Ево сад је узех па гледам.
Тешко је систематизовати сваки овако огроман материјал. Човек се намучи, али ако не нађе добру концепцију, окрњи му се труд.
Но свака му част за ово. Овакве ствари код нас раде појединци, уместо институти.
А чини се да си у праву за рашчитавање, има доста натегнутих решења. Вероватно је то одјек жеље да се посао обави до краја, јер код нас се никад не зна да ли ће се наћи неко да га настави.
Него, није ми баш јасно зашто су уврштени међу стећке и крстови из друге половине 19. века, а богме и из 20. века? Јест да су од камена, јест да имају урезане натписе, јест да је то вероватно одјек исте традиције, слично и изгледају; али мислим да је требало негде наћи временску границу, јер ако је овако, ено стотинама километара на север, у Сентандреји, старих камених крстова на српском гробљу. Онда су и то стећци?
Сад сам скоро на бугарској граници видео гломазан камени крст с натписом близу бугарске границе иза Пирота, старинског изгледа, ко што су и ови у Комаровој књизи.
Вероватно нешто нисам разумео, мада нисам имао времена да читам предговор потанко.
Него, шта је човек све обишао... Није ваљда све то о свом руву и круву.