Аутор Тема: Црквене матичне књиге  (Прочитано 40719 пута)

Ван мреже отацИванДелић

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 17
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #220 послато: фебруар 05, 2020, 02:18:36 поподне »
Архив у Ваљеву - http://www.istorijskiarhiv.rs/%D0%90.8.%20%D0%92%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5%20%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%20%D0%B8%20%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5

Архив у Врању - http://www.vranjearhiv.com/delatnosti/91.html

Архив у Белој Цркви - http://www.arhivbc.rs/index.php/fondovi-i-zbirke-ci

Архив у Јагодини -  327. Збирка матичних књига 1837    http://www.arhivja.org.rs/fondovi.html

Архив у Неготину - http://www.arhivnegotin.org.rs/news/item/35

Архив у Неготину, одељење у Бору - http://www.arhivnegotin.org.rs/news/item/34

Архив у Краљеву - http://arhivkraljevo.org.rs/spisak-crkvenih-maticnih-knjiga/

Архив у Ужицу - http://www.arhivue.org.rs/fondovi-i-zbirke#8

Архива Срема у Сремској Митровици - http://www.arhivsrem.org.rs/site/registar2.php

Нисам нашао сајтове од доста наших архива, неки нису у функцији.

Архив у Чачку - http://www.arhivcacak.org.rs

Ван мреже отацИванДелић

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 17
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #221 послато: фебруар 05, 2020, 05:10:45 поподне »
Помаже Бог драги родословци,

ево и ја да се огласим као православни свештеник, а чини ми се да сам једини у друштву "Порекло." Својим пореклом се бавим од ране младости а детаљније и конкретније од 2012. године. По породичном предању моји (породица очевог оца, Делићи, и мајчиног оца, Шарчевићи) потичу из Црне Горе, остали (породица очеве мајке , Бежанићи, и мајчине мајке, Бујошевићи) незнано одакле. Имам насликана стабла све четири гране породица које сам насликао уз помоћ дека и бака, на којима су наведене њихове деде као родоначалници. Ипак и поред свег труда и воље даље од тога у прошлост нису могли да иду.

По тим нацртаним стаблима стање је било овакво:
Делићи - деда Миливоје је знао само да му се деда звао такође Миливоје (по њему је и добио име), да је имао сина Животу, ћерке Миленију и Божидарку и још неку децу чија имена није знао
Шарчевићи - деда Раденко је знао само да му се деда звао Ристо (није знао да ли је имао браћу и сестре и како се они звали), да је осим Павла (дединог оца) имао сина Живојина и две ћерке (имена ћерки није знао). Живојиново потомство је било непознато. Павле је имао шесторо деце: ћерке Милисавку и Иванку, и синове, поменутог деду ми Раденка, Витомира, Драгољуба и Божидара. Сви они су ми били познати од детињства јер су долазили код деде и баке у село Самаиле код Краљева.
Бежанићи - бака Радојка је знала да јој се отац звао Љубомир и да је имао
Бујошевићи - најразгранитије стабло. Бака Милосава је знала да јој се отац звао Миливоје и навела око десетак његових потомака са њиховим гранама.

Очева породица и по оцу и по мајци је из села Горичани код Чачка, мајчини родитељи су из околине Ивањице, отац из Лисе мајка из Рашчића. Отац ми је помињао да се у селу Липница на планини Јелица налази други огранак наших Делића и да га је чак један даљи рођак одатле звао у посету а да он није отишао из неких политичких разлога. Приликом студирања православног Богословља (некако ми то лепше звучи него "теологије") научио сам да је изузетно важно проверити сваку информаццију у више извора и сазнати што је могуће више о некој теми. Негде почетком овог века јавила ми се идеја да се подробније и документованије бавим својим пореклом. Набавивши и испробавши неколико компјутерских програма ради боље организације свега што имам и знам започех трагања. На неким америчким форумима спознах начине и методе не само за боље коришћење програма него и за методе истраживања (како, шта и где тражити). О даљим корацима писаћу накнадно.

Свештеник Иван Б. Делић

На мрежи wiola

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #222 послато: август 15, 2020, 06:39:43 поподне »
Чланови форума, сво поштовање за ваш рад и преданост.
На самом форуму је велики број занимљивих тема, као и линкова ка књигама и архивама.

