Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 616164 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4297
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2400 послато: јул 08, 2018, 12:38:22 поподне »
Још нешто.

Колико сам схватио, за сада ових Ј2б М205 има двојица (2) међу Албанцима.

Шта би било да их је више нпр. 10 или 20?

 ::)

Ко је други? Нека анонимна студија или...?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9719
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2401 послато: јул 10, 2018, 12:32:16 поподне »
На 23andMe се појавио још један резултат J-M205 из околине Пљеваља и Дробњака. У питању су Бујишићи, који су доста стари на том простору, али опет имају и нека магловита предања о пореклу из Мораче. Бујшићи славе Ђурђевдан, као и највећи број J2b M205 породица из тог краја


БУЈИШИЋИ су живјели једно вријеме у Милошевићима, у Дробњаку, гдје се Вукале Радосављев Бујишић 1910. године, доселио из Вруље из пљеваљској краја. Сад од њих нико не живи у Дробњаку. Славили су Ђурђевдан


Братства матарушке регије

1.  Неки Бујишић, чијег се имена потомци не сећају, дошао је око 1630. год. из Мораче у Крупице. Ту је са 5 синова остао око 50 година. Око 1690. године 4 сина одселе из Крупица у Вруљу, коју су нашли пусту. Један је брат остао у Крупицама, где његови потомци и данас живе. Четири брата се распореде у Вруљи и направе потребне зграде. Од претходних становника су нашли само гробље и код њега зидине срушене цркве.
Бујишићи су се брзо обогатили, али доласком Мицановића у Маоче, почело им је слабити богатство. Први становници Вруље била су два брата Златнопојасовића из Дробњака, који су одмах прешли у ислам. Они су из северног дела истиснули Бујише. Касније су пристигли Мемићи, Штроке и Дурани (сви Мицановићи) и потпуно их истисли из Поља, Бијелих Вода и читаве Вруље, те су морали прећи у Брезу на којој су им до тада били само летњи катуни.
Један део Бујишића се раније презивао Гољевићи, а сада се сви зову Бујишићи. Они живе углавном на Брези. О њима је писао и Танасије Пејатовић.
Од старих Бујишића најпознатији је био Прокопије Бујишић, архимандрит и војвода устанички у српској војсци од 1875-1878. године. Ратовао је са Маринком Леовцем око Прибоја, Нове Вароши, Вишеграда, Златара итд. Био је игуман манастира Бања код Прибоја и Милешева код Пријепоља. Прокопије (Јован) Бујишић је био син Мијаила (Мића) Бујишића, врло угледног човека Мијаило је имао 4 сина. Прокопије је умро 1913. године. За ратне заслуге, ширење просвете и буђење националне свести код Срба, добио је највећа одликовања Србије (Таковски крст, Орден Св. Саве итд.).
Бујишића је било око 1910. године 10 кућа и сви су живели на Брези, не рачунајући оне који су раније одселили по многим местима. За време бивше Југославије у Пљевљима је живео поп Бујишић и имао кућу наспрам цркве. Пошто је кућа била стара, одређена је за рушење 1948. године. Кад су радници копали испод патоса, нашли су пун ћуп златника. Надлежни органи су узели новац. Не зна се да ли је новац био попа Бујишића или неког претходног власника куће. Ђорђе је са три брата 1900. године отишао у место код Кокиног Брода. У Козицу је отишао Његован, 1895. год., у Пљевља је отишао Станоје са два брата, на Цетиње Јово, а код Шавника Вукола. У Маоче су отишли Малин и Голуб. Отишле су две породице у Лику и Нашице за време сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем III 1690. год.

Јоксим Бујишић је тражен 1909. године у аскере, али није хтео да служи турску војску, већ је побегао у хајдуке.

У I светском рату, у црногорској војсци (1914-1916) је учествовало 16 Бујишића. Милан је погинуо 1914. године на Челебићима. Интернирани су у Мађарску: Перко, Радован, Анто и Данило. Перко је умро на робији 1917. године.


