-Био је и један Латиновић који је сакрио своје податке и сада га не видим као поклапање
Ово је значајан податак Ђорђо, пошто је презиме Латиновић специфично крајишко презиме (није ми познато да га има на другим мјестима). Овај податак се поклапа са резултатом једног тестираног из истраживања САНУ( којег сад не могу да објавим), а који припада истом крајишком роду као и Латиновић.
То није мала група родова, а ево како их је Карановић описао:
"Група родова
Мајсторовић-Ћулибрк расељавала се по овој области из Лике. Славе Јовањдан. Има их
Ћулибрка 107 к. у 17 насеља,
Мајсторовића 11 к. у 4 насеља,
Стојнића 10к. у 5 насеља,
Тувића 7к. у 2 н. и
Сиротке 4к. Њима су сродни са особинама:
Латиновић-Бањац са истом славом. Има их
Латиновића 51 к. у 14 н.,
Бањаца 53 к. у 16 насеља,
Пилића 11 к. у 3 н.,
Рапајића 6к. у 4.н. и
Бањанин 1к. Старина им је вели од некакве
Бање. Један се огранак по једном претку, који је био "мудар као Латин" прозвао
Латиновић. Није искључено да нису
од Бањана доселили у Лику. Из ових је Ћулибрка барјактар Никола у чети војводе Петра Мркоњића."
Пошто је моја мајка од овог рода, од Мајсторовића, мало сам детаљније проучио ову групу родова. Мајсторовић је најстарије презиме за Ћулибрке, Стојниће, Тувиће и Сиротке. Изгледа да су на подручју личких Дољана надомак манастира Рмња, Мајсторовићи били прилично рано, још крајем 16. вијека. То се може закључити кад се упореде сва предања.
Исто тако, сасвим је извјесно да није случајно манастир Рмањ постао ново сједиште дабро-босанског и далматинског владике крајем 16. вијека, и зашто је баш успостављена та веза дабро-босански и далматински? Вјерујем зато јер је у подручје око горње Уне управо са подручја дабарске епархије у манастиру Бања код Прибоја доселио значајан број Срба. Одатле су, уосталом били и нови турски владари Босанске Крајине и Далмације, Соколовићи. У том крају се јавља поред ове групе родова Бањац-Латиновић-Мајсторовић, још једна велика група родова koja je N1a P189- Штрпци. Код Дрвара постоји село велики и Мали Штрпци. Штрпци постоје и у Бањанима, а и непосредној близини Бање Прибојске, сједишту дабарске митрополије. Мислим да то све није случајност.
У Пиви је чак и постојала породица Мајсторовић која је изумрла, чини ми се да је такође славила Јовањдан. Иако не вјерујем у континуитет презимена, случај Штрбаца показује да су се нека презимена и преносила.
Лички Мајсторовићи из Дољана (мајчини су у Босну прешли тек након аустријске окупације 1879.) били су позната свештеничка породица. Остало је сачувано нешто преписке Николе Тесле са својим братом од тетке Симом Мајсторовићем
http://www.gospic.rs/teslino-pismo-simi-majstorovicu/. Сестра Теслине мајке, Марија, била је удата у личке Дољане за свештеника Мојсија Мајсторовића,а Симо је био њихов син. Завршио је био права и теологију у Украјини, али је нажалост умро млад од туберколозе 1897. У његовој преписци са Теслом из 1890. види се да често помињу његово здравље и болест. Иначе Мајсторовићи су били свештеници у Дољанима још док Дољани нису припали Аустрији. Први свештеник из те лозе помиње се још 1750. по имену Михајло. 1941. су у Госпићу од усташа страдали свештеник Петар Мајсторовић из Дољана и његов син Милојко, предратни начелник општине Доњи Лапац. Други син Петра Мајсторовића био је Велимир Мајсторовић Брацо, познати хирург и начелник ВМА послије Другог свјетског рата, као и први директор клинике "Драгиша Мишовић".