Неколико необјављених резултата, и пар оних од раније познатих, са простора Старе Херцеговине, указују да је у околини Дробњака ипак присутан и кластер Y22063+.
Од раније тестирани Самарџићи (и верзија Самараџија) из околине Билеће, воде порекло из Дробњака, од неког братства Гредељевића (са Дужи). Слава Ђурђевдан, преслава Савиднан. Генетски Y22063 са великим бројем блиских поклапања на простору Источне Херцеговине и Крајине.
Једна J2b-M205 породица из Пиве такође води порекло из Дробњака, тачније из Језера. Сасвим сигурно кластер Y22063, уз велики број блиских поклапања на простору Крајине, Источне Херцеговине и Западне Србије.
Једна J2b-M205 породица из Никшића, упада у Y22063, а негује предање о пореклу из околине Пљеваља. Поклапања у Крајини и Западној Србији.
Од раније су познати Годијељи из Дробњака, који су по маркерима такође ближи Y22063, него групи из Затарја.
Поменимо на крају и групу око Дедејића, који су генетски такође ближи породицама Y22063, као и Ројевиће и Божовиће из околине Никшића, који такође улазе у ову групу Y22059.
На основу свих ових података, сигурно је да су на том подручју биле присутне бар две, генетски можда и давно одвојене, групације Y22059. Вероватно су дошли у истој сеоби, али су стицајем околности једни опстали и касније постали бројнији у Затарју. Други (Y22063+) су изгледа били присутни у самом Дробњаку, или бар на потезу Никшић-Језера. С обзиром на Дедејиће, могуће да је и у самом Кричку било Y22063. То ће, надам се, потврдити дубинска истраживања.
Карактеристично за многе породице са овог списка, јесте то да поседују разна предања о пореклу. Најучесталија су она о пореклу из Катунске нахије (Његуши, Чево, Предиш, итд). Њих треба узети са резервом, пошто су припадници ове хаплогрупе најозбиљнији кандидати за староседелачко становништво на простору Дробњака, Затарја и Старе Херцеговине уопште.
Када су у питању предања која упућују на староседеоце, она су далеко чешћа код тестираних из Затарја, мада и се и тамо срећу предања о пореклу "са Чева", "из Мораче", итд.
