Српски ДНК дан 2017

[Зрно]

Ја прогнозирам да Гашић, Мудринић и Савић нису Динарици.

[Зрно]

Гашић је највероватније Крич или мој, што су мање шансе.

[Небојша]

Ја прогнозирам да Гашић, Мудринић и Савић нису Динарици.

Чим их Лука не објављује, нису.

[Jelic]

Јеж, Стевањдан, Горњи Петровићи, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Јеж је несумњиво повезан са географски блиским Берићем исте славе из Ламовите код Приједора. Такође, оно што нисам приметио код резултата Берића а сада са резултатом Јежа примећујем је то да су и Берић и Јеж очито повезани са Бајићем из Дрвара и Дукићем из Лике. Изгледа да се ради о још једном сада већ добро "профилисаном" роду на простору Крајине.

Иначе тестирани Јеж наводи да су старином највероватније из околине Јајца тј. да су одатле дошли у Горње Петровиће, и да засигурно нису били део миграција из Лике на подручју Босанске Крупе. Помиње и то да је старо презиме Јежа Млађеновић.

[Небојша]

Јеж, Стевањдан, Горњи Петровићи, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Јеж је несумњиво повезан са географски блиским Берићем исте славе из Ламовите код Приједора. Такође, оно што нисам приметио код резултата Берића а сада са резултатом Јежа примећујем је то да су и Берић и Јеж очито повезани са Бајићем из Дрвара и Дукићем из Лике. Изгледа да се ради о још једном сада већ добро "профилисаном" роду на простору Крајине.

Иначе тестирани Јеж наводи да су старином највероватније из околине Јајца тј. да су одатле дошли у Горње Петровиће, и да засигурно нису били део миграција из Лике на подручју Босанске Крупе. Помиње и то да је старо презиме Јежа Млађеновић.

Дефинитивно се у оквиру крајишких Стевашњтака издвајају два, три рода.

Први род су Трнинићи-Миљевићи R1b-U152, други овај где су Бајићи и остали I2-PH908 и трећи чине породице E-V13>PH1246 (Гргић, Радоја).

Иначе, као што рече Лука, породица Јеж је део оне групе "Стевањаштака" који су досељени "од Јајца", за разлику од Трнинића и осталих који углавном долазе из Далмације и Лике.

У том смислу би им требали бити блиски (дакле I2-PH908) још и Мијатовићи, Јајчани и Шикмани. Сада више верујем да је и онај Слијепчевић из околине Герзова I2-PH908. То није далеко од Јајца.

Невероватно колико се породица са славом Св. Стеван пријавило за ово тестирање. Посебно из Крајине. Је л ово слава Републике Српске, или шта.

[Jelic]

Је л ово слава Републике Српске, или шта.

 

Класична херцеговачка слава, да не кажем "прађедовска" слава крајишника тј. њихових предака досељених из Херцеговине.

[Nebo]

Класична херцеговачка слава, да не кажем "прађедовска" слава крајишника тј. њихових предака досељених из Херцеговине.

Једна од најчешћих слава и државна слава у Републици Српској.
Да, и моје искуство тако говори: сви Крајишници које сам упознао а славе Светог Стефана, кажу за себе да су старином Херцеговци.

[Jelic]

Дефинитивно се у оквиру крајишких Стевашњтака издвајају два, три рода.

Први род су Трнинићи-Миљевићи R1b-U152, други овај где су Бајићи и остали I2-PH908 и трећи чине породице E-V13>PH1246 (Гргић, Радоја).

Иначе, као што рече Лука, породица Јеж је део оне групе "Стевањаштака" који су досељени "од Јајца", за разлику од Трнинића и осталих који углавном долазе из Далмације и Лике.

У том смислу би им требали бити блиски (дакле I2-PH908) још и Мијатовићи, Јајчани и Шикмани. Сада више верујем да је и онај Слијепчевић из околине Герзова I2-PH908. То није далеко од Јајца.

Невероватно колико се породица са славом Св. Стеван пријавило за ово тестирање. Посебно из Крајине. Је л ово слава Републике Српске, или шта.

Оно што такође примећујем јесте то да група око Јежа, Бајића, Дукића и Берића уопште по маркерима није далеко од групе породица из Красаве код Крупња која такође слави Стевањдан.

