Аутор Тема: Српски ДНК дан 2017  (Прочитано 316531 пута)

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #220 послато: Септембар 18, 2017, 05:50:06 поподне »
Што се тиче E-V13>PH1246, и они су на неки начин географски "изолованији" од R1b-U152 родова, једино ту мало пометњу уноси Радоја који је из околине Гламоча. Биће да су они пре негде горе на Козари стационирани.

Мислим да је код Радоје и Гргића ствар јасна, и да нема "пометње". Они су, исто као и родови који славе Часне вериге - дербенџије, Васојевићи које су Турци насељавали да чувају планинске превоје, кланце, путеве кроз шуме. Матица је свима околина Мркоњића, па Гргић је дефинитивно поријеклом с Мањаче, тамо има Гргића с том славом, а и село одакле је из општине Градишка, се зове Вилуси (такво има и на Мањачи). Предак Радоје и Гргића је вјероватно чувао Млиништа.

Вјерујем да ће и резултат Слијепчевића (с обзиром на E-V13 резултат о којем је говорио Небојша) из Герзова потврдити везу Гргић-Радоја.
« Последња измена: Септембар 18, 2017, 05:54:00 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #221 послато: Септембар 18, 2017, 05:53:43 поподне »
Мислим да је код Радоје и Гргића ствар јасна, и да нема "пометње". Они су, исто као и родови који славе Часне вериге - дербенџије, Васојевићи које су Турци насељавали да чувају планинске превоје, кланце, путеве кроз шуме. Матица је свима околина Мркоњића, па Гргић је дефинитивно поријеклом с Мањаче, тамо има Гргића с том славом, а и село одакле је из општине Градишка, се зове Вилуси (такво има и на Мањачи). Предак Радоје и Гргића је вјероватно чувао Млиништа.

Вјерујем да ће и резултат Слијепчевића (с обзиром на E-V13 резултат о којем је говорио Небојша) из Герзова потврдити везу Гргић-Радоја.

Погрешио сам за Козару, али да, свакако им је порекло тј. нека "полазна тачка" источније од Дрвара и Грахова.

За Слијепчевића ћемо видети, није искључено и да је I2-PH908.
« Последња измена: Септембар 18, 2017, 05:58:55 поподне Лука »

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #222 послато: Септембар 18, 2017, 06:12:43 поподне »
Сад видим да већ има у резултатима САНУ један резултат I2-PH908 Стевањштака из околине Герзова (Пецка) који не стоји далеко од осталих из ове групе.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #223 послато: Септембар 18, 2017, 06:13:43 поподне »
Сад видим да већ има у резултатима САНУ један резултат I2-PH908 Стевањштака из околине Герзова (Пецка) који не стоји далеко од осталих из ове групе.

Не да не стоји далеко, већ се потпуно уклапа генетски у поменуту групу.

Ван мреже magriva620

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 54
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #224 послато: Септембар 18, 2017, 06:32:35 поподне »
Први пут се јављам- ја сам Берић чији су резултати објављени.Веома пажљиво пратимо дискусију и желим да додам податак да су Протићу настали од Берића који су постали проте-попови, па одатле презиме Протићу.Поријекло Протића је везано за мјесто Бараћи и околна места (Герзово није далеко).У црквеним књигама постоји више од 10 попова са презименом Берић у овим крајевима у времену од прије 100-тињак година.Е сад, ја имам неку информацију да су Берићи родом из Далмације, чак са Пељешца.Можда је (поред заједничке хаплогрупе)могућа и географска повезаност презимена око славе Св.Стефана
Надам се да ће ово бар мало помоћи у откривању повезаности споменутих презимена(Јеж,Берић,Бајић...)

Берића у Далмацији има у околини Кистања,и вероватно су се одатле иселили у Босну.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #225 послато: Септембар 18, 2017, 06:36:04 поподне »
Берића у Далмацији има у околини Кистања,и вероватно су се одатле иселили у Босну.

Ти Берићи славе Јовањдан и требало би да су повезани са Петковићима из Дрвара исте славе који су тестирани као I2-PH908, међутим нису генетски блиски Берићу који слави Стевањдан.

За сада изгледније делује да су Берићи са славом Стевањдан пре пореклом из околине Герзова него из Далмације.

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #226 послато: Септембар 18, 2017, 06:43:19 поподне »
Према Бачку, далматински Берићи славе Јовањдан (матица у Вариводама код Книна) и Никољдан (матица у Уздољу код Книна).

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8084
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #227 послато: Септембар 18, 2017, 06:47:08 поподне »
Ти Берићи славе Јовањдан и требало би да су повезани са Петковићима из Дрвара исте славе који су тестирани као I2-PH908, међутим нису генетски блиски Берићу који слави Стевањдан.

