J2b-M205>A11525>Y22059

[Небојша]

J2 пројекту (FTDNA) приступио је извесни S. Cullen, 111 маркера. Тестирани је по свему судећи усвојен, или постоји нека чудна породична прича, а рођен је у Сент Луису (Мисури).

Иначе је веома близак неким појединцима из рода Крича. На пример, са Наранчићем из Лике 5 разлика на 67 маркера, са Демићем са Баније и Радовићем из Источног Сарајева 6 разлика на 67 маркера, 7 разлика са Новаковићем (Бос. Крајина), Чирком (Ливно) и Милутиновићем (Јабланица).

У Сент Луису је било пуно исељеника из Хрватске и БиХ, па је вероватно и Кулен одатле. Штета што вероватно никада нећемо сазати право презиме.

Мислим да смо на трагу да откријемо одакле је овај Cullen, који је генетски веома близак Крајишницима M205.

Судећи по презименима најближих рођака са Ancestry.com, тестирани је пореклом из околине Жумберека. Наиме, генетски му је најближа особа која носи презиме Бадовинац. У истој равни је негде и особа са презименом Шајатовић. Ту се помињу и презимена Брдар и Херак. Све су ово презимена Жумберачких ускока, а занимљиво да сви славе Св. Николу.
http://www.zumberacki-vikarijat.com/krsne-slave-zumberackih-uskoka/

Презиме Шеат, Шеатовић (Шејатовић/Шајатовић) је присутно и у околини Книна, слава такође Никољдан.

Чини се да је генетски најближи Бадовинац, па би то могло бити и презиме тестираног. Још је занимљивије то што се ово презиме јавља недалеко од родног места тестираног Cullen-a.

Зна ли неко у којој области Грчке се најчешће јавља презиме Kehriotis? Да ли постоји неки сајт за претрагу по презименима?

Тестирани Kehriotis M205 је са FTDNA, али није оставио локацију. Судећи по имену (John) и мејл адреси, реч је о оснивачу компаније: JMK Investments
http://www.jmkinvestments.com/about-us.html

John Kehriotis


Alex Kehriotis, син

Невезано за ову кричку грану, сазнао сам одакле је породица Kehriotis из грчког днк пројекта. У питању је Еубеја, Грчка. Интересантно да се M205 у Грчкој јавља углавном на истоку земље.

[Банија]

Мислим да смо на трагу да откријемо одакле је овај Cullen, који је генетски веома близак Крајишницима M205.

Судећи по презименима најближих рођака са Ancestry.com, тестирани је пореклом из околине Жумберека. Наиме, генетски му је најближа особа која носи презиме Бадовинац. У истој равни је негде и особа са презименом Шајатовић. Ту се помињу и презимена Брдар и Херак. Све су ово презимена Жумберачких ускока, а занимљиво да сви славе Св. Николу.
http://www.zumberacki-vikarijat.com/krsne-slave-zumberackih-uskoka/

Презиме Шеат, Шеатовић (Шејатовић/Шајатовић) је присутно и у околини Книна, слава такође Никољдан.

Чини се да је генетски најближи Бадовинац, па би то могло бити и презиме тестираног. Још је занимљивије то што се ово презиме јавља недалеко од родног места тестираног Cullen-a.

Вранеш Бадовинац помиње се 1551. године као један од 12 ускочких војвода. Исти човјек добио је племство и грб 23.11.1567. године.


На брзину сам прегледао податке са пописа СР Хрватске из 1948. године.
Бадовинцима су матице у Бадовинцима (15 кућа), Каменцима (11 кућа), Шиљкима (7 кућа) и Грмкима-Радатовићима (6 кућа).
Шајатовићима су матице у Језерницама (8 кућа), Присељу-Кашту (7 кућа) и Бадовинцима (4 куће).
Брдарима у матица у Кашту (7 кућа).
Херацима је матица у Брашљевици (5 кућа).


