Аутор Тема: Југославија у стварности  (Прочитано 10176 пута)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #60 послато: август 13, 2018, 04:44:40 поподне »
Ово је вероватно кључно. Увек имамо илузију да смо ми могли нешто да се питамо. Иако нисам живео у то доба, вероватно је било као и сада, дакле велики су одлучивали.

Александар Карађорђевић се доста питао после Првог светског рата. Не верујем да је он био приморан да прави краљевину СХС (Југославију), већ мислим да је он то желео. Живојин Мишић му је говорио да не улази у исту државу са Хрватима и Словенцима, али он га није послушао и то узрок већег дела српског страдања у задњих 100 година. 
Пуно боља опција после Првог светског рата за Србе је била Србија која би била 20% мања од краљевине СХС. Уз исељавање католика из централне/јужне Далмације, Славоније и БиХ (територија која би припале Србији) и пресељење Срба из Лике, северне Далмације, Кордуна и Баније (територије које не би припале Србији) на територију која би припала Србији.
« Последња измена: август 13, 2018, 04:51:17 поподне Свевлад »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1039
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #61 послато: август 13, 2018, 04:52:27 поподне »
Војводина није била сметња у хомогенизацији Срба, већ ширење ван простора где су Срби већина...Настала је нереална визија стварањем онолике државе где већински народ, тј. народ који је створио ту државу, није прелазио 50% становништва те државе. Уместо да створимо државу у границама где ћемо процентуално бити убедљиво већински, ми смо створили државу где смо практично били конститутивни народ..За стабилно функционисање државе по мени је потребно да барем 85 до 90% становништва буде припадника већинског народа...У Македонији је напр. 75% Македонаца , а и то није гарант...Зато Босна нема перспективу...Али зато , у Румунији, иако тамо живи чак 2 милиона Мађара, они нису претња, јер чине само 10% становништва
Потшуно си у праву.Српска Војводина је имала осим.Срба и  доста Немаца(који су после нас били и најбројнији а дошли су на ове пеосторе у другој половини 18.века) и Мађара(додуше Мађари почињу да се досељавају  тек од 1878.године) и било.је Румуна у мањем проценту...нити.је било могућности нито покушаја да се Војводина отцепи а убиства и малтретирање народа се дешавало у Другом.Светском Рату од стране Немаца(углавном домаћих),Мађара(углавном домаћих-Чангова) и Хрвата из Срема(Сланкамен,Карловци..)..према томе потпун неуспех по нас као народ би био да Банат и остатак Војводине није ушао у склоп СХС.Заправо,уз Републику Српску чини ми се да је Војводина једина победа коју имамо.након 100 година ослобађања српских земаља јер нам.је све друо одузето.
« Последња измена: август 13, 2018, 04:54:00 поподне Делија »
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #62 послато: август 13, 2018, 05:16:52 поподне »
Потшуно си у праву.Српска Војводина је имала осим.Срба и  доста Немаца(који су после нас били и најбројнији а дошли су на ове пеосторе у другој половини 18.века) и Мађара(додуше Мађари почињу да се досељавају  тек од 1878.године) и било.је Румуна у мањем проценту...нити.је било могућности нито покушаја да се Војводина отцепи а убиства и малтретирање народа се дешавало у Другом.Светском Рату од стране Немаца(углавном домаћих),Мађара(углавном домаћих-Чангова) и Хрвата из Срема(Сланкамен,Карловци..)..према томе потпун неуспех по нас као народ би био да Банат и остатак Војводине није ушао у склоп СХС.Заправо,уз Републику Српску чини ми се да је Војводина једина победа коју имамо.након 100 година ослобађања српских земаља јер нам.је све друо одузето.