Порекло презимена, село Маоче (Пљевља)

Око 1690. године, четири брата Бујишића одселе из Крупица и доселе у Вруљу, коју су нашли пусту. Браћа се распореде по Вруљи и направе потребне зграде.
После Бујишића, у Вруљу – Влаховине се доселише два брата Златнопојасовића (род су им Шљиванчани), али убрзо пређоше у ислам. Прозваше их Влаховљаци, па и они то презиме прихватише. Тај део Вруље и данас се зове Влаховина. Они су из северозападног дела Вруље истиснули Бујишиће.
Бошковићи, односно Мицановићи, до 1800. године заузеше читаву маочку котлину и почеше насељавати суседна села, тако што су потискивали српско становништво са њихових имања Кад сигоше до Бујишића, истераше их из Поља, Бијелих Вода, односно читаве Вруље, те су морали селити на Брезу, на којој су им до тада били летњи катуни. Било их је већ десетак кућа, па се и одатле почеше расељавати. Пошто Мицановићи (Мемићи, Дурановићи и Штроке) истиснуше Бујишиће, дођоше у сукоб и са муслиманима Влаховљацима. После неколико међусобних убистава, Влаховљаци (по казивању Раша Влаховљака) су морали напустити своја имања и одселити на Бољаниће. Било их је десетак кућа. Тамо су се око 1840. године населили на имања Ченгића као чифчије.


Извор:
https://www.poreklo.rs/2013/04/19/drobnjaci-poreklo-plemena-2/
https://www.poreklo.rs/2014/02/08/poreklo-prezimena-selo-mataruge-pljevlja/
https://www.poreklo.rs/2014/02/08/poreklo-prezimena-selo-vrulja-pljevlja/
https://www.poreklo.rs/2014/02/07/poreklo-prezimena-selo-maoce-pljevlja/

« Последња измена: јул 10, 2018, 12:40:00 поподне Небојша »

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5381
  • I2-PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2402 послато: јул 10, 2018, 01:12:26 поподне »
Претпостављао сам на основу места порекла, предања и славе да би Бујишићи могли да буду J2b1-M205>Y22066, овај резултат то потврђује.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

симо

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2403 послато: јул 13, 2018, 06:01:07 поподне »
Једна занимљива подударност везана за М205 односи си се на попис католика Босне бискупа Драгичевића из 1743. године. У ливањској жупи (парохији) у селу Сухача пописана су сљедећа презимена:

Мостарац
Ђотло (Ћотло или Ђотлић)
Чирко
Иванишевић
Рајчић
Тинтор
Пилић
Самарџија
Самарџић

Већ у сљедећем попису из 1768. године, нека од презимена су нестала из села, а нека нова се појавила. Укупан број становника се смањио.

Буљан
Ђотлић
Марошевић
Мостаранин
Сатић

Данас су у том селу неки сасвим нови становници досељавани махом у 19. вијеку. Примјер овог села показује како се становништво појединих мјеста брзо и у потпуности мијењало.

Међутим, оно што  што сам хтио да нагласим односи се на прву структуру села из 1743. године и евентуалну везу са кричким родом. Наиме, у том селу имамо присуство три презимена која су тестирана као M205+ Чирке (аутентичне на том мјесту) и Тинторе, тестиране као М205+ на ширем крајишком подручју. Поред њих присутно је и презиме Самарџић (често додуше) ,али занимљиво због чињенице да смо имали тестираног Самарџића из Крстаче/Билећа као М205+. Да су родови Сухаче имали неку потенцијалну везу са Херцеговином, показује и присутво у селу 1743. године породице Мостарац (Мостаранин) која се одржала до данас у Ливањском пољу, а која има предање да је од Мостара.

Наравно све ово може бити скуп подударности, али питам се да ли је у Сухачи половином 18. вијека могао живјети неки огранак кричког рода католичке вјере.

Остаје наравно и питање конверзије и кад се она десила. Колико ми је познато, нема католика Тинтора, а у овом попису Сухаче се они појављују као такви. Такође требало би видјети да ли постоји икаква веза католичких Чирки са православним Ширкама из Далмације, јер и остала презимена из Сухаче 1743. имају своје пандане у српским презименима Далмације: Тинтори, Иванишевићи, Самарџије, Самарџићи.

« Последња измена: јул 13, 2018, 06:08:12 поподне симо »

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2404 послато: јул 13, 2018, 07:35:47 поподне »
Остаје наравно и питање конверзије и кад се она десила. Колико ми је познато, нема католика Тинтора, а у овом попису Сухаче се они појављују као такви.

