Аутор Тема: Нова преиспитивања Дарвинове теорије еволуције  (Прочитано 7286 пута)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1579
  • Z3660>Y34637
Одг: Нова преиспитивања Дарвинове теорије еволуције
« Одговор #60 послато: мај 20, 2017, 09:36:19 поподне »
@Црни Гуја волио бих неутрални посматрач да сазнам шта то иде у прилог теорији интелигентног дизајна насупрот теорији еволуције?
Један од разлога због којег ја преферирам научни приступ је отвореност да се та теорија прошири или измијени у зависности од нових открића.
Код креационизма је све то све некако коначно а опет има милион незакључених питања.

Брђанине,

писах о томе у претходним порукама, али очигледно да је некима тешко да схвате сложеност молекула ДНК, и чињеницу да је исти носилац милиона информација потребних за настанак, развитак и одржавање живота сваке јединке, што би само по себи требало да укаже да је ДНК последица интелигентног дизајна, јер такве информације не настају случајно. И ја преферирам научни приступ у скоро свакој прилици, али конкретно у овом случају научни приступ није довео ни до једног логички прихватљивог решења. Пошто једна порука нема довољно капацитета за стотине хиљада нула којима бих описао (не)вероватноћу да је молекул ДНК настао случајно, изнећу сликовит пример сличног степена вероватноће.

Замислите да имамо милионе празних цедуљица, милионе цедуљица са словима азбуке, и милионе цедуљица са знаковима интерпункције на некој равној површини, на којој не постоје никакви други утицаји осим утицаја ветра. И сада замислите да се, после стотина милиона/милијарди/стотина хиљада милиона милијарди година, под утицајем ветра те цедуљице поређају у текст "Ане Карењине", од речи до речи, са све размацима и знаковима интерпункције. Е, то је отприлике тај ниво вероватноће.

Ко хоће да верује да је ДНК настала случајно, слободан је, али нека лепо каже за себе да је еволуционистички верник, а не да се позива на науку, јер наука то никада неће и не може доказати.
« Последња измена: мај 20, 2017, 09:48:52 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Нова преиспитивања Дарвинове теорије еволуције
« Одговор #61 послато: мај 20, 2017, 10:00:47 поподне »
Ми знамо сасвим сигурно да постоји битна разлика између живих бића  и мртвих предмета, на пример између праве руже из баште и вештачке руже из излога, или између живог јагњета и кипа јагњета, или између живог детета и лутке детета.
Свако од тих живих бића и предмета је састављено је од материје, и у томе је њихова сличност.
Но ипак , живо биће се не може свести само на материју и на процесе који су у њој.  Јер кад бисмо то учинили, онда бисмо порекли сваку разлику између живог бића и мртвог предмета.  А разлике ипак постоје, и то очигледне, битне и многе.

Прво, жива бића су способна да мењају свој материјални састав, узимајући нов материјал а избацујући стари (асимилација и дисимилација).  А мртви предмети немају ту особину.
Друго, жива бића могу да расту изнутра по једном унапред одређеном плану који је дат (само од кога је дат!?) у клици.  Мртви предмети то не могу.  Они ако расту, расту нагомилавањем материј споља, као например грудва снега.
Треће, жива бића и поред све своје променљивости материјала услед асимилације и дисимилације, и поред све своје променљивости материјала облика услед растења и старења, ипак остају истоветна сама себи, то јест имају своју индивидуалност и идентитет.  Неки храст у стотој години исто је биолошко биће као и она младица или жир из кога је пре 100 година изникао.
Исто тако и човек у осамдесетој години је оно биће које се пре 75 година као петогодишње дете играло у песку, иако су и у храсту и у човеку ко зна већ по кији пут измењени сви материјални делићи за то време.
Он додуше, није више исти онакав, али је исти онај који беше пре 75 година.
Четврто, жива бића могу да се размножавају, а мртви предмети не могу.
Пето, код живих бића постоји очигледна целисходност у његовом саставу.  Сваки орган живог бића служи постизању извесне сврхе: очи за гледање, прсти за хватање итд.  Анатомија живих бића, и поготово физиологија, су у суштини науке које нам налажу целисходност живог бића.
Шесто, жива бића имају способност осећања, а мртва материја ту способност нема.
Седмо, материје које сачињавају живо биће не само што немају међусобну тежњу за сједињењем (афинитет), него напротив по својим природним особинама оне оне теже разједињавању.  Зато чим у живом бићу престане животни процес, леш трули, разлажући се на своје хемијске састојке.  То значи да су материје које сачињавају живо биће натеране на јединство неком силом ван њих самих, силом самог живота.