Увек ме изненадите одсуством рационалног размишљања. До 1918 Срби je било 34 процената на територији данашње Војводине 2011 после свих колонизација и досељавања избеглих из Босне и  Хрватске је 67%. Размисли само какав би био однос Срба и Бошњака у процентима у БиХ да није било колонизација по Војводини, Славонији итд

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1039
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #63 послато: август 13, 2018, 05:35:49 поподне »
Увек ме изненадите одсуством рационалног размишљања. До 1918 Срби je било 34 процената на територији данашње Војводине 2011 после свих колонизација и досељавања избеглих из Босне и  Хрватске је 67%. Размисли само какав би био однос Срба и Бошњака у процентима у БиХ да није било колонизација по Војводини, Славонији итд
Ја говорим о периоду после Првог Светског Рата када нас је и било 34% а опет на том простору се није јавио никакав покрет за одвајање од Србије,СХС или како год..тако да присједињавање Војводине се није иапоставило уопште опасно као што је то било присједињавање неких других територија у којима је било страног елемента( а то се дешавало у крајевима где је Срба било у далеко вишим процентима,између осталог на Космету? Ја не причам са  данашњег аспекта када нас има преко 65% ,нисте ме добро разумели а чини ми се да ни не желите да разумете оно што не одговара ни вама ни вашем народу.
У сваком случају нерационално.је што кажем да су Војводина и Република Српска једине позитивне ствари и остаци крваве борбе које смо као народ водили током протеклих 100 година ,али је рационално тврдити да је одређен етнички простор ваш тако што прво протерате стариначки народ ,па онда тај етнички простор населите својим становништвом?
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #64 послато: август 13, 2018, 05:36:14 поподне »
Разлика између Војводине и неких других мешовитих простора у то време јесте пре свега то што су темељи прикључена Војводине српској држави постављени маја 1848. године, са донекле профилисаним циљевима и захтевима српског народа, као и то што на тим просторима није живело релативно подједнако заступљено штокавско становништво две или три вере као нпр. у Хрватској или Босни, већ су постојале доминантно српске, маџарске и немачке зоне и самим јасна линија културног и језичког разграничења.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 212
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #65 послато: август 13, 2018, 05:44:28 поподне »
Да и ја кажем нешто, пошто је ово 'моја' тема. Оваку ћу мало таксативно, па да се не увредите.

Руговац одлично резонује, једино греши кад каже, да сте се концентрисали на реалну мету, данас би мој народ био у мањини, итд...што је само пројекција најгорег потенцијалног сценарија, а ја не видим да је нешто тако било политика Срба или Србије (рецимо, Влахе нико није покушао да србизује, као што јесте Србе у Румунији, Влахе и Македонце у Грчкој, итд.) Али, за све у вези нереалности Југославије, штетности Југославије првенствено по српске интересе, Руговац одлично резонује.

Драго ми је и да је Свевлад написао ово о размени територија...што ми се већ неко време мота по глави...Кажем, драго ми је, јер је лакше да он као Далматинац то напише, него ја који нисам, али ја не видим могућност да Крајина буде српска а да Хрватска истовремено постоји као држава, зато што Крајина (каква је била 1991) сече Хрватску на 4 дела (преко 3 тачке - код Вировитице, Карловца и Карина) и Хрватска постаје једна геополитичка немогућност, исто колико и муслиманска Босна. Да Срби рецимо живе само у Западној и Источној Славонији, могли би некако да се натегнемо и договоримо са Хрватима...овако је то немогуће. Мислим, ако би браћа из Крајине рекли, у праву си, али ајде помажи, па нека не буде Хрватске, осим као 4 патрљка, ја бих рекао, ево долазим, али просто мора да се зна да је у случају Хрватскe против Крајине - ствар потпуно јасна чисто због географије...Хрвати морају да униште Крајину да би постојали као држава, не само зато што мрзе Србе...то је био случај кад су имали много више луфта, као у НДХ. Јер, нисмо ми Арапи и Блиски Исток, где може онако као код Асада, једни држе овај кварт, други овај и цела земља као таписерија...то је мени супер, али не може код нас, није реално.