Бадовинци - плаво
Шајатовићи - црвено
Брдари - зелено
Хераци - жуто

[Банија]

Прије пар дана стигли су резултати на 111 маркера за Албанца Дему из Жегре код Гњилана. У потпуности се уклапа у крички род (остали су удаљени од њега од 870 до 1110 година).

Сада имамо десеторицу Крича који имају по 111 маркера. Упоредио сам резултате помоћу "Невски" калкулатора и добио да су вјероватно имали заједничког претка прије неких 40 генерација (1200 година).

[Radul]

Карте J2b M205

[Zor]

 Обзиром да се код Цинцара из Андон Почија јавља M205, спомињао сам га на теми о Бјелицама, јер се тамо јавља и Z19851. Али да мало елаборирам о том хаплотипу који у односу на Криче показује више значајних разлика, у заградама су кричке модалне вриједности:
DYS390=24 (23)
DYS19=16 (25), с тим да њему сродан Грк има 15 па није толико битна
DYS389i-ii=13-15 (12-16) , од Крича само Хркаловић има ту комбинацију
DYS462=13 (11)
DYS385i-ii=16-18 (15-18/15-19)
DYS392=11 (12)

 Дакле ту има више озбиљних разлика, а овој грани кореспондује, како је неко споменуо, и један хаплотип из Грчке. Можда управо овај из Андон Почија крије неко објашњење о поријеклу балканских M205. Обзиром да је уникатан а нема га нпр. код других Цинцара, али постоји погодност да га се изолује баш за Цинцаре с тог подручја (+један Грк). Мада је могуће/изгледно и веома удаљен од Крича.

[Небојша]

Обзиром да се код Цинцара из Андон Почија јавља M205, спомињао сам га на теми о Бјелицама, јер се тамо јавља и Z19851. Али да мало елаборирам о том хаплотипу који у односу на Криче показује више значајних разлика, у заградама су кричке модалне вриједности:
DYS390=24 (23)
DYS19=16 (25), с тим да њему сродан Грк има 15 па није толико битна
DYS389i-ii=13-15 (12-16) , од Крича само Хркаловић има ту комбинацију
DYS462=13 (11)
DYS385i-ii=16-18 (15-18/15-19)
DYS392=11 (12)

Дакле ту има више озбиљних разлика, а овој грани кореспондује, како је неко споменуо, и један хаплотип из Грчке. Можда управо овај из Андон Почија крије неко објашњење о поријеклу балканских M205. Обзиром да је уникатан а нема га нпр. код других Цинцара, али постоји погодност да га се изолује баш за Цинцаре с тог подручја (+један Грк). Мада је могуће/изгледно и веома удаљен од Крича.

Влах из Андон Поција има поклапање са Грком чији се хаплотип налази у студији "The Y-Chromosome Tree Bursts into Leaf: 13,000 High-Confidence SNPs Covering the Majority of Known Clades" (преузет из студије "Clinal patterns of human Y chromosomal diversity in continental Italy and Greece are dominated by drift and founder effects").

У поменутом раду је одрађено и СНП тестирање на основу чега се може закључити да је тај Грк негативан на PH4306. Кричи су дакле потпуно друга грана (PH4306>Y22066). Према YFull-у старост PH4306 је такође негде око 6000 година, па се може рећи да је и овај Грк толико удаљен.

За порекло Крича је много занимљивији Грк из западне Анадолије који, осим што се сасвим лепо уклапа у род J-Y22066, поседује вредности које се срећу код "модалног" хаплотипа Крича.

[Небојша]

Да, види се по толико разлика на спорим маркерима да је веома удаљен, очито су они нека засебна прича. Онда је неки CTS1969.
Да тај из Фокеје, а мислим да има више на фтдна Грка сродних Кричима.

Има потенцијалних PH4306, али је упитно колико су блиски. И ту лако може бити распон више хиљада година. Ту су Пазакис са острва Кос и Коромбокис из Тесалије, који су по маркерима релативно блиски Франзуцима, Блаису и Ламију. Лами је недавно урадио BIGY и испоставило се да је PH4306+.