Све су то познате истине.  А пошто је тако онда живот није исто што и материја, нити исто што и хемијски процеси у материји.
У односу на саму мртву материју он је један додатак, један "плус", једна непозната нам суштина која се у овом свету пројављује кроз материју.
       
Живи свет на земљи има свој временски почетак.  Како то знамо? - знамо по томе што ни сама Земља није вечна, него има свој временски почетак.  Осим тога ми знамо и нешто више, знамо да је Земља некад била без иједног живог бића на себи. 
Беланчевина је та материја која је носилац живота.  Она престаје да буде жива материја већ на температури од 60-100 Целзијусових степени.  А ако је Земља некада била усијана лопта са температуром од неколико хиљада степени, онда је јасно на њој није могло бити живих бића, нити живе материје беланчевине, пре него што се се охладила испод 100 , можда и испод 60 степени.
Да је Земља некада била без живих бића на себи то потврђује и геологија.  Знамо сасвим сигурно, а не тек на основу неких хипотеза, да у земљиној кори има геолошких слојева из такозваног азојског доба у којима нема никаквих трагова живих бића.

Француски научик Луј Пастер је експериментално доказао да живо биће не може да настане из мртве материје, него само од већ готовог живог бића.
Све што је живо, постаје од живог, то је природни закон који је за биологију исто толико важан и несумљив, као што је за физику важан закон о одржању енергије.

Кад знамо три чињенице, наиме, да је живо биће битно различито од мртве материје, да некада на земљи није било живота, и да да се живо биће рађа само од готовог живог бића, онда је сваком ко хоће да размишља без предрасуда и без предубеђења, лако одговорити откуд живот на земљи. А тај одговор гласи: као што вода не може потећи сама од себе из суве камене стене него из подземног извора, тако живот није ногао потећи сам по себи из мртве материје него из једног Животворног Извора, кога ми Хришћани зовемо Бог.



« Последња измена: мај 20, 2017, 10:03:00 поподне Свевлад »

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 637
Одг: Нова преиспитивања Дарвинове теорије еволуције
« Одговор #62 послато: мај 20, 2017, 10:16:13 поподне »
Ја поменух интелектуални скок и појаву људског језика. Понављам, човјек није милион пута интелигентнији од мајмуна, човјек је интелектуално друга димензија у односу на мајмуна. Све животиње, биле морфолошки блиске човјеку или драстично удаљене од њега, показују заједнички "поглед на свијет". Тј. воде се само нагонима, немају разум, немају интелигенцију.  За њих уопште не постоји концепт времена, звуци које они производе нити се могу комбиновати као што ми комбинујемо фонеме у морфеме и ријечи, нити могу изразити било какав догађај који није актуелан. Њихов "језик" не познаје арбитрарност, јер је сваки звук конкретно повезан са одређеним семантичким садржајем. Због тога они сви "говоре" истим "језиком", што код нас није случај.

Ван мреже Brđanin

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 229
Одг: Нова преиспитивања Дарвинове теорије еволуције
« Одговор #63 послато: мај 20, 2017, 10:53:35 поподне »
Брђанине,

писах о томе у претходним порукама, али очигледно да је некима тешко да схвате сложеност молекула ДНК, и чињеницу да је исти носилац милиона информација потребних за настанак, развитак и одржавање живота сваке јединке, што би само по себи требало да укаже да је ДНК последица интелигентног дизајна, јер такве информације не настају случајно. И ја преферирам научни приступ у скоро свакој прилици, али конкретно у овом случају научни приступ није довео ни до једног логички прихватљивог решења. Пошто једна порука нема довољно капацитета за стотине хиљада нула којима бих описао (не)вероватноћу да је молекул ДНК настао случајно, изнећу сликовит пример сличног степена вероватноће.