Radi se gotovo sigurno o Tintorima iz Vrlike jer u jednom upisu vjenčanja u Priluci kraj Suhače piše za nevjestu da se zove Luca Šarić i da je kći Petra Šarića i Ane Tintor.  Nakon toga piše da su svi iz Vrlike.  Na popisu katoličkih domova župe Vrlika iz 1725. imamo Andriju Tintora.  Radi se vjerojatno o selu Vinalić u kojem je na zemljišniku iz 1830. upisan Ante Tintor.  U vrličkim matičnim knjigama su upisani i kao Tintorović.

Tintor/Tentor/Tentur i slični oblici se relativno često nalaze kod katolika u Dalmaciji.  Od gradova kao Šibenik i Split to zagorskih mjesta kao Dugobabe.  S obzirom da se radi o prezimenu nastalom po zanimanju, teško mi je zamisliti da bi svi ovi ljudi bili genetski jedan rod.

симо

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2405 послато: јул 13, 2018, 07:54:57 поподне »
Radi se gotovo sigurno o Tintorima iz Vrlike jer u jednom upisu vjenčanja u Priluci kraj Suhače piše za nevjestu da se zove Luca Šarić i da je kći Petra Šarića i Ane Tintor.  Nakon toga piše da su svi iz Vrlike.  Na popisu katoličkih domova župe Vrlika iz 1725. imamo Andriju Tintora.  Radi se vjerojatno o selu Vinalić u kojem je na zemljišniku iz 1830. upisan Ante Tintor.  U vrličkim matičnim knjigama su upisani i kao Tintorović.

Tintor/Tentor/Tentur i slični oblici se relativno često nalaze kod katolika u Dalmaciji.  Od gradova kao Šibenik i Split to zagorskih mjesta kao Dugobabe.  S obzirom da se radi o prezimenu nastalom po zanimanju, teško mi je zamisliti da bi svi ovi ljudi bili genetski jedan rod.

Могуће да се заиста ради о тим врличким Тинторима, међутим говорио сам о савременом стању, да се презиме Тинтор није очувало код католика. Православни Тинтори у Крајини заиста изгледају као дио једног рода, славе не тако честу славу св. Враче. Без обзира на помене Тинтора католика у приморју није искључено да су православни и католички Тинтори у залеђу повезани тј. има још таквих случајева који имају православне и католичке огранке (Ђапићи нпр.)

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2406 послато: јул 13, 2018, 08:00:19 поподне »
Без обзира на помене Тинтора католика у приморју није искључено да су православни и католички Тинтори у залеђу повезани тј. има још таквих случајева који имају православне и католичке огранке (Ђапићи нпр.)

Ali za Đapiće postoje jasni dokazi.  Vrlički Tintori se od početka pojavljuju kao katolici i radi se o čestom prezimenu i čestom zanimanju. 

симо

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2407 послато: јул 13, 2018, 08:08:37 поподне »
Ali za Đapiće postoje jasni dokazi.  Vrlički Tintori se od početka pojavljuju kao katolici i radi se o čestom prezimenu i čestom zanimanju.

Нисам спорио да су врлички Тинтори католици ( баш као и они из Сухаче), већ само да постоји могућност везе са православним Тинторима. Управо зато сам и поменуо компактност рода код православних Тинтора. Ако је презиме и занимање било често у приморју, мислим да са залеђем није баш такав случај и да ни презиме ни занимање по којем је настало нису били баш чести.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9719
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2408 послато: јул 15, 2018, 10:25:32 пре подне »
Стефановић (даље Јевтовићи из околине Ариља) је урадио проширење на 111 маркера. На том броју нема пуно поклапања на ФТДНА, само Кулен -10.

Код њега генерално на основу маркера није лако одредити којој би подграни могао припасти (тј. да ли је Y22063). Има 15-20 на 385, 19 на 576 и 23 на 481. Ако би гледали по маркеру 587, опет до сад незабележена вредност 22, по чему би евентуално могао бити ближи групи која је негативна на Y22063. Они ту имају 21.

Надам се да ће Петар урадити процену старости за све са 111 маркера.

 

Петар Демић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2409 послато: јул 15, 2018, 10:44:02 пре подне »
Надам се да ће Петар урадити процену старости за све са 111 маркера.

