Аутор Тема: Мраморја (стећци)  (Прочитано 33539 пута)

На мрежи Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2697
Мраморја (стећци)
« послато: април 24, 2013, 11:02:04 поподне »
Стећци код Билећког језера, који су измештени на брдо на улазу у Билећу из смера Требиња и уз пут за Никшић. Поред стећака је до рата 1992. био и музеј који је девастиран. Мештани Билеће кажу да су ови стећци "грчки"...















Стећци у селу Враћеновићи (између Билеће и Петровића), карактеристични по својој импозантној величини... Нема готово никаквог обележја да се налазе ту тик поред пута, уз сеоско гробље














« Последња измена: април 24, 2013, 11:30:29 поподне admin »

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1098
  • J2a-SK1357+ Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #1 послато: април 13, 2016, 11:45:12 поподне »
Мештани Билеће кажу да су ови стећци "грчки"...

Што значи православни, у источној Босни муслимани их поред поменутог називају гробови поданика грчке краљице Јерине, док их на Романији ми  Срби од старине називамо гробови наше(српске) господе.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9778
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #2 послато: април 14, 2016, 08:20:22 пре подне »

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 862
  • I2-Z16982
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #3 послато: април 14, 2016, 03:15:29 поподне »
Што значи православни, у источној Босни муслимани их поред поменутог називају гробови поданика грчке краљице Јерине, док их на Романији ми  Срби од старине називамо гробови наше(српске) господе.

Поздрав за Радула! На основу другог болованог дијела закључујем да је са Романије, а већ сам у неком ранијем посту навео да је ова област слабо генетски истражена. Можда нисам у праву, али такав утисак сам стекао на основу табеле тестираних СДНК.

Када је у питању Јерина (Ирина Кантакузен), интерсантно је објашњење Миленка Филипвића у књизи "Гласинац". Иста се може наћи у оквиру дигиталне библиотеке Портала "Порекло". Дакле, аутор на страни 46/90 наводи следеће:

" У крајевима даље на западу од Гласинца не зна се ништа о Јерини. На тлу босанском живе предања о Јерини само у Источној Босни, особито у сливу Дрине. ралну основу тој појави треба тражити у чињеници да је босанска варош Сребреница са околином  била у саставу Деспотовине у више махова у времену између 1411. и 1463, и Гласинац је тада био свакако у непосредној близини границе са деспотовом земљом. Предање о Јерини могло је доћи и са миграционим струјама."

Када смо већ код миграционих струја, прочитао сам нешто, у што лично не вјерујем, али ме заинтересовало. М. Филиповић пише,  а као извор користи Антропогеографију Ваљевске Тамнаве:

" Тако исто на Гласинцу су били и Стевановићи, који сада живе у Вруцима (Биоча), старином су из Грахова, одакле су дошли на Гласинац и ту су боравили привремено, па једни отишли дубље у Босну, а други у Осат. Од тих из Осата неки су прешли у Вруце."

Када сам поушавао да сазнам име мог чукундједа, закључио сам да је најједноставније рјешење најбоље. Претпоставио да се звао Стеван, а мој прадједа је у "Домовнику" из 1880. убиљежен као Милош Стевановић, Не чини ми се наведени цитат вјероватан, али ако неко нешто зна у Врутцима у ужичком крају нека помогне. Могуће је и да мој ДНК има неке везе са Граховом.

Пошто се, ипак, тема односи на стећке, или још боље билиге/биљеге, мраморе, писање г. Радула је тачно. Не сматрам себе стручњаком за ту област, али сам прочитао све што се у науци сматра вриједним за ту тему. Нису то "грчка гробља" зато што су се ту сахрањивали Грци него православни, или како то Турци наводе Каури (Ђаури). Чињеницу да су већина некропола (стећци), и данас активна православна гробља, веома је коректно објаснио Шефик Бешлагић. Ево једног његовог цитата по методу копи-пејст:

"Оpštinska područja, a u tome pogledu se svojim brojem naročito ,ističu opštine Nevesinje i Konjic, koje imaju svaka preko 3000 primjeraka. Među bosanskim opštinama se ističe Rogatica sa 2628 stećaka. U Hrvatskoj najviše stećaka dma opština Sinj (1313), u Crnoj Gori opštinaNikšić (949), a u Srbiji opština Prijepolje........................................a u Nevesinju, gdje je gustoća najveća, 420 spomenika na površinu od 100 km2".