За сада изгледније делује да су Берићи са славом Стевањдан пре пореклом из околине Герзова него из Далмације.
Можда је и бивши кошаркаш Мирослав Мића Берић од њих...Он је из Богатића (Мачва)
Порекло становништва места Богатић (Мачва). Стање од почетка 18. века па до прве половине 20. века
Из Херцеговине су дошли:

БЕРИЋИ (Јовањдан, 149-15к), и од њих СИНЂЕЛИЋИ (25-4 к), МУЊИЋИ (1 к), и, КЕВИЋИ у Брежђу (Подгорина),“ по предању, дошли из околине Требиња, а довео их је Бора.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #228 послато: Септембар 18, 2017, 06:48:46 поподне »
Можда је и бивши кошаркаш Мирослав Мића Берић од њих...Он је из Богатића (Мачва)
Порекло становништва места Богатић (Мачва). Стање од почетка 18. века па до прве половине 20. века
Из Херцеговине су дошли:

БЕРИЋИ (Јовањдан, 149-15к), и од њих СИНЂЕЛИЋИ (25-4 к), МУЊИЋИ (1 к), и, КЕВИЋИ у Брежђу (Подгорина),“ по предању, дошли из околине Требиња, а довео их је Бора.

Повезивање на основу презимена се често покаже нетачним. Сем презимена и славе, између Берића из Богатића и Берића из Далмације вероватно не постоји никаква друга веза, вероватно ни она пресудна, генетска веза.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14340
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #229 послато: Септембар 18, 2017, 07:01:52 поподне »
Сад видим да већ има у резултатима САНУ један резултат I2-PH908 Стевањштака из околине Герзова (Пецка) који не стоји далеко од осталих из ове групе.

Изгледа да је добар део тог становништва са потеза Гламоч - Змијање, у који спада и Герзово, прешао у Северну Далмацију првих година Турске владавине Босном.

Осим што се назире генетска веза имзмеђу ових крајева, ту је и забелешка коју је Др. Башагић пронашао у турским изворима, цитирам:

"Dr. Safetbeg Bašagic je našao u Turskim izvorima o naseljavanju pravoslavnog stanovništva u opustele krajeve Jajca 1527. Tih su godina begunci iz Bosne sagradili crkvu u Kninskom Polju, koja je posvecena Sv. Đorđu. Kako je to slava znatnog dela starinaca, verovatno su ti naseljenici iz Donjih Krajeva, pogranicnih oblasti sredovekovne Bosne."

симо

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #230 послато: Септембар 18, 2017, 07:20:45 поподне »
Изгледа да је добар део тог становништва са потеза Гламоч - Змијање, у који спада и Герзово, прешао у Северну Далмацију првих година Турске владавине Босном.

Осим што се назире генетска веза имзмеђу ових крајева, ту је и забелешка коју је Др. Башагић пронашао у турским изворима, цитирам:

"Dr. Safetbeg Bašagic je našao u Turskim izvorima o naseljavanju pravoslavnog stanovništva u opustele krajeve Jajca 1527. Tih su godina begunci iz Bosne sagradili crkvu u Kninskom Polju, koja je posvecena Sv. Đorđu. Kako je to slava znatnog dela starinaca, verovatno su ti naseljenici iz Donjih Krajeva, pogranicnih oblasti sredovekovne Bosne."

Мислим да није немогуће да се на поменуто подручје доселила нека српска популација са истока Црне Горе, на граници са албанским елементом. Међу герзовачким Стевањштацима постоји и породица Кокеза/Кокезић за чије име већина аутора наводи албански коријен (у преводу би презиме значило Зрнић). Кокеза има још католика у Огорју код Сиња. У околини Јајца је насеље Клименте. Неки спомињу да је име насеља од старе цркве св. Климента, али ми то објашњење не дјелује увјерљиво. Уосталом и сам васојевићки хаплотип код породица у Мркоњићу и Гламочу говори о евидентној вези.

Тако да та прича о поријеклу "од Скадра" можда и није бајка.

Такође, не треба заборавити ни предање српских породица у Белој Крајини које говоре да су од ријеке Бојане, а управо су те породице насељаване од Гламоча, Јања и Унца.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14340
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #231 послато: Септембар 18, 2017, 07:54:40 поподне »
Мислим да није немогуће да се на поменуто подручје доселила нека српска популација са истока Црне Горе, на граници са албанским елементом. Међу герзовачким Стевањштацима постоји и породица Кокеза/Кокезић за чије име већина аутора наводи албански коријен (у преводу би презиме значило Зрнић). Кокеза има још католика у Огорју код Сиња. У околини Јајца је насеље Клименте. Неки спомињу да је име насеља од старе цркве св. Климента, али ми то објашњење не дјелује увјерљиво. Уосталом и сам васојевићки хаплотип код породица у Мркоњићу и Гламочу говори о евидентној вези.

Тако да та прича о поријеклу "од Скадра" можда и није бајка.

Такође, не треба заборавити ни предање српских породица у Белој Крајини које говоре да су од ријеке Бојане, а управо су те породице насељаване од Гламоча, Јања и Унца.

Може бити да је један део дошао и одатле. Што се генетике тиче, има ту и прилично R1b-BY611 (околина Гламоча). Како ове хаплогрупе нема превише у Старој Херцеговини (мислим ниједан до сада у самој Херцеговини), а присутна је у Крајини дефинитивно, остаје да су из нешто источнијих крајева пореклом, можда баш околине Скадра.

