Аутор Тема: Мраморја (стећци)  (Прочитано 26551 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #40 послато: мај 01, 2016, 07:05:51 поподне »
Хвала Амикусе на супер сликама. Овај стећак у Бакићима - Олово ми делује као камен-међаш племићког поседа, а и овај у Забрадама - Тарчину би то могао бити. Ајде да покушамо одгонетнути бар део натписа. Мислим да до сада нико није упоређивао тј. убицирао већ нађена мраморја/стећке са хералдичким мотивима са пописом властеле и властеличића и њиховог места обитавања из веома вредне књиге проф. Михаила Динића" Хумско -требињска властела". За проф. Динића је свако ко је имао бар једног "човека" - био слободан човек тј. властеличић, а камоли кад на мраморју уклесано стоји "сахрањен на својој племенитој земљи".

Што се тиче стећка у Бакићима, то је део комплекса стећака, вероватно гробља поред цркве Св. Рока. На том стећку по свему судећи нема натписа, само ликовни рељефи, што се може прилично добро сагледати на сликама овде.

А на овом из околине Тарчина, стоји "Ово је знамења кнеза Радоја великог кнеза босанског" (Ćiro Truhelka, Dva heraldička spomenika iz Bosne, Glasnik zem. muz., god. I., knjiga 2., str. 73-76.)

Карата има доста, али то су углавном карте са убикацијама регистрованих стећака, но каквих су који садржаја, то мислим да не постоји систематизовано урађена карта, што је велика штата.

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #41 послато: мај 01, 2016, 10:18:07 поподне »


У селу Пипери, у околини Лопара, мрамори су нађени на три локације које међусобно нису  много удаљене. У близини њих налази се и једна земљана гомила коју народ назива Црквином или Црквиштем, и постоји могућност да се у средњем вијеку ту налазила црква, што би археолошка ископавања могла да провјере. Укупно се на овим лоакцијама налази 21 мрамор, што не значи да детаљним истраживањем не би нашли нових споменика. Шест споменика посједује ћирилске натписе који говоре о покојницима сахрањеним испод камених громада.

Најбоље очуван натпис јесте на мрамору испод којега је сахрањен Милош Братосалић, један од локалних средњовјековних великаша. На још једном мрамору у Пиперима налази се натпис у којем се спомиње још један Братосалић, а није искључено да се и неки од натписа које је данас тешко реконструисати односи такође на неке друге припадника рода Братосалића. Натпис Милоша Братосалића преведен на модерни српски језик гласи:

ОВДЕ ЛЕЖИ МИЛОШ БРАТОСАЛИЋ

НА СВОЈОЈ ЗЕМЉИ (Н)А ВИСОРАХ (ВИСОРИ)

А ПОСТАВИШЕ БИЉЕГ СИНОВИ

ПРИБИСАВ И ПРИБИЛ И РАДИШ И (МИ)ЛИША

И ВУК И С РОД(ОМ)

Како видимо, ови покопани Братосалићи су били великаши у Висорима,а Висори су оближње село, које је у држави Котроманића било и сједиште истоимене жупе коју су касније Турци претворили у своју нахију под истим именом.  Подручје Мајевице у раном средњем вијеку било је дио  „крштене Србије“ како је назива Порфирогенит у свом познатом спису „О народима“, а њоме је владао и краљ Стефан Драгутин Немањић као „сремски краљ“. У четри сачувана натписа спомиње се ПЛЕМЕНИТО НА ВИСОРАХ. Приједлог НА може се узети као и ИЗ, па би на основу тога Братосалићи били из Висора.

Сви натписи Пипера сличе један другоме, иако у неким појединостима постоји разлика. По свему изгледа да су они дјело двојице мајстора исте радионице, односно истог центра.  По типовима и варијантама већине слова изгледа нам највјероватније да натписи Пипера потичу из друге половине XIV и почетка XV вијека.

