Форум - Порекло

ДНК порекло => Aрхеологија и археогенетика => Тему започео: Број 1 април 24, 2013, 11:02:04 поподне

Наслов: Мраморја (стећци)
Порука од: Број 1 април 24, 2013, 11:02:04 поподне
Стећци код Билећког језера, који су измештени на брдо на улазу у Билећу из смера Требиња и уз пут за Никшић. Поред стећака је до рата 1992. био и музеј који је девастиран. Мештани Билеће кажу да су ови стећци "грчки"...

(https://lh4.googleusercontent.com/-kEXAynp0ABA/UXgqevY5iHI/AAAAAAAAAAw/9o5VI89WkLw/w550-h413-p-o/DSCF1675.JPG)

(https://lh6.googleusercontent.com/-SqzXHO4S9aQ/UXgq_bGQrPI/AAAAAAAAABA/W0d4Rgz_YaQ/w557-h417-p-o/DSCF1682.JPG)

(https://lh4.googleusercontent.com/-7gDL9NZBo8Q/UXgrJ3z0VPI/AAAAAAAAABI/b6FUkCnT1Qg/w556-h417-p-o/DSCF1680.JPG)

(https://lh6.googleusercontent.com/-1OmAZbHz46M/UXgrSKOl2xI/AAAAAAAAABQ/8W4DB2HV-2o/w556-h417-p-o/DSCF1684.JPG)

(https://lh3.googleusercontent.com/-4eJl9FmFV1I/UXgrgAjq2FI/AAAAAAAAABY/x5tufH2sYeM/w557-h417-p-o/DSCF1692.JPG)

(https://lh3.googleusercontent.com/-D8bXygc9DUc/UXgrujRkFDI/AAAAAAAAABg/YwE2BuxJ9jY/w556-h417-p-o/DSCF1695.JPG)



Стећци у селу Враћеновићи (између Билеће и Петровића), карактеристични по својој импозантној величини... Нема готово никаквог обележја да се налазе ту тик поред пута, уз сеоско гробље

(https://lh6.googleusercontent.com/-7dhwxYr6grE/UXg2b4rycqI/AAAAAAAAAOo/oKexOqRy2lM/w552-h413-p-o/DSCF1799.JPG)

(https://lh4.googleusercontent.com/-nCzG0CTBm0E/UXg2irwtlOI/AAAAAAAAAOw/yKOVSpdfeR4/w550-h413-p-o/DSCF1800.JPG)

(https://lh6.googleusercontent.com/-F5-Fb_JsDRs/UXg2loW_SnI/AAAAAAAAAO8/wdE1fyGPHJs/w550-h413-p-o/DSCF1801.JPG)

(https://lh6.googleusercontent.com/-zNQs6c3BqIc/UXg2sZxYDQI/AAAAAAAAAPQ/nM6yQQBiN6I/w550-h413-p-o/DSCF1804.JPG)

(https://lh5.googleusercontent.com/-Q_ow5hCeNfM/UXg20qG6_xI/AAAAAAAAAPg/_c231X9fiyg/w550-h413-p-o/DSCF1806.JPG)

(https://lh5.googleusercontent.com/-dzBkVsPcpUE/UXg23EHgS7I/AAAAAAAAAPo/53GJv-p0iaQ/w550-h413-p-o/DSCF1807.JPG)

(https://lh6.googleusercontent.com/-5eRiLYqPWE0/UXg3AgOPKeI/AAAAAAAAAQA/cpmEwghWtAQ/w550-h413-p-o/DSCF1810.JPG)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Radul април 13, 2016, 11:45:12 поподне
Мештани Билеће кажу да су ови стећци "грчки"...

Што значи православни, у источној Босни муслимани их поред поменутог називају гробови поданика грчке краљице Јерине, док их на Романији ми  Срби од старине називамо гробови наше(српске) господе.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Небојша април 14, 2016, 08:20:22 пре подне
Есад Куртовић, "Власи и стећци"

http://www.academia.edu/3577443/Vlasi_i_ste%C4%87ci_Radovi_16_Filozofski_fakultet_Sarajevo_2013_79-88
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: aleksandar I април 14, 2016, 03:15:29 поподне
Што значи православни, у источној Босни муслимани их поред поменутог називају гробови поданика грчке краљице Јерине, док их на Романији ми  Срби од старине називамо гробови наше(српске) господе.

Поздрав за Радула! На основу другог болованог дијела закључујем да је са Романије, а већ сам у неком ранијем посту навео да је ова област слабо генетски истражена. Можда нисам у праву, али такав утисак сам стекао на основу табеле тестираних СДНК.

Када је у питању Јерина (Ирина Кантакузен), интерсантно је објашњење Миленка Филипвића у књизи "Гласинац". Иста се може наћи у оквиру дигиталне библиотеке Портала "Порекло". Дакле, аутор на страни 46/90 наводи следеће:

" У крајевима даље на западу од Гласинца не зна се ништа о Јерини. На тлу босанском живе предања о Јерини само у Источној Босни, особито у сливу Дрине. ралну основу тој појави треба тражити у чињеници да је босанска варош Сребреница са околином  била у саставу Деспотовине у више махова у времену између 1411. и 1463, и Гласинац је тада био свакако у непосредној близини границе са деспотовом земљом. Предање о Јерини могло је доћи и са миграционим струјама."

Када смо већ код миграционих струја, прочитао сам нешто, у што лично не вјерујем, али ме заинтересовало. М. Филиповић пише,  а као извор користи Антропогеографију Ваљевске Тамнаве:

" Тако исто на Гласинцу су били и Стевановићи, који сада живе у Вруцима (Биоча), старином су из Грахова, одакле су дошли на Гласинац и ту су боравили привремено, па једни отишли дубље у Босну, а други у Осат. Од тих из Осата неки су прешли у Вруце."

Када сам поушавао да сазнам име мог чукундједа, закључио сам да је најједноставније рјешење најбоље. Претпоставио да се звао Стеван, а мој прадједа је у "Домовнику" из 1880. убиљежен као Милош Стевановић, Не чини ми се наведени цитат вјероватан, али ако неко нешто зна у Врутцима у ужичком крају нека помогне. Могуће је и да мој ДНК има неке везе са Граховом.

Пошто се, ипак, тема односи на стећке, или још боље билиге/биљеге, мраморе, писање г. Радула је тачно. Не сматрам себе стручњаком за ту област, али сам прочитао све што се у науци сматра вриједним за ту тему. Нису то "грчка гробља" зато што су се ту сахрањивали Грци него православни, или како то Турци наводе Каури (Ђаури). Чињеницу да су већина некропола (стећци), и данас активна православна гробља, веома је коректно објаснио Шефик Бешлагић. Ево једног његовог цитата по методу копи-пејст:

"Оpštinska područja, a u tome pogledu se svojim brojem naročito ,ističu opštine Nevesinje i Konjic, koje imaju svaka preko 3000 primjeraka. Među bosanskim opštinama se ističe Rogatica sa 2628 stećaka. U Hrvatskoj najviše stećaka dma opština Sinj (1313), u Crnoj Gori opštinaNikšić (949), a u Srbiji opština Prijepolje........................................a u Nevesinju, gdje je gustoća najveća, 420 spomenika na površinu od 100 km2".

Бешлагић сматра да су се под стећцима у огромној вечини сахрањивали припадници "Цркве босанске", мада није ту искључив. Посебно када је у питању Радимља и православни Милорадовић-Храбрени. Али има и региона гдје "Цркве босанске" није било. Ibid. Бешлагић:

"Prema dokumentaciji Regionalnog zavoda za zaštitu spomenikakulture II Kraljevu, vidi se da na području bivšeg Novopazarskog Sandžaka postoje stara srpska groblja, od kojih neka potječu čak  iz XIV v. i traju vremenski dalje, među čijim spomenicima se nalaze i stare krstače 'koje svojim oblicima i ukrasima sliče hercegovačkim krstačama- stećcima."

Marian Wencel, у прочавању стећака изрекла је став да ту нема ни говора о болумилима или припадницима "Цркве босанске" и заступа тезу о власима (писала је малим словом) као носицима овог "феномена". У понуђеној студији Есада Куртовића "Власи и стећци-слово Горчина", то се, чини ми се, потврђује. Ево интересантног објашњења Венецелове о називу стећак (не може copy-paste):

"Ријеч "стећак" су према Д. Сергејевском, у почетку  употребљавали сељаци у Херцеговини за високо, усправно камење, за разлику од нижих плоча. Етимологија израза оправдава ово уско значење."

Иначе, г. Радул мој тазбина ( супругина мајка) је из села Ћаварине, братство Марићи. Имају они своју монографију, и замислите, везују своје поријекло за Војиновиће.Тамо сам први пут чуо за ријеч МАДРА, али су ми шураци објаснили да је то даска дебљине 7,5 mm. Код м. Филиповића се то објашњава као бачија.

Половину Ћаварина чине Беатовићи, а Бранисалв Беатовић из Братунца у тексту о породици наводи да су поријеклом из Жањевице код Гацка и да су даљим поријеклом власи Пилатовци. Мало он тумачи шта значи ријеч Беат, чини ми се погрешно, али негдје сам читао да је то влашка ријеч и да збначи овна предводника? Један од Беатовић из Ћаварина  кога сам упиозано је иразито риђ, плавоок и крупан. Прави Прокопијев Словен ;)

Да закључимо! Нема ништа слађе од романијске овце праменке на ражњу. Прво наравно иду "пречке" за зета ;D
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Radul април 14, 2016, 04:43:00 поподне
Да додам о Романији,

Крај средњовјековне цркве на Гласинцу налази се 360 стећака. Таквих примјера је много стећци се често срећу уз цркве и црквине.

Стећци на Романији:

Рогатица - 2628
Соколац - 1966
Пале - 1706
Хан Пијесак - 237

Под стећцима су се свакако највише сахрањивали припадници Цркве Босанске, али и припадници СПЦ као што је случај са властелом Санковића и бројних других.  Црква Босанска је без икакве сумње чиста православна црква, о томе је писао Васо Глушац који је све детаљно образложио; те у новије вријеме др Миодраг М. Петровић, наш водећи стручњак за историју цркве и црквеноканонско право. Рецимо стариосједиоци у источној Босни не памте никакве друге вјере осим православља, разлике између ЦБ и СПЦ су невидљиве, јер је ЦБ такође имала служење по источном православном обреду, славили су се православни свеци поштовало јеванђеље и све остало...

Што се тиче миграција на Романију, зна се следеће, да се становништво разбјежало пред Турцима у Херцеговину и Црну Гору. Негдје у 16. вијеку Гласинац и плато Романије био је много проређен, те се касније становништво насељава из Херцеговине,(старе и источне).
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: aleksandar I април 14, 2016, 06:34:39 поподне
Црква Босанска је без икакве сумње чиста православна црква, о томе је писао Васо Глушац који је све детаљно образложио; те у новије вријеме др Миодраг М. Петровић, наш водећи стручњак за историју цркве и црквеноканонско право.

Прије њега Божидар Петрановић, Симо Томић под псеудонимом Атом. Уз Миодрага Петровића (поред "Помен боумила-бабуна у законоправилу Светог Саве и "Црква  босанска" видјети од истог кудугери код Сандаља Хранића) ту још треба поменути Драгољуба Драгојловића, Ему Миљковић и сл. Међутим, није то тако једноставно.

Ево мало линкова:
https://books.google.ba/books?id=p3A1CgAAQBAJ&pg=PA36&lpg=PA36&dq=vaso+glu%C5%A1ac+atom&source=bl&ots=R89UggJgzc&sig=xNcIfFRzrotgBY2xWEF2X2k9v9k&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj7xoyq0qTLAhVH4XIKHaoLDjEQ6AEIIjAD#v=onepage&q=vaso%20glu%C5%A1ac%20atom&f=false (ПУН ПРИКАЗ)
http://www.scribd.com/doc/52515832/Dragoljub-Dragojlovi%C4%87-Krstjani-i-jereticka-crkva-bosanska#scribd
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго април 30, 2016, 04:28:14 поподне
Натписи са мајевичких стећака

http://images.google.de/imgres?imgurl=http%3A%2F%2Fwww.mramorje.com%2Fimages%2Fsutjesko_rodoslovlje%2Fsutjesko%252520rodoslovlje%25252002.jpg&imgrefurl=http%3A%2F%2Fwww.mramorje.com%2Findex.php%2Fct-menu-item-15%2Fct-menu-item-17%2Fsakotici%2F61&h=1209&w=2258&tbnid=dO1hc2O-DWx6TM%3A&docid=SnqEAe5ukNSxwM&itg=1&ei=178kV8bUFaqVgAbSyreoCg&tbm=isch&client=opera&iact=rc&uact=3&dur=2509&page=1&start=0&ndsp=31&ved=0ahUKEwiGnI-CyLbMAhWqCsAKHVLlDaUQMwgfKAEwAQ&bih=762&biw=1600
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus април 30, 2016, 04:41:31 поподне
Рамбо, могао би одавде да нам повадиш имена и посложиш у колону, било би занимљиво мало продискутовати на ту тему.

Надам се да ти то неће предтављати проблем. :D
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго април 30, 2016, 04:48:56 поподне
Окидоки, Роџер- ево првог!

АСЕ ЛЕЖH МHХАЛb ВЕСЕЛHNОВHЏb

А ПОСТАВH СТАNА NЕМb КА

МЕNb В БРАТА  . МАРЕТHNb H БPА

ТHЂb.

АСЕ ПHСА H СЕЏЕ

БРАNHШАТ

ДЂК,,

Семберија - Горњи Драгаљевац Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 11. Но.1 1889. Записа Т. Драгичевић
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus април 30, 2016, 04:56:01 поподне
Окидоки, Роџер- ево првог!

АСЕ ЛЕЖH МHХАЛb ВЕСЕЛHNОВHЏb

А ПОСТАВH СТАNА NЕМb КА

МЕNb В БРАТА  . МАРЕТHNb H БPА

ТHЂb.

АСЕ ПHСА H СЕЏЕ

БРАNHШАТ

ДЂК,,

Семберија - Горњи Драгаљевац Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 11. Но.1 1889. Записа Т. Драгичевић

Дакле, овде лежи Михаљ Веселиновић, а споменик му подиже његов брат Маретин и браћа; споменик написао и клесао дијак Бранишат.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго април 30, 2016, 05:02:59 поподне
2.