Ово што Влаи говори нема везе са везом...како је Југославија предупредила некакву асимилацију Срба...молим, шта, коју асимилацију? Како је Југославија 2 била идеално решење, све док се није распала...ма иди, идеално решење које се распада...
Југославија 2...највећа и најмонструознија лаж која се конституише после Другог светског рата и Јасеновца. Југославија 2...па требало би још 100 година да испаштамо за грехе што смо пристали на Југославију 2...

Ово што Небојша каже, па му се Ојлер придружује, како ми нисмо одлучивали...ма само да су мени дали да будем у том Версају, да имам седу браду као Пашић а да ми неки Лојд Џорџ или неко нешто каже шта смем, шта не смем...ма какви, Пашић и Александар...ништа их неће опрати за то што су створили Југославију, са све Цвијићем.
Ту је Ојлер у праву...када да артикулишемо наше жеље ако не после милион жртава, управо палих?

И ДушанВучковић је у праву...чистом математиком постаје јасно да је Југославија немогућа мисија за Србе.

Ван мреже Влай

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #66 послато: август 13, 2018, 05:54:08 поподне »
Ово што Влаи говори нема везе са везом...како је Југославија предупредила некакву асимилацију Срба...молим, шта, коју асимилацију? Како је Југославија 2 била идеално решење, све док се није распала...ма иди, идеално решење које се распада...
Југославија 2...највећа и најмонструознија лаж која се конституише после Другог светског рата и Јасеновца. Југославија 2...па требало би још 100 година да испаштамо за грехе што смо пристали на Југославију 2...
Kako nema veze sa vezom, ne govorim o asimilaciji Jugoslavije 2, vec o asimilaciji srba u hrvatskoj i makedoniji da nije jugoslavije, slazem se da Jugoslavija 2 je bila stetna po srbe od nastanka pa do raspada. Samo sam govorio da je najbolje resenje za mir na ovim prostorima, jer u suprotnom mislim da bi bilo jos nekoliko ratova od 45te do 90tih. Reci te mi kakvo je vase vidjenje srbije bez jugoslavije posle drugog svetskog rata?
« Последња измена: август 13, 2018, 05:57:46 поподне Влай »

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4705
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #67 послато: август 13, 2018, 05:59:46 поподне »
Александар Карађорђевић се доста питао после Првог светског рата. Не верујем да је он био приморан да прави краљевину СХС (Југославију), већ мислим да је он то желео. Живојин Мишић му је говорио да не улази у исту државу са Хрватима и Словенцима, али он га није послушао и то узрок већег дела српског страдања у задњих 100 година. 
Пуно боља опција после Првог светског рата за Србе је била Србија која би била 20% мања од краљевине СХС. Уз исељавање католика из централне/јужне Далмације, Славоније и БиХ (територија која би припале Србији) и пресељење Срба из Лике, северне Далмације, Кордуна и Баније (територије које не би припале Србији) на територију која би припала Србији.

То за Живојина Мишића је утврђено да није тачно, већ да је цела та прича о његовом наводном писму Александру послератна конструкција његовог ађутанта, и то у време када су у Првој Југославији кренули проблеми са Хрватима и Хрватском сељачком странком, па су неки добили "накнадну памет". По свему судећи је и Живојин Мишић био пројугословенски настројен, односно никада није изразио негодовање у вези са краљевом политиком.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3473
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #68 послато: август 13, 2018, 06:12:00 поподне »
Ако ништа друго, лакше би ми било сазнање да се нисмо ништа питали око модела државе после рата...Ова СХС творевина је сигурно подржана од стране запада, а они су добро знали да је то лабилнија творевина него Краљевина Србија која би била дуплирана...Али свакако је 1.12.1918. можда најзначајнији датум у историји Хрвата, кога треба да славе, уместо што га сматрају уласком у "тамницу" како они то сматрају својим кратковидим очима...Ретки су они код њих који отворено тврде, да је то за њих било најбоље решење у том тренутку, као напр. историчар Твртко Јаковина:
<a href="https://www.youtube.com/v/XOkbmAM4LuE" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/XOkbmAM4LuE</a>
« Последња измена: август 13, 2018, 06:21:36 поподне ДушанВучко »