Када смо код презимена Братосалић, још је Даничић утврдио постојање мушког имена Братослав у XIII и XIV вијеку, и презимена Братосалић из XV вијека. Братосалићи и Братославићи спомињу се више пута током XV вијека, али као Дубровчани. О Братосалићима са Мајевице немамо података.

Што се тиче постанка села Пипера, оно је настало досељавањем српских сточара са подручја данашње Црне Горе у којој постоји истоимено племе, или евентуално са подручја Херцеговине, за вријеме Турске окупације или нешто прије тога, јер знамо да су XV и XVI вијек периоди великих миграција српског становништва са истока и југа српског етничког простора према западу и сјеверу. За сада нам изгледа вјероватније да су Висори постојали и прије Пипера и да се предио данашњих Пипера раније називао Висорима.

 

Литература: Наше старине – Годишњак завода за заштиту споменика културе Босне и Херцеговине, XII, Сарајево, 1969; Шефик Бешлагић, Лексикон стећака, Сарајево, 2004.

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #42 послато: мај 04, 2016, 05:32:26 поподне »
Хтео бих да овде издвојимо и она имена која се везују за ауторе стећака, а која је Шефик Бешлагић објавио у књизи Стећци - култура и умјетност, у делу о клесарима стећака.

Клесари само
са именима
Клесари са презименима
и именима
Писари само
са именима
Писари са презименима
и именима
Богдан
Браја
Драгиша
Грубач
Михаљ
Милић
Милојко
Милосав
Миобрат
Миогост
Миотош
Радич
Радоје
Владимир
Вукадин
Вукосав
Зелија
Бјелопчеланин Прибил
Бративонић Ратко
Ђумојић (или Чумоњић)
Кабловић Милутин
Крилић Милета
Поимлић (браћа)
Полета Дружан
Радохнић Равко
Семуновић Бошко
Утјешенић Ратко
Владисалић
(Владисалић) Вук
(Влађевић) Радоња
(Вукац) Иванко
(Вукчић) Петар
(Вукићевић) Благоје
Ахмат
Богиша
Бранишат
Братоје
Драгоје
Гојчин
Грубач
Иван
Јурај
Кулдук
Михаљ
Миливој
Наповишт
Пилип
Помоћан
Прибил
Прибисав
Прибислав (I)
Прибислав (II)
Радич
Радоје
Радомил
Рајко
Рато
Семорад
Угарак
Вукадин
Вукашин
Богачић Болашин
Драгишић Вујан
Драгољевић Никола
Г. М. (I)
Г. М. (II)
Х. И.
Јуријевић Радосав
Косарић Врсан
Крајковић Обрад
Кукуламовић Весеоко
Марковић Радоња
(Милетић) Драгиша
Милосалић
(Милошевић) Дивин
Митровић
Обрадовић Ивко
(Плавичић) Радин
(Поповљанин) Обрад
(Прибчевић) Влкан
Радосалић Радич
С. О.
Тврђеновић Прерад
Утјешиновић Ратко
(Власнић) Добровој
(Вукац) Иванко
Вукмир Милко
Вукосалић Срацин
Вуковић

(в. Наведено дело, Сарајево, 1979, стр. 461, 474-475)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1620
  • Z3660>Y34637
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #43 послато: мај 05, 2016, 03:21:12 поподне »
Јуче налетех на слику девојке која се сликала поред неких чудних надгробних споменика, а у опису је ставила да су то келтски гробови. Налазе се у близини села Рајца (Рајачке пимнице) у источној Србији, и морам признати да никада нисам видео ништа слично, бар не на нашим просторима. Ево неколико слика које нађох на брзину. Да ли би ови гробови заиста могли бити келтски? Ако неко има детаљније информације, молио бих да напише или постави овде.




















Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #44 послато: мај 05, 2016, 03:35:31 поподне »
Изгледа много добро! :)

По некој логици ствари у тим крајевима је морало бити пуно Келта (Скордисци).