Замислите да имамо милионе празних цедуљица, милионе цедуљица са словима азбуке, и милионе цедуљица са знаковима интерпункције на некој равној површини, на којој не постоје никакви други утицаји осим утицаја ветра. И сада замислите да се, после стотина милиона/милијарди/стотина хиљада милиона милијарди година, под утицајем ветра те цедуљице поређају у текст "Ане Карењине", од речи до речи, са све размацима и знаковима интерпункције. Е, то је отприлике тај ниво вероватноће.

Ко хоће да верује да је ДНК настала случајно, слободан је, али нека лепо каже за себе да је еволуционистички верник, а не да се позива на науку, јер наука то никада неће и не може доказати.
Да, све то што си написао филозофски и у неку руку  логично али опет нема потпору у чврстим доказима, а то је оно што свима нама људима на крају треба да би задовољили нашу радозналост.
зато нам треба наука и теорија еволуције да би имали почетну тачку ка разјашњењу које ће се кад тад наћи. била то виша сила или хемијски процес.

Ван мреже Rigel

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 235
Одг: Нова преиспитивања Дарвинове теорије еволуције
« Одговор #64 послато: мај 20, 2017, 10:55:14 поподне »
Gospodine Rigel,

molio bih vas da prestanete sa spinovanjem, da dovodjenje u pitanje ne svih aspekata, vec jednog nedokazanog dela teorije evolucije, predstavljate kao napad na celokupnu nauku.

Ja savrseno shvatam sta je naucna metodologija, i potpuno se slazem da bi diskusija na ovu temu imala mnogo vecu "tezinu" da smo svi mi doktori genetike i molekularne biologije. Ali zar sama cinjenica da ni razni gorepomenuti doktori nemaju nikakav dokaz za teoriju abiogeneze ne daje "obicnim smrtnicima" pravo da iznose argumente koji podrzavaju nastanak zivota pomocu inteligentnog dizajna?

Iz vaseg pisanja shvatam da i vi, bez uvrede, niste u potpunosti svesni slozenosti DNK. Ne mora se niko profesionalno baviti genetikom da bi shvatio slozenost molekula DNK, koji nije otkriven juce, vec pre nekoliko decenija, i o tome postoje tone literature koja je dostupna svima.

Kazete kako jos uvek nije jasno kako je od jednostavnih jedinjenja nastao prvi polinukleotidni lanac, a zaboravljate da to nije tek obican lanac gde se nukleotidi proizvoljno povezuju, vec lanac koji u sebi nosi informaciju o tacnom redosledu i do nekoliko stotina aminokiselina koje se moraju poredjati samo i jedino u tom redosledu, jer u suprotnom protein moze izgubiti svoju funkciju.

Apsurdna je pomisao da cak i protein (koji je milionima puta manje slozen od molekula DNK, tacnije to su dve razlicite dimenzije slozenosti) moze nastati spontano. Naucnici u svojim decenijama dugim eksperimentima nisu iz te "primorodijalne supe" uspeli stvoriti ni protein. Sto ima savrsenog smisla, jer je za nastanak proteina potreban mehanizam (inteligentni dizajn), a upravo to je molekul DNK.

Gospodin Baks nije, osim par etiketa, imao nijedan jedini argument u svom dzepu, pa pozivam vas da u najkracim crtama iznesete vase argumente u prilog slucajnom nastanku zivota/DNK.


Господине ЦрнаГујо,

Кренуо сам са мало ширим уводом у претходном посту не због вас него због осталих учесника у дискусији који можда нису толико добро упућени у научну методологију. Као што можете видети, тек у другом делу свог текста сам цитирао ваш пост и надовезао се на њега.

Ова тема носи наслов ”Дарвинова теорија еволуције”, а она не обухвата абиогенезу. Дарвинова теорија се, као што сам сигуран да знате, базира на природној селекцији а то није фактор који је био укључен у настанак саморепликујућих система (”пра-живота”) из једноставних органских компоненти. Тек ови једноставни саморепликујући биомолекулски системи су могли бити подложни неком виду природне селекције и мутација. Наравно да је абиогенеза предуслов за еволуцију, али је она ипак одвојено питање. То би било као да у оквиру органске хемије очекујете да се разматрају питања термонуклеарних реакција у звездама, из разлога што су атоми угљеника, кисеоника и осталих тежих елемената тако настали.