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 212
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #69 послато: август 13, 2018, 06:13:50 поподне »
Влаи,
немам никакво виђење Србије без Југославије после Другог Св. рата...зато што ништа тад нисмо могли да урадимо, али ништа ми тад нисмо ни урадили...жртвовани смо Хрвату и Словенцима (Брозу и Кардељу/Кидричу као идеолошком двојцу) од стране комуниста и капиталиста. Тад заиста ништа није било до нас...али, тај грех иде на душу тих злотвора који су стварали Југославију 2...ја само песнички кажем да не жалимо за тим Франкенштајном, јер нас је он тек ојадио...

А никакву посебну препреку софт-асимилацији Срба Личана, на пример, није пружила Југославија 1, јер се та софт-асимилација само наставила, будући је Југославија једна софт-западна творевина у којој Срби не могу да воде главну (идеолошку) реч, већ само да се идеолошки бране, што је убрзо искусио Милош Црњански, а данас сведочи његов ученик, Ломпар.
А ја уопште не сматрам да су Македонци асимиловани Срби, већ ту очигледно постоји једна општа-словенска тенденција, која их чини добрим кандидатима за Србе, али на томе мора да се ради, или да се преселе као Настасијевићи и Банаћани па да природно постану Срби...

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2364
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #70 послато: август 13, 2018, 06:24:15 поподне »
...
Ова СХС творевина је сигурно подржана од стране запада, а они су добро знали да је то лабилнија творевина него Краљевина Србија која би била дуплирана...
...

Ово је управо теза у коју не верујем. То да неко са намером пројектује државу за коју зна да ће се за 80 година распати по мом мишљењу улази у домен теорија завере. Имале су велике силе и јефтинијих начина да то питање реше да су заиста толико били против повећања српске државе. Пре ће бити да се радило о нашој грамзивости која нам се обила о главу. Нисам чак сигуран ни у искреност у вези идеје југословенства тадашњих њених заговорника међу српском елитом. Верујем да је код доброг дела таквих у позадини, свесно или несвесно, лежала замисао о асимилацији целокупног југословенског простора у српски национални корпус, па и по цену да се српско име замени југословенским.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1225
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #71 послато: август 13, 2018, 06:28:41 поподне »
што је убрзо искусио Милош Црњански, а данас сведочи његов ученик, Ломпар.
Ово је апсолутно тачно. Мишљења сам да свако ко се интересује за ову тематику и кога занима промена мишљења код појединих српских интелектуалаца тога времена о југословенству у време када то није било популарно треба прочитати његове политичке чланке из часописа ''Идеје'' који је он уређивао.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4705
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #72 послато: август 13, 2018, 06:40:22 поподне »
Једна од добрих ствари које је одрадила ФБ страница "Историја Срба" је разобличавање једног фалсификата који је последњих година ухватио корена у српском медијском простору, а то је наводно писмо Живојина Мишића краљу Александру 1919. године где му предочава да не треба да улази у заједништво са Хрватима. Ево читавог текста о томе:

"Историја Срба је додао/ла нову фотографију у албум: XX век - прва половина.
17. новембар 2017. ·
ИЗВЕШТАЈ ЖИВОЈИНА МИШИЋА КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ O ХРВАТИМА ЈЕ ФАЛСИФИКАТ