,H ПОСТАВH БHЛHГ:СH:СHN:

МУ:ВЛЧ:H БРАTHЂ NЕГОВА

МУ ЖЂH H МЕДОШ H ПРH

БHЛb: H БРАТИЂ: ТКО ЧЕ

ПHСАNHЕ СHЕ ПОГУБHТH: ПРО

КЛЕТb: БОГОМ: H СHНОМ ЖИ,,

(http://www.mramorje.com/images/kosarici.jpg)

Мајевица - Богутово Село Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 12. Но.1 1890. Записа Т. Драгичевић
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго април 30, 2016, 05:06:39 поподне
Окидоки, Роџер- ево првог!

АСЕ ЛЕЖH МHХАЛb ВЕСЕЛHNОВHЏb

А ПОСТАВH СТАNА NЕМb КА

МЕNb В БРАТА  . МАРЕТHNb H БPА

ТHЂb.

АСЕ ПHСА H СЕЏЕ

БРАNHШАТ

ДЂК,,

Семберија - Горњи Драгаљевац Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 11. Но.1 1889. Записа Т. Драгичевић

Слика за мраморје Михаља Веселиновића,

(http://www.mramorje.com/images/Gdragaljevac.jpg)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus април 30, 2016, 05:19:21 поподне
2.

,H ПОСТАВH БHЛHГ:СH:СHN:

МУ:ВЛЧ:H БРАTHЂ NЕГОВА

МУ ЖЂH H МЕДОШ H ПРH

БHЛb: H БРАТИЂ: ТКО ЧЕ

ПHСАNHЕ СHЕ ПОГУБHТH: ПРО

КЛЕТb: БОГОМ: H СHНОМ ЖИ,,

(http://www.mramorje.com/images/kosarici.jpg)

Мајевица - Богутово Село Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 12. Но.1 1890. Записа Т. Драгичевић

Хм... овде већ нисам сигуран, да ли је ово ВЛЧ можда ВУК?; такође ово МЕДОШ И ПРИБИЛ не разумем шта је; даље је јасно... ко ово писање оштети, проклет богом и сином.

Кад смо већ кренули, тек да напоменем, поента је извући имена из споменика, и преписати их данашњим правописом.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго април 30, 2016, 05:35:22 поподне
3.

,,АСЕ ЛЕЖИ ХОТИНb

БОГОСАЛИЂb НА

ПbМЛЕМЕНИТОИ

СВОИЗЕМbЛИ

ПОСТАВИ РАДОВАНb

УДОВИНb СИНb

ОВА СЕНb,,

(http://www.mramorje.com/index.php/2014-08-21-22-42-38/2014-08-21-22-43-47/image?view=image&format=raw&type=orig&id=222)

Мајевица - Липовице Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 10. Но.1 1888. Записа Т. Драгичевић
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus април 30, 2016, 05:59:10 поподне
3.

,,АСЕ ЛЕЖИ ХОТИНb

БОГОСАЛИЂb НА

ПbМЛЕМЕНИТОИ

СВОИЗЕМbЛИ

ПОСТАВИ РАДОВАНb

УДОВИНb СИНb

ОВА СЕНb,,

(http://www.mramorje.com/index.php/2014-08-21-22-42-38/2014-08-21-22-43-47/image?view=image&format=raw&type=orig&id=222)

Мајевица - Липовице Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 10. Но.1 1888. Записа Т. Драгичевић

А овде лежи Хотин Богосалић, на племенитој својој земљи; споменик постави Радован удовин син.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго април 30, 2016, 06:07:35 поподне
А овде лежи Хотин Богосалић, на племенитој својој земљи; споменик постави Радован удовин син.

Веома битан навод "на племенитој својој земљи" или баштини. Очигледно је Хотин Богосалић био властеличић.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго април 30, 2016, 06:11:58 поподне
Мраморје са мотивом јеленау Ра­ди­мљи код Сто­ца

(http://www.politika.rs/old/uploads/rubrike/207320/i/1/radimlja-stolac.jpg)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus април 30, 2016, 06:22:44 поподне
Веома битан навод "на племенитој својој земљи" или баштини. Очигледно је Хотин Богосалић био властеличић.

Богосалићи су били и дубровачки клесари из XV века, о којима је писала Љиљана Шево у свом раду са истим насловом.

Љиљана Шево, Богосалићи - дубровачки клесари из 15. вијека поријеклом из Босне, Годишњак, бр. 4-5, Бања Лука, 2015, стр. 361-378 (https://www.academia.edu/16566446/Bogosali%C4%87i_-_dubrova%C4%8Dki_klesari_15._vijeka_porijeklom_iz_Bosne_Bogosali%C4%87i_-_Dubrovnik_XV_Century_Stonecutters_from_Bosnia)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго април 30, 2016, 06:34:15 поподне
Богосалићи су били и дубровачки клесари из XV века, о којима је писала Љиљана Шево у свом раду са истим насловом.

Љиљана Шево, Богосалићи - дубровачки клесари из 15. вијека поријеклом из Босне, Годишњак, бр. 4-5, Бања Лука, 2015, стр. 361-378 (https://www.academia.edu/16566446/Bogosali%C4%87i_-_dubrova%C4%8Dki_klesari_15._vijeka_porijeklom_iz_Bosne_Bogosali%C4%87i_-_Dubrovnik_XV_Century_Stonecutters_from_Bosnia)

Хвала на линку Амикусе. Питање је, да ли ови клесари Богосалићи имају везу са Хотином Богосалићем и да су као клесари имали свој посед, јер већ и сама Љ. Шево на 363. страни многе носиоце овога- у суштини једнократног презимена наводи-види http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=538.msg4032#msg4032 Есад Куртовић, аутор књ. РАДОСАЛИЋИ – примјер „једнократни презимена“ средњег вијека, Београд 2009, а која се може и пронаћи на https://unsa.academia.edu/EsadKurtovi%C4%87

Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus април 30, 2016, 06:43:20 поподне
Хвала на линку Амикусе. Питање је, да ли ови клесари Богосалићи имају везу са Хотином Богосалићем и да су као клесари имали свој посед, јер већ и сама Љ. Шево на 363. страни многе носиоце овога- у суштини једнократног презимена наводи-види (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=538.msg4032#msg4032) Есад Куртовић, аутор књ. РАДОСАЛИЋИ – примјер „једнократна презимена“ средњег вијека, Београд 2009, а која се може и пронаћи на https://unsa.academia.edu/EsadKurtovi%C4%87

Читао сам рад, али се овај Хотин Богосалић тамо не спомиње, иако је свакако вероватно да немају везе; реч је по свему судећи управо о „једнократном презимену“.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго април 30, 2016, 07:05:35 поподне
(http://postimg.org/image/41p0ar1n5/)

Amicuse помози! А се лежи...Радое диак?
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго април 30, 2016, 07:06:36 поподне
(http://s32.postimg.org/q0vexyihh/538300_10200625081452445_1333791745_n.jpg)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash април 30, 2016, 07:09:07 поподне
Овај последњи натпис налази се у Убоску и припада неком Мрви Радојевићу.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго април 30, 2016, 07:11:17 поподне
ХВАЛА WOLFE!!
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго април 30, 2016, 07:19:04 поподне
4.

,Вb ДИЈАКb,,

,,ПЛЕМЕНИТИ ГОСТИЛАНИНb ПОСТАВИШЕ БИЛИГb Г СИНОВЕ ПАbВbКО И ВАДМИЛb И ВАДИНАЦb

ТКО ЋЕ СИ БИЛИГb ГУБИТИ ПОГУБИ ГА БОГb,,

(http://www.mramorje.com/index.php/2014-08-21-22-42-38/2014-08-21-22-43-47/image?view=image&format=raw&type=orig&id=763)

Мајевица - Пушковац Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 9. Но.1 1887. Записа Т. Драгичевић
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus април 30, 2016, 07:50:39 поподне
4.

,Вb ДИЈАКb,,

,,ПЛЕМЕНИТИ ГОСТИЛАНИНb ПОСТАВИШЕ БИЛИГb Г СИНОВЕ ПАbВbКО И ВАДМИЛb И ВАДИНАЦb

ТКО ЋЕ СИ БИЛИГb ГУБИТИ ПОГУБИ ГА БОГb,,

(http://www.mramorje.com/index.php/2014-08-21-22-42-38/2014-08-21-22-43-47/image?view=image&format=raw&type=orig&id=763)

Мајевица - Пушковац Вијесник Археолошког музеја у Загребу Вол 9. Но.1 1887. Записа Т. Драгичевић

Племенити Гостиљанин; споменик поставише синови Павко, Вадмил и Вадинац.

Нешто о том споменику има овде (https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&ved=0ahUKEwi-85H09LbMAhUKDJoKHUy5CkkQFggnMAM&url=http%3A%2F%2Fhrcak.srce.hr%2Ffile%2F75367&usg=AFQjCNEtBjqYNt_GJmToAbCzFwAynEEXeA&sig2=i0QJsmwwWTn7OUN9r3EzMg) (стр. 74-75).
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго април 30, 2016, 07:56:17 поподне
Племенити Гостиљанин; споменик поставише синови Павко, Вадмил и Вадинац.

Нешто о том споменику има овде (https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=4&ved=0ahUKEwi-85H09LbMAhUKDJoKHUy5CkkQFggnMAM&url=http%3A%2F%2Fhrcak.srce.hr%2Ffile%2F75367&usg=AFQjCNEtBjqYNt_GJmToAbCzFwAynEEXeA&sig2=i0QJsmwwWTn7OUN9r3EzMg) (стр. 74-75).

Хвала на драгоценом линку (карици) Аmicuse!
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash април 30, 2016, 07:58:29 поподне
Ево их два из цркве Кнеза Лазара на Влаховићима.




(http://s32.postimg.org/u7vz51j0x/12971068_1210887678945286_4994110248307707854_o.jpg) (http://postimg.org/image/u7vz51j0x/)

Обојица су поменута у попису 1468 као и у попису из 1475-77.


АСЕ ЛЕЖИ КНЕЗ ВЛАЂ БИЕЛИЋ У СВОЈОЈ ЦРКВИ У СВЕТОМ ЛАЗАРУ, ЧОВЈЕЧЕ ТАКО ДА НИСИ ПРОКЛЕТ НЕ ТИКАЈ У МЕ


АСЕ ЛЕЖИ ВУКОСАВ ВОЈВОДА ВЛАЂЕВИЋ, СА МОЈОМ ДРУГОВАХ ДРУЖИНОМ И ЗАГИБОХ НА РАЗМИРНОЈ КРАЈИНИ СО МОГА ГОСПОДИНА И ДОНЕСОШЕ МЕ ДРЖИНА НА СВОЈУ ПЛЕМЕНИТУ БАШТИНУ. И ДА ЈЕ ПРОКЛЕТ КО ЋЕ У МЕ ТАКНУТИ



Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus април 30, 2016, 08:12:46 поподне
Хвала на драгоценом линку (карици) Аmicuse!

Нема на чему Рамбо. ;)

Ево их два из цркве Кнеза Лазара на Влаховићима.

(http://s32.postimg.org/u7vz51j0x/12971068_1210887678945286_4994110248307707854_o.jpg) (http://postimg.org/image/u7vz51j0x/)

Обојица су поменута у попису 1468 као и у попису из 1475-77.

АСЕ ЛЕЖИ КНЕЗ ВЛАЂ БИЕЛИЋ У СВОЈОЈ ЦРКВИ У СВЕТОМ ЛАЗАРУ, ЧОВЈЕЧЕ ТАКО ДА НИСИ ПРОКЛЕТ НЕ ТИКАЈ У МЕ

АСЕ ЛЕЖИ ВУКОСАВ ВОЈВОДА ВЛАЂЕВИЋ, СА МОЈОМ ДРУГОВАХ ДРУЖИНОМ И ЗАГИБОХ НА РАЗМИРНОЈ КРАЈИНИ СО МОГА ГОСПОДИНА И ДОНЕСОШЕ МЕ ДРЖИНА НА СВОЈУ ПЛЕМЕНИТУ БАШТИНУ. И ДА ЈЕ ПРОКЛЕТ КО ЋЕ У МЕ ТАКНУТИ

Фантастично Волф!
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго април 30, 2016, 08:28:21 поподне
Ова слика пара вреди!!!! Као што рече Макијавели" одвајкада су људи веровали само у оно што виде - а не шта чују"
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго април 30, 2016, 08:34:21 поподне
Овај последњи натпис налази се у Убоску и припада неком Мрви Радојевићу.

Некако ми се чини, да би ово Мрво (Радоевић) могло бити метатеза од Мауро (Црноје)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash април 30, 2016, 08:42:12 поподне
Некако ми се чини, да би ово Мрво (Радоевић) могло бити метатеза од Мауро (Црноје)
Ne znam Rambo. U Ljubinju postoji spominik jajoša Peke Pavlovića, Jakše Turčinova Mrvaljevića koji pogibe u Hercegovačkom ustanku.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго април 30, 2016, 08:51:44 поподне
Збиља занимљиво и загонетно, Wolf.  Да ли можда знаш из ког века је крст?
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash април 30, 2016, 09:54:48 поподне
Збиља занимљиво и загонетно, Wolf.  Да ли можда знаш из ког века је крст?
Mrvo Radojević it 15 ili 16 vijeka, Jakša Mravljević iz 19. vijeka,
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash април 30, 2016, 09:57:19 поподне
Najljepši stećak na cijelom arealu stećaka. Bar meni, ali i Šefiku Bešlagiću. Ubosko, Nekropola Pod Dubom

(http://s32.postimg.org/d7sdy8ej5/1236519_10201923483271679_653689551_n.jpg) (http://postimg.org/image/d7sdy8ej5/)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash април 30, 2016, 10:02:18 поподне
A evo i jedan ratnički iz Uboska.

(http://s32.postimg.org/ypwmpp5e9/1235387_10201923488191802_1625579129_n.jpg) (http://postimg.org/image/ypwmpp5e9/)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus мај 01, 2016, 02:09:15 поподне
Волф, слике су прелепе!

Неко је на теми о Власима упитао за стећке са грбовима, па бих поставио два која садрже релативно потпуна или деломична хералдичка знамења.