Као што сам јасно написао, форуми, петиције и министарства нису место ни за формирање нити за оповргавање научне теорије, па ни теорије еволуције. То се ради у оквиру научне заједнице, међу људима који се баве тим специфичним питањем и који су самим тим најстручнији да процене аргументацију за или против нечега. И то се не ради ”преко ноћи” већ мора доћи до акумулације нових доказа и резултата. Није уопште ствар у титулама које имамо ми овде на форуму.

За разлику од теорије еволуције чији су принципи јасно дефинисани (што не значи да се неће допуњавати/мењати ако се накупи довољно доказа за тако нешто), абиогенеза је врло комплексно питање и у науци не постоји јасна слика како је до тога дошло. Зато и не постоји ”теорија абиогенезе”, већ разне хипотезе како је до тога могло доћи. Милерови експерименти, у условима сличним раној атмосфери Земље, су довели до стварања појединачних аминокиселина и нуклеотида. А ови експерименти су трајали само недељу дана! Не деценијама како сте написали. Након неколико деценија су само савременим методама накнадно анализирали добијена једињења из посуда у којима се вршио оригинални експеримент и које су у међувремену држане на -80Ц. Шта се може десити за стотине милиона година под сличним или неким другачијим условима? Па нико вам не може са сигурношћу рећи. Најједноставнији геноми данас имају неколико хиљада базних парова, што јесте значајно усложњавање. Први саморепликујући биомолекули су вероватно били кратки РНК молекули који су се усложњавали и у неком моменту прешли у ДНК као стабилнији медијум за чување и преношење генетичке информације. Међутим ово је само хипотеза и не постоји консензус у науци како су се ови процеси одвијали.

Већ сам вам изнео своје мишљење зашто наука не дозива ”вишу силу” сваки пут када наиђе на нешто што не може у датом тренутку објаснити. Не треба очекивати да наша тренутна знања могу описати све процесе у природи. Напротив, има толико појава које су и даље нејасне.



Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1579
  • Z3660>Y34637
Одг: Нова преиспитивања Дарвинове теорије еволуције
« Одговор #65 послато: мај 20, 2017, 11:07:38 поподне »
Да, све то што си написао филозофски и у неку руку  логично али опет нема потпору у чврстим доказима, а то је оно што свима нама људима на крају треба да би задовољили нашу радозналост.
зато нам треба наука и теорија еволуције да би имали почетну тачку ка разјашњењу које ће се кад тад наћи. била то виша сила или хемијски процес.

Слажем се, идеја о интелигентном дизајну нема потпору у чврстим доказима, али има у логици, док неодарвинистичка теорија о случајном настанку живота нема потпору ни у једном ни у другом.


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1579
  • Z3660>Y34637
Одг: Нова преиспитивања Дарвинове теорије еволуције
« Одговор #66 послато: мај 21, 2017, 12:14:38 пре подне »
Ова тема носи наслов ”Дарвинова теорија еволуције”, а она не обухвата абиогенезу. Дарвинова теорија се, као што сам сигуран да знате, базира на природној селекцији а то није фактор који је био укључен у настанак саморепликујућих система (”пра-живота”) из једноставних органских компоненти. Тек ови једноставни саморепликујући биомолекулски системи су могли бити подложни неком виду природне селекције и мутација. Наравно да је абиогенеза предуслов за еволуцију, али је она ипак одвојено питање.

Мени је одлично познато да се Дарвин није у свом најпознатијем делу бавио постанком живота, или да будем прецизнији није доводио у питање креационистичко виђење постанка живота (интелигентни дизајн). Такође понављам да све што сам писао на овој теми није уперено против коцепта еволуције који је Дарвин изнео у свом делу. Проблем је што данашњи неодарвинисти/еволуционисти њихове недоказане тврдње о случајном настанку живота покушавају да упакују заједно са теоријом еволуције, и те тврдње проглашавају за једину истину, неподложну било каквој критици. Дарвин је у закључку написао:

"I see no good reason why the views given in this volume should shock the religious feelings of any one. A celebrated author and divine has written to me that "he has gradually learnt to see that it is just as noble a conception of the Deity to believe that He created a few original forms capable of self-development into other and needful forms, as to believe that He required a fresh act of creation to supply the voids caused by the acton of His laws."