Соколови, с обзиром да је тим Историја Срба пре неколико недеља био на удару "патриотских" страница због објављивања да је извештај Живојина Мишића фалсификат, одлучили смо да у кратким цртама, а опет поткрепљено чињеницима, једном заувек запушимо уста људима који су нас називали издајницима и страним плаћеницима. Сведоци смо да се већ неколико година на интернету појављују цитати из извештаја ког је Војвода Живојин Мишић тобоже написао Краљу Александру I, по повратку из Сплита, марта 1919. године. Према тим наводима, Мишић је, као начелник Штаба Српске врховне команде, на предлог регента Александра, отишао у Хрватску како би се лично обавестио о тамошњој политичкој ситуацији. Тамо је, како се наводи, разговарао са хрватским политичарима, књижевницима, новинарима, свештеницима, учитељима и обичним људима и након пар седмица схватио да "је настао час да Хрватска добије своју самосталност". Такође се наводи да је, по повратку из Сплита, Мишић одржао двочасовни разговор са регентом Александром, а ток тог састанка је препричао свом ратном секретару и ађутанту Милораду Павловићу Крпи који је све записао.

Читав извештај Милорада Крпе Павловића састоји се у следећем:
—Југословенство није народност, него идеологија;
—Југословенство не може да послужи као темељ за изградњу једне реалне државне целине;
—Сви Хрвати једнако мисле и да је то свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш ствар је пропала;
—Хрвати су најодвратнија фукара на свету, која се не може зајазити ничим што би јој се понудило;
—Хрвати су као људи, сви одреда, прозирни као чаша, незајажљиви, и у таквој мери лажни и дволични;
—Он је дубоко уверен да се ми са њима нећемо усрећити;
—Он сумња да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи;
—Да им треба дати државу независну и самоуправу или дати Италијанима па нека они ломе главу како знају;
—Да Краљ никако не заборави Мишићеве речи, поручивши му да, уколико не поступи по Мишићевим инструкцијама, сигурно ће се се љуто кајати, итд.

Међутим, истине ради, тим уредника странице Историја Срба, има обавезу да јавно саопшти да је овај извештај, ког је Мишић тобоже изнео Александру, фалсификат његовог ађутанта Милорада Павловића Крпе. Мисија је странице Историја Срба је да научно провереним методом осветљавамо и на популаран начин презентујемо поједине личности и догађаје из прошлости нашег народа. Зато смо дужни да се у свом раду држимо истине и само истине.

Зашто тврдимо да је Мишићев извештај фалсификат?

1) ВОЈВОДА МИШИЋ НИКАД (ОСИМ ЈЕДНОМ ВРЛО КРАТКО) НИЈЕ БИО У ХРВАТСКОЈ. То је лако проверљиво јер постоје његови ратни и војни дневници и књиге наредби који тачно показују где је Војвода био и шта је радио од практично почетка Првог светског рата до његове смрти 20. јануара 1921. године. Боље речено, војвода је само једном био у Загребу и то 30. априла 1919. године у загребачкој катедрали на пројугословенској манифестацији преноса посмртних остатака хрватских великаша Петра Зринског и Франа Крсте Франкопана који су се борили против Хабзбуршког апсолутизма у 17. веку. У Загребу је тог 30. априла боравио само једно поподне. У Сплиту, међутим, никада није био, иако се наводи да је извештај писан након Мишићевог боравка у Сплиту.

2) МИШИЋ ЈЕ ОД КРАЈА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА БИО У ЛОШИМ ОДНОСИМА СА АЛЕКСАНДРОМ. Однос војводе Мишића и регента Александра почетком 1919. године су били веома лоши, тако ни теоретски није могуће да је Александар послао Мишића у Сплит и Хрватску са једном таквом мисијом. Услед таквих односа, Александару би далеко било лакше да тај задатак изврши неко ко му је лојалнији. Формалан крај рата и демобилизацију Војвода Мишић је дочекао на челу војске новонастале државе, као Начелник главног генералштаба војске и морнарице Краљевине СХС. Иако лошег здравља, војвода се прихватио тог задатка на ком се кратко задржао. Регент Александар га је сменио након само неколико месеци проведених на тој функцији.

3) МИШИЋ ЈЕ ИМАО ВЕЛИКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ПРОБЛЕМЕ и умро је за непуне три године након краја рата. Услед слабог здравља, Мишић се није радо одазивао на путовања и избегавао је дугачке боравке ван Београда, Прокупља и Струганика. Тешко је претпоставити да би човек са изразитим здравственим проблемима ишао у мисију каква му се приписује.