Закључно са Стефановићем, имамо 16 наших људи (J2b1-M205>Y22066) који имају 111 тестираних маркера. То су: Батоћанин (2), Видић, Дема, Демић, Јелача, Клаусен, Костић, Кулен, Лакић, Милутиновић, Новаковић, Раденковић, Стефановић, Стојановић и Тинтор. Користио сам "Невски" калкулатор и према њему 15 наших људи (рачунао сам само једног Батоћанина) имало је заједничког претка вјероватно прије неких 37 генерација или 1110 година (X вијек).
« Последња измена: јул 15, 2018, 10:49:38 пре подне Петар Демић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9719
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2410 послато: јул 15, 2018, 12:21:13 поподне »
Закључно са Стефановићем, имамо 16 наших људи (J2b1-M205>Y22066) који имају 111 тестираних маркера. То су: Батоћанин (2), Видић, Дема, Демић, Јелача, Клаусен, Костић, Кулен, Лакић, Милутиновић, Новаковић, Раденковић, Стефановић, Стојановић и Тинтор. Користио сам "Невски" калкулатор и према њему 15 наших људи (рачунао сам само једног Батоћанина) имало је заједничког претка вјероватно прије неких 37 генерација или 1110 година (X вијек).

Исто као и на Yfull-у


На 23andMe се појавио и Голубовић (Аранђеловдан) из Пљеваља, такође J-M205

Овиме је вероватно потврђено предање оних Ђорђевића из Жупе, који такође славе Аранђеловдан и кажу да су пореклом од Голубовића/Котлајића. Треба само утврдити да ли постоји даља веза са Морачом, пошто Голубовићи и остали из тог рода Ћировића у околини Пљеваља, имају такво предање.


ГОЛУБОВИЋИ

(у Шумановцу)

Поријеклом су од Голубовића из Котлајића, код Крупица, из Затарја. У Шумановац су се доселила браћа Мијаило и Мелентије, због сукоба с турцима Ђурђевићима, на дан крсне славе Голубовића – Светог Аранђела. У овом сукобу Голубовићи убише два Турчина Ђурђевића, и зато су морали да бјеже преко Таре; доселише се у Језера, у село Шумановац, 1852. године, са својим породицама.

Мијаило је имао четири сина: Димитрија, Живка, Мирка и Ивана.

Мелентије је кратко живио у Шумановцу, па се одселио на Косово, у Косовску Митровицу, одакле су се раселили у Лебане, Слишане и Орану и на друга мјеста на Косову.

Димитрије Мијаилов имао је пет синова: Голуба, Стевана, Спасоја, Влада и Душана. Голуб и Стеван су се одселили у Америку, Спасоје у Вашково, а Владо у Потпеће. Душан је остао да живи у Шумановцу.

Живко Мијаилов имао је синове Уроша и Бећка. Од Бећка нема потомака.

Мирко Мијаилов имао је четири сина: Јагоша, Милоша, Лазара и Миливоја.

Иван Мијаилов се с породицом одселио у Србију у лесковачки крај.

Мирко Милошев је погинуо као борац НОР-а на Трнову 1944. године, тако да од Милоша нема потомства.

Данас у Шумановцу живе потомци Димитријеви, Живкови и Миркови. Има их и у другим крајевима наше земље, гдје су се одселили због запослења.

Славе Аранђеловдан


Голубовићи су од Ћировића. Не може се утврдити када су се по неком претку прозвали Голубовићи. Од Ћировића су и Пејовићи и Ђаковићи. Андрија Лубурић у свом делу "Дробњаци, племе у Херцеговини” пишући о Ћосовићима у Вашкову износи да су Турци хтели да им се доведе у постељу нека лепа Голубовића девојка, али Ћосовићи нису при- стали, већ су побили Турке харачлије око 1770. године. Голубовићи су затим живели у Котлајићима, а до њих, у Гариштима, Ћировићи, док су Пејовићи живели код Рељина камена. Било их је по једна кућа. Изгледа да се ту нису дуго задржавали, већ су сви одселили.

Двојица Голубовића су се населила и живела извесно време код Милешева. Један је ту остао, а други отишао у Ограде код Бабина и ту је дуже живео. Његови су потомци дошли у Клопет, у Вруљу, затим су се сел>акали по Маочу и Бетешевини.

