Генерално делује да је Север Далмације пре у вези са крајевима око Санског Моста, Кључа, Змијања, и даље Гламоча, Купреса. То се огледа пре свега у веома високом проценту E-V13 (приметно појачано присуство PH1246 у оба краја), затим J1c, N-P189.2, итд. Било је и у самој Северној Далмацији више миграционих таласа, али рекао бих да се ова веза јасно види.
Северна Далмација (СДП + 23andMe)
I2a - 34.5% (PH908 19%)
E-V13 - 17.3%
I1 - 17.3%
R1a - 10.3% (M458 8.6%)
J2b-M205 - 10.3%
N-P189.2 - 5.2%
R1b - 3.4%
J1 - 1.7%
Ово је онај пресек за врбаски поддијалекат. Рекао бих да значајније одудара само однос I1 и евентуално R1a.
E-V13 22,36%
G2a 1,31%
I2a 34,21% (PH908 23,68%)
I2 1,31%
J1 1,31%
J2a 2,63%
J2b-M205 5,26%
J2b-M241 2,63%
N-P189.2 5,26%
R1a 18,42 % (M458 6,57%)
R1b 5,26%
Становништво северне Далмације око Тромеђе је различитог порекла од становништва Буковице, Равних Котара и врличко-цетинског краја.
Становништво тромеђе је углавном млађе и углавном је насељено 1692. године из Бјелајској Поља, док је становнишвно Буковице углавном старије, у Буковици у Ервенику, Жергару и Мокром Пољу је било досељеника из Бјелајског Поља, али то су само 3 насеља а она нису у потпуност насељена Бјелајцима него само деломично.
Српско становништво Равних Котара има доста везе са Ликом пуно више од становништва Буковице, у Бенковцу се тачно примети да престаје Буковица а да почињу Равни Котари (ако се иде од правца Книна). У Равним Котарима се брже говори а и психо-физичке особине људи се знатно разликују од Буковице, сличне разлике су између Тромеђе и Буковице.
Српско становништво врличко-цетинског краја има доста везе са Црном Гором, што је итекако видљиво у њиховом менталитету који различит у односу на Равне Котаре, Буковицу и Тромеђу.