Извештај Милорада Павловића Крпе је пронађен у његовим личним документима и вероватно је написан негде 30-тих година у јеку политичке борбе са хрватским националистима. Имајући у виду изразито негативно искуство Срба у заједничком животу са Хрватима, сасвим је разумљиво да писмо овакве садржине ужива огромну популарност. На жалост, у доба стварања југословенске заједнице нико од српских политичких, верских, војних и академских елита није био против стварања такве заједнице, што укључује и војводу Живојина Мишића."

https://www.facebook.com/309460306627/posts/%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D1%83-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D1%83-o-%D1%85%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D1%84%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%B8%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%81-%D0%BE%D0%B1%D0%B7/10155607552741628/
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 212
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #73 послато: август 21, 2018, 11:28:35 поподне »
Прочитајте шта су нам мислили Трумбић и Супило у току Првог светског рата.
Два Далматинца - а Далмација је културна провинција Европе - који сматрају да су културолошки супериорни у односу на Србе.
И јесу, у погледу европске културе којој ми не припадамо.
Ако не супериорни по конкретним делима модерне културе, рецимо (Црњански против Крлеже и слично, што мене апсолутно не интересује) оно супериoрни у битисању у њојзи, а то је најважније.

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:745031-Prvi-sukobi-oko-ujedinjenja

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #74 послато: август 22, 2018, 01:01:55 пре подне »
Хрватски историчар објашњава феномен четничког покрета у Сплиту и присутности југословенске идеје, који су били јаки међу фетивим Сплићанима. 
Интересантан је део од око 4:40 где каже да Далмација до краја 19-ог и почетка 20-ог века није ни на који начин била интегрисана са континенталном Хрватском која јој је била далека у сваком смислу.

<a href="https://www.youtube.com/v/Ny4IUyUqfMo" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/Ny4IUyUqfMo</a>   
« Последња измена: август 22, 2018, 01:07:06 пре подне Свевлад »

Ван мреже Sirius

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 54
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #75 послато: август 23, 2018, 12:26:31 пре подне »
Александар Карађорђевић се доста питао после Првог светског рата. Не верујем да је он био приморан да прави краљевину СХС (Југославију), већ мислим да је он то желео. Живојин Мишић му је говорио да не улази у исту државу са Хрватима и Словенцима, али он га није послушао и то узрок већег дела српског страдања у задњих 100 година. 
Пуно боља опција после Првог светског рата за Србе је била Србија која би била 20% мања од краљевине СХС. Уз исељавање католика из централне/јужне Далмације, Славоније и БиХ (територија која би припале Србији) и пресељење Срба из Лике, северне Далмације, Кордуна и Баније (територије које не би припале Србији) на територију која би припала Србији.

Толико се питао да је Француска терала Владу Србије и Пашића на Женевским преговорима октобра 1918 да формирају заједничку државу што пре.
Идеја југословенска није идеја краља Александра Карађорђевића. Ако хоћемо баш да тражимо онога ко је почео да гура идеју југословенства у Србији то је нико друго до Михајло Обреновић. Који је утицао да се промене одредбе Начертанија са српских циљева на југословенске са пристанком Гарашанина.
Тако се то закотрљало међу Србима.

То се није могло добити са 20% мањом Јгославијом. То је тзв. Лондонски уговор 1915 којим је Италија увучена на страну Антанте када је Италији обећан већи део Далмације. Али тај уговор никада није испоштован према Италији од стране Француске, Британије и САД.
Што ће бити разлог доласка Мусолинија на власт и сталног тражења ревизије и напада на Краљевину СХС/Југославију. Италија је била спонзор скоро свих анти-београдских покрета између два светска рата, тако и усташа, који су у Италији имали базе. Зато су усташе поклониле целу Далмацију и Херцеговину Италији у августу 1941 на срећу Срба који су живели у тим крајевима иначе би много више страдали.