Бешлагић сматра да су се под стећцима у огромној вечини сахрањивали припадници "Цркве босанске", мада није ту искључив. Посебно када је у питању Радимља и православни Милорадовић-Храбрени. Али има и региона гдје "Цркве босанске" није било. Ibid. Бешлагић:

"Prema dokumentaciji Regionalnog zavoda za zaštitu spomenikakulture II Kraljevu, vidi se da na području bivšeg Novopazarskog Sandžaka postoje stara srpska groblja, od kojih neka potječu čak  iz XIV v. i traju vremenski dalje, među čijim spomenicima se nalaze i stare krstače 'koje svojim oblicima i ukrasima sliče hercegovačkim krstačama- stećcima."

Marian Wencel, у прочавању стећака изрекла је став да ту нема ни говора о болумилима или припадницима "Цркве босанске" и заступа тезу о власима (писала је малим словом) као носицима овог "феномена". У понуђеној студији Есада Куртовића "Власи и стећци-слово Горчина", то се, чини ми се, потврђује. Ево интересантног објашњења Венецелове о називу стећак (не може copy-paste):

"Ријеч "стећак" су према Д. Сергејевском, у почетку  употребљавали сељаци у Херцеговини за високо, усправно камење, за разлику од нижих плоча. Етимологија израза оправдава ово уско значење."

Иначе, г. Радул мој тазбина ( супругина мајка) је из села Ћаварине, братство Марићи. Имају они своју монографију, и замислите, везују своје поријекло за Војиновиће.Тамо сам први пут чуо за ријеч МАДРА, али су ми шураци објаснили да је то даска дебљине 7,5 mm. Код м. Филиповића се то објашњава као бачија.

Половину Ћаварина чине Беатовићи, а Бранисалв Беатовић из Братунца у тексту о породици наводи да су поријеклом из Жањевице код Гацка и да су даљим поријеклом власи Пилатовци. Мало он тумачи шта значи ријеч Беат, чини ми се погрешно, али негдје сам читао да је то влашка ријеч и да збначи овна предводника? Један од Беатовић из Ћаварина  кога сам упиозано је иразито риђ, плавоок и крупан. Прави Прокопијев Словен ;)

Да закључимо! Нема ништа слађе од романијске овце праменке на ражњу. Прво наравно иду "пречке" за зета ;D

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1098
  • J2a-SK1357+ Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #4 послато: април 14, 2016, 04:43:00 поподне »
Да додам о Романији,

Крај средњовјековне цркве на Гласинцу налази се 360 стећака. Таквих примјера је много стећци се често срећу уз цркве и црквине.

Стећци на Романији:

Рогатица - 2628
Соколац - 1966
Пале - 1706
Хан Пијесак - 237

Под стећцима су се свакако највише сахрањивали припадници Цркве Босанске, али и припадници СПЦ као што је случај са властелом Санковића и бројних других.  Црква Босанска је без икакве сумње чиста православна црква, о томе је писао Васо Глушац који је све детаљно образложио; те у новије вријеме др Миодраг М. Петровић, наш водећи стручњак за историју цркве и црквеноканонско право. Рецимо стариосједиоци у источној Босни не памте никакве друге вјере осим православља, разлике између ЦБ и СПЦ су невидљиве, јер је ЦБ такође имала служење по источном православном обреду, славили су се православни свеци поштовало јеванђеље и све остало...

Што се тиче миграција на Романију, зна се следеће, да се становништво разбјежало пред Турцима у Херцеговину и Црну Гору. Негдје у 16. вијеку Гласинац и плато Романије био је много проређен, те се касније становништво насељава из Херцеговине,(старе и источне).
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 862
  • I2-Z16982
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #5 послато: април 14, 2016, 06:34:39 поподне »
Црква Босанска је без икакве сумње чиста православна црква, о томе је писао Васо Глушац који је све детаљно образложио; те у новије вријеме др Миодраг М. Петровић, наш водећи стручњак за историју цркве и црквеноканонско право.