Стећак у Бакићима - Олово

(http://s32.postimg.org/wy8ux2lht/bakici2.jpg) (http://postimg.org/image/wy8ux2lht/) (http://s32.postimg.org/omey1bjv5/image.jpg) (http://postimg.org/image/omey1bjv5/)

На овом стећку имамо пуно хералдичко знамење, с тим да не видимо шта је на штиту, ако је на штиту икада ишта и било исклесано. У челенци је пак глава вепра.

Стећак у Забрадама - Тарчин

(http://s32.postimg.org/opnvzano1/stone.jpg) (http://postimg.org/image/opnvzano1/)

Овај стећак садржи хералдички приказ, али за који не могу рећи да ли је изворно био потпун, или је реч само о кациги и челенци. У челенци је приказан пропети вук до пола.

Ако знаш Волфе нешто о ова два стећка, радо бих то чуо, јер овде говоримо о правој хералдици.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго мај 01, 2016, 06:24:01 поподне
Хвала Амикусе на супер сликама. Овај стећак у Бакићима - Олово ми делује као камен-међаш племићког поседа, а и овај у Забрадама - Тарчину би то могао бити. Ајде да покушамо одгонетнути бар део натписа. Мислим да до сада нико није упоређивао тј. убицирао већ нађена мраморја/стећке са хералдичким мотивима са пописом властеле и властеличића и њиховог места обитавања из веома вредне књиге проф. Михаила Динића" Хумско -требињска властела". За проф. Динића је свако ко је имао бар једног "човека" - био слободан човек тј. властеличић, а камоли кад на мраморју уклесано стоји "сахрањен на својој племенитој земљи".

(http://s32.postimg.org/sm17va8np/stone.jpg)

https://lh4.googleusercontent.com/-Lv1W8-saFcM/VKZ6douYSVI/AAAAAAAAAbc/-pUVNJJZS-w/w400-h345-no/Raspored_stecaka.jpg

https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEbWZWNHNtWFZCSTg/edit?pref=2&pli=1
 
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго мај 01, 2016, 06:29:11 поподне
(https://lh4.googleusercontent.com/-Lv1W8-saFcM/VKZ6douYSVI/AAAAAAAAAbc/-pUVNJJZS-w/w400-h345-no/Raspored_stecaka.jpg)




Михаило Динић; Хумско-требињска властела (https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEbWZWNHNtWFZCSTg/edit?pref=2&pli=1)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго мај 01, 2016, 07:01:00 поподне
(https://lh6.googleusercontent.com/-2mv8CrinyYc/VKWg2Kezp6I/AAAAAAAAAHg/w7LTMA80ugg/w789-h581-no/11.gif)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus мај 01, 2016, 07:05:51 поподне
Хвала Амикусе на супер сликама. Овај стећак у Бакићима - Олово ми делује као камен-међаш племићког поседа, а и овај у Забрадама - Тарчину би то могао бити. Ајде да покушамо одгонетнути бар део натписа. Мислим да до сада нико није упоређивао тј. убицирао већ нађена мраморја/стећке са хералдичким мотивима са пописом властеле и властеличића и њиховог места обитавања из веома вредне књиге проф. Михаила Динића" Хумско -требињска властела". За проф. Динића је свако ко је имао бар једног "човека" - био слободан човек тј. властеличић, а камоли кад на мраморју уклесано стоји "сахрањен на својој племенитој земљи".

Што се тиче стећка у Бакићима, то је део комплекса стећака, вероватно гробља поред цркве Св. Рока. На том стећку по свему судећи нема натписа, само ликовни рељефи, што се може прилично добро сагледати на сликама овде (http://ivanlovrenovic.com/2012/09/sto-govore-mramorovi/).

А на овом из околине Тарчина, стоји "Ово је знамења кнеза Радоја великог кнеза босанског" (Ćiro Truhelka, Dva heraldička spomenika iz Bosne, Glasnik zem. muz., god. I., knjiga 2., str. 73-76. (http://prijepisi.blogspot.rs/2015/10/truhelka-1891.html))

Карата има доста, али то су углавном карте са убикацијама регистрованих стећака, но каквих су који садржаја, то мислим да не постоји систематизовано урађена карта, што је велика штата.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго мај 01, 2016, 10:18:07 поподне
(http://www.plemenito.com/public/data/photos/305/medium/k2.jpg)

У селу Пипери, у околини Лопара, мрамори су нађени на три локације које међусобно нису  много удаљене. У близини њих налази се и једна земљана гомила коју народ назива Црквином или Црквиштем, и постоји могућност да се у средњем вијеку ту налазила црква, што би археолошка ископавања могла да провјере. Укупно се на овим лоакцијама налази 21 мрамор, што не значи да детаљним истраживањем не би нашли нових споменика. Шест споменика посједује ћирилске натписе који говоре о покојницима сахрањеним испод камених громада.

Најбоље очуван натпис јесте на мрамору испод којега је сахрањен Милош Братосалић, један од локалних средњовјековних великаша. На још једном мрамору у Пиперима налази се натпис у којем се спомиње још један Братосалић, а није искључено да се и неки од натписа које је данас тешко реконструисати односи такође на неке друге припадника рода Братосалића. Натпис Милоша Братосалића преведен на модерни српски језик гласи:

ОВДЕ ЛЕЖИ МИЛОШ БРАТОСАЛИЋ

НА СВОЈОЈ ЗЕМЉИ (Н)А ВИСОРАХ (ВИСОРИ)

А ПОСТАВИШЕ БИЉЕГ СИНОВИ

ПРИБИСАВ И ПРИБИЛ И РАДИШ И (МИ)ЛИША

И ВУК И С РОД(ОМ)

Како видимо, ови покопани Братосалићи су били великаши у Висорима,а Висори су оближње село, које је у држави Котроманића било и сједиште истоимене жупе коју су касније Турци претворили у своју нахију под истим именом.  Подручје Мајевице у раном средњем вијеку било је дио  „крштене Србије“ како је назива Порфирогенит у свом познатом спису „О народима“, а њоме је владао и краљ Стефан Драгутин Немањић као „сремски краљ“. У четри сачувана натписа спомиње се ПЛЕМЕНИТО НА ВИСОРАХ. Приједлог НА може се узети као и ИЗ, па би на основу тога Братосалићи били из Висора.

Сви натписи Пипера сличе један другоме, иако у неким појединостима постоји разлика. По свему изгледа да су они дјело двојице мајстора исте радионице, односно истог центра.  По типовима и варијантама већине слова изгледа нам највјероватније да натписи Пипера потичу из друге половине XIV и почетка XV вијека.

Када смо код презимена Братосалић, још је Даничић утврдио постојање мушког имена Братослав у XIII и XIV вијеку, и презимена Братосалић из XV вијека. Братосалићи и Братославићи спомињу се више пута током XV вијека, али као Дубровчани. О Братосалићима са Мајевице немамо података.

Што се тиче постанка села Пипера, оно је настало досељавањем српских сточара са подручја данашње Црне Горе у којој постоји истоимено племе, или евентуално са подручја Херцеговине, за вријеме Турске окупације или нешто прије тога, јер знамо да су XV и XVI вијек периоди великих миграција српског становништва са истока и југа српског етничког простора према западу и сјеверу. За сада нам изгледа вјероватније да су Висори постојали и прије Пипера и да се предио данашњих Пипера раније називао Висорима.

 

Литература: Наше старине – Годишњак завода за заштиту споменика културе Босне и Херцеговине, XII, Сарајево, 1969; Шефик Бешлагић, Лексикон стећака, Сарајево, 2004.

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић

Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus мај 04, 2016, 05:32:26 поподне
Хтео бих да овде издвојимо и она имена која се везују за ауторе стећака, а која је Шефик Бешлагић објавио у књизи Стећци - култура и умјетност, у делу о клесарима стећака.

Клесари само
са именима
Клесари са презименима
и именима
Писари само
са именима
Писари са презименима
и именима
Богдан
Браја
Драгиша
Грубач
Михаљ
Милић
Милојко
Милосав
Миобрат
Миогост
Миотош
Радич
Радоје
Владимир
Вукадин
Вукосав
Зелија
Бјелопчеланин Прибил
Бративонић Ратко
Ђумојић (или Чумоњић)
Кабловић Милутин
Крилић Милета
Поимлић (браћа)
Полета Дружан
Радохнић Равко
Семуновић Бошко
Утјешенић Ратко
Владисалић
(Владисалић) Вук
(Влађевић) Радоња
(Вукац) Иванко
(Вукчић) Петар
(Вукићевић) Благоје
Ахмат
Богиша
Бранишат
Братоје
Драгоје
Гојчин
Грубач
Иван
Јурај
Кулдук
Михаљ
Миливој
Наповишт
Пилип
Помоћан
Прибил
Прибисав
Прибислав (I)
Прибислав (II)
Радич
Радоје
Радомил
Рајко
Рато
Семорад
Угарак
Вукадин
Вукашин
Богачић Болашин
Драгишић Вујан
Драгољевић Никола
Г. М. (I)
Г. М. (II)
Х. И.
Јуријевић Радосав
Косарић Врсан
Крајковић Обрад
Кукуламовић Весеоко
Марковић Радоња
(Милетић) Драгиша
Милосалић
(Милошевић) Дивин
Митровић
Обрадовић Ивко
(Плавичић) Радин
(Поповљанин) Обрад
(Прибчевић) Влкан
Радосалић Радич
С. О.
Тврђеновић Прерад
Утјешиновић Ратко
(Власнић) Добровој
(Вукац) Иванко
Вукмир Милко
Вукосалић Срацин
Вуковић

(в. Наведено дело, Сарајево, 1979, стр. 461, 474-475)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Црна Гуја мај 05, 2016, 03:21:12 поподне
Јуче налетех на слику девојке која се сликала поред неких чудних надгробних споменика, а у опису је ставила да су то келтски гробови. Налазе се у близини села Рајца (Рајачке пимнице) у источној Србији, и морам признати да никада нисам видео ништа слично, бар не на нашим просторима. Ево неколико слика које нађох на брзину. Да ли би ови гробови заиста могли бити келтски? Ако неко има детаљније информације, молио бих да напише или постави овде.

(http://static.panoramio.com/photos/original/26543545.jpg)

(http://www.sedmicaplus.rs/images/posetite-negotin/rajacke-pivnice/staro-groblje.jpg)

(http://www.rajackepivnice.com/sites/default/files/styles/juicebox_small/public/galleries/DSCF9551.jpg?itok=Wli15-23)

(http://www.lunatravelserbia.com/wp-en/wp-content/uploads/photo-gallery/Villa%20Milenovic02/deo-starog-groblja_0.jpg)

(http://static.panoramio.com/photos/original/26542935.jpg)

(http://www.felixtravel.rs/uploaded/srbija/Djerdap/rajacko-groblje1.jpg)

(http://2.bp.blogspot.com/-SKRrsiBUBQc/UNMaI41bWVI/AAAAAAAABaQ/2mg0J1rMyrE/s1600/9165_10200195574714740_1716467504_n.jpg)

(http://www.sedmicaplus.rs/images/posetite-negotin/rajacke-pivnice/rajacko-groblje2.jpg)

(http://media.uzkafu.rs/2013/05/Staro-groblje_2.jpg)

(http://balkanakustik.weebly.com/uploads/9/4/0/0/9400756/9053922_orig.jpg)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Небојша мај 05, 2016, 03:35:31 поподне
Изгледа много добро! :)

По некој логици ствари у тим крајевима је морало бити пуно Келта (Скордисци).
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго мај 05, 2016, 03:50:35 поподне
Хвала Blackadder на предивним сликама! Неки споменици су старији, али не толико стари као овај где пише "овде лежи ....стева"

(http://www.lunatravelserbia.com/wp-en/wp-content/uploads/photo-gallery/Villa%20Milenovic02/deo-starog-groblja_0.jpg)

мене би више занимало значење кукастог крста (свастике) на гробовима као у клесаном натпису на надгробној плочи војводе Цвјетка Бањанина у поду цркве Св. Јована у Дријену код Петровића

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=275.msg11358#msg11358
https://lh3.googleusercontent.com/g5M7uPsDyzGd-ZUGsKjEPaIqUHIOErSrD06tYbT-g2I=w489-h349-no
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго мај 05, 2016, 03:51:26 поподне
(https://lh3.googleusercontent.com/g5M7uPsDyzGd-ZUGsKjEPaIqUHIOErSrD06tYbT-g2I=w489-h349-no)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus мај 05, 2016, 04:02:29 поподне
Није то никакво келтско гробље, већ локано домаће гробље са помало необичним споменицима, али који се не могу датирати даље од XV века. Временски се иначе смешта у XVII и XVIII век, што по свему судећи, том временском раздобљу и одговара. Нађох сад на интернету још пар података, па видим да се као куриозитет сматрају ове капе на стелама, а реч је заправо о мушким споменицима, док су они без капа женски споменици. Што се тиче мотива и симболике, то је нека друга прича, мада без сумње занимљив локалитет.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus мај 05, 2016, 04:06:03 поподне
(https://lh3.googleusercontent.com/g5M7uPsDyzGd-ZUGsKjEPaIqUHIOErSrD06tYbT-g2I=w489-h349-no)

Ово би Сол морао знати ко лежи под овим каменом. :)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Сол мај 05, 2016, 04:19:48 поподне
Ово би Сол морао знати ко лежи под овим каменом. :)

Увек радо на услузи, Amicus-e :)  А се лежи раб Божiи кнез Грдан Цветковић Бањанин.

(https://lh3.googleusercontent.com/g5M7uPsDyzGd-ZUGsKjEPaIqUHIOErSrD06tYbT-g2I=w489-h349-no)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash мај 11, 2016, 03:35:35 поподне
Ево релативо свјеж научни рад мог пријатеља Бојана Турањанина о новоткривеној некрополи стећака у селу Мишљен.

http://www.plemenito.com/sr/novootkrivena-nekropola-mramorova-u-selu-misljen-kod-ljubinja-/o92
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus мај 11, 2016, 05:22:39 поподне
Ево релативо свјеж научни рад мог пријатеља Бојана Турањанина о новоткривеној некрополи стећака у селу Мишљен.

http://www.plemenito.com/sr/novootkrivena-nekropola-mramorova-u-selu-misljen-kod-ljubinja-/o92

Врло лепи споменици Волф! Прочитаћу рад кад ухватим мало времена. Занимљиви су ми ови мотиви цвета на штитовима.