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 212
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #76 послато: август 23, 2018, 01:01:03 пре подне »
А ко се пита ако не краљ/будући краљ државе којом ће владати?
Ако се није питао, после милион српских жртава, још горе по нас.
Не зна се шта је горе - да се питао и рекао: Југославија! или да се није питао...

Знаш кад би мене могли да убеде у Југославију а да знам да Трумбић и Супило говоре ово што су говорили у то време...Сваки састанак са Трумбићем и Супилом бих прогласио чином издаје, ако бих знао да говоре ово што се наводи у овом фељтону који сам поставио горе.

Какав Никола Пашић и Цвијић који тражи Целовец за Словенце...треба Словенци да дигну споменик захвалности на сред Љубљане, који ће се звати Споменик Лудом Србину а тај Србин би био нешто попут чувеног просечног србенде са фејса, само што би се састојао од браде Николе Пашића, челенке Јована Цвијића и носа Александровог.

симо

  • Гост
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #77 послато: август 23, 2018, 10:16:01 пре подне »
А ко се пита ако не краљ/будући краљ државе којом ће владати?
Ако се није питао, после милион српских жртава, још горе по нас.
Не зна се шта је горе - да се питао и рекао: Југославија! или да се није питао...

Знаш кад би мене могли да убеде у Југославију а да знам да Трумбић и Супило говоре ово што су говорили у то време...Сваки састанак са Трумбићем и Супилом бих прогласио чином издаје, ако бих знао да говоре ово што се наводи у овом фељтону који сам поставио горе.

Какав Никола Пашић и Цвијић који тражи Целовец за Словенце...треба Словенци да дигну споменик захвалности на сред Љубљане, који ће се звати Споменик Лудом Србину а тај Србин би био нешто попут чувеног просечног србенде са фејса, само што би се састојао од браде Николе Пашића, челенке Јована Цвијића и носа Александровог.

Како сада тако ни онда не вјерујем да је било ко од домаћих владара на Балкану водио некакву самосталну политику, поготово да је могао да одређује каква ће бити композиција Балкана након Првог свјетског рата, могли су са мање или више успјеха да се уклапају у моделе који су били направљени негдје другдје. Али и ти модели су прављени на начин да се водило рачуна о њиховој проводивости.

Када се дакле у либералним атлантистичким круговима правио пројекат Југославија, свакако се рачунало на српску мегаломанију. Такође, везаност српске државе и народа практично од самих почетака за атлантистичке кругове ( и поред традиционалних веза са Русијом), чинили су Србе најбољим кандидатима за контролора региона западног Балкана, а у име атлантиста. Дакле, Срби су Југославију добили као готов пакет, по принципу узми или остави. А знало се унапријед да ће Срби узети без размишљања.

Идеја да се на јадранској обали створи некакав ентитет који ће бити истрнут из загрљаја централноевропског традиционалног центра, није била млада, постојала је и раније. Од Наполеонових Илирских провинција, преко покрета Илираца, Бечког књижевног договора, Задарске декларације и коначно Југословенског Одбора. Овај 19-вјековни покрет покушали су једним дијелом да под своју контролу ставе Хабзбурзи и католичка црква, панславистички центри у Русији, и на крају сами атлантисти почетком 20. вијека.

Све те силе су тај покрет покушале да инструментализују у циљу остварења властитих циљева, једино су Срби (или бар српске елите) искрено повјеровале у њега и ту мислим да је суштина трагедије.

Ван мреже стеф

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 61
  • Небојша Стефановић
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #78 послато: август 23, 2018, 12:29:42 поподне »
Верујем да је код доброг дела таквих у позадини, свесно или несвесно, лежала замисао о асимилацији целокупног југословенског простора у српски национални корпус, па и по цену да се српско име замени југословенским.