У грчком днк пројекту постоји и неки Барбаресос са Пелопонеза, који на 392 поседује вредност 12, али га остали маркери на неки начин удаљавају од J-Y22066.

[Банија]

J2b1-M205>Y22066 (Српски ДНК пројекат)

[Банија]

Захваљујући нашем рођаку из Далмације, успјели смо утврдити да у Братишковцима по свему судећи још неке породице воде поријекло од Крички. Осим што добар дио њих слави Никољдан и што су ту углавном презимена са надимачком основом, имамо и занимљив примјер Ивана Кришке реченог Трбоњца:


По свему судећи, овај човјек би могао бити родоначелник братишковачких Тробоњача:

[Небојша]

У Прњавору Малом, општина Добој, постоји један велики род J-M205. У питању су Старчевићи, који су веома разгранати на том подручју.

Примера ради, у Прњавору Малом 1991. године, пописано је чак 295 чланова ове породице. Следећи најбројнији род су Јондићи и Радоњићи са око 80-ак чланова, док су остале породице знатно испод овог броја. Ови Старчевићи су по свему судећи у вези са Старчевићима из села Кожухе, 98 чланова (такође најбројнији род  у селу).

Старчевића има још у околини Дервенте, али они славе Св. Симеона Богопримца, па је упитно да ли постоји веза са Старчевићима Стевањштацима.

Већ смо помињали да је тај крај по свему судећи населила јака струја из источне Херцеговине, па је утолико занимљивије што Старчевићи имају поклапање са једном породицом из те области (необјављени резултати). Овим породицама генетски близу стоје и Лакићи са Змијања. Подсетићу да ова група Томинштака са Змијања, у коју спадају и Лакићи, има неко магловито предање о пореклу из околине Требиња.

Ова струја M205 у Крајини/Босни вероватно нема везе са оном из нешто западнијих крајева, где су Кричке, Усорци и остали.

Ово је процена на основу Y-STR, што не мора бити тачно с обзиром на мутације у оквиру рода Y22066. За размишљање је да ли ови Старчевићи могу бити потенцијална веза са Усором (Усорци).

[Зрно]

Захваљујући нашем рођаку из Далмације, успјели смо утврдити да у Братишковцима по свему судећи још неке породице воде поријекло од Крички. Осим што добар дио њих слави Никољдан и што су ту углавном презимена са надимачком основом, имамо и занимљив примјер Ивана Кришке реченог Трбоњца:


По свему судећи, овај човјек би могао бити родоначелник братишковачких Тробоњача:

У Лексику из 1948. има само Трбоњача једна породица са 8 чланова. Нема Тробоњача. Ово је једно од најређих презимена и настало је дефинитивно у Братишковцима.

[Банија]

У Лексику из 1948. има само Трбоњача једна породица са 8 чланова. Нема Тробоњача. Ово је једно од најређих презимена и настало је дефинитивно у Братишковцима.

Пописани су као Трабоњача (7 кућа, 31 особа) и Трбоњача (1 кућа, 8 особа).

[Зрно]

Одлично, значи има их доста. Кад их тестираш'?

[Банија]

Одлично, значи има их доста. Кад их тестираш'?

Кад се укаже прилика.
Наредна мета су Личани, Басте или Латаси.

[Сол]

Има потенцијалних PH4306, али је упитно колико су блиски. И ту лако може бити распон више хиљада година. Ту су Пазакис са острва Кос и Коромбокис из Тесалије, који су по маркерима релативно блиски Франзуцима, Блаису и Ламију. Лами је недавно урадио BIGY и испоставило се да је PH4306+.

У грчком днк пројекту постоји и неки Барбаресос са Пелопонеза, који на 392 поседује вредност 12, али га остали маркери на неки начин удаљавају од J-Y22066.

Да ли можда неко зна колика ие удаљеност Блеза и Ламиа у односу на Секеља Козму Ј2b M205?