Кад видим сад опет ове витезове, подсети ме да поделим с вама једну од по мени добрих реконструција средњовековних босанских оклопника, коју су радили млади ентузијасти за чувени наставак Real Time Strategy видео игре Medieval Kingdoms - Medeival Tsardoms.

(http://media.moddb.com/images/articles/1/98/97817/auto/asdasdasdasx.jpg)

Па тако овде видимо и ту врсту штитова какав срећемо и на једном од новооткривених стећака, а на примеру коњаника који носе грбове Котроманића. Тако да, иако је ово требало да прерасте у видео игру, доста се водило рачуна да то заиста буде та Real Time стратегија. :)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго мај 12, 2016, 07:32:33 пре подне
Пошто су антички кипови/статуе били првобитно обојени, занимљиво би било, ако су и мраморја/стећци такође били.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus мај 12, 2016, 02:44:25 поподне
Пошто су антички кипови/статуе били првобитно обојени, занимљиво би било, ако су и мраморја/стећци такође били.

Било ми је и то на уму, али хајде знај, не знам да ли би се то могло неким дубинским испитивањем утврдити, можда и би. То би било баш занимљиво. Нешто слично ми имамо са крајпуташима у Србији (можда и Босни, Херцеговини, Црној Гори, то ми није познато), где су ти споменици, углавном из XIX и XX века, обојени разним техникама. :)

Није искључено да су и стећци били умазани каквом машћу.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: radon мај 21, 2016, 08:18:59 поподне
Ne znam da li će ovo biti od kakve pomoći našim rođacima Kričima, ali evo rada Dejana Vemića o nadgrobnim spomenicima (stećcima) na području Žabljaka (Novakovići, Bare Žugića) u kasnom srednjem veku.

http://www.medievalists.net/2012/07/16/late-medieval-tombstones-stecci-in-the-area-of-zabljak-montenegro/
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Небојша јун 24, 2016, 08:48:15 поподне
Нова студија Е. Куртовића:

Помињу се Твртковићи, Влатковићи, Радиновићи и други...

"Historijska kontekstualizacija stećaka"

https://www.academia.edu/26459535/Historijska_kontekstualizacija_ste%C4%87aka_Godi%C5%A1njak_BZK_Preporod_15_Sarajevo_2015_445-457?auto=download
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: aleksandar I јун 24, 2016, 09:24:29 поподне
Препоручујем да се чита од 8. до 14. странице.

"U posljednje vrijeme nekoliko natpisa na stećcima dobilo je arhivsku potvrdu da se radi o Vlasima koji su sahranjivani ispod njih.28 I ranije je bilo promišljanja
o tome da su i Vlasi koristili stećke, ali to su bili nedovoljno sigurna određenja. Sada su pronađeni egzaktni primjeri koji to potvrđuju."


Ово је теорија Меријен Венцел, која је веома непопуларна код дијела БиХ интелектуалаца. Есад Куртовић је коректан историчар.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus јул 16, 2016, 07:07:18 поподне
Стећци увршћени на Листу свјетске баштине

(http://www.glassrpske.com/slika/slikacitava.php?slika=20160715234339_213638.jpg)

Истанбул - Комитет УНЕСКО-а у петак је на престижну Листу свјетске баштине уврстио стећке на подручју БиХ, Хрватске, Црне Горе и Србије.

О томе је одлучио Комитет који чини 21 земља чланица УНЕСКО-а у оквиру 40. засједања које се одржава од 10. до 20. јула у Истанбулу.

Још у новембру 2009. године БиХ, Србија, Црна Гора и Хрватска одлучиле су да заједнички почну рад на изради номинацијског документа да би ти јединствени споменици постали дио свјетске баштине. За нешто више од пет година припремљен је номинацијски документ којим је детаљно представљено културно добро које је номиновано.

Назив номинације је "Стећци - средњовјековни надгробни споменици".

За упис на Листу свјетске баштине предложено је 30 некропола, од тога 22 из БиХ, по три из Црне Горе и Србије, те двије из Хрватске. БиХ има највећи број стећака - приближно 60.000, у Хрватској их је близу 4.400, у Црној Гори 3.500 и у Србији 4.100.

На основу расположивих података, може се тврдити да се ови споменици појављују од друге половине 12. вијека, да њихова прва фаза траје и кроз 13. вијек, а интензивно су прављени и украшавани у 14. и 15. вијеку. У 16. вијеку ова врста умјетности постепено је нестала.

На преговорима у Истанбулу, на чијем се челу налазила амбасадор и предсједавајући Комитета Лале Улкер, било је говора и о културној баштини у свијету.

Министар цивилних послова БиХ Адил Османовић рекао је да је ово изузетан успјех, који је резултат дугогодишњег рада експерата из четири земље.

- Знамо да је стећак јединствен културни феномен који је настао као одговор на неспорну пролазност времена. Након турбулентне прошлости нашег региона стећци су нас поново ујединили и доказали да је култура изнад политике и да гради мостове међу народима - каже Османовић.

Он је истакао да је ријеч о трећем културном споменику из БиХ који је уписан у свјетску културну баштину, послије Моста Мехмед-паше Соколовића и Старог моста у Мостару.
Назив

Иако у различитим епохама и крајевима постоји више назива коришћених за ову врсту надгробног споменика, најчешће коришћен назив у литератури је стећак, чије име долази од његове главне намјене да "стоји" изнад гроба као споменик. То је партицип презента од глагола стајати - стојећи или како се раније говорило "стећи".

Извор: Глас Српске (http://www.glassrpske.com/kultura/vijesti/Stecci-uvrsceni-na-Listu-svjetske-bastine/213638.html)

Не знам има ли негде података које су тачно некрополе уписане на листу?

Бацих поглед мало по мрежи, па нађох само на ТВ Н1 (http://rs.n1info.com/a177274/Svet/Region/Stecci-iz-BiH-upisani-na-Listu-svetske-bastine-UNESCO-a.html), да су на листи некрополе Радмиља и Бољуни, те да су се на истој нашле и некрополе са подручја Стоца.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Небојша август 21, 2016, 09:30:22 пре подне
Не сећам се да смо помињали рад Душана Вемића, "LATE MEDIEVAL TOMBSTONES (STEĆCI) IN THE AREA OF. ŽABLJAK, MONTENEGRO"

http://www.etd.ceu.hu/2012/aphved02.pdf

У питању су стећци из касног средњег века. Занимљиве су и илустрације на овим стећима, а могу бити од велике важности за изучавање историје Новљана и Крича, с обзиром да су у питању њихови крајеви (на страни 73 налази се и илустрација кричког војводе Калоке).

Можда би Wolf, као стручно лице, може да извуче нешто више из овога.

Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash август 22, 2016, 10:19:04 поподне
Стећци увршћени на Листу свјетске баштине

(http://www.glassrpske.com/slika/slikacitava.php?slika=20160715234339_213638.jpg)

Истанбул - Комитет УНЕСКО-а у петак је на престижну Листу свјетске баштине уврстио стећке на подручју БиХ, Хрватске, Црне Горе и Србије.

О томе је одлучио Комитет који чини 21 земља чланица УНЕСКО-а у оквиру 40. засједања које се одржава од 10. до 20. јула у Истанбулу.

Још у новембру 2009. године БиХ, Србија, Црна Гора и Хрватска одлучиле су да заједнички почну рад на изради номинацијског документа да би ти јединствени споменици постали дио свјетске баштине. За нешто више од пет година припремљен је номинацијски документ којим је детаљно представљено културно добро које је номиновано.

Назив номинације је "Стећци - средњовјековни надгробни споменици".

За упис на Листу свјетске баштине предложено је 30 некропола, од тога 22 из БиХ, по три из Црне Горе и Србије, те двије из Хрватске. БиХ има највећи број стећака - приближно 60.000, у Хрватској их је близу 4.400, у Црној Гори 3.500 и у Србији 4.100.

На основу расположивих података, може се тврдити да се ови споменици појављују од друге половине 12. вијека, да њихова прва фаза траје и кроз 13. вијек, а интензивно су прављени и украшавани у 14. и 15. вијеку. У 16. вијеку ова врста умјетности постепено је нестала.

На преговорима у Истанбулу, на чијем се челу налазила амбасадор и предсједавајући Комитета Лале Улкер, било је говора и о културној баштини у свијету.

Министар цивилних послова БиХ Адил Османовић рекао је да је ово изузетан успјех, који је резултат дугогодишњег рада експерата из четири земље.

- Знамо да је стећак јединствен културни феномен који је настао као одговор на неспорну пролазност времена. Након турбулентне прошлости нашег региона стећци су нас поново ујединили и доказали да је култура изнад политике и да гради мостове међу народима - каже Османовић.

Он је истакао да је ријеч о трећем културном споменику из БиХ који је уписан у свјетску културну баштину, послије Моста Мехмед-паше Соколовића и Старог моста у Мостару.
Назив

Иако у различитим епохама и крајевима постоји више назива коришћених за ову врсту надгробног споменика, најчешће коришћен назив у литератури је стећак, чије име долази од његове главне намјене да "стоји" изнад гроба као споменик. То је партицип презента од глагола стајати - стојећи или како се раније говорило "стећи".

Извор: Глас Српске (http://www.glassrpske.com/kultura/vijesti/Stecci-uvrsceni-na-Listu-svjetske-bastine/213638.html)

Не знам има ли негде података које су тачно некрополе уписане на листу?

Бацих поглед мало по мрежи, па нађох само на ТВ Н1 (http://rs.n1info.com/a177274/Svet/Region/Stecci-iz-BiH-upisani-na-Listu-svetske-bastine-UNESCO-a.html), да су на листи некрополе Радмиља и Бољуни, те да су се на истој нашле и некрополе са подручја Стоца.
Moj osvrt na ovu temu    http://mojahercegovina.com/rade-likic-unesko-stecci-bogumili-i-blajburg-kako-su-nas-opet-preveslali/
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Број 1 август 22, 2016, 10:20:23 поподне
Moj osvrt na ovu temu    http://mojahercegovina.com/rade-likic-unesko-stecci-bogumili-i-blajburg-kako-su-nas-opet-preveslali/
Раде, одличан осврт. Свака част! Препоручујем за читање.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus август 22, 2016, 11:47:19 поподне
Moj osvrt na ovu temu    http://mojahercegovina.com/rade-likic-unesko-stecci-bogumili-i-blajburg-kako-su-nas-opet-preveslali/

Браво за текст Вуче, али као и обично код нас, ништа ново под Сунцем, или ништа ново изван подземља. :)

Подсети ме ова прича са стећцима из Радмиље на опаску драгог ми другара са крсте, који се не тако давно упита шта се открије кад спадну хлаче, а све на рачун доделе Повеље Републике Хрватске Ивану Звонимиру Чичку, на којој се поред осталих "хрватских" знаменитости, могу видети и чувени надгробни споменици из Радмиље код Стоца.

примерак Повеље РХ (http://his-hr.hr/his/wp-content/uploads/2015/02/Povelja-RH_mala.jpg)

Иако се ради о својеврсној брљотини, пре свега естетској, што је помало нетипично за суседе, у повијесној акробатици остали су доследни. :)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Број 1 септембар 03, 2016, 05:57:52 поподне
Сарадник портала Порекло др Горан Ж. Комар објавио је данас Декларацију о стећку на нашем сајту: http://www.poreklo.rs/2016/09/03/dr-goran-komar-deklaracija-o-stecku/
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus септембар 03, 2016, 06:05:11 поподне
Сарадник портала Порекло др Горан Ж. Комар објавио је данас Декларацију о стећку на нашем сајту: http://www.poreklo.rs/2016/09/03/dr-goran-komar-deklaracija-o-stecku/

Прочитах малопре на насловној. Одличан текст. Похвале за господина Комара. ;)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Бата Матаранго октобар 23, 2016, 01:32:24 поподне
Препоручујем дело "sefik-beslagic-stecci-katalosko-topografski-pregled", пре свега ради прегледног индекса, као нпр., Угарак / Которац/Илиџа.

(http://i.imgur.com/8P3Tc99.png)

http://www.bosniafacts.info/downloads/elibrary/finish/4-stecci/229-sefik-beslagic-stecci-katalosko-topografski-pregled
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus новембар 07, 2016, 10:46:23 поподне
Питање у вези натписа на стећцима, да ли је релевантан за ту тематику Ненад Азизин Тановић, који је у ратном Сарајеву 1994. године издао књигу Стећци или облици босанских душа? Чини ми се да је ово питање неко већ помињао, али не могу више то да нађем, док ми је од интереса да неке ствари у вези те збирке рашчистим. Иначе, вољан бејах и да позајмим наведену литературу, али пре него се отиснем у тај посао, волео бих опет чути мишљење цењених нам познавалаца стећака? :)

Унапред се захваљујем.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash новембар 08, 2016, 08:01:47 пре подне
Питање у вези натписа на стећцима, да ли је релевантан за ту тематику Ненад Азизин Тановић, који је у ратном Сарајеву 1994. године издао књигу Стећци или облици босанских душа? Чини ми се да је ово питање неко већ помињао, али не могу више то да нађем, док ми је од интереса да неке ствари у вези те збирке рашчистим. Иначе, вољан бејах и да позајмим наведену литературу, али пре него се отиснем у тај посао, волео бих опет чути мишљење цењених нам познавалаца стећака? :)

Унапред се захваљујем.
Пу, пу, пу далеко било, да се прекрстим и лијевом и десном. Е тај човјек је унио највећу помутњу у стећкологију од када се стећци изучавају. То је обична збирка пјесама која је од виртуалних муџахедина промовисана као нешто аутентично. Многи су се на то упецали па чак и неки из струке. Бјежи од тога ко ђаво од крста.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: aleksandar I новембар 08, 2016, 09:38:44 пре подне
Питање у вези натписа на стећцима, да ли је релевантан за ту тематику Ненад Азизин Тановић, који је у ратном Сарајеву 1994. године издао књигу Стећци или облици босанских душа? Чини ми се да је ово питање неко већ помињао, али не могу више то да нађем, док ми је од интереса да неке ствари у вези те збирке рашчистим. Иначе, вољан бејах и да позајмим наведену литературу, али пре него се отиснем у тај посао, волео бих опет чути мишљење цењених нам познавалаца стећака? :)

Унапред се захваљујем.