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #45 послато: мај 05, 2016, 03:50:35 поподне »
Хвала Blackadder на предивним сликама! Неки споменици су старији, али не толико стари као овај где пише "овде лежи ....стева"



мене би више занимало значење кукастог крста (свастике) на гробовима као у клесаном натпису на надгробној плочи војводе Цвјетка Бањанина у поду цркве Св. Јована у Дријену код Петровића

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=275.msg11358#msg11358
https://lh3.googleusercontent.com/g5M7uPsDyzGd-ZUGsKjEPaIqUHIOErSrD06tYbT-g2I=w489-h349-no

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #46 послато: мај 05, 2016, 03:51:26 поподне »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #47 послато: мај 05, 2016, 04:02:29 поподне »
Није то никакво келтско гробље, већ локано домаће гробље са помало необичним споменицима, али који се не могу датирати даље од XV века. Временски се иначе смешта у XVII и XVIII век, што по свему судећи, том временском раздобљу и одговара. Нађох сад на интернету још пар података, па видим да се као куриозитет сматрају ове капе на стелама, а реч је заправо о мушким споменицима, док су они без капа женски споменици. Што се тиче мотива и симболике, то је нека друга прича, мада без сумње занимљив локалитет.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #48 послато: мај 05, 2016, 04:06:03 поподне »

Ово би Сол морао знати ко лежи под овим каменом. :)

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1127
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #49 послато: мај 05, 2016, 04:19:48 поподне »
Ово би Сол морао знати ко лежи под овим каменом. :)

Увек радо на услузи, Amicus-e :)  А се лежи раб Божiи кнез Грдан Цветковић Бањанин.

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1317
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #50 послато: мај 11, 2016, 03:35:35 поподне »
Ево релативо свјеж научни рад мог пријатеља Бојана Турањанина о новоткривеној некрополи стећака у селу Мишљен.

http://www.plemenito.com/sr/novootkrivena-nekropola-mramorova-u-selu-misljen-kod-ljubinja-/o92

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #51 послато: мај 11, 2016, 05:22:39 поподне »
Ево релативо свјеж научни рад мог пријатеља Бојана Турањанина о новоткривеној некрополи стећака у селу Мишљен.

http://www.plemenito.com/sr/novootkrivena-nekropola-mramorova-u-selu-misljen-kod-ljubinja-/o92

Врло лепи споменици Волф! Прочитаћу рад кад ухватим мало времена. Занимљиви су ми ови мотиви цвета на штитовима.

Кад видим сад опет ове витезове, подсети ме да поделим с вама једну од по мени добрих реконструција средњовековних босанских оклопника, коју су радили млади ентузијасти за чувени наставак Real Time Strategy видео игре Medieval Kingdoms - Medeival Tsardoms.



Па тако овде видимо и ту врсту штитова какав срећемо и на једном од новооткривених стећака, а на примеру коњаника који носе грбове Котроманића. Тако да, иако је ово требало да прерасте у видео игру, доста се водило рачуна да то заиста буде та Real Time стратегија. :)

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #52 послато: мај 12, 2016, 07:32:33 пре подне »
Пошто су антички кипови/статуе били првобитно обојени, занимљиво би било, ако су и мраморја/стећци такође били.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #53 послато: мај 12, 2016, 02:44:25 поподне »
Пошто су антички кипови/статуе били првобитно обојени, занимљиво би било, ако су и мраморја/стећци такође били.

Било ми је и то на уму, али хајде знај, не знам да ли би се то могло неким дубинским испитивањем утврдити, можда и би. То би било баш занимљиво. Нешто слично ми имамо са крајпуташима у Србији (можда и Босни, Херцеговини, Црној Гори, то ми није познато), где су ти споменици, углавном из XIX и XX века, обојени разним техникама. :)

Није искључено да су и стећци били умазани каквом машћу.