Неки Ћировић је прешао из Доње Мораче у Горњу око половине 17. века. Имао је два сина, једног су убили Ровчани, а други је још био мали. Остао му је и унук од погинулог сина. Тај Ћировић је доселио у Вашково. Ту су се од Ћировића одвојили Голубовићи и Пејовићи. Око 1720. године три братства, односно свега три куће (једна Ћировића, једна Голубовића и једна Пејовића) доселе у Крупице. Голубовићи се населе у Котлајићима, Ћировићи северно од њих - у Гаришту, а Пејовићи код Рељиног камена.


извор

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло"
Порекло становништва Пљеваљског краја, Милета Војиновић: "Порекло становништва Пљеваљског краја"



Тестирани из околине Пљеваља

E-V13
Пивљанин, Аранђеловдан
Лисичић, Јовањдан

G2a-L497
Мрдак, Никољдан

I1-Z63
Бајић, Стевањдан

I2-PH908
Крвавац, Ђурђевдан
Гачевић, Лазаревдан
Јечменица, Никољдан

J2b-M205
Марковић, Ђурђевдан
Перуничић, Ђурђевдан
Чамџић, Аранђеловдан
Голубовић, Аранђеловдан
Бујишић, Ђурђевдан
Ћосовић, Ђурђевдан?
Цмиљанић, Ђурђевдан

R1a-Z280
Цвијовић, Мратиндан
R1a-M458
Лончар, Ђурђевдан

Поставља се и питање процента J2b-M205 у околини Пљеваља, с обзиром да је велики број породица из тог краја, према литератури, у некој вези са Перуничићима, Ћировићима, Ћосовићима..

у то име једна нумера за све тестиране одатле :)

<a href="https://www.youtube.com/v/Yl1t57kWvS0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Yl1t57kWvS0</a>


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9719
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2411 послато: јул 24, 2018, 11:12:12 поподне »
Не знам да ли су радови у току, али значајно је пала старост многих подграна на M205 Yfull стаблу

саме J-M205 на 5300 година, J-Y22075 на 5000 година

Конкретно за наше битна J-Y22059 на 950 (била је 1100), а J-Y22063 чак на 550 (била је 800-900)
https://www.yfull.com/tree/J-M205/

Ово би значило да је заједнички предак тренутно тестираних припадника Y22063 живео негде у 15. веку. Било би добро да сви који су у прилици тестирају овај СНП.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4297
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2412 послато: јул 25, 2018, 09:32:41 пре подне »
Не знам да ли су радови у току, али значајно је пала старост многих подграна на M205 Yfull стаблу

саме J-M205 на 5300 година, J-Y22075 на 5000 година

Конкретно за наше битна J-Y22059 на 950 (била је 1100), а J-Y22063 чак на 550 (била је 800-900)
https://www.yfull.com/tree/J-M205/

Ово би значило да је заједнички предак тренутно тестираних припадника Y22063 живео негде у 15. веку. Било би добро да сви који су у прилици тестирају овај СНП.

Још увек није урачунат Хазиријев резултат. Како он има 6 новел варијанти, претпостављам да ће се TMRCA повећати на 850-900 ybp.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9719
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2413 послато: јул 28, 2018, 07:44:43 поподне »
Недавно тестирани Стојановић из Мачката (Чајетина) поседује вредност 16 на 388. То је доста ретка појава код Y22066, а поред Стојановића, исту вредност на том маркеру поседује и Миливојевић из Кривог Вира.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9719
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2414 послато: јул 28, 2018, 08:42:37 поподне »
Једна занимљивост,

један огранак ових Стојановића из Мачката, око 1920. године одселио је за Београд и променио презиме у Бумбаширевић.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 698
  • shí shì qiú shì
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2415 послато: јул 28, 2018, 09:26:48 поподне »
Једна занимљивост,

један огранак ових Стојановића из Мачката, око 1920. године одселио је за Београд и променио презиме у Бумбаширевић.