Област мог интересовања је предео тромеђе, порекло рода Бурсаћ и мог рода Зељковић (нарочито Трубар), која су по доступним изворима у корелацији, као и области њиховог, по предању, претходнох боравишта, Санице и Змијања.
Поред истраживања Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године., нашао сам и податке из Шематизама Босне 1883, 1901, 1911 и 1923, пописа Босне 1879, 1885, 1910
Листа Крајишких фрајкора (лика) из 1791 (тема на форуму, нисам се најбоље снашао у директним изворима на „www.familysearch.org“), листа губитака Аустроугарске (1914-1918).
Матичне књиге парохије Осредци (Осредци, Калдрма, Дугопоље, Ваган, Дреновац и Тишковац) из 1831. године
Истраживање Владимир-а Бурсаћ-а


За Плавно:
КНИНСКА КРАЈИНА Писац: прота Саво Накићеновић
Турски попис нахије Плавно 1701-1702.године
Становништво села Плавно – према млетачком попису из 1735./36. године
Нино Делић Православно становништво у Далмацији  (ПРАВОСЛАВНО СТАНОВНИШТВО ДАЛМАЦИЈЕ ПРЕМА ПОПИСИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (1835–1850) )
Становништво села Плавно у Далмацији средином 19. вијека – према матичним књигама 1845-1859. године,
Шематизми 1859, 1875, 1881, 1885, 1907
Gemeindelexikon von Dalmatien (14 / 1908)

Саница и Змијање:
Турски попис из 1604
Милан Карановић – Поуње у Босанској Крајини
Милан Карановић – Саничка Жупа
Чланак - Змијање и Змијањци


У сваком случају прилично свеобухватна тема са доста нелогичности.

Замолио бих ако немо има на располагању у дигиталном облику „Домовни протокол Парохије трубарско-осредачке“, на који се позива биографија Петра Рађеновића.

Да ли постоји, а да вам је познато, неки попис/матична књига/документ са информацијама о конкретним породицама за Трубар ( једини остаје податак из „Унца“, где је наведен број породица по кућама и Шематизам из 1883, али само са подацима о породицама) ?


Да ли се зна због чега је број становника Плавна стагнирао цео 19. век (док се нпр. број становника Трубара од 1879 и 571 до 1923 повећао на 1455), број становника Плавна 1835 г. је 1790, а 1907. г. Износи 2294,  знам да је било исељавања, али опет несразмера је огромна.

Нисам отворио нову тему, јер не знам колико је ова тема другим форумашима интересантна, уколико неко од уредника сматра, да има смисла отворити нову тему, немам ништа против.

Унапред хвала !
Поздрави

Ван мреже Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3283
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Црквене матичне књиге
« Одговор #223 послато: август 15, 2020, 06:44:52 поподне »
Чланови форума, сво поштовање за ваш рад и преданост.
На самом форуму је велики број занимљивих тема, као и линкова ка књигама и архивама.

Област мог интересовања је предео тромеђе, порекло рода Бурсаћ и мог рода Зељковић (нарочито Трубар), која су по доступним изворима у корелацији, као и области њиховог, по предању, претходнох боравишта, Санице и Змијања.
Поред истраживања Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године., нашао сам и податке из Шематизама Босне 1883, 1901, 1911 и 1923, пописа Босне 1879, 1885, 1910
Листа Крајишких фрајкора (лика) из 1791 (тема на форуму, нисам се најбоље снашао у директним изворима на „www.familysearch.org“), листа губитака Аустроугарске (1914-1918).
Матичне књиге парохије Осредци (Осредци, Калдрма, Дугопоље, Ваган, Дреновац и Тишковац) из 1831. године
Истраживање Владимир-а Бурсаћ-а


За Плавно:
КНИНСКА КРАЈИНА Писац: прота Саво Накићеновић
Турски попис нахије Плавно 1701-1702.године
Становништво села Плавно – према млетачком попису из 1735./36. године
Нино Делић Православно становништво у Далмацији  (ПРАВОСЛАВНО СТАНОВНИШТВО ДАЛМАЦИЈЕ ПРЕМА ПОПИСИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (1835–1850) )
Становништво села Плавно у Далмацији средином 19. вијека – према матичним књигама 1845-1859. године,
Шематизми 1859, 1875, 1881, 1885, 1907
Gemeindelexikon von Dalmatien (14 / 1908)

Саница и Змијање:
Турски попис из 1604
Милан Карановић – Поуње у Босанској Крајини
Милан Карановић – Саничка Жупа
Чланак - Змијање и Змијањци


У сваком случају прилично свеобухватна тема са доста нелогичности.

Замолио бих ако немо има на располагању у дигиталном облику „Домовни протокол Парохије трубарско-осредачке“, на који се позива биографија Петра Рађеновића.

Да ли постоји, а да вам је познато, неки попис/матична књига/документ са информацијама о конкретним породицама за Трубар ( једини остаје податак из „Унца“, где је наведен број породица по кућама и Шематизам из 1883, али само са подацима о породицама) ?


Да ли се зна због чега је број становника Плавна стагнирао цео 19. век (док се нпр. број становника Трубара од 1879 и 571 до 1923 повећао на 1455), број становника Плавна 1835 г. је 1790, а 1907. г. Износи 2294,  знам да је било исељавања, али опет несразмера је огромна.

Нисам отворио нову тему, јер не знам колико је ова тема другим форумашима интересантна, уколико неко од уредника сматра, да има смисла отворити нову тему, немам ништа против.

Унапред хвала !
Поздрави

Предлажем ти да пробаш да контактираш члана форума Тромеђа. Истог сте рода и верујем да ти може помоћи.
Kамене рабъ и госодинъ