За разлику од теорије еволуције чији су принципи јасно дефинисани (што не значи да се неће допуњавати/мењати ако се накупи довољно доказа за тако нешто), абиогенеза је врло комплексно питање и у науци не постоји јасна слика како је до тога дошло. Зато и не постоји ”теорија абиогенезе”, већ разне хипотезе како је до тога могло доћи. Милерови експерименти, у условима сличним раној атмосфери Земље, су довели до стварања појединачних аминокиселина и нуклеотида. А ови експерименти су трајали само недељу дана! Не деценијама како сте написали. Након неколико деценија су само савременим методама накнадно анализирали добијена једињења из посуда у којима се вршио оригинални експеримент и које су у међувремену држане на -80Ц. Шта се може десити за стотине милиона година под сличним или неким другачијим условима? Па нико вам не може са сигурношћу рећи. Најједноставнији геноми данас имају неколико хиљада базних парова, што јесте значајно усложњавање. Први саморепликујући биомолекули су вероватно били кратки РНК молекули који су се усложњавали и у неком моменту прешли у ДНК као стабилнији медијум за чување и преношење генетичке информације. Међутим ово је само хипотеза и не постоји консензус у науци како су се ови процеси одвијали.

ОК, могу да прихватим да су експерименти довели до стварања појединачних аминокиселина. Оно што је проблематично је, на пример, ако узмемо колаген за пример, како се више од хиљаду аминокиселина повезало у строго одређеном низу да би настао функционалан молекул колагена? Да прихватимо да се и то неком невероватном случајношћу догодило, па и ту невероватно малу вероватноћу поделимо са десетак милиона (процењује се да постоји толики број протеина), и шта смо добили? Ништа, јер протеини нису живи, и њихово постојање само по себи нема никаквог смисла, јер не могу опстати нити се репродуковати сами од себе. Треба бити баш шаљивџија, па сматрати да су молекули ДНК, у којима су смештене информације за тачан редослед аминокиселина за сваки од тих десет милиона протеина могли настати случајно. Да не помињемо да су за постојање живота неопходне и ћелијска мембрана, различите органеле са јасним функцијама итд.

Већ сам вам изнео своје мишљење зашто наука не дозива ”вишу силу” сваки пут када наиђе на нешто што не може у датом тренутку објаснити. Не треба очекивати да наша тренутна знања могу описати све процесе у природи. Напротив, има толико појава које су и даље нејасне.

Овај аргумент вам је без премца, дакле наука када наиђе на нешто што не може у датом тренутку објаснити не дозива "вишу силу", много је логичније приписати све случајности?


Ван мреже Rigel

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 235
Одг: Нова преиспитивања Дарвинове теорије еволуције
« Одговор #67 послато: мај 21, 2017, 12:15:16 пре подне »
Брђанине,

писах о томе у претходним порукама, али очигледно да је некима тешко да схвате сложеност молекула ДНК, и чињеницу да је исти носилац милиона информација потребних за настанак, развитак и одржавање живота сваке јединке, што би само по себи требало да укаже да је ДНК последица интелигентног дизајна, јер такве информације не настају случајно. И ја преферирам научни приступ у скоро свакој прилици, али конкретно у овом случају научни приступ није довео ни до једног логички прихватљивог решења. Пошто једна порука нема довољно капацитета за стотине хиљада нула којима бих описао (не)вероватноћу да је молекул ДНК настао случајно, изнећу сликовит пример сличног степена вероватноће.

Замислите да имамо милионе празних цедуљица, милионе цедуљица са словима азбуке, и милионе цедуљица са знаковима интерпункције на некој равној површини, на којој не постоје никакви други утицаји осим утицаја ветра. И сада замислите да се, после стотина милиона/милијарди/стотина хиљада милиона милијарди година, под утицајем ветра те цедуљице поређају у текст "Ане Карењине", од речи до речи, са све размацима и знаковима интерпункције. Е, то је отприлике тај ниво вероватноће.

Ко хоће да верује да је ДНК настала случајно, слободан је, али нека лепо каже за себе да је еволуционистички верник, а не да се позива на науку, јер наука то никада неће и не може доказати.

