Аутор Тема: Српски N-P189.2  (Прочитано 189572 пута)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #140 послато: септембар 29, 2015, 08:12:58 пре подне »
Између осталог, у наведеном МЛЕТАЧКОМ ПОПИСУ СТАНОВНИШТВАСКАДРА И ОКОЛИНЕ ИЗ 15. ВИЈЕКА И ХИЛАНДАРСКИ ПОСЈЕД КАМЕНИЦА,пише: "Склавонија у овом попису заузима област која ће имати и других назива као Епир, Дибра, Дукађин, и сл. На западу је ишла од Љеша и ријеке Дрина, на сјеверу до планинског венца Веље Горе (данас Проклетије) изнад Светог Спаса, на истоку Црним Дрином до планинског венца Јабланице и Черменике и одатле на југ излазила код Драча. Зависно од мишљења записивача, могла је бити сврстана у област Албаније или Далмације док је Скадарска област више сматрана као Далмација или Зета. Назив Склавонија или Славонија односио се на исту територију коју су запоседали Sclavi, Срби. Како су они мигрирали током бурног 15. века тако се и овај назив селио са њима у венецијанској интерпретацији. Крајем 15. в. тачније око 1490. год. которски провидури ће област данашње Катунске нахије означавати као Склавонију али се тај назив није одржао. Преовладао је назив Црна Гора који је махом новодосељено становништво користило. Назив Либурнија за ту област се исто није одржао док је назив Горња Зета био углавном прихваћен у 14. и 15. веку.
Зар није исправан назив Склавинија?
ОБЛАСТ ИЛИ ДРЖАВА СКАДАР ЈЕ ЈАСНИЈЕ ДЕФИНИСАНА. ОБУХВАТАЛА ЈЕ НА ЗАПАДУ ОД ЈАДРАНСКОГ МОРА РЕКОМ БОЈАНОМ И ПРИБЛИЖНО ДАНАШЊОМ ДРЖАВНОМ ГРАНИЦОМ ПРЕКО ЈЕЗЕРА, СРЕДИНОМ ХОТА И ОБОДОМ ВЕЉЕ ГОРЕ (ПРОКЛЕТИЈА), ЗАТИМ НА СЕВЕРУ ЈУЖНИ ДЕО МАЛЕСИЈЕ И МАЊИ ЈУЖНИ ДЕО ПЕТРИСПАНА ДО РЕКЕ ДРИНА.
Мислим да је у питању река Дрим а не Дрина.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #141 послато: септембар 29, 2015, 08:30:22 пре подне »
Свакако. Али, прекуцавао сам и поткрала се словна грешка. Знам за Дрим, али пише Дрина. Цео текст, због величине, не може да стане. Ако сте заинтересовани, доставите ми Вашу имејл адресу да Вам пошаљем цео текст. Има ту много чега интересантног. Но, мене је највише интересовало одакле су моји Ананићи стигли на Банију, а пошто ми је и ДНК указала да потичемо од Чере из околине Скадра, одабрао сам само ове краће изводе. Сад ме конкретно, занима ко је био Ананија, родоначелник Ананића. У ствари, молим све који нешто знају о Ананићима, а већ ми нису доставили, да се огласе или да ми се јаве. Био бих врло захвалан.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1196
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #142 послато: септембар 29, 2015, 10:25:51 пре подне »
Један о могућих кандидата за родоначелника Ананића би био Ананије, секретар и помоћник Патријарха Јована Кантула приликом дизања херцеговачког устанка 1597год. (честа је била појава, да су великодостојници пре монашког пострига имали породице). О њему су писали Иван Божић и Јован Томић.

Јован Томић, Пећки патријарх Јован и покрет хришћана на Балканском полуострву 1592—1614..
Јован Томић, грађа за историју покрета на балкану против Турака крајем XVI и поч.XVII века, књига 1. стр 368.)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8500
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #143 послато: септембар 29, 2015, 05:49:38 поподне »
Ових 778г. до заједничког претка би се могли довести у везу са упадима Татара 1242г. у наше јужне крајеве...

Ја бих Татаре пре повезао са N1c.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 697
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #144 послато: септембар 29, 2015, 05:51:04 поподне »
Филогенетско стабло наше групе, за Тадића и Матића сам претпоставио да имају удвајање на DYS425 мада не могу да знам док се не тестирају на 67 белега

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1196
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #145 послато: септембар 29, 2015, 05:56:36 поподне »
Ја бих Татаре пре повезао са N1c.

Тадашњи хроничари су их звали Татарима, а савремена историографија вели да су били Монголи.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8500
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #146 послато: септембар 29, 2015, 06:12:49 поподне »
Тадашњи хроничари су их звали Татарима, а савремена историографија вели да су били Монголи.