Није много за читање; 32 странице!

Мислим да је највећи проблем година када је ово писано. Било је то вријеме појачаних емоција и настојања да се све што је настало у предтурско вријеме инкорпорира у културну баштину БиХ, што и није спорно, али је проблематично искључење одређених етничких групација које су, по мишљењу "оригиналних Босанаца" (sic), страни елемент. Мало ми је "засметало" оно "савремени јахачи Апокалипсе". Емотивни набој је очигледан. Мак Диздар је ипак пјесник.

У исправност читања натписа не бих улазио, али рећи ћу свој лични став. Доста тога сам прочитао.

Мислим да је Меријен Венцел апсолутно у праву када је културу стећака, или још боље биљега/мараморја везивала за влашку културу.. Херцеговина је живи доказ ове тврдње.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: aleksandar I новембар 08, 2016, 09:41:38 пре подне
Пу, пу, пу далеко било, да се прекрстим и лијевом и десном. Е тај човјек је унио највећу помутњу у стећкологију од када се стећци изучавају. То је обична збирка пјесама која је од виртуалних муџахедина промовисана као нешто аутентично. Многи су се на то упецали па чак и неки из струке. Бјежи од тога ко ђаво од крста.

Wolf је мало радикалнији  ;D, али то је то!!!  ;)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash новембар 08, 2016, 09:55:59 пре подне
Није много за читање; 32 странице!

Мислим да је највећи проблем година када је ово писано. Било је то вријеме појачаних емоција и настојања да се све што је настало у предтурско вријеме инкорпорира у културну баштину БиХ, што и није спорно, али је проблематично искључење одређених етничких групација које су, по мишљењу "оригиналних Босанаца" (sic), страни елемент. Мало ми је "засметало" оно "савремени јахачи Апокалипсе". Емотивни набој је очигледан. Мак Диздар је ипак пјесник.

У исправност читања натписа не бих улазио, али рећи ћу свој лични став. Доста тога сам прочитао.

Мислим да је Меријен Венцел апсолутно у праву када је културу стећака, или још боље биљега/мараморја везивала за влашку културу.. Херцеговина је живи доказ ове тврдње.
Мак Диздар је неоспорно велики пјесник али и један од темеља бошњакизације и богумилизације стећака. И оно његово " Асе лежи војник Горчин" постало је научно неутемељена мантра. Иначе тај Столац, одакле је Мак родом је специфична средина. Мало мјесто одакле је потекло много чудака... Димитрије Митриновић, Мустафа Голубић, Мухамед Мехмедбашић- Имало је јаку српску струју међу муслиманима. Маков рођени брат је био декларисани Србин, док се Мак изјашњавао Хрватом. Мајку и сестру им убиле усташе. Мак је касније постао босански национални утемељивач. Српски хегемонизам видио је иза сваког ћошка. Био је у сталном сукобу са муслиманским писцима, тзв Гајретовцима: Скендером Куленовићем, Ћамилом Сијарићем, Изетом Сарајлићем, Ахметом Хромаџићем, Дервишем Сушићем...
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Број 1 новембар 08, 2016, 10:31:49 пре подне
Мак Диздар је неоспорно велики пјесник али и један од темеља бошњакизације и богумилизације стећака. И оно његово " Асе лежи војник Горчин" постало је научно неутемељена мантра. Иначе тај Столац, одакле је Мак родом је специфична средина. Мало мјесто одакле је потекло много чудака... Димитрије Митриновић, Мустафа Голубић, Мухамед Мехмедбашић- Имало је јаку српску струју међу муслиманима. Маков рођени брат је био декларисани Србин, док се Мак изјашњавао Хрватом. Мајку и сестру им убиле усташе. Мак је касније постао босански национални утемељивач. Српски хегемонизам видио је иза сваког ћошка. Био је у сталном сукобу са муслиманским писцима, тзв Гајретовцима: Скендером Куленовићем, Ћамилом Сијарићем, Изетом Сарајлићем, Ахметом Хромаџићем, Дервишем Сушићем...
За боље разумевање лика и дела Мака Диздара препоручујем књигу Војислава Лубарде "Свилен гајтан".
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: aleksandar I новембар 08, 2016, 11:13:57 пре подне
За боље разумевање лика и дела Мака Диздара препоручујем књигу Војислава Лубарде "Свилен гајтан".

Када смо већ код Војислава Лубарде, а да се не удаљавамо од основне теме, мени је најупечатљивији дио био из "Вазнесења" када се на тамном, тешком длану Јове Лубарде (дјед приповједача) нашао златни дукат који нуди А-У полицијском чиновнику. Невиђен опис; контраст жути дукат на тамном тежачком длану.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus новембар 08, 2016, 11:37:08 пре подне
Добро, значи све оно што тамо пише, плод је ауторове маште, ништа слично немамо на камењу?

На страну све остало што левитира око натписа.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Број 1 новембар 08, 2016, 12:58:36 поподне
За боље разумевање лика и дела Мака Диздара препоручујем књигу Војислава Лубарде "Свилен гајтан".
Наиме, у овој књизи Лубарда је објавио познату Посланицу Маку Диздару, а као одговор на Диздареве "Маргиналије о језику и око њега".
Ево, шта је, између осталог, Лубарда поручио Диздару:

Цитираћу, за почетак, само једну Твоју реченицу, иначе доста јасну: "Они су до јуче тјерали нашу дјецу (ако нису могли тјерати нас) да усвоје такве ријечи као што су упражњавати, дејство, превасходно..."
Ко су ти - "они"?
Сво зло и језичка погрда на овом тлу по вашој "анализи" долази од Срба. Од оних ранијих, између два рата, а још више од ових садашњих, који "кастрирају" не само говорни језик него и писану ријеч у средствима јавног информисања, специјално преко радија и телевизије.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Ojler новембар 08, 2016, 04:01:01 поподне
Добро, значи све оно што тамо пише, плод је ауторове маште, ништа слично немамо на камењу?

На страну све остало што левитира око натписа.

На босанској Википедији под одредницом Стећци наведен је један Тановићев "натпис" са стећка уз објашњење:

"Ovaj natpis nije natpis sa nekog autenticnog stecka nego iz literarnog djela Azizina Tanovica, koje se zove "Stecci - ili oblici bosanskih dusa" i koje je Tanovic napisao 1994 godine."

У питању је дакле литерарно дело.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Ojler новембар 08, 2016, 04:03:41 поподне
На босанској Википедији под одредницом Стећци наведен је један Тановићев "натпис" са стећка уз објашњење:

"Ovaj natpis nije natpis sa nekog autenticnog stecka nego iz literarnog djela Azizina Tanovica, koje se zove "Stecci - ili oblici bosanskih dusa" i koje je Tanovic napisao 1994 godine."

У питању је дакле литерарно дело.

Пардон, није босанска Википедија у питању већ "српскохрватска": https://sh.wikipedia.org/wiki/Ste%C4%87ci (https://sh.wikipedia.org/wiki/Ste%C4%87ci)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus новембар 08, 2016, 04:12:21 поподне
На босанској Википедији под одредницом Стећци наведен је један Тановићев "натпис" са стећка уз објашњење:

"Ovaj natpis nije natpis sa nekog autenticnog stecka nego iz literarnog djela Azizina Tanovica, koje se zove "Stecci - ili oblici bosanskih dusa" i koje je Tanovic napisao 1994 godine."

У питању је дакле литерарно дело.

То ме интересовало.

Хвала Велиборе! ;)

Дакле, на стећцима заправо нема никакве философије, као што смо ми неки то уобичајено мишљали?
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Ojler новембар 08, 2016, 04:17:35 поподне
То ме интересовало.

Хвала Велиборе! ;)

Дакле, на стећцима заправо нема никакве философије, као што смо ми неки то уобичајено мишљали?

Тако "дубокоумне" вероватно нема, али на неким стећцима има веома снажне поетике срочене у свега пар речи. Ако те занимају натписи са стећака ево једне занимљиве збирке која је изгледа аутентична: http://cafehome.tripod.com/natpisi.htm (http://cafehome.tripod.com/natpisi.htm)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus новембар 08, 2016, 04:34:21 поподне
Тако "дубокоумне" вероватно нема, али на неким стећцима има веома снажне поетике срочене у свега пар речи. Ако те занимају натписи са стећака ево једне занимљиве збирке која је изгледа аутентична: http://cafehome.tripod.com/natpisi.htm (http://cafehome.tripod.com/natpisi.htm)

То је мени, искрено, све сумњиво. Узгред, кад смо код Википедије, ово стоји на српској у Текстовима (https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%9B%D1%86%D0%B8). Већина текстова је повезана са бројевима стећака. Да ли се може то узети у обзир као релевантно, или пак све ово или добрим делом плод маште Тановића?
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash новембар 08, 2016, 06:03:01 поподне
То је мени, искрено, све сумњиво. Узгред, кад смо код Википедије, ово стоји на српској у Текстовима (https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%9B%D1%86%D0%B8). Већина текстова је повезана са бројевима стећака. Да ли се може то узети у обзир као релевантно, или пак све ово или добрим делом плод маште Тановића?
Ово су аутентични натписи.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash новембар 08, 2016, 06:05:50 поподне
У мом крају овај ми је фаворит.

Асе лежи Дабижив Радовановић, чоче тако да си благ-Убоско, Љубиње.

Иначе Дабижив Радовановић је историјска личност. Поносник олова и влах Бурмаз из џемата Милобрата Обрадовића.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus новембар 08, 2016, 06:13:13 поподне
Ово су аутентични натписи.

Неки од тих натписа се помињу и код Тановића, додуше ни овде немају сви референцу, али само хтедох скренути пажњу да можда ни код Тановића није све његово литерално дело.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash новембар 08, 2016, 06:29:42 поподне
Неки од тих натписа се помињу и код Тановића, додуше ни овде немају сви референцу, али само хтедох скренути пажњу да можда ни код Тановића није све његово литерално дело.
Овако, натписи које спомињу Шефик Бешлагић, Марко Вего и Горан Комар су аутентични. Има нејасноћа и неслагања око њихове транскрипције али они су мјеродавни и одговорни научни радници. Натпис који има годину смрти покојника најчешће је лажан, изузев пар случајева са почетка 16 вијека. На оном линку има аутентичних натписа.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus новембар 08, 2016, 07:47:09 поподне
Овако, натписи које спомињу Шефик Бешлагић, Марко Вего и Горан Комар су аутентични. Има нејасноћа и неслагања око њихове транскрипције али они су мјеродавни и одговорни научни радници. Натпис који има годину смрти покојника најчешће је лажан, изузев пар случајева са почетка 16 вијека. На оном линку има аутентичних натписа.

Они су ми Волф јасни, док су Тановић и раније Мак Диздар сумњиви, Тановић се позива на нека дела Мака Диздара. Наслови тих дела ми делују озбиљно.

Питам се да ли је рецимо ово референтно:

Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash новембар 08, 2016, 08:37:10 поподне
Они су ми Волф јасни, док су Тановић и раније Мак Диздар сумњиви, Тановић се позива на нека дела Мака Диздара. Наслови тих дела ми делују озбиљно.

Питам се да ли је рецимо ово референтно:
  • STARI  BOSANSKI  EPITAFI,  sabrao  i  priredio Mak Dizdar, Biblioteka kulturno naslijedje Bosne i Hercegovine, "Veselin Maslesa", Sarajevo, 1961.
  • STARI  BOSANSKI  TEKSTOVI,  sabrao  i  priredio Mak Dizdar, Biblioteka kulturno naslijedje Bosne i Hercegovine, "Veselin Maslesa", Sarajevo, 1969.
Ту сам читао прву. Крст који је често на почетку натписа ту је изостављен. Чини ми се да је Јат често погрешно ишчитан да би ријеч испала икавска и сл.Изузми и Диздара. Вего је што се тиче натписа урадио много више. А о Тановићу не бих трошио ријечи.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus новембар 08, 2016, 09:13:51 поподне
Ту сам читао прву. Крст који је често на почетку натписа ту је изостављен. Чини ми се да је Јат често погрешно ишчитан да би ријеч испала икавска и сл.Изузми и Диздара. Вего је што се тиче натписа урадио много више. А о Тановићу не бих трошио ријечи.

Добро, рецимо да ту има фалисификовања и грешака произашлих из непознавања материје, али ако имамо једну сложену реченицу, питам се да ли је то измишљена реченица или ипак стоји као нешто можда није до краја прецизно дешифровано, али ипак у камену постојеће?
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Синиша Јерковић новембар 08, 2016, 09:20:11 поподне
Мислим да сам досад највише тих натписа прочитао у Марка Вега.

Најбољи су ми они типа: не тикај у ме...гдје сам ја сада ти ћеш сутра бити и сл
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Ojler новембар 08, 2016, 09:23:53 поподне
У мом крају овај ми је фаворит.

Асе лежи Дабижив Радовановић, чоче тако да си благ-Убоско, Љубиње.

Иначе Дабижив Радовановић је историјска личност. Поносник олова и влах Бурмаз из џемата Милобрата Обрадовића.

Мене је овај освоји:

А се писа Врсан Косарич, сужањ који се не радује.

Толико једноставан а потресно искрен...
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus новембар 08, 2016, 09:45:57 поподне
Ту сам читао прву.

Нема је на мрежи, је л' да?

Ја нађох само увод у књигу, а где се такође види неколико натписа, аутор наводи и места са којих су покупљени.

