За Албанце не бих рекао да је Шиптари погрдан назив јер своју матичну државу тако зову...али постоје и надимци за народе који су изведени у односу на неке особине: "Тута Бугарин", тута,онај што се "прави мутав" ,неповерљив,а тај надимак ,ако није настао пре балканских ратова,тада је сигурно...постоји и надимак за Македонце "Чокалије",али незнам шта значи,морам оца да питам,јер сам од њега то чуо
Ево објашњења надимка чокалија...уопште није у питању погрдан надимак, напротив:
http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/398799/Makedonac-koji-je-nadmudrio-sultanaМени није јасно зашто се Арнаути љуте кад их ми Срби зовемо Шиптари, а они сами себе тако зову.
Кад Арнаута назовеш Шиптаром он се наљути као да си му опсовао мајку, и инсистира да је Албанац.
Морамо да им тепамо да су Албанци, а они сами себе тако никад нису звали.
Ја их у свакондневном животу зовем Шиптари (као и већина Срба), међутим овде не користим тај назив јер нисам сигуран како би неко то протумачио, па их зато зовем Арнаути.
Не зовем ни их Албанци јер не желим да користим енглески назив за тај народ.
Арнаутима или Арбанасима су их звали наши преци вековима у прошлости и тако је било све до времена СФРЈ кад је због политичке коректности наметнут назив Албанци.
Овако они зову себе и своју државу https://sq.wikipedia.org/wiki/Shqiptarët https://sq.wikipedia.org/wiki/Shqipëria
О етнонимима којима се називају Албанци (Арбанаси, Арнаути, Шиптари) би се могао исписати један добар чланак; ја ћу покушати да будем концизан. Арбанаси је, као што је већ речено, стари српски етноним за ову етничку групу и изведен је од имена области Арбанон где се у средњем веку налазила њихова матица; Александар Лома је у свом чланку "Етнолингвистичка слика подручја Косова и Метохије у античко доба и у раном средњем веку" у оквиру зборника радова "Археологија Косова и Метохије" појаснио да се Арбанон у старосрпском језику називао
Рабънъ, чиме је и у том називу потврђена ранословенска метатеза ликвида (ар->ра) која се одвијала од 7. до краја 9. века најкасније, али сам назив народа (Арбанаси) није био обухваћен овом језичком променом, што по њему говори о томе да су Словени упознали географски назив те области пре имена народа који је по тој области добио име. Он даље закључује да би то значило да у најраније време словенског насељавања Балкана Арбанаса у Арбанону/Рабну није било, и да је њихов назив Словенима дошао преко неког страног језика (можда грчког или, још вероватније, самог албанског) након што је метатеза ликвида замрла као језички процес, јер би се у супротном очекивало да облик гласи *Рабанаси. Нисам сигуран да ли је ова хипотеза потпуно валидна, јер сам на интернету наилазио и на помене натписа у којима се спомињу "Рабанаси", али ми је нејасно да ли је то заиста забележено у средњовековним писаним споменицима или је то каснија интерполација. Иначе, суфикс -ас у Арбанас дефинитивно потиче из албанског, и има исто значење као суфикс -јанин у словенским језицима, са функцијом места одакле неко потиче (нпр. у савременом албанском Prishtinasi значи Приштинац, Приштевац).
Милош Јагодић у свом делу "Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878-1912)" је писао о називу Арнаутин, и како су га Албанци презирали; ако би Србин назвао Албанца Арнаутином, ризиковао је да истог момента изгуби главу; прикладан назив тада у комуникацији са њима је био њихов народни назив, "Шиптар". Арнаутима су их звали Турци (Arnavud) и он је изведен из грчког Αρβανίτες, Αρβανίται. Назив Шиптар је у оквиру Југославије званично уведен након 1945. као начин да се подиђе Албанцима, да се они ословљавају етнонимом на сопственом језику. Иначе назив Шиптар је североисточне гегијске форме која је присутна на простору Космета, док је на књижевном албанском (који је углавном тоскијске форме) Shqiptar (дакле са уметањем q-ћ). Назив Шиптар је од пожељног (јер им је за време Краљевине Југославије негиран и називани су Арбанасима или Арнаутима) временом дошао до непожељног, јер су се Албанци у Југославији прибојавали да би то могло да буде средство асимилације, чему су доприносили и југословенски комунистички функционери, који су почели да праве разлику између Албанаца (Албанци из Албаније) и Шиптара (Албанци из Југославије), а с друге стране према наново кодификованом књижевном албанском језику у време Енвера Хоџе, под великим тоскијским утицајем, једини исправан етноним је постао Shqiptar, те су се тога Албанци у Југославији, који су одувек имали скривене или мање скривене сепаратистичке тенденције, држали као пијан плота, иако се то у доста случајева косило са њиховим говорним гегијским дијалектом (добар пример је баш реч Шиптар, која се на косметском гегијском управо тако изговара, без уметања "ћ"). Тако је назив Шиптар доживео исту судбину као ранији назив Арнаутин, и политички коректно је постало "Албанац".
Ја сам чуо за један потпуно погрдни назив за Албанце, који користе косметски Срби а то је -
жугани. Није ми јасна етимологија ове речи, тј. њено значење, па ако неко зна нешто више о томе, било би добро да овде подели.
Могу само рећи да се Албанци на овај назив више "штрецају" него на "Шиптари"...