Иако је мутација М458 стара 5000 година, сви присутни огранци имају много млађи TMRCA.
1) први огранак А11460 настао пређе 5000, тмрца 2500 искључиво словенска (Мазовшани, Срби, Македонци); будући
2) из другога огранка заступљени су L260, настао пређе 5000, тмрца 2600, искључиво словенска, постоје огранци русски огранци и лехитски огранци. Очевидно се ширила на запад лехитским сеобама;
Случајно сам послао поруку прије него што сам је завршио. Ово је пуна порука.
Између мутације М458 и тмрца живих огранака лежи период од најмање 2500 година тишине;
1) први огранак
А11460 тмрца 2500 а настао прије 5000(Мазовшани, Срби, Македонци); пошто су Срби дошли са сјевера
искони простор је Мазовија.
2) други огранак слиједи низ PF7521>Y2604 који је словенски и дијели се на:
а)
L260 тмрца 2600, а настао прије 5000,
заступљен у Руса ( и Татара) и Лехита, ширио се очигледно на запад и исток лехитима, а на исток вјеројатно племенима Радимића* и Ветића*;
б) FGC2608 настао прије 5000 са двома огранцима:
-
BY32066, тмрца 1900, настао прије 5000 (
русски, татарски) ширио се вјеројато културом Колочинском
- CTS11962>
YP509 тмрца 1950 (Мазовшани, Поморјани, Бјелоруси)- CTS11962>
L1029 тмрца 2100 ( е овај огранак је веома распрострањен посвуда од Финске до Италије, од Кине до Берлина и треба се посматрати засебно)
Готово сви живи огранци М458
ширили су се словенским сеобама са западнога руба словенске прапостојбине, то јест са блатних и шумних подручија
источно од Висле.
Једини оутсајдерски артефакт представља PF6188, tmrca 5000 из Каљари, Италија, који се могао туда доспјети Готима. Нема смисла расправљати о архео-културама доба бронзе које су заспале на тисућу година прије најстаријих словенских тмрца (Тшињец и Тумулус) него се треба посматрати културна динамика доба жељеза, то јест
позне Халштат и
ране Латен,
Милоградске,
Поморске, Деепро-Двинске јер оне одговарају времену најстаријих словенских тмрца од 2600 година, то јест, најранијему времену када су Прасловени могли доћи у додир с овим огранцима, можда и истовремено с I-Y3120. Можда је и најзначајнији догађај потискивање дјела Помораца Оксијевском културом у Пољесје, гдје су сусрели Милоградце и у синтези с њима образовали Зарубињецки комплекс.
Што се тиче жељезнога вијека ваља ваља групирати језике по ријечи за жељезо. Словенскому је сродно само литавски geležis и латски dzelzs, који сви исходе из gelez*, док финци то зову raudu што је сродно с слов. ruda.
*
(Повест временних лет: "радимичи же и вятичи — от рода ляхов. Были ведь два брата у ляхов — Радим, а Другой — Вятко; и пришли и сели: Радим на Соже, и от него прозвались радимичи, а Вятко сел с родом своим по Оке, от него получили свое название вятичи)