Можда су истог "корена", у Херцеговини још?

[Небојша]

С обзиром да се пријавио велики број "Стевањштака" из тих западних крајева Српске, ево оног њиховог магловитог предања из околине Герзова, које је почетом 20. века забалежио Карановић:

"У Герзову је код Јајца турбе Ђерзел Алије, хероја муслимана који је у ту у боју пао у борби са у Змајом Огњеном Вуком. У Герзову и у суседној Медној и Пецкој има велика група родова која слави Архиђакона Стефана патрона владара из династије Немањића. Код њих је сачувано већ избледело предање, да је један калуђер из Високих Дечана прошао кроз Герзово купећи милостињу за манастир. Допали су му се ти крајеви, па је послао своје саплеменике да се тамо населе. Сачувало се предање да је старешина имао право да носи сабљу, ћурак и доламу, према томе је област имала неку врсту аутономије. Један је род назван Бубњевић, што им је предак, веле, носио бубањ у некој војсци. Вероватно је да су њихови преци помагали Турцима код заузимања Јајца 1527. као мартолози па су се ту и настанили."

"...Највише родова је са славом Св. Архиђакона Стефана у околини Јајца"

Мање више ова прича о Дечанима, али није немогуће да су дошли у време пада Јајца, где су многи остали до данас.

[симо]

С обзиром да се пријавио велики број "Стевањштака" из тих западних крајева Српске, ево оног њиховог магловитог предања из околине Герзова, које је почетом 20. века забалежио Карановић:

"У Герзову је код Јајца турбе Ђерзел Алије, хероја муслимана који је у ту у боју пао у борби са у Змајом Огњеном Вуком. У Герзову и у суседној Медној и Пецкој има велика група родова која слави Архиђакона Стефана патрона владара из династије Немањића. Код њих је сачувано већ избледело предање, да је један калуђер из Високих Дечана прошао кроз Герзово купећи милостињу за манастир. Допали су му се ти крајеви, па је послао своје саплеменике да се тамо населе. Сачувало се предање да је старешина имао право да носи сабљу, ћурак и доламу, према томе је област имала неку врсту аутономије. Један је род назван Бубњевић, што им је предак, веле, носио бубањ у некој војсци. Вероватно је да су њихови преци помагали Турцима код заузимања Јајца 1527. као мартолози па су се ту и настанили."

"...Највише родова је са славом Св. Архиђакона Стефана у околини Јајца"

Мање више ова прича о Дечанима, али није немогуће да су дошли у време пада Јајца, где су многи остали до данас.

Карановић је на више мјеста споменуо ове родове који славе св. Стевана из околине Јајца.

"Jedan ogranak rodova sa slavom Sveti Stevan Arhiđakon i sa predanjem da su od Skadra, od plemena Mrnjavčića, pod prezimenom Mlađen naselio se u blizinu Kamengrada. Takođe, grupa rodova u Gerzovu su, po sačuvanom predanju od Skadra, od plemena Mrnjavčića i svi slave Svetog Stevana Arhiđakona."

По наводу Јежа Млађеновић им је старије презиме.

"Драгоцена је записка из 1737. на једном псалтиру који је сада у богословској библиотеци у Сарајеву. Ту се спомиње ђак Лаза родом Вујашковић, од племена Мрњавчића. На једном је надгробном крсту означен отац Лазин, Вујашко Бубњевић. Највише је родова са славом св.Архиђакона Стефана у околини Јајца. Расељене родове у Поуњу зову Јајчанин, а оне у оклини Сарајева Крајишник."

[Небојша]

Карановић је на више мјеста споменуо ове родове који славе св. Стевана из околине Јајца.

"Jedan ogranak rodova sa slavom Sveti Stevan Arhiđakon i sa predanjem da su od Skadra, od plemena Mrnjavčića, pod prezimenom Mlađen naselio se u blizinu Kamengrada. Takođe, grupa rodova u Gerzovu su, po sačuvanom predanju od Skadra, od plemena Mrnjavčića i svi slave Svetog Stevana Arhiđakona."

По наводу Јежа Млађеновић им је старије презиме.