Увод у Старе босанске текстове (http://makdizdar.ba/stari-bosanski-tekstovi/)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash новембар 09, 2016, 06:33:20 поподне
Добро, рецимо да ту има фалисификовања и грешака произашлих из непознавања материје, али ако имамо једну сложену реченицу, питам се да ли је то измишљена реченица или ипак стоји као нешто можда није до краја прецизно дешифровано, али ипак у камену постојеће?
Остах ти дужан одговор.
Многи који кабинетски изучавају натписе на стећцима вјероватно не знају како је теренско истраживање комплексно и захтјевно. Стећци се често налазе на неприступачним мјестима далеко од путева. Теренски проучавати стећке често је опасна занимација. Можеш дехидрирати, може те ујести отровна змија, често те нападају огромни пастирски пси..... Моји другари и ја смо још има више од деценије схватили да Бешлагић није пописао све стећке у нашем крају. Мало по мало, видили смо да их није скоро 300 евидентирао. Често смо викендом скакали по беспућима у околини Љубиња и откривали нове некрополе, пописивали стећке, класификовали украсе. У тим настојањима открили смо и 5-6 натписа. Е ту долази до проблема. Нису сви натписи једнако очувани

ово је натпис из Бољуна у којем је све јасно

(https://s15.postimg.org/oepucnw6j/IMG_9849.jpg) (https://postimg.org/image/wk7watkfb/)free picture hosting (https://postimage.org/)


Асе сјече Грубач молу се Боже помилуи ме милости твое


Док су овај натпис и Бешлагић и Вего и Комар различито прочитали

(https://s22.postimg.org/yl2stlyb5/IMG_7285.jpg) (https://postimg.org/image/bjm7nuynh/)image hosting more than 5mb (https://postimage.org/)

Ја мислим лично да нико од њих није дао право рјешење, јер једноставно нису ми понудили довољно доказа за своје тврдње.
Ово је натпис Помоће Остојића из Убоска-
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus новембар 09, 2016, 08:50:28 поподне
Остах ти дужан одговор.
Многи који кабинетски изучавају натписе на стећцима вјероватно не знају како је теренско истраживање комплексно и захтјевно. Стећци се често налазе на неприступачним мјестима далеко од путева. Теренски проучавати стећке често је опасна занимација. Можеш дехидрирати, може те ујести отровна змија, често те нападају огромни пастирски пси..... Моји другари и ја смо још има више од деценије схватили да Бешлагић није пописао све стећке у нашем крају. Мало по мало, видили смо да их није скоро 300 евидентирао. Често смо викендом скакали по беспућима у околини Љубиња и откривали нове некрополе, пописивали стећке, класификовали украсе. У тим настојањима открили смо и 5-6 натписа. Е ту долази до проблема. Нису сви натписи једнако очувани.

Хвала Волфе на овом коментару, свари изгледају много јасније кад их објасни човек који је радио на терену, и сасвим је разумљиво онда да неки натписи могу бити и различито прочитани. Али свеједно, мислим да требамо направити разлику између нетачних и фалсификованих стварију, што сам стекао утисак да се не прави довољно јано. Зато и поставих низ ових потпитања. :)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash новембар 23, 2016, 06:12:09 поподне
Деминов крст. Кучинарово гробље, Бурмази. Висина споменика 3,35 метара.

(https://s22.postimg.org/p366frzw1/14500770_123827471414188_2286790523225154172_o.jpg) (https://postimg.org/image/tcawhy359/)temp image upload (https://postimage.org/)


Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus децембар 01, 2016, 09:06:46 поподне
Је л' постоји нека опција да се дође до Диздарове књиге Стари босански епитави?

Тражих је неки дан у библиотеци, али немају, нема је ни на интернету.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash децембар 01, 2016, 09:18:14 поподне
Је л' постоји нека опција да се дође до Диздарове књиге Стари босански епитави?

Тражих је неки дан у библиотеци, али немају, нема је ни на интернету.
Тражи зборнике натписа Марка Веге. Комплетнији су од Диздара.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus децембар 01, 2016, 09:29:21 поподне
Тражи зборнике натписа Марка Веге. Комплетнији су од Диздара.

У питању је нешто друго Волфе, знам за Вегове као и све остале зборнике, од којих има све што је било доступно. Али овај Маков ме интересује као извор за један натпис који бих волео да проверим где се тачно налази. Односно, одакле му уопште тај натипс? :)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash децембар 01, 2016, 09:37:19 поподне
У питању је нешто друго Волфе, знам за Вегове као и све остале зборнике, од којих има све што је било доступно. Али овај Маков ме интересује као извор за један натпис који бих волео да проверим где се тачно налази. Односно, одакле му уопште тај натипс? :)
Ајде да видим који! Пиши!
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus децембар 01, 2016, 09:48:21 поподне
Ајде да видим који! Пиши!

Написах и послах ти у ПП. :)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus децембар 18, 2016, 07:20:59 поподне
Мислим да ово нисмо постављали до сада, а корисно је да се нађе на нашој теми.

Вид Вулетић Вукасовић - Херцеговачки натписи (https://www.scribd.com/document/333634847/Vuletic-Vukasovic-Vid-Hercegovacki-nadpisi-VHAD-V-br-4-1883-pdf)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash март 03, 2017, 09:48:21 пре подне
Јучерашња посјета Убоску.

(https://s23.postimg.org/yf4cywwbv/16992462_10211476805091708_5211717580798267508_o.jpg) (https://postimg.org/image/yf4cywwbr/)free image hosting (https://postimage.org/)

(https://s3.postimg.org/8k6bprs37/17015820_10212283016490948_7396728280738503700_o.jpg) (https://postimg.org/image/c3s9fkusv/)online photo storage (https://postimage.org/)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash март 04, 2017, 03:39:04 поподне
Још мало одличних фотографија из Убоска

(https://s27.postimg.org/7cikzm803/17039087_10211485867958274_8994690055466785756_o.jpg) (https://postimg.org/image/narapr27z/)adult image upload (https://pixxxels.org/)


(https://s30.postimg.org/iumnguk8x/17097768_10211485853557914_1104286040101890322_o.jpg) (https://postimg.org/image/vys7tjcal/)screengrab (https://postimage.org/app.php)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus март 10, 2017, 01:34:19 поподне
Изврсне снимке Волфе! ;)

Не видех раније, пошто је Археологија сад дислоцирана, и спојена са Археогенетиком.

Импресионира величина монолита. То је морао бити прави грађевински подухват довести и поставити на право место. Или су их клесали дивови, као они из Викинга, у Краљевствима Весекс и Мерсија? ;D
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: radon јул 26, 2017, 06:29:27 поподне
Ovaj broj " Naših starina" iz 1981 mogao bi da se stavi u "Moju kolekciju" ali zbog zanimljivih tekstova Marka Vega i Šefika Bešlagića o sličnostima i razlikama armenskih hačkara i naših stećaka kao i o stećcima u okolini Knina i Mrkonjić Grada postavljam ga ovde. Broj ima i zanimljive tekstove o Podrinju u vreme Kosača kao i neke druge radove

https://ia801905.us.archive.org/15/items/88025056NaseStarineXIVXV1981/88025056-Na%C5%A1e-starine-XIV-XV-1981.pdf
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: НиколаВук август 09, 2017, 12:50:52 поподне
Новооткривени ћирилички натписи на мраморовима у селу Придворица (Гатачки Борач):

http://slobodnahercegovina.com/goran-komar-dzamija-u-gatackom-selu-pridvorica-sagradjena-na-mjestu-pravoslavnog-manastira/
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Дробњак август 25, 2017, 10:54:37 пре подне
Стећци код села Новаковића на Језерима познати су као Грчко гробље. Налазе се на једном брегу изнад Рибљег језера и пута који води од Шавника ка Шаранцима.
(https://s30.postimg.org/d2jl93b9d/IMG_2286.jpg)
(https://s30.postimg.org/jhim5rhz5/IMG_2291.jpg)

Колико сам видео само на два стећка има обележја у облику крста. Већина стећака има ознаке које су, вероватно услед временских прилика, сада једва препознатљиви.
(https://s30.postimg.org/3yprmdz29/IMG_2288.jpg)
(https://s30.postimg.org/val0nq3sx/IMG_2292.jpg)

На ова два стећка се најбоље виде рељефи исклесани у камену. На доњој фотографији је стећак на коме је представа јелена и ратника или ловца.
(https://s30.postimg.org/s50exil6p/IMG_2290.jpg)
(https://s30.postimg.org/9173h68ch/IMG_2293.jpg)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: симо септембар 22, 2017, 01:22:05 поподне
Занимљива нова емисија РТС-а о стећцима. Вриједи погледати.

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/2861629/trag-stecci---lakse-mi-je-lezat-ako-pitas-za-me.html
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Небојша септембар 22, 2017, 01:33:55 поподне
Занимљива нова емисија РТС-а о стећцима. Вриједи погледати.

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/2861629/trag-stecci---lakse-mi-je-lezat-ako-pitas-za-me.html

Одлична емисија. Препоручујем свакоме кога занима та тема, стећци, власи, Срби, итд.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Сол октобар 26, 2017, 11:26:17 поподне
Упадљива ие сличност између келтских анимистичких мотива (змиа/гуиа, пас, иелен, риба, вепар, змаи, коњ, врана и др.) са мотивима стећака/мрамориа. Учестало подизање стећака у времену пропадања /децентрализацие централне власти средњевековне Босне и Србие иде под руку успону и поновном оснажењу "влашких" заедница и њихове/наше врло вероватне бледе успомене (реминисценцие) келтског културног порекла у примитивном (=иедноставном) обрасцу

http://www-personal.umich.edu/~lars/rel375.html
https://en.wikipedia.org/wiki/Celtic_animism
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash октобар 27, 2017, 08:23:14 пре подне
Упадљива ие сличност између келтских анимистичких мотива (змиа/гуиа, пас, иелен, риба, вепар, змаи, коњ, врана и др.) са мотивима стећака/мрамориа. Учестало подизање стећака у времену пропадања /децентрализацие централне власти средњевековне Босне и Србие иде под руку успону и поновном оснажењу "влашких" заедница и њихове/наше врло вероватне бледе успомене (реминисценцие) келтског културног порекла у примитивном (=иедноставном) обрасцу

http://www-personal.umich.edu/~lars/rel375.html
https://en.wikipedia.org/wiki/Celtic_animism
Да, али на стећцима се од тих животиња само Јелен јавља често у неком симболичком смислу, можда још и змај, али доста ређе  Пас је скоро увијек на призорима помоћник у лову. Вепар врло мало појављивања као ловина и ја да знам једном као хералдички мотив. Рибе не знам да има на стећцима. Коња има, али у ратним иловачким призорима.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Црнчевић децембар 09, 2017, 02:24:11 пре подне
Кратак преглед бројности и просторног распореда стећака на подручју сјеверне Далмације из пера Милојка Будимира, објављено у Братство, часопису Друштва "Свети Сава", број XX, Београд, 2016. година, на страни 199 :

"На простору Далматинске епархије сусрећемо стећке који се убрајају у вриједне споменике и имају снагу историјских докумената. Они су српске провенијенције и на територији Републике Хрватске регистровано је на 188 локалитета 3.253 стећка. Највећи број њих налази се на простору далматинске епархије. Сама некропола уз цркву Светог Спаса у Цетини бројала је 900, од чега је до данас остало око 700 стећака. Стећци су регистровани и на више положаја низводно ријеком Цетином, а од њих су саграђена и два моста (Плочасти мост и Вуковића мост). Друга значајна групација стећака налази се око Косова поља код Книна. На положају „Црквина” у Бискупији регистровано је око 150 стећака. Има их у мањем броју и у Турићу, под брдом Козјак, код остатака цркве Светог Луке у Уздољу, те на локалитету „Мраморје” у Тепљуху. Некрополе са стећцима налазе се и на простору Буковице и Равних Котара. У Мокром Пољу уз ток ријеке Зрмање, код рушевина цркве Светог Луке има око 80 стећака, док су мање некрополе у Биовичину Селу, Ђеврскама, Добропољцима, Брибиру и другим мјестима. Појединачно или у групама јављају се и даље према Бенковцу, Задру и Шибенику. Стећака има и на простору Лике (код Оточца) и Крбаве, као и око Дарувара у Славонији. Временски се ови споменици, оквирно, датирају од друге половине XII до XVI вијека, и заузимају простор који је у то вријеме настањен Србима. По облицима и украсима који се на њима јављају идентични су онима на простору Босне. Посебну вриједност на њима представљају натписи ћирилицом. Најзападнији ћирилички натписи налазе се на стећку – крстачи код Грачаца у Лици, који је датиран у XV вијеку, и на једној крстачи из Бенковца."
(Милојко Будимир, музејски саветник, je председник Асоцијације избегличких удружења Срба из Хрватске, који је 1995. године Книн, где је живeо и радио, напустио у избегличкој колони заједно сa породицом.)

http://www.sveti-sava.org.rs/docs/pdf/bratstvo20.pdf

Вриједно пажње је и тематски дио овога броја часописа, Срби у свету, посвећен Србима у Далмацији, аутора:
Душан Зупан: СРБИ У ДАЛМАЦИЈИ, 159; Софија Божић: СРБИ У ДАЛМАЦИЈИ 161; Милојко Будимир: ПРЕГЛЕД И СТАЊЕ ЦРКВЕНИХ ОБЈЕКАТА НА ПОДРУЧЈУ ДАЛМАТИНСКЕ ЕПАРХИЈЕ 177; Светозар Ливада: СУДБИНА КНИНА 201.

Садржај ранијих бројева часописа Братство може се прегледати на http://www.sveti-sava.org.rs/category/sadrzaj-ranijih-brojeva-bratstva/
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Atlantische јануар 04, 2018, 09:44:03 пре подне
Сјајан интервју др Горана Комара за ''Слободну Херцеговину'' на тему стећака.
 (http://slobodnahercegovina.com/dr-goran-komar-za-sh-stecak-je-okamenjeni-srpski-zal-za-pravoslavnom-romejskom-civilizacijom/)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: НиколаВук април 05, 2018, 10:04:49 поподне
Одличан чланак Емине Зечевић о локалитетима са стећцима (мраморовима) у околини Бајине Баште. Приказано је и како изгледају ископане гробне јаме испод мраморова, са скелетима; корисно је како бисмо створили слику шта можемо да очекујемо када се крене са археогенетским истраживањем херцеговачких локалитета са мраморовима (стећцима):

https://www.academia.edu/36008662/Tri_Mramorja_u_okolini_Bajine_Baste-prva_istrazivanja_GSAD_33_2017
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Милош Н. мај 01, 2018, 10:22:55 поподне
Извињавам се ако сам погрешио, али логично ми је да поставим питање у овом делу форума.
Како да прочитам натпис на камену који је доста тешко прочитати, једино некако по додиру...
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: НиколаВук мај 01, 2018, 10:35:16 поподне
Извињавам се ако сам погрешио, али логично ми је да поставим питање у овом делу форума.
Како да прочитам натпис на камену који је доста тешко прочитати, једино некако по додиру...