А ни за Монголе не бих баш рекао да су N1a. Некако ми овај наш P189.2 пре иде као неки досељеник уз Словене или неку германску популацију у средњем веку (нпр. уз Котромана "Гота"?). Нешто слично N1с код балтичких народа, односно Рјурику и Варјазима код Руса.   
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 697
  • shí shì qiú shì
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #147 послато: септембар 29, 2015, 06:18:41 поподне »
Није спорно. Преци Черини су у Кадића Боан могли доћи из Пиве / Бањана (или ко зна одакле већ) пре 17. века. Питање је само да ли постоји веза између Чере и Кадића.
Област Бјелопавлића је у та времена била прилично прометна. Многа братства која не потичу од Бијелог Павла су ту живела, краће или дуже.
А можда је само забуна у првом слову: Тадићи / Кадићи  ;) 
Ако је тестирани Шаљић близак Јокићу из Сивца, као што се сумња, онда је релативно далеко Тадићу из Пиве на филогенетском стаблу

Врло је интересантно да господин Божидар Алексе Вукчевић у МЛЕТАЧКОМ ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА СКАДРА И ОКОЛИНЕ ИЗ 15. ВИЈЕКА (СРБИ СКЛАВОНИЈЕ И СКАДРА XV вијека И ХИЛАНДАРСКИ ПОСЈЕД КАМЕНИЦА), помиње насеље СУЊА на 95. страни. На том локалитету је наводно живео ЧЕРА, одакле је због крвне освете морао да се склони у место ВЕЛИКА на Чакору. Одатле су његови потомци у време оних великих сеоба кренули ка западу и стигли до Баније, где су населили Папиће код данашње Суње (која подударност). Углавном, приликом свих сеоба, Срби су са собом увек носили и старе топониме. Е, сада, та сеоба је ваљда ишла преко Јајца и Кључа, а да ли су одатле прво кренули ка Далмацији, а оданде касније ка Змијању, да би се коначно скрасили на Банији, то не знам.
Господине Ананићу, пре свега поздрављам што сте се придружили форуму

Не могу а да вас не питам где сте прочитали то да је Чера из предања дошао из места Суња?

Ја сам читао разна друга предања о Чери али то нисам још прочитао

Јако је погрешно је правити везе на основу истих топонима

Још једном подсећам и вас и све остале да нема ниједног јединог Албанца од Н1а П189.2 лозе

Ових 778г. до заједничког претка би се могли довести у везу са упадима Татара 1242г. у наше јужне крајеве (од Дубровника преко Котора до Дриваста код Скадра), које хроничар Тома архиђакон у погл. 37 свога дела "Historia Salonitana" сликовито описује.

http://de.scribd.com/doc/47787915/Toma-Arhiđakon-Historia-Salonitana-Književni-krug-Split-2003#scribd
Нема ниједног Татарина ни иједног човека из Русије или Монголије који има Н1а П189.2 лозу

ДНК дечака са лозом предачком Н1а П189.2 нађена је у садашњој Мађарској и стара је скоро 3000 година

Према томе сигурно се ради о остатку староевропског становништва (додуше жестоко ботлнекованом)
Мислим да је у питању река Дрим а не Дрина.
На албанском се Дрим зове Дрин (Дрини и зи - Црни Дрим , Дрини и Бард - Бели Дрим итд)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1196
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #148 послато: септембар 29, 2015, 06:23:19 поподне »
А ни за Монголе не бих баш рекао да су N1a. Некако ми овај наш P189.2 пре иде као неки досељеник уз Словене или неку германску популацију у средњем веку (нпр. уз Котромана "Гота"?). Нешто слично N1с код балтичких народа, односно Рјурику и Варјазима код Руса.

N1a има међу Хан-Кинезима, а сада са којом скупином је наша P189.2 стварно дошла, је још дискутабилно. Навео сам Томе Архиђакона наводе, јер се 1242год. од татарско/монголског пустошења Зете фрапантно поклапа са 778г. до првог заједничког претка наше P189.2.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8500
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #149 послато: септембар 29, 2015, 06:56:03 поподне »
Врло је интересантно да господин Божидар Алексе Вукчевић у МЛЕТАЧКОМ ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА СКАДРА И ОКОЛИНЕ ИЗ 15. ВИЈЕКА (СРБИ СКЛАВОНИЈЕ И СКАДРА XV вијека И ХИЛАНДАРСКИ ПОСЈЕД КАМЕНИЦА), помиње насеље СУЊА на 95. страни. На том локалитету је наводно живео ЧЕРА, одакле је због крвне освете морао да се склони у место ВЕЛИКА на Чакору.