Ова аналогија би имала смисла ако претпоставите да је у једном кораку од скупа нуклеотида настао читав геном, што никако није истина. Као што сам написао претходно, једноставна генетичка информација је прво била складиштена у кратким РНК молекулима. Потом се из хипотетичког ”РНК света”  прешло у ”ДНК свет” који још траје. Кратки РНК ланац услед комплементарности база и своје аутокаталитичке активности може, у најједноставнијем случају, да сам себе репликује. Једноставни полипептидни партнери су могли стабилизовати систем и умањити грешке у репликацији што повећава адаптивну вредност оваквог система. Касније се систем усложњавао, сегменти су се услед несавршености машинерије за репликације дуплирали, долазило је до делеција или прескакања одређених нуклеотида и разних других промена на секвенци. Оне које су доприносиле стабилности система су сачуване у секвенци, а оне које су дестабилизовале систем или доводиле до претераних грешака у репликацији су водиле деградацији. Ту долази и прича о појави липидних мембрана као додатне заштите система од спољних фактора, али не могу о томе у детаље... Живи свет је препун хомологије гена па и делова гена који кодирају посебне протеинске домене. Нису нуклеотиди одједном формирали сложене геноме као што је хумани. Ето како бих ја у грубим цртама то замислио. Можда има и бољих хипотеза. Требало би погледати свежију литературу за шта ја тренутно немам времена.

А када смо код горње аналогије, хајде да је мало модификујемо чисто укључивањем природне селекције која у горњем моделу потпуно недостаје. Рецимо да цедуљице ако се правилно тј. ”смислено” спаре формирају мало јачу везу, тј. теже их је опет раздвојити. А ако су спарене бесмислено, онда су јако слабо везане или веза између њих ни не постоји. Ако пак формирају смислене речи, онда их ветар скоро уопште не може раздвојити већ се мешају као целина. И онда пустите ветру да их преврће стотинама милиона година. Можда и добијемо роман на крају. Ово је исто врло лабава апроксимација, али има мало више везе са стварним стањем ствари.


На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2366
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нова преиспитивања Дарвинове теорије еволуције
« Одговор #68 послато: мај 21, 2017, 12:35:54 пре подне »
Тако ми драго да се ова тема отворила. Како каже она народна - Не пада снег да покрије брег већ да свака зверка покаже свој траг  8) .
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Rigel

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 235
Одг: Нова преиспитивања Дарвинове теорије еволуције
« Одговор #69 послато: мај 21, 2017, 12:46:42 пре подне »

Овај аргумент вам је без премца, дакле наука када наиђе на нешто што не може у датом тренутку објаснити не дозива "вишу силу", много је логичније приписати све случајности?

Не, наука једноставно каже радимо на томе. Немамо јасан одговор. Само врло арогантни научник може мислити да све може објаснити. Има ствари које нису јасне на тренутном нивоу развоја наших сазнања. И најбољи светски научници ће без проблема рећи за неко питање из области којом се баве ”не знамо то још увек”, ”немамо одговор на то питање”. ”Виша сила” може бити универзални одговор на свако питање које је тренутно недовољно јасно и у прошлости се ”вишој сили” приписивало толико појава у природи које се данас могу научно објаснити.

Ја бих још једном подвукао фактор времена преко кога сте олако прешли. Наша перцепција времена је врло ограничена. Замислите колико недеља (колико је трајао Милеров експеримент) има у рецимо 600 милиона година.

А са питањем случајности ја не видим проблем. Па сви процеси на квантном нивоу се дешавају са неким вероватноћама, нема детерминисаности, Хајзенбергов принцип неодређености то јасно ограничава. Наравно и неки велики умови као Ајнштајн су имали проблема са овим закључцима квантне теорије, али то не умањује њен значај.



Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1579
  • Z3660>Y34637
Одг: Нова преиспитивања Дарвинове теорије еволуције
« Одговор #70 послато: мај 21, 2017, 12:49:21 пре подне »
А када смо код горње аналогије, хајде да је мало модификујемо чисто укључивањем природне селекције која у горњем моделу потпуно недостаје. Рецимо да цедуљице ако се правилно тј. ”смислено” спаре формирају мало јачу везу, тј. теже их је опет раздвојити. А ако су спарене бесмислено, онда су јако слабо везане или веза између њих ни не постоји. Ако пак формирају смислене речи, онда их ветар скоро уопште не може раздвојити већ се мешају као целина. И онда пустите ветру да их преврће стотинама милиона година. Можда и добијемо роман на крају. Ово је исто врло лабава апроксимација, али има мало више везе са стварним стањем ствари.

Горња аналогија се никако не може применити на ДНК. Везе у "костуру" ДНК су увек исте (између фосфата и шећера), као и везе између костура и база, а између база су могуће само две врсте веза, аденин-тимин и гуанин-цитозин, и оне су такође увек исте јачине. Теоретски је дакле могуће да постоји молекул ДНК у којем су базе спарене бесмислено, нпр. у којем ће са једне стране бити милион молекула аденина, а са друге стране милион молекула тимина, и тај молекул ДНК ће бити стабилан као и молекул људске ДНК, иако неће носити никакву биолошки значајну информацију.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3477
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Нова преиспитивања Дарвинове теорије еволуције
« Одговор #71 послато: мај 21, 2017, 12:54:43 пре подне »
Бесмислена тема коју је наметнуо верски лидер (муфтија) једног дела исламске заједнице, добивши легитимитет да покрене ту тему...Прво, позивање на било шта што се тиче питања вере и система образовања  а да је једно са другим у супротностима, вероватно би било покренуто и од наших верских поглавара, али дали смо једном припаднику мањине да нам баци "коску" и узгред , тај исти муфтија се преобукао у политичара, основао странку, па замислите да неки епископ оснује партију, на стуб срама би га ставили , а наш народ би целу цркву анатемисао због јавне спреге цркве и политике...Наука науци, вера вери, то што је лишће зелено а небо плаво и што је то научно доказано због чега је то тако, не умањује веру верника да је то Божја промисао , а и не забрањује научне доказе зашто је то тако...А муфтија у скупштинском сакоу покушава ову научну страну да укине и да уведе шеријат у школсктво , и то у земљи која му дозвољава такве наступе и у земљи где је он мањина
« Последња измена: мај 21, 2017, 12:59:14 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3477
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Нова преиспитивања Дарвинове теорије еволуције
« Одговор #72 послато: мај 21, 2017, 01:11:54 пре подне »
Прво, наука никада не може бити претња за религију, јер наука никада неће моћи да докаже да Бог не постоји, а исто тако , религија никада не може да буде претња по науку, јер развој човека је природан процес...Да се човек некада само клањао идолима, не би никада измислио точак, Тесла као верујући човек створио чуда, биолози такође, Коперник нашао да ј земља округла па га спалили да католичанство не би нестало, а католичанство и поред сателита које су доказале Коперника, и даље постоји...Најбоље по муфтији Зукорлићу би било да доведемо камиле из Арабије, па да цепамо 30 на сат новим путем који ће проћи кроз Пештер, али он сигурно не би сео на ту камилу, него верујем да има богат асортиман аутомобила најновије НАУЧНЕ аутомобилске технологије ...
« Последња измена: мај 21, 2017, 01:17:52 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 383
  • I2a1b PH908 narod Ozrihne i njegove braće
Одг: Нова преиспитивања Дарвинове теорије еволуције
« Одговор #73 послато: мај 21, 2017, 01:21:18 пре подне »
Не слажем се са мишљењем да Форум не треба да буде место где би се дискутовало о креационизму – еволуционизуму, најпре зато што је форум (трг) место за дискусију која је основ демократије. Друго, ми смо се овде окупили, ми - из различих области образовања, знања и интересовања, зато што спој генеалогије и генетичке генеалогије доживљавамо као нову област, као нови интелектуални Дивљи запад где се многе „мозговне грађевине“ брзо подижу и још брже руше, где немамо апсолутне ауторитете (немамо маршале, већ по којег шерифа коме дељење „правде“ брзо дојади, па препусти ову насеобину хаплогрупним каубојцима и есенпе-идијанцима, па се још појаве прекогранични десперадоси, хаос!) Исто тако, бесмислене су дуге писание, аргументи, квази-аргументи, контра-аргументи... Зар није већ једном окончано поприште затварањем теме? Очигледно је да набој постоји и да је рестрикција по том питању, непродуктивна, тим пре, јер ако би се неко од нас „озбиљно, професионално“ бавио оним чиме се ми „озбиљно, аматерски“ бавимо, морао би да декларише референтни систем од кога би пошао – еволуционизам, креационизам, еклектицизам. Мој предлог је да, као што пишемо (не сви) испод имена аватара, која смо хаплогрупа, да напишемо „еволуциониста“, „креациониста“ као део нашег форумашког идентитета и да се не минирамо, врбујемо, дискредитујемо..., него свако по својој савести да чини за добробит свих, колико може.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3477
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Нова преиспитивања Дарвинове теорије еволуције
« Одговор #74 послато: мај 21, 2017, 01:52:10 пре подне »
И еволуција је креација, и креација је процес еволуције :) Сликар који наслика дело је креациониста , али процес и етапе у стваралаштву сваког уметника је еволуциони процес(као што дело младог Моцарта је било креација, али Моцарт је кроз свој живот еволуирао и напредовао у свом стваралаштву).Свако живо биће које је креативно(а сви су креативни), пролази кроз еволуционе процесе своје креативности...У том смислу , сам сукоб креације и еволуције је сувишан, оба су природни процеси...Тако исто сукоб науке и религије је немогућ, једино у случају свесног ниподаштавања оног другог, али онда је осуђено на неуспех тог покушаја, ако се са тим мотивом крене , у неку "борбу" против оног другог...Многи велики научни умови су били верујући људи, који су постигли велика дела за човечанство, а мотив саме науке им није био негација религије и Бога, напротив...
« Последња измена: мај 21, 2017, 02:02:19 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7043
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Нова преиспитивања Дарвинове теорије еволуције
« Одговор #75 послато: јун 04, 2017, 05:40:22 поподне »
Управо на NatioanlGeography Wild иде одлична емисија о животињском свету на индонежанским острвима. :)