Пробајте да ставите папир преко натписа и онда да шрафирате графитном оловком. Или да га благо попрскате са водом, јер се тад јасније види. Немојте само претеривати са водом, пошто иначе од ње камени споменици пропадају (услед кише, снега, итд.).  :)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Милош Н. мај 01, 2018, 10:41:35 поподне
Хвала Никола.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash мај 02, 2018, 09:00:58 пре подне
Извињавам се ако сам погрешио, али логично ми је да поставим питање у овом делу форума.
Како да прочитам натпис на камену који је доста тешко прочитати, једино некако по додиру...

Као искусан теренац, препоручујем бијелу креду, али без субјективног означавања.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Милош Н. мај 02, 2018, 09:43:01 пре подне
Као искусан теренац, препоручујем бијелу креду, али без субјективног означавања.

Хвала.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: goca 11 мај 02, 2018, 02:03:10 поподне
Мени је само челична четка помогла...
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: НиколаВук мај 02, 2018, 02:08:01 поподне
Мени је само челична четка помогла...

Ја сам имао на уму само методе којима се трајно не оштећује споменик.  ;)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Nebo мај 02, 2018, 02:34:41 поподне
(https://s18.postimg.cc/ptko4f92h/mramor_tresije.jpg)

Надгробни споменик (мрамор) из III века, у порти Манастира Тресије испод Космаја. Јуче сликано.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: goca 11 мај 02, 2018, 03:06:53 поподне
Ја сам имао на уму само методе којима се трајно не оштећује споменик.  ;)
Слажем се, исто мислим али једино сам могла  челичном четком да очистим маховину и ситну камену прашину да бих прочитала натпис, имала сам избор:четка или да стојим и нагађам шта пише.. а и нисам га оштетила.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash мај 02, 2018, 04:57:24 поподне
Мени је само челична четка помогла...
Челична четка јесте једнако кривична пријава.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus мај 02, 2018, 08:40:13 поподне
Челична четка јесте једнако кривична пријава.

Мислим да Гоца није мислила на стрћке, већ ове модерније споменике, 19-20. век.

Мада, и за то је боља рибаћа од челичне четке. Мање је агресивна. Старије споменике, без струч ог надзора, најбоље је не дирљти, да се нестручношћу не би оштетили.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash мај 02, 2018, 09:33:57 поподне
Мислим да Гоца није мислила на стрћке, већ ове модерније споменике, 19-20. век.

Мада, и за то је боља рибаћа од челичне четке. Мање је агресивна. Старије споменике, без струч ог надзора, најбоље је не дирљти, да се нестручношћу не би оштетили.
Za te spomenike najbolje je rukovet trave i natrljati
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: goca 11 мај 02, 2018, 09:36:37 поподне
Нисам желела да коментаришем јер мислим да коментар није био примерен а  наравно да се не односи на стећке.Ради се о споменику из 1864 г.мог курђела који је умро у млад у 25 г.Његова мајка је споменик од црвеног мермера  наручила у другом граду и платила 30 дуката у оно време,а волујска кола су 3 дана вукла спомен до гробља. На споменику је  исписан читав текст који је тужна мајка  тражила од каменоресца. Наравно да сам морала добро да се помучим да га прочитам... и забележим радипотомака.Плакала сам док сам читала  и дуго нисам могла да се смирим од туге....
п.с. Хвала АMICUS на разумевању!
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Делија мај 02, 2018, 09:41:44 поподне
Неко је написао да је за такве околности најбоље имати белу креду..први пут када сам био у прилици да видим споменик са почетка века на којем није могло да се разазна шта пише што се тиче имена и година снашао сам се тако што сам нашао циглу коју сам поломио на 1/3-1/4 почетне величине и тако сам је употребљавао уместо креде,и данас то користим као најбољу методу -не кошта ништа а не штети споменик,свакако ће се временом спрати и опет ће се ствари вратити на старо.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus мај 02, 2018, 11:03:54 поподне
Za te spomenike najbolje je rukovet trave i natrljati

Сад се сетих, тако сам радио и ја, мислим баш овде прочитавши ту препоруку. :)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: filipi мај 03, 2018, 08:01:25 пре подне
Borkovici PIVA

http://www.plemenito.com/lat/goran-z--komar-za-plemenito-neki-pravoslavni-spomenici-pive-/o145
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Romanijski јун 10, 2018, 11:26:37 поподне
Да додам о Романији,

Крај средњовјековне цркве на Гласинцу налази се 360 стећака. Таквих примјера је много стећци се често срећу уз цркве и црквине.

Стећци на Романији:

Рогатица - 2628
Соколац - 1966
Пале - 1706
Хан Пијесак - 237

Под стећцима су се свакако највише сахрањивали припадници Цркве Босанске, али и припадници СПЦ као што је случај са властелом Санковића и бројних других.  Црква Босанска је без икакве сумње чиста православна црква, о томе је писао Васо Глушац који је све детаљно образложио; те у новије вријеме др Миодраг М. Петровић, наш водећи стручњак за историју цркве и црквеноканонско право. Рецимо стариосједиоци у источној Босни не памте никакве друге вјере осим православља, разлике између ЦБ и СПЦ су невидљиве, јер је ЦБ такође имала служење по источном православном обреду, славили су се православни свеци поштовало јеванђеље и све остало...

Што се тиче миграција на Романију, зна се следеће, да се становништво разбјежало пред Турцима у Херцеговину и Црну Гору. Негдје у 16. вијеку Гласинац и плато Романије био је много проређен, те се касније становништво насељава из Херцеговине,(старе и источне).

Meni je interesantno da se stećsi od Pala pruzaju kao kolona prema istoku ...  da ne nabrajam imena sela ali je to u dužini od 30km.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus јун 11, 2018, 12:22:09 пре подне
Meni je interesantno da se stećsi od Pala pruzaju kao kolona prema istoku ...  da ne nabrajam imena sela ali je to u dužini od 30km.

Ако имаш неких слика, Романијски, могао би да поставиш. :)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Romanijski јун 11, 2018, 05:16:59 пре подне
Ако имаш неких слика, Романијски, могао би да поставиш. :)

Biće do kraja ljeta  ;) ;) ;)  priličan broj
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Amicus јун 11, 2018, 11:26:46 пре подне
Biće do kraja ljeta  ;) ;) ;)  priličan broj

Радујем се томе! :)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Грк јул 03, 2019, 10:14:37 поподне
Ево мало слика из Дабарског поља, село Милавићи, гробље Црквина, са археолошког ископавања и помјерања мраморова.
Слике нисам ја сликао, тако да не знам како изгледа унутрашњост гроба. Можда Wolf има више информација?

(https://i.postimg.cc/mgyCshd7/0.jpg) (https://postimg.cc/87sjdkgC)

(https://i.postimg.cc/Vkm0DmYv/1.jpg) (https://postimg.cc/D8pzzV43)

(https://i.postimg.cc/RFNHKdvT/1a.jpg) (https://postimg.cc/cgGCNQgK)

(https://i.postimg.cc/ZYN9mCn0/1b.jpg) (https://postimg.cc/7bxPMPgy)

(https://i.postimg.cc/ncvQ4CfN/2.jpg) (https://postimg.cc/tY4TyRTz)jpmorgan chase bank near me (https://banks-nearme.com/chase-near-me)

(https://i.postimg.cc/8zpsL4Hr/3.jpg) (https://postimg.cc/N5ngc1Zg)

(https://i.postimg.cc/0j1yj0jj/4.jpg) (https://postimg.cc/bDLhFbQf)where is the nearest gas station from where i am (https://gasstation-nearme.com/)

(https://i.postimg.cc/CMbKtXrq/5.jpg) (https://postimg.cc/9zFVw8hm)popular baby names in 1978 (https://treetop100babynames.com/top-100-baby-names-1978)

(https://i.postimg.cc/NjjfKMs6/6.jpg) (https://postimg.cc/4mjTMXhy)eastwest bank atm branches (https://banks-nearme.com/east-west-bank-near-me)

(https://i.postimg.cc/6pb6nXqD/7.jpg) (https://postimg.cc/VJMcP2jR)what do forensic anthropologists study (https://forensicanthropologist.net/)

(https://i.postimg.cc/wvL9CR2p/8.jpg) (https://postimg.cc/qhBfnRWb)

(https://i.postimg.cc/ZYPTj30P/9.jpg) (https://postimg.cc/QVtGdFQV)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Voljen od Boga јул 03, 2019, 10:18:44 поподне
Wolf Sagash,
чини ми се да се након подизања стећка види оловна плоча????
Поздрав друг!
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: НиколаВук јул 03, 2019, 10:51:11 поподне
Да ли би са овом дизалицом успели тако лако да помере мрамор кнеза Николе Рашковића? Скептичан сам, с обзиром да је оно био баш велики мрамор.  :)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Број 1 јул 08, 2019, 09:59:28 пре подне
Прилог Херцег ТВ о ископавању у Дабру:

https://www.youtube.com/v/b7Dc07VyI1Q&fbclid=IwAR2U8wLbDZvWWcRvpqQaz-TVWGpHkLE-XMUZwxxH1t6CC36WS3Mm0xqHQfw
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Јосиф из Трбушнице јул 08, 2019, 10:48:11 пре подне
Читам ову Декларацију о стећку (https://www.poreklo.rs/2016/09/03/dr-goran-komar-deklaracija-o-stecku/ (https://www.poreklo.rs/2016/09/03/dr-goran-komar-deklaracija-o-stecku/)), у којој стоји да је стећак старобалканског порекла. То значи да су досељени Срби (и остали) прихватили ту традицију уз асимиловање старијег становништва?
Има ли стећака код других словенских народа ван Балкана?
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: filipi јул 08, 2019, 11:37:51 пре подне
Читам ову Декларацију о стећку (https://www.poreklo.rs/2016/09/03/dr-goran-komar-deklaracija-o-stecku/ (https://www.poreklo.rs/2016/09/03/dr-goran-komar-deklaracija-o-stecku/)), у којој стоји да је стећак старобалканског порекла. То значи да су досељени Срби (и остали) прихватили ту традицију уз асимиловање старијег становништва?
Има ли стећака код других словенских народа ван Балкана?
Ima li kod drugih Slovena toliko kamena kao u Hercegovini, Cg i Dalmaciji :)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Јосиф из Трбушнице јул 08, 2019, 12:06:55 поподне
Ima li kod drugih Slovena toliko kamena kao u Hercegovini, Cg i Dalmaciji :)

Размишљао сам и о томе... Али факат је да човека можеш сахранити и гроб му обележити и на сто других начина, не мораш му навалити на главу тону камена.
Овај Комар вели да је то супститут традиционалних балканских гомила/могила, па се зато и питам да ли је апсолутно тачно да се ради о прихватању затечених обичаја старијих балканских народа.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: НиколаВук јул 08, 2019, 01:40:06 поподне
Размишљао сам и о томе... Али факат је да човека можеш сахранити и гроб му обележити и на сто других начина, не мораш му навалити на главу тону камена.
Овај Комар вели да је то супститут традиционалних балканских гомила/могила, па се зато и питам да ли је апсолутно тачно да се ради о прихватању затечених обичаја старијих балканских народа.

Мислим да је то само Комарова претпоставка, без неког јачег утемељења, с обзиром да се ништа слично мраморовима не јавља пре средњовековног периода. Ту свакако не спадају нпр. античке стеле које су мањих димензија, не покривају гробну раку, имају потпуно другачије украсне мотиве итд. Једноставно, мрамори-стећци су јединствена средњовековна појава на већем делу динарског подручја и не треба по сваку цену тражити неку "еволуциону нит" са ранијим надгробницима, када за тако нешто просто нема чвршћих доказа.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Јосиф из Трбушнице јул 08, 2019, 01:51:48 поподне
То ми и јесте било сумњиво.
Исто тако и појам "темељног балканског народа" који је смислио и ставио у ту декларацију, вероватно ради подупирања ове теорије, врло је мутан. То је нешто без главе и без репа.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: НиколаВук јул 08, 2019, 02:13:09 поподне
То ми и јесте било сумњиво.
Исто тако и појам "темељног балканског народа" који је смислио и ставио у ту декларацију, вероватно ради подупирања ове теорије, врло је мутан. То је нешто без главе и без репа.

Ако се гледају непосредни узори за ову врсту надгробника, онда се они свакако не могу тражити у давно прохујалим праисторијским и античким временима већ у средњем веку. Стећци-мрамори су један посебан облик који је изникао из хоризонталне камене надгробне плоче; такви надгробници се јављају у областима где стећака углавном нема, односно тамо где није дошло до посебних друштвено-економских околности које су створиле потребу за прављењем монументалнијих надгробника, као што је то био случај са Херцеговином и областима које се на њу наслањају а у вези са влашким дружинама и њиховим правним статусом. Било је влаха по статусу и ван области где се јављају стећци али су очигледно само у динарском подручју они добили неку самосвојност и постали још "специјалнији". Није чудно што је велики број ових динарских влаха по статусу касније постао "кичма" војних граничара на подручју Крајине, све су то повезани процеси, што је постало очигледно са генетским истраживањима.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Јосиф из Трбушнице јул 08, 2019, 06:07:04 поподне
Занимљиво, од влаха до војака. Има ту неке сличности: они који су служили на граници нису се лако потчињавали цивилним властима касније.
Мени је ту одувек била најзанимљивија монументалност, мимо самих текстова на споменицима. Откуд та потреба...? Има нешто засигурно и у етнопсихологији, што се чува до данас у динарском менталитету. Становници тих крајева држе прилично до себе, озбиљно себе схватају; можда је величајност стећака одраз тог духа. Од камена се може направити обичан крст, каквих сам се нагледао по старијим гробљима, а може и такав монолит, у који стаје 1000 крстова.
По логици ствари, верујем да су толике камене громаде подизали себи они који су се економски или друштвено издвајали, иако је камен вероватно био бесплатан. Зна ли се ишта о томе, каква је била у просеку "класна" ситуираност оних који почивају под мраморјем?
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Грк јул 08, 2019, 06:29:16 поподне
Није камен био бесплатан. Требала је велика организација да се камен из мајдана извади, допреми и исклеше у тражени облик.

