јовањдан се поклапа), у селу Царина код Осечине, ту се дио села зове Скадар:

"У општем покрету из села Драча, испод С. Ђованског Залива, дошли су у околину Скадра три брата: поп Трифун и сељаци Ђерман и Матија. Скадрани нису дуго остали него су се са стоком и народом подигли на извор Лима Плаву, па се и ту задржали не би ли видели на коју ће страну. Није се могло дуго остати, па се низ Лим пусте Беранима и из Берана дођу у неко село у Пљеваљском Пољу. Ту су се намерили на некаквог попа и он им препоручи да иду у манастир Рачу, одакле су као потребни упућени у ово село. Затекли су Бубичиће, Раосављевиће, Мирчетиће и Брајиће и они се населе у Скадру, које су име они дали по изгледу на Скадар, кад из језера избија Бојана. Ту је поп Трифуну испало за руком да подигне цркву која је и данас на том истом месту, подели се с браћом, он се насели више садашње цркве, Ђерман оде у лево, а Матија у десно од цркве. Поп Трифун је дао ове свештенике својој цркви: Мијаила, Мићана, Максима, Јакова и Тому, а дао је и многим другим црквама. Ђерманови потомци су Ђермановићи и Саватићи, Матијини: Обрадиновићи, Николићи, попови: Поповићи и Глишићи. Од ових Скадрана има доста у Завлаци, Г. Бадањи, Лозници, Шапцу и Београду (78 к.; Св. Јован)."

И ја мислим да је то то  :)