Село Суња припадало је поседу Петра Спана (Шпана, Шпања), а његов посед (Петришпан) се у првој половини 15. века простирао облашћу Горњи Пилот у Подримљу, што је у непосредном суседству Плавске жупе, односно Горњег Полимља где се налази и Велика. А Спановом поседу припадало је и село Шаља.

Додуше, ни ја нигде нисам чуо за ово предање о Чери у Суњи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1239
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #150 послато: септембар 29, 2015, 07:46:21 поподне »
Говорио сам да је по документу господина Вукчевића на локалитету околине Скадра живео и Чера. Нисам директно рекао да је Чера из Суње код Скадра. Скадар ни онда није био само албански и зато их ни нема  са N1a P189.2 у Српском ДНК пројекту. Више од стотину година је био престоница тадашње српске државе. А ту Суњу сам повезао са општином на Банији (село Папићи), где су доселили моји преци. Познато је да су приликом сеоба Срби увек са собом носили своје светиње и имена старих насеља. Дошли су вероватно са неким другим и већим племеном, можда са Штрбцима и тада нису ни имали презиме. Добили су га тек по досељењу на Банију по неком Ананији. То име Ананија је било више духовно него световно. Тако се, колико ми је познато, први Ананије појављује у манастиру Папраћа 1638. године, а спомиње се још на више места. Падом Пећке патријаршије, улогу црквених великодостојника у нашим крајевима преузимају Грци фананариоти. Тако је за митрополита Захумско-херцеговачког постављен Ананије (1772-1802) и сахрањен је у порти старе цркве у Мостару. Познато ми је да су пре монашког пострига могли бити и жењени, па и децу да су имали. Као каплар се први пут спомиње Максим Ананић 1754. године, а 1690. у манастиру Дивош у Срему Остоја Ананић из Костајнице. Пазите, 1690-та, година великих сеоба. Очито је да носимо презиме по неком црквеном великодостојнику. Могуће је и то да је његово име узео за презиме неки од његове браће, пошто је био познатији од њега. Заиста не знам. Све ми се чини да су митрополит Ананије и Максим Ананић били у неком сродству, јер су ту близу и по годинама када су живели.

Ван мреже Radomir

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #151 послато: септембар 29, 2015, 09:53:26 поподне »
Osim delimicno istog porekla (N1a P189.2) Pivljani i Velicani dele i tragicnu sudbinu u drugom svetskom ratu. Vec neko vreme na stratiste u Dolima i Veliki dolaze Velicani I pivljani kako bi se  poklonili senima 1260 stradalih u masakru. Procitajte tekst na linku:

 http://www.vijesti.me/vijesti/obiljezene-72-godine-od-stradanja-pivskog-naroda-za-vrijeme-drugog-svjetskog-rata-837159
http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Drustvo&datum=2015-07-29&clanak=503120&naslov=Stradali%20zbog%20vjere%20i%20srpstva  na ovom linku je tekst o  obelezavanje zlocina u Velikoj .

Jeste da malo bezim od teme ali ima tu neke simbolike...

Orthodoxia1453

  • Гост
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #152 послато: септембар 29, 2015, 10:08:27 поподне »
Говорио сам да је по документу господина Вукчевића на локалитету околине Скадра живео и Чера. Нисам директно рекао да је Чера из Суње код Скадра. Скадар ни онда није био само албански и зато их ни нема  са N1a P189.2 у Српском ДНК пројекту. Више од стотину година је био престоница тадашње српске државе. А ту Суњу сам повезао са општином на Банији (село Папићи), где су доселили моји преци. Познато је да су приликом сеоба Срби увек са собом носили своје светиње и имена старих насеља. Дошли су вероватно са неким другим и већим племеном, можда са Штрбцима и тада нису ни имали презиме. Добили су га тек по досељењу на Банију по неком Ананији. То име Ананија је било више духовно него световно. Тако се, колико ми је познато, први Ананије појављује у манастиру Папраћа 1638. године, а спомиње се још на више места. Падом Пећке патријаршије, улогу црквених великодостојника у нашим крајевима преузимају Грци фананариоти. Тако је за митрополита Захумско-херцеговачког постављен Ананије (1772-1802) и сахрањен је у порти старе цркве у Мостару. Познато ми је да су пре монашког пострига могли бити и жењени, па и децу да су имали. Као каплар се први пут спомиње Максим Ананић 1754. године, а 1690. у манастиру Дивош у Срему Остоја Ананић из Костајнице. Пазите, 1690-та, година великих сеоба. Очито је да носимо презиме по неком црквеном великодостојнику. Могуће је и то да је његово име узео за презиме неки од његове браће, пошто је био познатији од њега. Заиста не знам. Све ми се чини да су митрополит Ананије и Максим Ананић били у неком сродству, јер су ту близу и по годинама када су живели.
Суња је као мјесто постојала и прије интезивнијег насељавања Срба по Банији (XVII-XVIII вијек), тако да је скоро сигурно да јој Срби нису дали име. Треба узети у обзир да постоји и ријека Суња и да мјесто врло вјероватно носи име управо по овој ријеци.
Исто тако, током XVIII вијека Суња је искључиво католичко мјесто (ако погледамо попис парохија и свештенства Банске крајине из 1772. године видјећемо да тада није постојала ни једна православна кућа у Суњи).