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 581
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #54 послато: мај 21, 2016, 08:18:59 поподне »
Ne znam da li će ovo biti od kakve pomoći našim rođacima Kričima, ali evo rada Dejana Vemića o nadgrobnim spomenicima (stećcima) na području Žabljaka (Novakovići, Bare Žugića) u kasnom srednjem veku.

http://www.medievalists.net/2012/07/16/late-medieval-tombstones-stecci-in-the-area-of-zabljak-montenegro/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #55 послато: јун 24, 2016, 08:48:15 поподне »
Нова студија Е. Куртовића:

Помињу се Твртковићи, Влатковићи, Радиновићи и други...

"Historijska kontekstualizacija stećaka"

https://www.academia.edu/26459535/Historijska_kontekstualizacija_ste%C4%87aka_Godi%C5%A1njak_BZK_Preporod_15_Sarajevo_2015_445-457?auto=download

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 836
  • I2-Z16982
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #56 послато: јун 24, 2016, 09:24:29 поподне »
Препоручујем да се чита од 8. до 14. странице.

"U posljednje vrijeme nekoliko natpisa na stećcima dobilo je arhivsku potvrdu da se radi o Vlasima koji su sahranjivani ispod njih.28 I ranije je bilo promišljanja
o tome da su i Vlasi koristili stećke, ali to su bili nedovoljno sigurna određenja. Sada su pronađeni egzaktni primjeri koji to potvrđuju."


Ово је теорија Меријен Венцел, која је веома непопуларна код дијела БиХ интелектуалаца. Есад Куртовић је коректан историчар.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7226
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #57 послато: јул 16, 2016, 07:07:18 поподне »
Стећци увршћени на Листу свјетске баштине



Истанбул - Комитет УНЕСКО-а у петак је на престижну Листу свјетске баштине уврстио стећке на подручју БиХ, Хрватске, Црне Горе и Србије.

О томе је одлучио Комитет који чини 21 земља чланица УНЕСКО-а у оквиру 40. засједања које се одржава од 10. до 20. јула у Истанбулу.

Још у новембру 2009. године БиХ, Србија, Црна Гора и Хрватска одлучиле су да заједнички почну рад на изради номинацијског документа да би ти јединствени споменици постали дио свјетске баштине. За нешто више од пет година припремљен је номинацијски документ којим је детаљно представљено културно добро које је номиновано.

Назив номинације је "Стећци - средњовјековни надгробни споменици".

За упис на Листу свјетске баштине предложено је 30 некропола, од тога 22 из БиХ, по три из Црне Горе и Србије, те двије из Хрватске. БиХ има највећи број стећака - приближно 60.000, у Хрватској их је близу 4.400, у Црној Гори 3.500 и у Србији 4.100.

На основу расположивих података, може се тврдити да се ови споменици појављују од друге половине 12. вијека, да њихова прва фаза траје и кроз 13. вијек, а интензивно су прављени и украшавани у 14. и 15. вијеку. У 16. вијеку ова врста умјетности постепено је нестала.

На преговорима у Истанбулу, на чијем се челу налазила амбасадор и предсједавајући Комитета Лале Улкер, било је говора и о културној баштини у свијету.

Министар цивилних послова БиХ Адил Османовић рекао је да је ово изузетан успјех, који је резултат дугогодишњег рада експерата из четири земље.

- Знамо да је стећак јединствен културни феномен који је настао као одговор на неспорну пролазност времена. Након турбулентне прошлости нашег региона стећци су нас поново ујединили и доказали да је култура изнад политике и да гради мостове међу народима - каже Османовић.

Он је истакао да је ријеч о трећем културном споменику из БиХ који је уписан у свјетску културну баштину, послије Моста Мехмед-паше Соколовића и Старог моста у Мостару.
Назив

Иако у различитим епохама и крајевима постоји више назива коришћених за ову врсту надгробног споменика, најчешће коришћен назив у литератури је стећак, чије име долази од његове главне намјене да "стоји" изнад гроба као споменик. То је партицип презента од глагола стајати - стојећи или како се раније говорило "стећи".