Oво је кључна ствар. Није проблем стварање Југославије, него:

1. Замена српског идентитета југословенским, што је рађено у првој Југославији да се превазиђе сукоб са Хрватима око спорних територија; а у другој је смишљено проведено да се забашури дробљење српског етничког простора на новокомпоноване народе и републике.

2. Унутрашња организација прве Југославије; ко год да ју је скројио, Србе нико није могао да спречи да је уреде онако како су хтели, као ратни победници.

Дакле, српски идентитет и јасно повучене границе у првој заједничкој држави би, можда, умањиле последице распада друге. У ствари, такве заједничке државе не би ни било, јер је Хрвати не би примили; него би опет било рата са њима, али у повољније време и бољим условима за нас.

Има добра дискусија о стварању Југославије овде:

http://www.pogledi.rs/forum/Thread-ko-je-tvorac-jugoslavije



J2b-M205>PH4306>Y22059+(Y22063-)

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 212
Одг: Југославија у стварности
« Одговор #79 послато: август 23, 2018, 01:21:23 поподне »
Симо,
а зашто онда имамо државу ако сматраш да нико од домаћих владара (никада) није водио самосталну политку? Ако нисмо били за вођење самосталне политике онда боље да су остали Турци или да је дошла Аустро-Угарска и интегрисала Србију, овако или онако.

Ја знам бар тројцу Срба, а можда и петорицу, само за мог живота, који су водили самосталну политику. Прецизније, у тренуцима одлуке деловали су независно у односу на стране интересе, колико год те одлуке погрешне биле. Додуше, наше време је било време сукоба са доминантном политичком парадигмом Запада па су овакве самосталне одлуке биле изнуђене, да не кажем неминовне. Данас смо, рецимо, већим делом у колотечини, као што је то била Србија у време Краља Петра I, али тренуци одлуке у преломним тачкама, као што је I. рат, са тако великим капиталом страдања и јаком српском војском у мобилизацији и покрету...нема ту оправдања за стварање Југославије, или бар за ово што Стеф помиње (што није створена Србија у Југославији)

Одлична је и Степићева (географ) анализа разлога за настанак Југославије. Поред Срба као контролора средњеевропских тенденција, ту су и Сло-Хрвати као затомљивачи српских државотворних (читај про-руских) тенденција. То јест, Југославија као истовремена блокада германских и руских утицаја од стране атлантиста.

Лепо кажеш да су 'само Срби' поверовали у ову идеју...можда и нису 'само' Срби...али, поента је да смо се укључили у нешто што не разумемо, јер не партиципирамо у европској политичкој култури интринзично, као што партиципирају Хрвати, као европска маргина, свакако, али ипак као пуноправна маргина - са изграђеном праксом познавања 'државног права', концепта 'политичког народа', са пуном партиципацијом у католичком универзуму, са партиципацијом у средњеевропском супрематистичком и (култур)расистичком универзуму, итд, итсл.

Стеф,
лепо ти хоћеш да ограничиш ово - Србија у Југославији. Било би боље свакако, али проблем је било какво уједињење у било какву Југославију. Ако се промуваш по ранијим топицима на Погледима - видећеш и моје антологијске дискусије на разне теме.

На трагу Степићеве анализе, додао БиХ још и ово: кочење Срба преко Југославије као британски пројекат базиран је на културолошком фаворизовању Хрвата упркос идеолошком и основном геополитичком неслагању. Хрвате су Британци двапута фаворизовали - културолошки и упркос идеологији. Пред I. рат и у току, Ситон-Вотсон и Стид су фаворизовали Хрвате као аустролике 'средњеевропљане' а то је конзерватизам који су Британци преферирали, за разлику од немачког. Срби су им били русолики. У II. рату, Черчил фаворизује Хрвате (његова синтагма, цитирам 'хрватски комунисти'). Иако су Хрвати овог пута идеолошки комунисти (Броз), Британци опет погађају у избору. Култура се доказала постојанијом (трајнијом) од идеологије, и Броз креће да служи енглеским и, генерално западним интересима контра дојучерашње шефа.