Што се тиче самог имена Ананије/Ананија/Аненије, ово име је било пристуно код банијских Срба од XVIII-XX вијека. Носили су га како људи повезани са вјером, тако и официри, као и обичан народ.
Тако имамо неколико примјера из XIX и XX вијека гдје су Банијци из глинске општине носили име Аненије (Демић, Демоња, Јањатовић, Јекић, Ливун, Лончаревић, Новаковић, Тодоровић, Чубрић), као и примјер Србина из петрињског краја који је носио име Ананије (Јајчанин).

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8500
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #153 послато: септембар 29, 2015, 10:24:07 поподне »
Исто тако, током XVIII вијека Суња је искључиво католичко мјесто....

„Petro sin Sunjasa; Nikola Sunjin; Deda Sunjin; Andrija Dobranac; Djerdj, sin Dragoca; Kola, sin Dragoca; Marko Dragocev; Nikola Dragocev; Petro, sin Dragoca; Vuk, sin Sunje."

И ова имена из Скадарског земљишника 1416, за село Суња у Петришпану звуче католички (осим Вука, нема словенске ономастике, што није тако типично за српске православне крајеве почетком 15. века), а има и неколико типично арбанашких имена. Суња / Суњаш му овде дође као неко братствено име. Дакле, имамо и село Суња и патрониме Суњаш и Суња.
А да ли ова Суња у Пилоту и она у Банији имају какве везе, тешко је сада закључити.
Зна ли неко шта уопште значи тај топоним (или патроним) Суња?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1196
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #154 послато: септембар 29, 2015, 11:00:19 поподне »
„Petro sin Sunjasa; Nikola Sunjin; Deda Sunjin; Andrija Dobranac; Djerdj, sin Dragoca; Kola, sin Dragoca; Marko Dragocev; Nikola Dragocev; Petro, sin Dragoca; Vuk, sin Sunje."

И ова имена из Скадарског земљишника 1416, за село Суња у Петришпану звуче католички (осим Вука, нема словенске ономастике, што није тако типично за српске православне крајеве почетком 15. века), а има и неколико типично арбанашких имена. Суња / Суњаш му овде дође као неко братствено име. Дакле, имамо и село Суња и патрониме Суњаш и Суња.
А да ли ова Суња у Пилоту и она у Банији имају какве везе, тешко је сада закључити.
Зна ли неко шта уопште значи тај топоним (или патроним) Суња?

Јесу ли ово Вукчевићеви преводи? Вртим већ дуго Ш. Љубића оригинал Скадарског земљишника 1416 и немогу да нађем то место.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8500
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #155 послато: септембар 29, 2015, 11:17:20 поподне »
Јесу ли ово Вукчевићеви преводи? Вртим већ дуго Ш. Љубића оригинал Скадарског земљишника 1416 и немогу да нађем то место.

Вукчевић  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1196
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #156 послато: септембар 29, 2015, 11:25:22 поподне »
Ја сам видео презиме Summa, Somma, али нигде интерпретације као .Sunjasa, Sunjin; Sunjin ; sin Sunje. ???
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8500
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #157 послато: септембар 29, 2015, 11:34:56 поподне »
Ја сам видео презиме Summa, Somma, али нигде интерпретације као .Sunjasa, Sunjin; Sunjin ; sin Sunje. ???

Извини, Сол, мој превид, није Земљишник из 1416, него турски дефтер из 1485.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8500
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #158 послато: септембар 29, 2015, 11:37:23 поподне »
А стварно га нема у Земљишнику из 1416, можда тада овај крај није био у оквиру Скадарске области под млетачком контролом. Или село под тим називом није ни постојало. Мада, ни Љубићеви изводи не обухватају цео Земљишник.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1196
Одг: Српски N-P189.2
« Одговор #159 послато: септембар 29, 2015, 11:54:41 поподне »
А стварно га нема у Земљишнику из 1416, можда тада овај крај није био у оквиру Скадарске области под млетачком контролом. Или село под тим називом није ни постојало. Мада, ни Љубићеви изводи не обухватају цео Земљишник.

Немогу да нађем ни код Пулахе стр.145 Nahija e Petrishpanit
http://de.scribd.com/doc/200661435/Selami-Pulaha-Defteri-i-regjistrimit-te-Sanxhakut-te-Shkodres-i-vitit-1485#scribd
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