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #232 послато: Септембар 18, 2017, 08:09:29 поподне »
... сви Крајишници које сам упознао а славе Светог Стефана, кажу за себе да су старином Херцеговци.
У најави: о Крајишницима I2-PH908 погледаћете у Sharelock-овој књизи "Генеалогија III том"! 8)
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Radul

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1905
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #233 послато: Септембар 18, 2017, 08:39:14 поподне »
Хоће ли бити још резултата данас?
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #234 послато: Септембар 18, 2017, 09:13:17 поподне »
Хоће ли бити још резултата данас?

Од мене је то то, Гуја можда објави по који резултат.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #235 послато: Септембар 19, 2017, 11:53:49 пре подне »
Пеурача, Јовањдан, Горњи Будачки, Кордун

Припада хаплогрупи E1b-V13, највероватније грани Z5017>Z19851. Мада Пеурача има и неке вредности због којих би могао да буде и род Куча, ипак 25 на 390 и 11 на 439 говоре да би ипак требало да припда Z5017>Z19851. У роду Z5017>Z19851 једини има вредност 17 на 458.

Тестирани је навео Пеураче на Кордун највероватније дошле из Крбавског Поља (Лика).
« Последња измена: Септембар 19, 2017, 11:59:05 пре подне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #236 послато: Септембар 19, 2017, 12:02:25 поподне »
Стевановић, Никољдан, Загони, Бијељина

Припада хаплогрупи Q, а због блискости са Чотићем из Љубушког који је радио СНП тестове по својој прилици грани Z5902>YP1600. Интересантан род и грана за истраживање која је очито присутна код Срба јер у необјављеним истраживањима постоји један тестирани из источне Херцеговине (околина Невесиња) који припада овој хаплогрупи тј. кластеру.

Тестирани по мушкој линији није повезан са Стефановићем I2-PH908 из истог места, па би Ацо можда могао да појасни о чему се тачно ради. Тестирани је такође у упитнику навео да су старином из Ријеке Црнојевића.
« Последња измена: Септембар 19, 2017, 12:04:12 поподне Лука »

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #237 послато: Септембар 19, 2017, 12:09:52 поподне »
Бранковић, Стевањдан, Липовац, Челинац

Припада хаплогрупи I2-PH908

Овдје треба рећи да постоји један близак необјављени резултат из западне Србије, иста слава Стевањдан, са идентичним првим кактеристичним распоредом13-24-15-10-14-15, који има само 10 од укупно свих објављених и необјављених резултата, и са разликом од 2/17 средње и бржемутирајућих маркера у односу на овај род. Мислим да се тај резултат веома лијепо у њега уклапа.

С обзиром на миграције у то подручје Србије, али и у подручје око манастира Липље и Ступље у Босни, рекао бих да је Херцеговина неко поријекло овог рода.

Које би то могле бити породице у Херцеговини с овом славом, с обзиром да исту славу дијеле тестирани из Босне и из Србије?

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #238 послато: Септембар 19, 2017, 12:19:41 поподне »
Савић, Илиндан, Бања Лука

Припада хаплогрупи E1b-V13, по својој прилици њеној грани Z5018>L241. Изгледа да се ради о једном роду код крајишких родова који славе Илиндан јер је Савићу поприлично близак Рачић такође из Бања Луке и који такође слави Илиндан, а није му далеко ни Прерадовић Доњих Вијачана код Прњавора са такође истом славом. Једино што је мало чудно јесте то што за читав род и хаплогрупу E1b-V13 Савић има чудну комбинацију 14-16 на 385a/b, међутим по другим маркерима се сасвим добро уклапа. Иначе овај крајишки род са славом Илиндан је доста близак Даниловићу из Мораче, па би то можда могао бити индикатор за њихово најстарије порекло.

Савић је у упитнику навео да су у Бања Луку пристигли највероватније крајем 18. века са простора између Прњавора и Котор Вароши, што још више учвршћује везу са Прерадовићем из Доњих Вијачана. За даље порекло је навео Црну Гору.

Jelic

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2017
« Одговор #239 послато: Септембар 19, 2017, 12:24:44 поподне »
Овдје треба рећи да постоји један близак необјављени резултат из западне Србије, иста слава Стевањдан, са идентичним првим кактеристичним распоредом13-24-15-10-14-15, који има само 10 од укупно свих објављених и необјављених резултата, и са разликом од 2/17 средње и бржемутирајућих маркера у односу на овај род. Мислим да се тај резултат веома лијепо у њега уклапа.

С обзиром на миграције у то подручје Србије, али и у подручје око манастира Липље и Ступље у Босни, рекао бих да је Херцеговина неко поријекло овог рода.

Које би то могле бити породице у Херцеговини с овом славом, с обзиром да исту славу дијеле тестирани из Босне и из Србије?

Изгледа да ово није једини пример да су поједини родови са простора западне Босне блиски неким родовима у западној Србији. Очито је да се дакле ради о заједничком корену још у Херцеговини.