"Драгоцена је записка из 1737. на једном псалтиру који је сада у богословској библиотеци у Сарајеву. Ту се спомиње ђак Лаза родом Вујашковић, од племена Мрњавчића. На једном је надгробном крсту означен отац Лазин, Вујашко Бубњевић. Највише је родова са славом св.Архиђакона Стефана у околини Јајца. Расељене родове у Поуњу зову Јајчанин, а оне у оклини Сарајева Крајишник."

Ово је већ интересантно. Област високих Дечана није толико далеко од Скадра.

[Небојша]

Треба видети каква је потенцијална генетска веза ових родова са тим крајевима. Иако постоји релана шанса да су се они тек на простроу Крајине спојили, "ородили".

Гргићи и Радоје E-V13>PH1246 имају доле блиске Васојевиће, а слични хаплотипови су присутни и на простору источне Херцеговине. Ови I2-PH908 генерално имају хаплотип који није далеко од "модалног", па у том смислу имају пуно потенцијалних рођака на све стране.

А за ове R1b-U152 из Крајине смо већ утврдили (необјављени резултати) да им је матица вероватно простор данашње источне Херцеговине.

[Jelic]

Треба видети каква је потенцијална генетска веза ових родова са тим крајевима. Иако постоји релана шанса да су се они тек на простроу Крајине спојили, "ородили".

Гргићи и Радоје E-V13>PH1246 имају доле блиске Васојевиће, а слични хаплотипови су присутни и на простору источне Херцеговине. Ови I2-PH908 генерално имају хаплотип који није далеко од "модалног", па у том смислу имају пуно потенцијалних рођака на све стране.

А за ове R1b-U152 из Крајине смо већ утврдили (необјављени резултати) да им је матица вероватно простор данашње источне Херцеговине.

Гргићи и Радоје могу бити "оригинално" пореклом од других крајишких родова са једном специфичном славом, а идентичним хаплотипом.

Што се тиче I2-PH908, њихови потенцијални рођаци су можда као што рекох родови из околине Крупња.

А што се тиче R1b-U152 "Озгорастовића" они су несумњиво или пореклом од неких сродника или од самих родова са потеза Љубиња-Требиње који тренутно нису за објављивање.

[симо]

Уколико је матица I2-PH908 Стевањштака Герзово и околина, и ако се заиста ради о јасно дефинисаном роду, ту се свакако ради о Србима у влашком статусу које у попису из 1531. године спомиње и Курипешић, који је прошао кроз Герзово, наводи га под обликом Gersono. Он наводи да на том подручју живе православни Срби досељени из Смедерева (Smedraw) и грчког Београда (griechisch Weussenburg). Овдје се прије свега ради о подручју Смедеревског санџака који је обухватао и подручје све до Дрине. О овом правцу досељавања у Крајину мало је говорено, али је податак Курипешића недвосмислен. Овај правац досељавања има и своју историјску логику. Када су на подручју Смедеревског санџака укидане влашке повластицве, српско становништво у циљу очувања истих се помјерало на границе, па и у подручје Босанске крајине. Наравно, и српско становништво у Смедеревском санџаку је било поријеклом из Старог Влаха, Херцеговине и Црне Горе. Овдје се ради само о етапним путањама.

Турски попис клишког санџака из 1550. године показује да је подручје Герзова густо насељено српским православним становништвом у влашком статусу. Иако се не помиње само Герзово, помиње се оближња Пецка, и све то у саставу нахије Сокол, што је некадашња жупа Плива.

Везу крајишких I2-PH908 са Герзовом лако би доказали уколико би се тестирала породица Бубањ-Бубњевић из тог краја.

[Небојша]

Гргићи и Радоје могу бити "оригинално" пореклом од других крајишких родова са једном специфичном славом, а идентичним хаплотипом.

Што се тиче I2-PH908, њихови потенцијални рођаци су можда као што рекох родови из околине Крупња.

А што се тиче R1b-U152 "Озгорастовића" они су несумњиво или пореклом од неких сродника или од самих родова са потеза Љубиња-Требиње који тренутно нису за објављивање.

И мени ова опција делује најреалније. Да су "Озгорастовићи" заправо микс R1b-U152 и I2-PH908, са матицом у источној Херцеговини, а да су им се у Крајини "прибили" ови E-V13>PH1246.

Остаје да се види какву улогу играју крајеви око Скадра, који се очито провлаче у предањима ових родова.

