Српски ДНК дан 2017

[Свевлад]

На основу генетске слике Крајине, делује да би становништво Северне Далмације могло бити највише у вези са становништвом тзв. врбаског поддијалекта, односно да је углавном насељено одатле, или преко те области. Слична је јако генетска слика поменутих области. Висок проценат I2a и E-V13, за разлику од западних области Босанске Крајине и Лике, где је прилично заступљена и R1a.

Тај простор би у најширем смислу могао обухватати и читаво Змијање, а јужно крајеве око Гламоча. Једино што одудара јесте висок проценат I1 у Северној Далмацији, а за сада слабо присуство ове хаплогрупе на подручју врбаског поддијалекта, тако да то може бити друга сеоба (из Лике нпр.).

Што се тиче I1 и E-V13 у северној Далмацији приметио сам да су оне појачано заступљене у Буковици (на уштрб I2a), док су у другим деловима северне Далмације слабије заступљене.
I1 наравно због Мацура, а за E-V13 нисам сигуран, има ли можда везе са црногорским племенима која су E-V13?

У делу северне Далмације око Тромеђе чини ми се да је појачан Динарик, нпр. у Плавну за сад могу да се наслуте хаплогрупа за 8 родова и ниједна од њих није  E-V13, него 6 I2a и 2 R1a.

[Sergius]

Кустурић, Ђурђевдан, Горњи Вијачани, Прњавор

Припада хаплогрупи E-V13>L241. Има неколико специфичних вредности (DYS391=9, DYS385=17-17, DYS437=15), па нема претерано блиских поклапања. Најближи су му Јагуз (5/23) и Ћопић (6/23) из рода А. Занимљиво је да се у истом роду А налази и Прерадовић из Доњих Вијачана, који је СНП потврђен као L241+, али се од Кустурића разликује на чак 6 од 18 упоредивих маркера.

Мало сам детаљније упоредио ове резултате. Синиша је у праву: Кустурићу јесу најближи Вукобратовић (5/22) и Маринковић (4/16).

Не знам како ко рачуна удаљеност у маркерима, али чини ми се да сам склон да помислим да се разлика од два броја на истом маркеру рачуна као два маркера разлике, па би стога удаљеност од Јагуза требала бити (6/23), од Ћопића (8/23) и од Прерадовића (7/18). Треба водити рачуна и о вјероватноћама мутација на маркерима, али Кустурић се подједнако од свих разликује на веома спорим маркерима DYS391, DYS385, DYS437, али додатно од Вукобратовића и на DYS19. Разлика у односу на Јагуза која се узима у обзир два пута је такође на веома спором маркеру DYS385а-б.

Кад је у питању род А у оквиру E-V13>L241 подгране, ту се издвајају двије групе родова које славе Илиндан и Михољдан, дочим Кустурић слави Ђурђевдан, што је слава њему ипак најближих Вукобратовића и Маринковића.

Како год, мислим да би му E-V13 панел разријешио многе недоумице.

[Црна Гуја]

Рељић, Јовањдан, Ритешић, Добој

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Поседује модални хаплотип, без необичних вредности, па је јако близак скоро свим припадницима ове гране. По породичном предању најстаријим пореклом су из Пријепоља, одакле су се одселили у Далмацију, па у околину Мартин Брода, и на крају у Ритешић код Добоја. С обзиром да се Пријепоље налази у близини матице ове групе родова предање свакако има основа.

[Sergius]

Рељић, Јовањдан, Ритешић, Добој

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Поседује модални хаплотип, без необичних вредности, па је јако близак скоро свим припадницима ове гране. По породичном предању најстаријим пореклом су из Пријепоља, одакле су се одселили у Далмацију, па у околину Мартин Брода, и на крају у Ритешић код Добоја. С обзиром да се Пријепоље налази у близини матице ове групе родова предање свакако има основа.

Предање о поријеклу из Пријепоља бих ставио под знак питања. Матица рода је зна се гдје, а имамо и резултат Јевтића са Озрена који је поријеклом из Пиве, и већину херцеговачких досељеника у подручје околине Добоја, анализирајући њихова презимена, итд.

[Небојша]

Што се тиче I1 и E-V13 у северној Далмацији приметио сам да су оне појачано заступљене у Буковици (на уштрб I2a), док су у другим деловима северне Далмације слабије заступљене.
I1 наравно због Мацура, а за E-V13 нисам сигуран, има ли можда везе са црногорским племенима која су E-V13?