Заборавих да напишем на другој теми, Бумбашири је надимак Стојановића, можда и старо презиме, по једном предању су се населили на имање Мићића кад су Мићићи побегли за Морачу

Петар Демић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2416 послато: август 01, 2018, 01:23:50 поподне »
Наручили смо данас SNP Y22063 за Демиће (Тубиће) из Класнића. Пошто нисмо имали налог код компаније YSEQ, прибор тек треба стићи, тако да не вјерујем да ћемо добити резултате прије половине септембра мјесеца. На основу Видићевог резултата (Y22063-) и укупне блискости са њим, очекујемо да ћемо бити негативни на овај SNP.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9719
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2417 послато: август 02, 2018, 09:45:11 пре подне »
Да си сачекао још један дан.;) Јутрос ми од ФТДНА стиже порука да су убацили Y22066 и Y22063

"Great news! Both of these SNPs are now available for individual order."

Сви са ФТДНА сада могу наручивати појединачно ове СНП-ове.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 853
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2418 послато: август 04, 2018, 04:10:36 поподне »
Да, ово би могао бити потенцијалнo интересантант резултат. Презиме Кирјаковић се јавља у Бачкој, пореклом из Македоније (Јован Поповић, "О Цинцарима").

Петар Јоновић
По Васи Стајићу, крајем XVIII века јавља се у Новом Саду трговац Димитрије Кирјаковић, рођен у Турској. Пре доласка у Нови Сад Димитрије Кирјаковић је живео и трговао у Деспот Сентивану, те су га у Новом Саду звали Дима Сентиванац.
Као имућан трговац најзад се преселио у Нови Сад, где је купио кућу и почео трговати разном робом, па и књигама.
Димитрије Кирјаковић је имао сина Георгија који је 1808. године добио новосадско грађанство и касније у трговини наследио оца.


Проблем је што овоме стоји да му је деда по оцу пореклом из Босне. У БиХ 1991. не налазим ово презиме, а најсличнија верзија (Курјаковић) постоји у околини Добоја. Ово су иначе поклапања муслимана из Живиница.

 Варијанта Курјаковић је стара. У повељи из Полога из 1331. којом је Душан продао Венецији Стон И Превлаку помиње се кнез Гргур Курјаковић иза Жупана Вратка. Затим крбавски кнез Карло Курјаковић 1465. Крајем 13. вијека спомиње се Curiacus de Corbavia.. Односно Curiaco de genere Gussich. Са њима је у вези Курјак у Лици.
https://en.wikipedia.org/wiki/Kurjakovi%C4%87

U Hrvatskoj danas živi oko 100 Kurjakovića u 40 domaćinstava. Sredinom prošlog stoljeća bilo ih je približno 140, pa se njihov broj smanjio za 30 posto.
Prisutni su u većini hrvatskih županija, u devet gradova i deset manjih naselja, najviše u Cerniku u okolici Nove Gradiške (25), Zagrebu (20), Privlaci (15), Vinkovcima (10), te u Medarima u okolici Nove Gradiške (<10)


 Везано за ову форму, Петар Шимуновић:
i prezime KURJAK, KURJAKOVIĆ od grčkog osobnog imena Kyriakos koji od XVI. st. u nas glasi Kirjak i Čirjak, Ćirko (ĆIRIĆ), a u vezi je s grč. kyrios »gospodin«.


 Хм, ако су ово заиста Курјаковићи, Ћирко (Y22066) се изводи изгледа од исте основе, а Курјаковићи су потекли од рода Гусића. (имају Гуске Y22066). :) Да ли је могуће да је род Курјаковића био Y22066? :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9719
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2419 послато: август 04, 2018, 04:20:36 поподне »
Не могу да те испратим, Зор. Лепо изгледа ово, али се убаци све у исти кош (Курјаци, Кирјаци, Гуске, Гусићи, Чирке). :) Фокусирао бих се ипак на презиме Кирјаковић, које и не мора бити сродно презимену Курјак. Што се Гусића-Кирјаковића тиче они су средњовековна босанске властела са простора данашње Крајине.

Кирјаковића је код нас било у Срему (пореклом из Ломнице у Србији) и Бачкој, угледна трговачка породица, највероватније цинцарског порекла. У сваком случају пореклом из Македоније. Гуске немамо тестиране иначе, то је изумрла породица из Дробњака, за коју се верује да води порекло од старих Крича.

Као што рекох, највећи је проблем то што у БиХ не наилазим на презиме Кирјаковић.