<a href="https://www.youtube.com/v/XmY1vyfDMp4" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/XmY1vyfDMp4</a>


Ван мреже Азот

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 271
Одг: Нова преиспитивања Дарвинове теорије еволуције
« Одговор #76 послато: март 04, 2018, 12:01:22 поподне »
Горња аналогија се никако не може применити на ДНК. Везе у "костуру" ДНК су увек исте (између фосфата и шећера), као и везе између костура и база, а између база су могуће само две врсте веза, аденин-тимин и гуанин-цитозин, и оне су такође увек исте јачине. Теоретски је дакле могуће да постоји молекул ДНК у којем су базе спарене бесмислено, нпр. у којем ће са једне стране бити милион молекула аденина, а са друге стране милион молекула тимина, и тај молекул ДНК ће бити стабилан као и молекул људске ДНК, иако неће носити никакву биолошки значајну информацију.
Постоје такозвани бесмислени сегменти ДНК и код људи, чија улога није утврђена.
Друго када смо већ код гена. Постоје такозвани регулаторни гени који управљају активацијом више гена. ( Као неки шеф у предузећу, он управља предузећем и ако он побрљави, лоше раде сви или може да постане супер шеф (ако је нека мутација добра) па да та јединка добије предност у односу на остале, успе да остави више потомака који ће имати исте те гене итд)
Не спорим да постоји нека врста више интелигенције јер као што неко рече нисмо достигли тај ниво свести да би разумели све до краја.

Мајмуни уопште нису толико неинтелигентни као што тврдите. А ионако Дарвин није тврдио да смо настали од њих него да имамо заједничко порекло.
98.. %гена делимо са бонобо мајмунима

http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/1531351/majmun-sa-kojim-delimo-98-posto-dnk-sastava.html

Интересује ме како објашњавате фосиле широм света? Зашто су те животиње и биљке нестале?
Зашто у многим слојевима литосвере се неки фосили појављују, а другим не?
Како је настао угаљ, нафта?
Одакле на врховима неких планина можемо пронаћи шкољке морских мекушаца?
Зашто није уз неког диносауруса пронађен људски остатак?
Откуд то да се у Србији проналазе жирафе, сабљасти тигрови и мамути...