У делу северне Далмације око Тромеђе чини ми се да је појачан Динарик, нпр. у Плавну за сад могу да се наслуте хаплогрупа за 8 родова и ниједна од њих није  E-V13, него 6 I2a и 2 R1a.

Генерално делује да је Север Далмације пре у вези са крајевима око Санског Моста, Кључа, Змијања, и даље Гламоча, Купреса. То се огледа пре свега у веома високом проценту E-V13 (приметно појачано присуство PH1246 у оба краја), затим J1c, N-P189.2, итд. Било је и у самој Северној Далмацији више миграционих таласа, али рекао бих да се ова веза јасно види.

Северна Далмација (СДП + 23andMe, n=58)

I2a - 34.5% (PH908 19%)
E-V13 - 17.3%
I1 - 17.3%
R1a - 10.3% (M458 8.6%)
J2b-M205 - 10.3%
N-P189.2 - 5.2%
R1b - 3.4%
J1 - 1.7%

Ово је онај пресек за врбаски поддијалекат (n=76). Рекао бих да значајније одудара само однос I1 и евентуално R1a.

E-V13 22,36%
G2a 1,31%
I2a 34,21% (PH908 23,68%)
I2 1,31%
J1 1,31%
J2a 2,63%
J2b-M205 5,26%
J2b-M241 2,63%
N-P189.2 5,26%
R1a 18,42 % (M458 6,57%)
R1b 5,26%

[Црна Гуја]

Миливојац, Никољдан, Требовљани, Градишка

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Иако се укупно гледано такође уклапа у Општи род, поседује две карактеристичне вредности, DYS439=13 и YGATAH4=12 (једини за сада). Нема података о старијем пореклу.

[filipi]

Рељић, Јовањдан, Ритешић, Добој

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Поседује модални хаплотип, без необичних вредности, па је јако близак скоро свим припадницима ове гране. По породичном предању најстаријим пореклом су из Пријепоља, одакле су се одселили у Далмацију, па у околину Мартин Брода, и на крају у Ритешић код Добоја. С обзиром да се Пријепоље налази у близини матице ове групе родова предање свакако има основа.

Znaci PIVA od junaka Baje Pivnjanina,JOVANDAN

[Црна Гуја]

Дуканац, Никољдан, Вучковица, Лучани

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Уклапа се у род А (DYS456=15). Са Ананићем има потпуно поклапање на 17 маркера, са Стакићем се разликује на само 1 од 23, а са Јањатовим на 2 од 23 маркера. Није оставио податке о старијем пореклу.

[Свевлад]

Генерално делује да је Север Далмације пре у вези са крајевима око Санског Моста, Кључа, Змијања, и даље Гламоча, Купреса. То се огледа пре свега у веома високом проценту E-V13 (приметно појачано присуство PH1246 у оба краја), затим J1c, N-P189.2, итд. Било је и у самој Северној Далмацији више миграционих таласа, али рекао бих да се ова веза јасно види.

Северна Далмација (СДП + 23andMe)

I2a - 34.5% (PH908 19%)
E-V13 - 17.3%
I1 - 17.3%
R1a - 10.3% (M458 8.6%)
J2b-M205 - 10.3%
N-P189.2 - 5.2%
R1b - 3.4%
J1 - 1.7%

Ово је онај пресек за врбаски поддијалекат. Рекао бих да значајније одудара само однос I1 и евентуално R1a.

E-V13 22,36%
G2a 1,31%
I2a 34,21% (PH908 23,68%)
I2 1,31%
J1 1,31%
J2a 2,63%
J2b-M205 5,26%
J2b-M241 2,63%
N-P189.2 5,26%
R1a 18,42 % (M458 6,57%)
R1b 5,26%

Становништво северне Далмације око Тромеђе је различитог порекла од становништва Буковице, Равних Котара и врличко-цетинског краја.
Становништво тромеђе је углавном млађе и углавном је насељено 1692. године из Бјелајској Поља, док је становнишвно Буковице углавном старије, у Буковици у Ервенику, Жергару и Мокром Пољу је било досељеника из Бјелајског Поља, али то су само 3 насеља а она нису у потпуност насељена Бјелајцима него само деломично.

