Јесте, али нека и те две године пошто је иницијатива за промену назива народа кренула 1991. године. Ко зна, можда су је Санџаклије прихватиле и пре званичне одлуке услед великог усхићења због "враћања својим коренима". Не бих да испадне да било коме скраћујем бошњачки стаж.
До 1993. године, муслимани са штокавског говорног подручја нису имали никакву свијест о некој генетској или језичкој засебности у односу на Србе и Хрвате, нити су они сами тврдили да их ишта чини различитим од Срба и Хрвата осим ислам. Од идентитетских обиљежја која су их дијелила од Срба и Хрвата истицали су једино своју припадност исламском вјерско-цивилизацијском кругу. Наравно, могу схватити да су сматрали неправедним да од три групације које су се подијелиле у засебне националне заједнице искључиво на вјерској основи они буду једини који морају остати вјерска група без права на националну кристализацију.
Проблем је, међутим, то што је у бошњачким националистичким круговима зачет низ митоманских тврдњи, попут сљедећих:
1. Да су Бошњаци и прије ислама били неки засебан народ, различит и од Срба и од Хрвата.
2. Да су сви Бошњаци били крстјани (које погрешно поистовјећују с бугарско-рашким богумилима) и да су само крстјани примали ислам, те да је крстјанска јерес била скоро идентична исламу (наводно су се крстјани молили пет пута дневно, прали прије молитве и нису вјеровали у крст и Исусово божанство, те су постили пар недеља).
3. Да између Бошњака с једне и Срба и Хрвата с друге стране постоје и генетске разлике, тј. да су Бошњаци потомци Илира, а Срби и Хрвати словенски уљези. Генетика је, иначе, ову смијешну лаж разбила на атоме.