Прије њега Божидар Петрановић, Симо Томић под псеудонимом Атом. Уз Миодрага Петровића (поред "Помен боумила-бабуна у законоправилу Светог Саве и "Црква  босанска" видјети од истог кудугери код Сандаља Хранића) ту још треба поменути Драгољуба Драгојловића, Ему Миљковић и сл. Међутим, није то тако једноставно.

Ево мало линкова:
https://books.google.ba/books?id=p3A1CgAAQBAJ&pg=PA36&lpg=PA36&dq=vaso+glu%C5%A1ac+atom&source=bl&ots=R89UggJgzc&sig=xNcIfFRzrotgBY2xWEF2X2k9v9k&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj7xoyq0qTLAhVH4XIKHaoLDjEQ6AEIIjAD#v=onepage&q=vaso%20glu%C5%A1ac%20atom&f=false (ПУН ПРИКАЗ)
http://www.scribd.com/doc/52515832/Dragoljub-Dragojlovi%C4%87-Krstjani-i-jereticka-crkva-bosanska#scribd


На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8000
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #7 послато: април 30, 2016, 04:41:31 поподне »
Рамбо, могао би одавде да нам повадиш имена и посложиш у колону, било би занимљиво мало продискутовати на ту тему.

Надам се да ти то неће предтављати проблем. :D

Ван мреже Бата Матаранго

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #8 послато: април 30, 2016, 04:48:56 поподне »
Окидоки, Роџер- ево првог!

АСЕ ЛЕЖH МHХАЛb ВЕСЕЛHNОВHЏb

А ПОСТАВH СТАNА NЕМb КА

МЕNb В БРАТА  . МАРЕТHNb H БPА

ТHЂb.

АСЕ ПHСА H СЕЏЕ

БРАNHШАТ

ДЂК,,

Семберија - Горњи Драгаљевац Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 11. Но.1 1889. Записа Т. Драгичевић

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8000
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #9 послато: април 30, 2016, 04:56:01 поподне »
Окидоки, Роџер- ево првог!

АСЕ ЛЕЖH МHХАЛb ВЕСЕЛHNОВHЏb

А ПОСТАВH СТАNА NЕМb КА

МЕNb В БРАТА  . МАРЕТHNb H БPА

ТHЂb.

АСЕ ПHСА H СЕЏЕ

БРАNHШАТ

ДЂК,,

Семберија - Горњи Драгаљевац Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 11. Но.1 1889. Записа Т. Драгичевић

Дакле, овде лежи Михаљ Веселиновић, а споменик му подиже његов брат Маретин и браћа; споменик написао и клесао дијак Бранишат.

Ван мреже Бата Матаранго

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #10 послато: април 30, 2016, 05:02:59 поподне »
2.

,H ПОСТАВH БHЛHГ:СH:СHN:

МУ:ВЛЧ:H БРАTHЂ NЕГОВА

МУ ЖЂH H МЕДОШ H ПРH

БHЛb: H БРАТИЂ: ТКО ЧЕ

ПHСАNHЕ СHЕ ПОГУБHТH: ПРО

КЛЕТb: БОГОМ: H СHНОМ ЖИ,,



Мајевица - Богутово Село Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 12. Но.1 1890. Записа Т. Драгичевић

Ван мреже Бата Матаранго

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #11 послато: април 30, 2016, 05:06:39 поподне »
Окидоки, Роџер- ево првог!

АСЕ ЛЕЖH МHХАЛb ВЕСЕЛHNОВHЏb

А ПОСТАВH СТАNА NЕМb КА

МЕNb В БРАТА  . МАРЕТHNb H БPА

ТHЂb.

АСЕ ПHСА H СЕЏЕ

БРАNHШАТ

ДЂК,,

Семберија - Горњи Драгаљевац Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 11. Но.1 1889. Записа Т. Драгичевић

Слика за мраморје Михаља Веселиновића,


На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8000
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #12 послато: април 30, 2016, 05:19:21 поподне »
2.

,H ПОСТАВH БHЛHГ:СH:СHN:

МУ:ВЛЧ:H БРАTHЂ NЕГОВА

МУ ЖЂH H МЕДОШ H ПРH

БHЛb: H БРАТИЂ: ТКО ЧЕ

ПHСАNHЕ СHЕ ПОГУБHТH: ПРО

КЛЕТb: БОГОМ: H СHНОМ ЖИ,,



Мајевица - Богутово Село Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 12. Но.1 1890. Записа Т. Драгичевић

Хм... овде већ нисам сигуран, да ли је ово ВЛЧ можда ВУК?; такође ово МЕДОШ И ПРИБИЛ не разумем шта је; даље је јасно... ко ово писање оштети, проклет богом и сином.