Српско становништво Равних Котара има доста везе са Ликом пуно више од становништва Буковице, у Бенковцу се тачно примети да престаје  Буковица а да почињу Равни Котари (ако се иде од правца Книна).  У Равним Котарима се брже говори а и психо-физичке особине људи се знатно разликују од Буковице, сличне разлике су између Тромеђе и Буковице.

Српско становништво врличко-цетинског краја има доста везе са Црном Гором, што је итекако видљиво у њиховом менталитету који различит у односу на Равне Котаре, Буковицу и Тромеђу.

 

[симо]

Предање о поријеклу из Пријепоља бих ставио под знак питања. Матица рода је зна се гдје, а имамо и резултат Јевтића са Озрена који је поријеклом из Пиве, и већину херцеговачких досељеника у подручје околине Добоја, анализирајући њихова презимена, итд.

Зар овај Рељић није од крајишких Рељића? И сам то наводи.

Рељића са славом Јовањдан било је у Лохову код Бихаћа. Доселили су из Лике. Једино гдје их је било на личкој страни је у Тишковцу Србу, што није далеко од Мартин Брода којег тестирани наводи као мјесто поријекла. Рељића који су славили Стевањдан било је доста у Унцу и Далмацији. Не знам постоји ли нека веза између ових.

Рељић би према томе могао најприје битан повезан са крајишким родовима N-P189 који славе Јовањдан.

[filipi]

Зар овај Рељић није од крајишких Рељића? И сам то наводи.

Рељића са славом Јовањдан било је у Лохову код Бихаћа. Доселили су из Лике. Једино гдје их је било на личкој страни је у Тишковцу Србу, што није далеко од Мартин Брода којег тестирани наводи као мјесто поријекла. Рељића који су славили Стевањдан било је доста у Унцу и Далмацији. Не знам постоји ли нека веза између ових.

Рељић би према томе могао најприје битан повезан са крајишким родовима N-P189 који славе Јовањдан.

A da li je "baza" i krajskih rodova N-P189 Piva-Banjani ?

[Sergius]

Зар овај Рељић није од крајишких Рељића? И сам то наводи.

Рељића са славом Јовањдан било је у Лохову код Бихаћа. Доселили су из Лике. Једино гдје их је било на личкој страни је у Тишковцу Србу, што није далеко од Мартин Брода којег тестирани наводи као мјесто поријекла. Рељића који су славили Стевањдан било је доста у Унцу и Далмацији. Не знам постоји ли нека веза између ових.

Рељић би према томе могао најприје битан повезан са крајишким родовима N-P189 који славе Јовањдан.

Мени није био баш 100% убједљив да је поријеклом из Крајине, не могу се баш сјетити, ево позвао сам га да се укључи, али јесте чињеница да је подручје Крајине (Дрвар, Петровац посебно) у високом проценту P189.2, можда и преко 10%, то најбоље знам ја код кога та генетика аутозомално доминира.

[Đorđo]

Дуканац, Никољдан, Вучковица, Лучани

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Уклапа се у род А (DYS456=15). Са Ананићем има потпуно поклапање на 17 маркера, са Стакићем се разликује на само 1 од 23, а са Јањатовим на 2 од 23 маркера. Није оставио податке о старијем пореклу.

"Дукањци, славе Ђурђиц. За њих се не зна одакле су и када досељени и рачунају се као најстарија породица у селу."

Коста Јовановић „Горње Драгачево“

http://www.poreklo.rs/2013/07/02/poreklo-prezimena-selo-vu%C4%8Dkovica-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

[Тромеђа]

Зар овај Рељић није од крајишких Рељића? И сам то наводи.

Рељића са славом Јовањдан било је у Лохову код Бихаћа. Доселили су из Лике. Једино гдје их је било на личкој страни је у Тишковцу Србу, што није далеко од Мартин Брода којег тестирани наводи као мјесто поријекла. Рељића који су славили Стевањдан било је доста у Унцу и Далмацији. Не знам постоји ли нека веза између ових.

Рељић би према томе могао најприје битан повезан са крајишким родовима N-P189 који славе Јовањдан.

Мартинбродски Рељићи су сишли у Мартин Брод са Малог Очијева и славе св. Стевана.

[Бакс]

Дуканац, Никољдан, Вучковица, Лучани

Припада хаплогрупи N2>P189.2>Y7310. Уклапа се у род А (DYS456=15). Са Ананићем има потпуно поклапање на 17 маркера, са Стакићем се разликује на само 1 од 23, а са Јањатовим на 2 од 23 маркера. Није оставио податке о старијем пореклу.