Због великих трошкова израде, само племство и дијаци су могли себи приуштити овакав надгробни споменик.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Јосиф из Трбушнице јул 08, 2019, 08:59:34 поподне
Нисам баш дословно мислио да је бесплатан, зато сам и написао да претпостављам да нису сви могли себи правити стећке. Не знам да ли су мајдани били у нечијем власништву или не.

Јасно ми је за племство, али не и за дијаке. Зар су они представљали толико економски напредну скупину?

Немам знања о о овоме, па претпостављам да су неки гробни записи, ако је тако, заиста дијачки. То би била изванредна ствар, да су интелектуалци некад (у нека доба, што би се тамо рекло) имали некакве вајде од свог знања и заната.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Грк јул 08, 2019, 09:22:14 поподне
Нисам баш дословно мислио да је бесплатан, зато сам и написао да претпостављам да нису сви могли себи правити стећке. Не знам да ли су мајдани били у нечијем власништву или не.

Јасно ми је за племство, али не и за дијаке. Зар су они представљали толико економски напредну скупину?

Немам знања о о овоме, па претпостављам да су неки гробни записи, ако је тако, заиста дијачки. То би била изванредна ствар, да су интелектуалци некад (у нека доба, што би се тамо рекло) имали некакве вајде од свог знања и заната.
Племство је посједовало територију, тако да су и мајдани били њихово власништво.

Дијаци су били писари црквених књига и радили су у служби краљева и властеле, али дијацима су називани и писари епитафа на надгробним споменицима и клесари тих споменика (данас их зовемо каменорезци).
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Schützer јул 08, 2019, 10:14:15 поподне
Ovako, pitanje od laika za vas koji se mozda bolje razumete u istoriju srednjovekovne Bosne, sta se moze reci po natpisima na tim steccima, ko se sahranjivao ispod njih, tj., direktno etnicitet. Ima li razlike u steccima sa ove ili one strane neke etnicke granice Srba i Hrvata koja bi po nekim isla od Neretve pa rekom Vrbas ili rekom Unom do Save.
Koliko znam, imena isklesana na njima su nekako narodna i pre bi mogla biti bliza srpskim... Mada su pisana ikavicom pa to stvar dodatno komplikuje... na jednom stecku je isklesano da je pokojnik pripadao " pravoj viri rimskoj"
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: НиколаВук јул 08, 2019, 11:35:42 поподне
Ovako, pitanje od laika za vas koji se mozda bolje razumete u istoriju srednjovekovne Bosne, sta se moze reci po natpisima na tim steccima, ko se sahranjivao ispod njih, tj., direktno etnicitet. Ima li razlike u steccima sa ove ili one strane neke etnicke granice Srba i Hrvata koja bi po nekim isla od Neretve pa rekom Vrbas ili rekom Unom do Save.
Koliko znam, imena isklesana na njima su nekako narodna i pre bi mogla biti bliza srpskim... Mada su pisana ikavicom pa to stvar dodatno komplikuje... na jednom stecku je isklesano da je pokojnik pripadao " pravoj viri rimskoj"

Под стећцима су сахрањивани православци, католици и припадници Цркве босанске, што је на неким мраморима и назначено. Натписи писани икавицом нису никакво изненађење с обзиром да је то био стандардни изговор становника средњовековне централне и источне Босне.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Грк јул 08, 2019, 11:47:08 поподне
Ovako, pitanje od laika za vas koji se mozda bolje razumete u istoriju srednjovekovne Bosne, sta se moze reci po natpisima na tim steccima, ko se sahranjivao ispod njih, tj., direktno etnicitet. Ima li razlike u steccima sa ove ili one strane neke etnicke granice Srba i Hrvata koja bi po nekim isla od Neretve pa rekom Vrbas ili rekom Unom do Save.
Koliko znam, imena isklesana na njima su nekako narodna i pre bi mogla biti bliza srpskim... Mada su pisana ikavicom pa to stvar dodatno komplikuje... na jednom stecku je isklesano da je pokojnik pripadao " pravoj viri rimskoj"

Испод стећака је углавном сахрањивано племство, најчешће су православне вјере, мада можда западније је због утицаја папе било и преласка на католичанство. Ријеч је о истом становништву само различите конфесије. У то вријеме је "атрактивно" и богумилство, па је било прелазака и у ту вјеру и поновног враћања.

Најчешће су писана ћирилицом, што је  и најјачи доказ о коме се ради. 8) Ово је одувјек била српска земља.

Икавица не компликује ништа. Не треба данашње становништво које форсира икавицу, поистовјећивати са тадашњим. Она нема везе са Хрватима. Стећци источно од Неретве, колико ја знам нису написани икавицом, али и она је била дио ових простора у средњем вијеку.

Вјера римска-византијска-источна-православна ;)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: НиколаВук јул 09, 2019, 08:27:30 пре подне
Нисам баш дословно мислио да је бесплатан, зато сам и написао да претпостављам да нису сви могли себи правити стећке. Не знам да ли су мајдани били у нечијем власништву или не.

Јасно ми је за племство, али не и за дијаке. Зар су они представљали толико економски напредну скупину?

Немам знања о о овоме, па претпостављам да су неки гробни записи, ако је тако, заиста дијачки. То би била изванредна ствар, да су интелектуалци некад (у нека доба, што би се тамо рекло) имали некакве вајде од свог знања и заната.

Ипак стећака има превише да би могао да се извлачи закључак да је испод сваког од њих сахрањен неки племић или каменорезац, јер би се онда могло помислити да су сви становници тог подручја током средњег века били племство.  :) Та констатација свакако стоји за најмонументалније и/или богато украшене стећке али испод оних који су били мањих димензија и једноставније обрађени су сигурно сахрањивани и "обични" чланови влашких дружина. То је једноставно била мода тог времена и простора а лепо је примећено да је камена било у изобиљу. Вероватно само најсиромашнији нису могли да приуште макар најједноставније облике мрамора, у шта спадају, у том подручју, и велике хоризонталне плоче које би се могле назвати "прото-стећцима".
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Јосиф из Трбушнице јул 09, 2019, 11:27:10 пре подне
Ипак стећака има превише да би могао да се извлачи закључак да је испод сваког од њих сахрањен неки племић или каменорезац, јер би се онда могло помислити да су сви становници тог подручја током средњег века били племство.  :)

Сигуран сам да данашњи потомци не би имали ништа против те тврдње. :)

Цитат
Та констатација свакако стоји за најмонументалније и/или богато украшене стећке али испод оних који су били мањих димензија и једноставније обрађени су сигурно сахрањивани и "обични" чланови влашких дружина. То је једноставно била мода тог времена и простора а лепо је примећено да је камена било у изобиљу. Вероватно само најсиромашнији нису могли да приуште макар најједноставније облике мрамора, у шта спадају, у том подручју, и велике хоризонталне плоче које би се могле назвати "прото-стећцима".

Лепо се каже: Све се мења сем камења. Зато се и могао сачувати до данас спомен каквог просечног влаха, а нама сиротим Панонцима се утро траг, све стога што је у нас камен дефицитаран материјал.
А заиста нисам знао и да су се клесари називали дијацима. Али претпостављам да су тако звали оне који су вршили исписивање и коначну обраду.


Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Wolf Sagash јул 09, 2019, 01:23:43 поподне
Ипак стећака има превише да би могао да се извлачи закључак да је испод сваког од њих сахрањен неки племић или каменорезац, јер би се онда могло помислити да су сви становници тог подручја током средњег века били племство.  :) Та констатација свакако стоји за најмонументалније и/или богато украшене стећке али испод оних који су били мањих димензија и једноставније обрађени су сигурно сахрањивани и "обични" чланови влашких дружина. То је једноставно била мода тог времена и простора а лепо је примећено да је камена било у изобиљу. Вероватно само најсиромашнији нису могли да приуште макар најједноставније облике мрамора, у шта спадају, у том подручју, и велике хоризонталне плоче које би се могле назвати "прото-стећцима".
Вјерујем да селакоможе десити да ми је кнез Никола Рашковић ако не директни предак, оно ближи сродник мога директног претка, па ћебити да сам неко племство :) :) :)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Грк јул 09, 2019, 02:24:09 поподне
Ипак стећака има превише да би могао да се извлачи закључак да је испод сваког од њих сахрањен неки племић или каменорезац, јер би се онда могло помислити да су сви становници тог подручја током средњег века били племство.  :) Та констатација свакако стоји за најмонументалније и/или богато украшене стећке али испод оних који су били мањих димензија и једноставније обрађени су сигурно сахрањивани и "обични" чланови влашких дружина. То је једноставно била мода тог времена и простора а лепо је примећено да је камена било у изобиљу. Вероватно само најсиромашнији нису могли да приуште макар најједноставније облике мрамора, у шта спадају, у том подручју, и велике хоризонталне плоче које би се могле назвати "прото-стећцима".
Зато сам и рекао "улавном" се сахрањивало племство.
Било је ту и много рођака племства са свих директних и бочних линија крвног сродства, незаобилазна тазбина ;D...
Под племство би убројио и вође катуна и њихова бројна родбина(тзв. власи).
И слуге и поданици су такође сахрањивани под стећцима, претпостављам ако би им надређени то обезбједили...
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: НиколаВук јул 09, 2019, 02:40:43 поподне
Зато сам и рекао "улавном" се сахрањивало племство.
Било је ту и много рођака племства са свих директних и бочних линија крвног сродства, незаобилазна тазбина ;D...
Под племство би убројио и вође катуна и њихова бројна родбина(тзв. власи).
И слуге и поданици су такође сахрањивани под стећцима, претпостављам ако би им надређени то обезбједили...

Тако некако, али нису сви они морали бити баснословно имућни да би били "одабрани" за сахрањивање испод стећка. Има ту правог племства, влашког "племства" (вође катуна) али и онога што се у енглеском зове "commoners". Превише је таквих споменика (мислим да их сигурно има више од 10 000) да би сви испод њих сахрањени били племићи или "племићи".  :)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Јосиф из Трбушнице јул 09, 2019, 02:50:44 поподне
Ако важи аксиом: богат/угледан човек = велик мрамор; мање богат/угледан човек = мањи мрамор, онда се ради о посмртној репрезентацији, онолико колико је ко могао приуштити.
(паметњаковићи данашњи би рекли: фунерално-меморијалној)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Hannibal јул 25, 2019, 11:24:47 пре подне
Тако некако, али нису сви они морали бити баснословно имућни да би били "одабрани" за сахрањивање испод стећка. Има ту правог племства, влашког "племства" (вође катуна) али и онога што се у енглеском зове "commoners". Превише је таквих споменика (мислим да их сигурно има више од 10 000) да би сви испод њих сахрањени били племићи или "племићи".  :)

Tačnije preko 60 000 :)
Status pokojnika je najbolje odrediti po veličini spomenika. Neki su samo mala kamena ploča bez ukrasa i natpisa samo da obeleži mesto gde je ukopan pokojnik, a neki su monolitne gromade od nekoliko tona.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Јосиф из Трбушнице септембар 04, 2019, 09:39:59 пре подне
https://www.in4s.net/cirilicom-predstavljena-knjiga-cirilicni-natpisi-na-steccima/

Поголема књига.
Да ли је неко имао прилику читати?
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Ojler септембар 04, 2019, 10:41:26 пре подне
https://www.in4s.net/cirilicom-predstavljena-knjiga-cirilicni-natpisi-na-steccima/

Поголема књига.
Да ли је неко имао прилику читати?

Ја сам имао прилику да је мало погледам. Носим помешане утиске. Свакако је уложен огроман труд и каталогизован је велики број стећака са натписима. Има ту доста и његових старијих, већ објављиваних радова. Књига је богата фотографијама. Не могу тачно да објасним зашто али остао ми је утисак да је некако шупљикава и лоше конципирана. Све је з' брда з' дола, не може се пратити нит, нити је јасно "куд се кренуло" са причом. Углавном, прилично тешко за читање. Чак се и по самом садржају стиче утисак да су ствари набацане на гомилу и јако је тешко пронаћи нешто конкретно што вас занима.
Постоји још један проблем са Комаром, а то је његова потреба да сваки натпис прочита, чак и онај који се објективно не може прочитати. У таквим настојањима превише импровизује, па склизне у некаква измишљања и реконструкцију непостојећег текста.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Јосиф из Трбушнице септембар 05, 2019, 02:37:21 поподне
Ево сад је узех па гледам.
Тешко је систематизовати сваки овако огроман материјал. Човек се намучи, али ако не нађе добру концепцију, окрњи му се труд.
Но свака му част за ово. Овакве ствари код нас раде појединци, уместо институти.

А чини се да си у праву за рашчитавање, има доста натегнутих решења. Вероватно је то одјек жеље да се посао обави до краја, јер код нас се никад не зна да ли ће се наћи неко да га настави.

Него, није ми баш јасно зашто су уврштени међу стећке и крстови из друге половине 19. века, а богме и из 20. века? Јест да су од камена, јест да имају урезане натписе, јест да је то вероватно одјек исте традиције, слично и изгледају; али мислим да је требало негде наћи временску границу, јер ако је овако, ено стотинама километара на север, у Сентандреји, старих камених крстова на српском гробљу. Онда су и то стећци?

Сад сам скоро на бугарској граници видео гломазан камени крст с натписом близу бугарске границе иза Пирота, старинског изгледа, ко што су и ови у Комаровој књизи.
Вероватно нешто нисам разумео, мада нисам имао времена да читам предговор потанко.

Него, шта је човек све обишао... Није ваљда све то о свом руву и круву.
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Грк септембар 05, 2019, 04:54:23 поподне
Човјек је то све о свом трошку обишао. Велики је патриота и љубитељ историје становништва (Српског) овог краја. Ја му капу скидам за труд и одлучност.

Не тражимо длаку у јајету. :)
Наслов: Одг: Мраморја (стећци)
Порука од: Babic2 септембар 11, 2019, 10:30:40 поподне
http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/zanimljivosti/3655572/otkriveni-stecci-na-kablaru-cekaju-analizu-strucnjaka.html