[Небојша]

Да ли можда неко зна колика ие удаљеност Блеза и Ламиа у односу на Секеља Козму Ј2b M205?

Козма има свега 37 маркера, па је стога прилично непоуздана старост коју добијамо на основу калкулатора (око 2000 година). Та старост на 67 и 111 по правилу расте.

Козма се иначе лепо уклапа у род Y22066 (Кричи), нема ту неких значајнијих одступања. Французи јесу PH4306, али је питање колико су блиски. Сама подграна је стара око 6000 година, а ако би морао на основу неког искуства да прогнозирам удаљеност, рекао бих да је сигурно +3000 година.

[Сол]

Козма има свега 37 маркера, па је стога прилично непоуздана старост коју добијамо на основу калкулатора (око 2000 година). Та старост на 67 и 111 по правилу расте.

Козма се иначе лепо уклапа у род Y22066 (Кричи), нема ту неких значајнијих одступања. Французи јесу PH4306, али је питање колико су блиски. Сама подграна је стара око 6000 година, а ако би морао на основу неког искуства да прогнозирам удаљеност, рекао бих да је сигурно +3000 година.

Хвала Небојша! Разматрам (да се предпоставити) могућност да су у склопу келтске бронзанодобске сеобе I-L621>I-CTS10228 са Иберииског полуострва ка "Celtic Heartland-у" (и касние делимично ка Словенском истоку) њима биле придружени N2 (Ибериа & Аквитаниа) и J2b M205 (Блезово порекло из Лангдока).

[Небојша]

Хвала Небојша! Разматрам (да се предпоставити) могућност да су у склопу келтске бронзанодобске сеобе I-L621>I-CTS10228 са Иберииског полуострва ка "Celtic Heartland-у" (и касние делимично ка Словенском истоку) њима биле придружени N2 (Ибериа & Аквитаниа) и J2b M205 (Блезово порекло из Лангдока).

Нема на чему. Раније смо причали и о тој опцији.

[Црна Гуја]

Разматрам (да се предпоставити) могућност да су у склопу келтске бронзанодобске сеобе I-L621>I-CTS10228 са Иберииског полуострва ка "Celtic Heartland-у" (и касние делимично ка Словенском истоку) њима биле придружени N2 (Ибериа & Аквитаниа) и J2b M205 (Блезово порекло из Лангдока).

На коју сеобу се овде тачно мисли?

[Сол]

На коју сеобу се овде тачно мисли?

Why is a proof of the Celtic affiliation of Tartessian so crucial for solving the broader problem of the Celtic homeland? The dating of the inscriptions (8th to 7th centuries BC, which seems correct) would inevitably break the link between the Proto-Celtic unity and the archaeological cultures of Hallstatt and La Tène, which the Central-European theory has generally accepted to have been the basis for shaping it. Theoretically, the suggested scenario of a Celtic migration from Iberia, followed by their further settlement in Central Europe where they would form a unity with a shared language and archaeological culture, is not impossible. Yet in practice it seems quite bizarre, leaving without answer the primary question: when, how, and whence could the Proto-Celtic tribes have arrived at the Iberian Peninsula itself?Despite harsh criticism of his Tartessian theory, J. Koch won over to his side a noted archaeologist, B. Cunliffe; in his no less controversial book [Cunliffe 2001], the latter proposed an “Atlantic” theory of the Celts’ origin. According to his bold assumption, some waves of IndoEuropean tribes settled on the Iberian Peninsula, where they shaped a true linguistic unity and from where they subsequently would migrate to both the British Isles and the European Continent. In 2009, the two initiated a one-day conference, proceedings of which were published in the collective volume Celtic from the West. As the editors write in the preface, “This book and the conference on which it is based, came about because one archaeologist and one linguist, following separate lines of inquiry, arrived at the same novel hypothesis: Celtic probably evolved in the Atlantic Zone during the Bronze Age”4 [Cunliffe, Koch 2010: 1].

http://www.jolr.ru/files/(172)jlr2015-13-3-4(257-279).pdf