У тексту сећања: „Живот и рад Савка Дуканца“, који је написао адвокат Вељко Губерина, каже се да је према предању породица Дуканац дошла из области Скадра. Према овом предању Дуканци су стигли у Драгачевску област око 1500 године, а око 1700 године појављује се први пут на споменицима презиме Дуканац.

Први Дуканац у село Вучковица је према казивању Бранислава Дуканца дошао из Осонице.

Svi Dukanci sveta,ujedinite se.Ja sam jedan od vas koji slavi Svetog Nikolu,pravu slavu Dukanaca.Inace ,da znate,Dukanci su dosli iz severne Albanije u 15.veku,za vreme vladavine L.Dukadjinija,pa prezime verovatno nosimo od prezimena Dukadjini.Inace cuveni Savko Dukanac je rodjen u istoj kuci gde i ja u Vuckovici.

Не знам колико су тачни, али ово су неки од коментара са ове странице:
http://www.poreklo.rs/2012/02/16/dukanac/

[Pavo]

Тестирани је директни потомак Анте Јовановог.

Koliko kum zna pasova unatrag?  Seramfim Ristić spominje nekog Jovana Jankovog sredinom XIX stoljeća.  Da nije on djed ovog Ante. 

[симо]

Koliko kum zna pasova unatrag?  Seramfim Ristić spominje nekog Jovana Jankovog sredinom XIX stoljeća.  Da nije on djed ovog Ante.

Зна најдаље до Јована. Анто му је прадеда, а Јован чукундеда и за њих зна, за даље не. По пасовима чукундед Јован би требао бити рођен негдје половином 19. вијека.

[Zor]

Ова грана има своју балканску браншу присутну у Далмацији и код Албанаца која је Z17107->Z38456 , као и код Грка из Смирне и Фокеје који нису нешто блиски албанским и далматским (као што јесу грчки R1b BY611 одатле) па се не ради вјероватно о Арванитима. Z38456 грана има јако високе вриједности на dys458. И постоји источна варијанта Z17107 коју имају два Руса (један потврђен и један сигурно у вези с њим), Украјинац и Мађар који су Z17107+ али Z38456- , они имају стандардне вриједности на dys458, као и ја. Па ако будем Z17107 биће занимљиво видјети коме сам ближи. Односно је ли Z38456 + или -. Наравно може бити нека сасвим трећа грана.

 Грана Z17107 је изгледа присутна и код Мегрелија из Грузије и Азера из сјеверозападног Ирана.
 Немам још резултат али, на мањем броју маркера овај хаплотип изгледа чудно али на већем не, и посједује више карактеристичних вриједности за Z17107.
 
 И појавио се коначно 100 % рођак Ракоњаца на фтдна, проминентни род из Мађарске стариначки на "степско-коњаничком" подручју. На фтдна панелу 4 (са споријим маркерима) са Русом Щепаком (Z17107->BY4467, Z38456-) на 30 маркера има 29 поклапања. Тако да ћу изгледа бити у праву на што и не-генетски докази упућују. Мислим да знам род из средњевјековне Србије с којим би могли бити у вези.

[Bane]

И појавио се коначно 100 % рођак Ракоњаца на фтдна, проминентни род из Мађарске стариначки на "степско-коњаничком" подручју. На фтдна панелу 4 (са споријим маркерима) са Русом Щепаком (Z17107->BY4467, Z38456-) на 30 маркера има 29 поклапања. Тако да ћу изгледа бити у праву на што и не-генетски докази упућују. Мислим да знам род из средњевјековне Србије с којим би могли бити у вези.

Јел Мађар члан FTDNA E-M35 пројекта?

[Pavo]

Radoslav Vešović u svojoj knjizi o Vasojevićima govori o selu Ulotini i kaže "U Ulotini se predaje za selo Loćane kod Dečane da je postalo otselenjem iz Ulotine i da su Srbi Loćani iz Ulotine.  Isto se ovo, vele, pamti i predaje kod sadašnjih naseljenika Loćana, koji Ulotinu u Polimlju smatraju kao svoju maticu."

Ne znam je li ovaj rezultat Jovanovića sličan ikojim testiranim Vasojevićima.