[Небојша]

Везу крајишких I2-PH908 са Герзовом лако би доказали уколико би се тестирала породица Бубањ-Бубњевић из тог краја.

Мислим да ће зато и бити занимљив резултат овог Слијепчевића (Св. Стеван) из Герзова. Мале су шансе да није у вези са овом групом.

[Jelic]

И мени ова опција делује најреалније. Да су "Озгорастовићи" заправо микс R1b-U152 и I2-PH908, са матицом у источној Херцеговини, а да су им се у Крајини "прибили" ови E-V13>PH1246.

Остаје да се види какву улогу играју крајеви око Скадра, који се очито провлаче у предањима ових родова.

"Озгорастовићи" су највероватније "искључиво" R1b-U152. Имамо Миљевиће, Добријевиће и Трниниће из те групе породица, можда још само фале Роквићи али мислим да више нема никакве сумње да су највероватније и они R1b-U152. Чини се и да је "матица" R1b-U152 "правих" Озгорастовића некако западније, у околини Грахова и Дрвара, док је "матица" ових I2-PH908 некако источније, у околини Герзова и Јајца.

[Небојша]

"Озгорастовићи" су највероватније "искључиво" R1b-U152. Имамо Миљевиће, Добријевиће и Трниниће из те групе породица, можда још само фале Роквићи али мислим да више нема никакве сумње да су највероватније и они R1b-U152. Чини се и да је "матица" R1b-U152 "правих" Озгорастовића некако западније, у околини Грахова и Дрвара, док је "матица" ових I2-PH908 некако источније, у околини Герзова и Јајца.

Да, него се за све њих каже да су "Озгорастовићи". У тој су групи чак и Гргићи нпр. Исто тако, код Рађеновића се за Бајиће I2-PH908 каже да су огранак Трнинића, који су R1b-U152. Зато мислим да су били испреплетани.

Мада за сада делује тако као што си рекао. Да су ови R1b нешто западније. И у оном уводном тексту о породицама које славе Стевањдан се каже да оне имају само магловито предање да су некада били једно. Значи има ту простора за свакакве комбинације.

[Jelic]

Да, него се за све њих каже да су "Озгорастовићи". У тој су групи чак и Гргићи нпр. Исто тако, код Рађеновића се за Бајиће I2-PH908 каже да су огранак Трнинића, који су R1b-U152. Зато мислим да су били испреплетани.

Мада за сада делује тако као што си рекао. Да су ови R1b нешто западније. И у оном уводном тексту о породицама које славе Стевањдан се каже да оне имају само магловито предање да су некада били једно. Значи има ту простора за свакакве комбинације.

Једина "веза" I2-PH908 родова који славе Стевањдан са R1b-U152 родовима је то преко Бајића, а и то је непоуздано тј. неке ствари се ту не поклапају, и то је ДНК само потврдио.

Што се тиче E-V13>PH1246, и они су на неки начин географски "изолованији" од R1b-U152 родова, једино ту мало пометњу уноси Радоја који је из околине Гламоча. Биће да су они пре негде горе на Козари стационирани.

Сличну забуну уносе и Бајићи који се такође налазе у окружењу R1b-U152 родова. Мада, с обзиром на то да су у оквиру рода I2-PH908 "крајишких стевањштака" Бајић и Дукић ближи један са другим него што су ближи Јежу и Берићу, то може навести на закључак да су се на запад, у Лику и околину Дрвара, иселили раније него Берић и Јеж.

[Берић]

Први пут се јављам- ја сам Берић чији су резултати објављени.Веома пажљиво пратимо дискусију и желим да додам податак да су Протићу настали од Берића који су постали проте-попови, па одатле презиме Протићу.Поријекло Протића је везано за мјесто Бараћи и околна места (Герзово није далеко).У црквеним књигама постоји више од 10 попова са презименом Берић у овим крајевима у времену од прије 100-тињак година.Е сад, ја имам неку информацију да су Берићи родом из Далмације, чак са Пељешца.Можда је (поред заједничке хаплогрупе)могућа и географска повезаност презимена око славе Св.Стефана
Надам се да ће ово бар мало помоћи у откривању повезаности споменутих презимена(Јеж,Берић,Бајић...)