Извор: Глас Српске

Не знам има ли негде података које су тачно некрополе уписане на листу?

Бацих поглед мало по мрежи, па нађох само на ТВ Н1, да су на листи некрополе Радмиља и Бољуни, те да су се на истој нашле и некрополе са подручја Стоца.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9222
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #58 послато: август 21, 2016, 09:30:22 пре подне »
Не сећам се да смо помињали рад Душана Вемића, "LATE MEDIEVAL TOMBSTONES (STEĆCI) IN THE AREA OF. ŽABLJAK, MONTENEGRO"

http://www.etd.ceu.hu/2012/aphved02.pdf

У питању су стећци из касног средњег века. Занимљиве су и илустрације на овим стећима, а могу бити од велике важности за изучавање историје Новљана и Крича, с обзиром да су у питању њихови крајеви (на страни 73 налази се и илустрација кричког војводе Калоке).

Можда би Wolf, као стручно лице, може да извуче нешто више из овога.


Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1317
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #59 послато: август 22, 2016, 10:19:04 поподне »
Стећци увршћени на Листу свјетске баштине



Истанбул - Комитет УНЕСКО-а у петак је на престижну Листу свјетске баштине уврстио стећке на подручју БиХ, Хрватске, Црне Горе и Србије.

О томе је одлучио Комитет који чини 21 земља чланица УНЕСКО-а у оквиру 40. засједања које се одржава од 10. до 20. јула у Истанбулу.

Још у новембру 2009. године БиХ, Србија, Црна Гора и Хрватска одлучиле су да заједнички почну рад на изради номинацијског документа да би ти јединствени споменици постали дио свјетске баштине. За нешто више од пет година припремљен је номинацијски документ којим је детаљно представљено културно добро које је номиновано.

Назив номинације је "Стећци - средњовјековни надгробни споменици".

За упис на Листу свјетске баштине предложено је 30 некропола, од тога 22 из БиХ, по три из Црне Горе и Србије, те двије из Хрватске. БиХ има највећи број стећака - приближно 60.000, у Хрватској их је близу 4.400, у Црној Гори 3.500 и у Србији 4.100.

На основу расположивих података, може се тврдити да се ови споменици појављују од друге половине 12. вијека, да њихова прва фаза траје и кроз 13. вијек, а интензивно су прављени и украшавани у 14. и 15. вијеку. У 16. вијеку ова врста умјетности постепено је нестала.

На преговорима у Истанбулу, на чијем се челу налазила амбасадор и предсједавајући Комитета Лале Улкер, било је говора и о културној баштини у свијету.

Министар цивилних послова БиХ Адил Османовић рекао је да је ово изузетан успјех, који је резултат дугогодишњег рада експерата из четири земље.

- Знамо да је стећак јединствен културни феномен који је настао као одговор на неспорну пролазност времена. Након турбулентне прошлости нашег региона стећци су нас поново ујединили и доказали да је култура изнад политике и да гради мостове међу народима - каже Османовић.

Он је истакао да је ријеч о трећем културном споменику из БиХ који је уписан у свјетску културну баштину, послије Моста Мехмед-паше Соколовића и Старог моста у Мостару.
Назив

Иако у различитим епохама и крајевима постоји више назива коришћених за ову врсту надгробног споменика, најчешће коришћен назив у литератури је стећак, чије име долази од његове главне намјене да "стоји" изнад гроба као споменик. То је партицип презента од глагола стајати - стојећи или како се раније говорило "стећи".

Извор: Глас Српске

Не знам има ли негде података које су тачно некрополе уписане на листу?

Бацих поглед мало по мрежи, па нађох само на ТВ Н1, да су на листи некрополе Радмиља и Бољуни, те да су се на истој нашле и некрополе са подручја Стоца.
Moj osvrt na ovu temu    http://mojahercegovina.com/rade-likic-unesko-stecci-bogumili-i-blajburg-kako-su-nas-opet-preveslali/