Кад смо већ кренули, тек да напоменем, поента је извући имена из споменика, и преписати их данашњим правописом.

Ван мреже Бата Матаранго

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #13 послато: април 30, 2016, 05:35:22 поподне »
3.

,,АСЕ ЛЕЖИ ХОТИНb

БОГОСАЛИЂb НА

ПbМЛЕМЕНИТОИ

СВОИЗЕМbЛИ

ПОСТАВИ РАДОВАНb

УДОВИНb СИНb

ОВА СЕНb,,



Мајевица - Липовице Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 10. Но.1 1888. Записа Т. Драгичевић

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8000
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #14 послато: април 30, 2016, 05:59:10 поподне »
3.

,,АСЕ ЛЕЖИ ХОТИНb

БОГОСАЛИЂb НА

ПbМЛЕМЕНИТОИ

СВОИЗЕМbЛИ

ПОСТАВИ РАДОВАНb

УДОВИНb СИНb

ОВА СЕНb,,



Мајевица - Липовице Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 10. Но.1 1888. Записа Т. Драгичевић

А овде лежи Хотин Богосалић, на племенитој својој земљи; споменик постави Радован удовин син.

Ван мреже Бата Матаранго

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #15 послато: април 30, 2016, 06:07:35 поподне »
А овде лежи Хотин Богосалић, на племенитој својој земљи; споменик постави Радован удовин син.

Веома битан навод "на племенитој својој земљи" или баштини. Очигледно је Хотин Богосалић био властеличић.

Ван мреже Бата Матаранго

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #16 послато: април 30, 2016, 06:11:58 поподне »
Мраморје са мотивом јеленау Ра­ди­мљи код Сто­ца


На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8000
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #17 послато: април 30, 2016, 06:22:44 поподне »
Веома битан навод "на племенитој својој земљи" или баштини. Очигледно је Хотин Богосалић био властеличић.

Богосалићи су били и дубровачки клесари из XV века, о којима је писала Љиљана Шево у свом раду са истим насловом.

Љиљана Шево, Богосалићи - дубровачки клесари из 15. вијека поријеклом из Босне, Годишњак, бр. 4-5, Бања Лука, 2015, стр. 361-378

Ван мреже Бата Матаранго

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #18 послато: април 30, 2016, 06:34:15 поподне »
Богосалићи су били и дубровачки клесари из XV века, о којима је писала Љиљана Шево у свом раду са истим насловом.

Љиљана Шево, Богосалићи - дубровачки клесари из 15. вијека поријеклом из Босне, Годишњак, бр. 4-5, Бања Лука, 2015, стр. 361-378

Хвала на линку Амикусе. Питање је, да ли ови клесари Богосалићи имају везу са Хотином Богосалићем и да су као клесари имали свој посед, јер већ и сама Љ. Шево на 363. страни многе носиоце овога- у суштини једнократног презимена наводи-види http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=538.msg4032#msg4032 Есад Куртовић, аутор књ. РАДОСАЛИЋИ – примјер „једнократни презимена“ средњег вијека, Београд 2009, а која се може и пронаћи на https://unsa.academia.edu/EsadKurtovi%C4%87


На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8000
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Мраморја (стећци)
« Одговор #19 послато: април 30, 2016, 06:43:20 поподне »
Хвала на линку Амикусе. Питање је, да ли ови клесари Богосалићи имају везу са Хотином Богосалићем и да су као клесари имали свој посед, јер већ и сама Љ. Шево на 363. страни многе носиоце овога- у суштини једнократног презимена наводи-види Есад Куртовић, аутор књ. РАДОСАЛИЋИ – примјер „једнократна презимена“ средњег вијека, Београд 2009, а која се може и пронаћи на https://unsa.academia.edu/EsadKurtovi%C4%87

Читао сам рад, али се овај Хотин Богосалић тамо не спомиње, иако је свакако вероватно да немају везе; реч је по свему судећи управо о „једнократном презимену“.